ДАНИ СРПСКОГА ДУХОВНОГ ПРЕОБРАЖЕЊА

XXX
 SERBIAN SPIRITUAL REVIVAL WEEK
XXX

THE MIDDLE AGES

IN SERBIAN SCIENCE, HISTORY,
LITERATURE
AND ARTS
XIII

SYMPOSIUM
DESPOTOVAC–MANASIJA, AUGUST 20–21, 2022

Editorial Board
Stanoje Bojanin, PhD (Belgrade, Serbia); Zlata Bojović, PhD,
full member of SASA (Belgrade, Serbia); Pavle Dragičević, PhD
(Banja Luka, Republic of Srpska); Ekaterina Yakushkina, PhD (Moscow,
Russia); Gordana Jovanović, PhD (Belgrade, Serbia); Viktor Savić,
PhD (Belgrade, Serbia); Radoslava Stankova, PhD (Sofia, Bulgaria);
Rada Stijović, PhD (Belgrade, Serbia); Jelica Stojanović, PhD (Nikšić,
Montenegro); Ljiljana Stošić, PhD (Belgrade, Serbia); Wolfgang
Steininger, PhD (Graz, Austria)

Editor-in-Chief
GORDANA JOVANOVIĆ

DESPOTOVAC • BELGRADE
2023
 ДАНИ СРПСКОГА ДУХОВНОГ ПРЕОБРАЖЕЊА
XXX

СРЕДЊИ ВЕК У СРПСКОЈ

НАУЦИ, ИСТОРИЈИ,
КЊИЖЕВНОСТИ
И УМЕТНОСТИ
XIII

НАУЧНИ СКУП
ДЕСПОТОВАЦ–МАНАСИЈА, 20–21, 2022

Редакција
др Станоје Бојанин (Београд, Србија); др Злата Бојовић, редовни
члан САНУ (Београд, Србија); др Павле Драгичевић (Бања Лука,
Република Српска); др Јекатерина Јакушкина (Москва, Русија);
др Гордана Јовановић (Београд, Србија);
др Виктор Савић (Београд, Србија); др Радослава Станкова
(Софија, Бугарска); др Рада Стијовић (Београд, Србија);
др Јелица Стојановић (Никшић, Црна Гора); др Љиљана Стошић
(Београд, Србија); др Волфганг Штајнингер (Грац, Аустрија)

Главни уредник
ГОРДАНА ЈОВАНОВИЋ

ДЕСПОТОВАЦ • БЕОГРАД
2023
 Издавачи
Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац
Институт за српски језик САНУ, Београд

За издаваче
Драгана Милутиновић Симић
проф. др Софија Милорадовић

Рецензенти
др Злата Бојовић, редовни члан САНУ (Београд, Србија)
др Станоје Бојанин (Београд, Србија)
др Рада Стијовић (Београд, Србија)
др Љиљана Стошић (Београд, Србија)

ISBN 978-86-82379-93-5
 САДРЖАЈ

СРЕДЊИ ВЕК У СРПСКОЈ НАУЦИ, ИСТОРИЈИ,

КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ XIII

Свечана беседа на отварању ХХХ Дана српскога духовног

преображења (Злата Бојовић)
7
Реч захвалности у име награђених (Софија Милорадовић)
11

СРЕДЊИ ВЕК У СРПСКОЈ НАУЦИ, ИСТОРИЈИ,

КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ
СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ

РАДИВОЈ Ђ. РАДИЋ (Београд): Ектесис хроника као извор

за српску историју
15
ЗЛАТА Д. БОЈОВИЋ (Београд): Књижевно памћење српске
средњовековне историје
29
ДРАГИЋ M. ЖИВОЈИНОВИЋ (Београд): Српска светогорска
испосница у Кареји током ХIV столећа
37
МИЛОШ Б. ИВАНОВИЋ (Београд): Савети српским средњовековним
владарима за успешну владавину
51
ТОМИСЛАВ Ж. ЈОВАНОВИЋ (Београд): Одломци Даниловог
зборника из цркве села Попинци
69
СТАНОЈЕ С. БОЈАНИН (Београд): Чији је трактат о отровима?
Историјат истраживања текста из Хиландарског медицинског
кодекса (1952–2022)
91
БОРИС С. СТОЈКОВСКИ (Нови Сад): Један мање познати дијалог о
ситуацији у Европи 1522. године
115
ЉИЉАНА Н. СТОШИЋ (Београд): Огртач или плашт као одевни
предмет владара и светитеља од антике до данас
131
БРАНИСЛАВ Ј. ЦВЕТКОВИЋ (Јагодина): Минхенски српски
псалтир: илуминацијa и контекст
149
БРАНКА С. ИВАНИЋ (Београд): Представе обедовања и
трпезаријског посуђа у Манасији. Трећи део: поглед на храну
191
СНЕЖАНА Ј. МИЛОЈЕВИЋ (Прокупље): Опис смрти у Житију
деспота Стефана Лазаревића Константина Филозофа
221
ПРЕДРАГ Д. МИЛОСАВЉЕВИЋ (Београд): Дело Псеудо-Дионисија
Ареоопагита и српска култура у доба деспотовине. Први део
237
ВЛАДАН З. ЈОВАНОВИЋ (Београд): Употреба партиципа као вид
архаизације текста у савременом српском језику
261
МАРИНА Љ. СПАСОЈЕВИЋ (Београд): Средњи век у роману
Приврженост Драга Кекановића: лексички аспект
271

ХРОНИКА
ЈАСМИНКА А. ПОПОВИЋ (Деспотовац):
Хроника XXX Дана српскога духовног преображења
283
 УДК: 821.163.41.09-9"11/13"
Милош Б. Ивановић* 94:321.17(497.11)"11/12"
(Историјски институт, Београд) Оригинални научни рад

САВЕТИ СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ

ВЛАДАРИМА ЗА УСПЕШНУ ВЛАДАВИНУ

Поједини извори садрже одељке у којима се срећу савети српским

владарима за успешну владавину. Углавном се они јављају у житијима,
где их писци тих дела доносе као поуке и савете одређених историјских
личности. Кроз те савете јасно се огледају конкретни историјски
догађаји који су се догодили након што су они наводно изречени.
Углавном се из њих не може извући целовит политички програм, али је
јасно да одражавају дух времена и одређене идеје о идеалној владавини.
Кључне речи: савети, српски владари, престо, врлине, држава,
црква, војска, властела.

Током читавог средњег века у Западној Европи била су популарна

дела чија је сврха било да поуче владара о врлинама које би требало да
гаји, начину живота, његовим дужностима, те теолошким и филозоф-
ским значењима његове службе. Тај жанр се у литератури назива „огле-
дала владара“ или „владарска огледала“ (лат. specula principum).1 Таква
дела су представљала приручнике за успешно владање, а истовремено
су била израз главних политичких идеја раздобља.2 Списи сличне на-
мене су постојали и у Византији, мада су изнесене резерве према томе
да ли се и они могу означити истим термином или их треба на посебан
начин класификовати.3
Постојање овог типа дела, начелно говорећи, не може се уочи-
ти када је реч о српској средњовековној књижевности. Напомињемо
– начелно, пошто је у скорије време изнет став да дело Турска хро-
* misaveritatem@gmail.com
1
R. Lambertini, Mirror for Princes, in: Encyclopedia of Medieval Philosophy.
Philosophy between 500 and 1500, ed. H. Lagerlud, Dordrecht, 2020, 1211.
2
А. Гајић, Огледало владара – Константин Михаиловић и Макијавели, Београд,
2014, 63.
3
H. C. Boharnová, Mirrors for Princes: Genuine Byzantine Genre or Academic
Cosntruct?, Graeco-Latina Brunensia 22/1, 2017, 5–14.
52 МИЛОШ Б. ИВАНОВИЋ

ника Константина Михаиловића треба у ширем смислу сврстати у

жанр „огледала владара“ с обзиром и на чињеницу да је написано као
упутство пољском краљу Јану Олбрахту (1492–1501) како треба да се
бори са Османлијама.4 Међутим, у српским изворима се појављују
различити савети упућени српским владарима. Одмах треба напоме-
нути да се они јављају углавном у житијима, те да писци тих дела,
формално гледајући, не износе своје ставове, већ преносе поуке и са-
вете одређених историјских личности. Као што ћемо видети, то, са
можда једним изузетком, нису били целовити политички програми.
Зато се тешко може говорити о политичкој филозофији која је стајала
иза њих. То наравно не значи да она није постојала у средњовековној
Србији.5 Такође, потребно је напоменути да су и житија, у којима се
најчешће налазе савети владарима, имала и педагошки карактер, али
са другачијим намерама у односу на античке биографије. Ликови све-
таца били су пример светог и праведног живота. Реч је о својеврсној
Библији, наставку „дела апостолских“.6 Отуда савете владарима при-
сутне у њима треба посматрати и из тог угла. Поред тога, ти савети
носе посебну тежину, јер су и сами део житија посвећених владарима.
Први пут у српској средњовековној књижевности поуке упућене
владару срећемо у Житију Светог Симеона чији је аутор његов
најмлађи син Свети Сава. Дело је настало око 1208. као прва глава
Студеничког типика.7 Значајан простор у свом делу Сава је посветио
опису силаска са власти Стефана Немање на сабору одржаном 25. мар-
та 1196. године у Расу.8 Окупљеној деци и властели велики жупан је
најпре саопштио своју одлуку да се повуче са престола, истакавши да
их је научио како да се држе правоверне вере. Присутни су га са сузама
замолили да их не оставља, јер их је он сачувао и отхранио, нагласив-
ши да сем њега не познају другог господина и оца.9 Након што их је
4
А. Гајић, Огледало владара, 61.
5
Детаљније о томе в. Д. Богдановић, Политичка философија средњовековне
Србије. Могућности једног истраживања, у: исти, Студије из српске средњовековне
књижевности, Београд, 1998, 98–127; Б. Бојовић, Краљевство и светост. Политичка
филозофија средњовековне Србије, Београд, 1999.
6
Д. Богдановић, Стара српска библиотека, у: исти, Студије из српске средњо-
вековне књижевности, Београд, 1998, 29–31.
7
Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд, 1980, 150.
8
Свети Сава, Сабрана дела, прир. Т. Јовановић, Београд, 1998, 164, једини
сачувани препис Савиног дела као датум овог догађаја доноси 25. март 6703. године,
што би значило да је у питању 1195. година. Одавно је, међутим, утврђено да је у
питању 1196. године, те да је извесно година у препису нетачна, в. Р. Новаковић, О
датуму и разлозима Немањиног силаска с престола, Зборник радова Византолошког
института 11, 1968, 131–138; С. Пириватрић, Прилог хронологији почетка Немањине
власти, Зборник радова Византолошког института 29–30, 1991, 128, нап. 17.
9
Свети Сава, Сабрана дела, 156–159.
 САВЕТИ СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ ВЛАДАРИМА … 53
замолио да престану са плакањем, саопштио је да ће његов наследник
бити Стефан Немања, зет византијског цара Алексија III Анђела (1195–
1203). Сава даље саопштава да је Немања свог наследника сам венчао
и благословио, те да га је потом почео ou~iti pospä{ýstvovati émou
ò vþsakòmý dälä blazä. Vý vlŠa¹dŠÿ¹~ýstvi égo, као и да буде доброг
срца према хришћанском свету.10 На овом месту писац јасно предочава
да је Стефан Немања свом наследнику изнео савете за добру владави-
ну. Обраћујући му се са „чедо“, дотадашњи велики жупан је поручио
сину да се стара о његовом Израиљу, те да пази на њега водећи га као
јагње Јосиф. Како Сава каже, заповедио му је да се брине о црквама и
онима који у њима служе, епископе (светитеље) да слуша, црквене слу-
ге и јереје да поштује, над монасима да бди како би се они молили за
њега, те да ни у чему не буде зазоран пред Богом и људима.11 Обратио
се потом сину Вукану, кога је благословио и поставио за великог кнеза,
одвојивши му довољно земље. Уз то му је дао исте заповести као и
Стефану.12
Обојицу синова је онда поставио испред себе рекавши им да не
забораве његове законе, те да у свом срцу чувају његове речи, јер ће
им то продужити живот. Навео је да ће наћи благодат ако их не буду
остављали милостиња и вера. Наглашавао им је да се свим срцем уздају
у Бога, да га се боје и поштују, да се уклањају од сваког зла, захваљујући
чему ће им тело добити исцељење, а кости смирај. Саветовао им је
да првину од својих плодова дају Богу, те да ће у том случају имати
мноштво пшенице и вина. Поручивао је да не слабе ако их Господа
укорава, јер је то доказ његове љубави. Блаженство је по њему било
пронаћи премудрост и видети разум, јер је то вредније од ризница злата
и сребра. Изрекао им је затим заповест да брат љуби брата, не имајући
злобе између себе. Вукану је поручио да се покорава и буде послушан
Стефану, који је од њега и Бога постављен на престо. Од Стефана је
пак захтевао да не вређа свог брата, већ да га има у почасти. Објаснио
је да ко не љуби брата, не љуби ни Бога, ослањајући се ту на речи Прве
Јованове посланице (1Јн 4, 20). Пожелeо је синовима мир од Господа
Бога и пожелео да Дух Божији почива на њима, крепећи их и штитећи
од видљивих и невидљивих непријатеља, као и да их изводи на миран
пут.13 Стефан Немања се онда окренуо властели и бољарима пожелев-
ши им мир, те позвавши их да просвећују цркве, да слушају епископе,
да јереје имају у части и према монашком чину смерност како би се он
молио за њих. Навео је да треба међу собом да имају правду и љубав,
10
Исто, 158.
11
Исто, 158–159.
12
Исто, 158–159.
13
Исто, 158–163.
54 МИЛОШ Б. ИВАНОВИЋ

а да милостињу не заборављају, пожелевши им благодат од Бога. Тиме

је Стефан Немања завршио своје обраћање, након кога се уклонио од
народа.14
Потребно је истаћи да Стефан Немањић у својој повељи
Хиландару из 1207–1208.15 године указује на савете које му је отац дао
приликом преузимања власти. Навео је да га је отац поучавао да се по-
труди на свако добро дело у својој држави, те да буде милосрдан пре-
ма хришћанском свету који му је предао. Уз то, заповедио му је да се
брине о црквама и монасима који у њима служе и да у било ком обичају
не буде зазоран од Господа.16 Да се приметити да су ови савети прак-
тично идентични са онима које налазимо на почетку Савиног излагања
о Немањиним поукама сину. Реч је о навођењу оних дужности и осо-
бина путем којих је владар деловао као Христов опонашалац.17 С друге
стране, Стефан Немањић у свом житију посвећеном Светом Симеону,
насталом око 1216. године,18 описује сабор на коме је преузео власт, али
не наводи да је отац саветовао њега и брата. Само напомиње да га је
отац благословио да влада неометано.19
Сабор из 1196. године, на коме се Стефан Немања повукао са пре-
стола, описује и Доментијан у својим делима, али са мало појединости
које су од интереса за нашу тему. Тако у Житију Светог Саве из
1253/1254. године20 Доментијан бележи да је пред окупљенима Стефан
Немања благословио свог сина Стефана са свим његовим слугама.
Затим је, описавши замонашење Стефана Немање и његове супру-
ге Ане, истакао да је Симеон учио своје синове да презиру телесне
ствари, које брзо ишчезавају, а да се уподобљавају бесмртном божан-
ственом делу, што је и сам својим примером показао.21 Исти аутор је
нешто опширније описао сабор из 1196. у Житију Светог Симеона
из 1263/1264. године.22 Доментијан у овом делу наводи да је Стефан
14
Исто, 162–163.
15
За овакво датовање в. Ђ. Бубало, Када је велики жупан Стефан Немањић
издао повељу манастиру Хиландару?, Стари српски архив 9, 2010, 233–240.
16
Стефан Првовенчани, Сабрана дела, прир. Љ. Јухас-Георгиевска, Т. Јовановић,
Београд, 1999, 8–9.
17
С. Марјановић-Душанић, Владарска идеологија Немањића. Дипломатичка
студија, Београд, 1997, 258.
18
Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, 153; Љ. Јухас-
-Георгиевска, Предговор, у: Стефан Првовенчани, Сабрана дела, XXV.
19
Стефан Првовенчани, Сабрана дела, 50–51.
20
За овакво датирање в. Б. Миљковић, Житија Светог Саве као извори за
историју средњовековне уметности, Београд, 2008, 27–28; И. Шпадијер, Светогорска
баштина. Манастир Хиландар и стара српска књижевност, Београд, 2014, 43–46.
21
Доментијан, Житије Светог Саве, прир. Љ. Јухас-Георгиевска, Т. Јовановић,
Београд, 2001, 66–68.
22
Љ. Стоајновић, Стари српски записи и натписи, III, Београд, 1905, 36–37.
 САВЕТИ СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ ВЛАДАРИМА … 55
Немања поручио да престо буде од њега благословен сину Стефану,
његовој деци и целом његовом семену до века.23 Потом му је упутио
поруке у којима је зазвао Бога да му помогне и да га сачува. Пожелео
је и да му Господ буде помоћник у биткама.24 Уочава се надоградња
Немањине поруке приликом напуштања власти, те се наглашава да је
благословио не само Стефана већ и његове потомке. Тим је јасно под-
вучено да је право наслеђа прешло на Стефанову грану. Свакако да је
то у вези са чињеницом да је Доментијан своје дело написао по жељи
краља Уроша I (1243–1276).25 Уочено је да је код Доментијана Стефан
Немања коначно био одређен као Нови Израиљ, а Срби као изабрани
народ под божанском заштитом.26 Најзад, треба рећи да и Теодосије у
Житију Светог Саве, насталом последњих деценија XIII века27 или тек
у другој деценији XIV столећа,28 помиње сабор из 1196. године, али без
назнаке савета које је Стефан Немања упутио свом наследнику.29
Имајући на уму све изречено, сматрамо да се приликом разматрања
савета које је Стефан Немања упутио сину Стефану предајући му власт
треба фокусирати на Савино дело, које је временски блиско догађају,
а уз то садржи највише појединости. Треба при томе имати у виду да
Сава свакако није присуствовао сабору на коме су они изречени. С
друге стране, пошто је Стефан Немања као монах Симеон 2. новем-
бра 1197.30 и сам дошао на Свету Гору, начелно се не може искључити
могућност да је свом најмлађем сину пренео оно што се догодило на
сабору у Расу. Јасно је наравно да је Сава обликовао говор и сходно
жанру у коме је саопштен, због чега га треба и у том светлу посматрати.
Такође се уочава да је он примерен беседи будућег светитеља, који се,
одрекавши се престола и овоземаљске славе, замонашио.
Према ономе што је Сава забележио, главна порука Стефана
Немање синовима и властели била је да се брину о цркви и уздају у
Бога. Запажа се да је наглашавао да ће у том случају имати ко да се моли
23
Доментијан, Живот Светог Симеуна и Светог Саве, прир. Ђ. Даничић,
Београд, 1865, 41–42.
24
Исто, 42–43.
25
Исто, 116–117; Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, 158–
159; И. Шпадијер, Светогорска баштина, 43–49; И. Коматина, Краљ Стефан Урош I
Велики и његов век, Београд, 2021, 154–155.
26
С. Марјановић-Душанић, Владарска идеологија Немањића, 194.
27
И. Шпадијер, Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија Хиландарца,
Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор LXXVI, 2010, 11–15; Б. Миљковић,
Житија Светог Саве као извори, 29–31, 142.
28
С. Марјановић-Душанић, Свети краљ: култ Стефана Дечанског, Београд,
2007, 155.
29
Теодосије, Живот Светог Саве, прир. Ђ. Даничић, Београд, 1860, 36–39.
30
Свети Сава, Сабрана дела, 170–171.
56 МИЛОШ Б. ИВАНОВИЋ

за њих. Таква поука сасвим је у складу са средњовековном трипартит-

ном схемом о друштву, према којој је дужност свештеничког слоја била
да се моли за војнике и сељаке. Дужност војничког слоја је пак била
да брани преостала два. Сељаци су пак имали задатак да хране свеш-
тенике и војнике.31 Напоменимо да се овакво описивање друштвеног
поретка јавило у Западној Европи у X веку, а да је јасно формулисано
у трећој деценији XI столећа. Схема формулисана на гореописани на-
чин јасно се среће тек у последњој четвртини XII века.32 Оваква по-
дела друштва јавља се иначе и у једном српском рукопису с краја XVII
века,33 чији је предложак свакако старији.34 Слагало се то пак и са по-
знатим ставом византијског цара Јована Цимискија да је Бог бригу о
душама поверио свештенству, а царству управљање телом.35 Видимо и
да је синовима Стефан Немања образлагао да први део својих плодова,
свакако и уопште прихода, треба да дају цркви. Сасвим је то опет било
у складу са чињеницом да је, попут других средњовековних владара,
и сам Стефан Немања истицао како му је власт дарована од Бога.36 Из
тога је логично проистицало да је брига за веру и цркву морала бити
задатак владара.37 Уз то, мора се имати на уму да је по Сави, Стефан
Немања окупљенима на сабору поручио да их је све отхранио и научио
како да се држе правоверне вере. Молио их је стога да не забораве своје
учење и правоверни закон који је установио.38 С правом је примећено
да су Стефану Немањи биле неопходне црквене установе, монашка ду-
ховност и црква као друштвени чинилац да би осигурао трајан оквир за
своју владарску идеологију.39
31
G. Duby, Tri reda ili imaginarij feudalizma, Zagreb, 2007, 279–287; O. G. Oexle,
Perceiving Social Reality in the Early and High Middle Ages. A Contribution to a History of
Social Knowldge, in: Ordering Medieval Society. Perspectives on Intellectual and Practical
Modes of Shaping Social Relations, ed. B. Jussen, Philadelphia, 2000, 106–109, 111–116.
32
G. Duby, Tri reda ili imaginarij feudalizma, 33, 38–39, 41, 279–287.
33
Рукопис Српске академије наука и уметности бр. 147, лист 46а; Љ. Стојановић,
Каталог рукописа и штампаних књига: збирка Српске Краљевске Академије, Београд,
1901, 191, бр. 112; Д. Богдановић, Инвентар ћирилских рукописа у Југославији (XI–
XVII века), Београд, 1982, 39, бр. 366; С. Новаковић, Примери књижевности и језика
старога и српско-словенскога, Београд, 1904, 2000 (репринт), 527.
34
Л. Мавроматис, О идеји монархије у средњовековној Србији, у: Архиепископ
Данило II и његово доба, ур. В. Ј. Ђурић, Београд, 1991, 72.
35
Г. Острогорски, Однос цркве и државе у Византији, у: исти, О веровањима и
схватањима Византинаца, Београд, 1970, 234.
36
Ђ. Трифуновић, В. Бјелогрлић, И. Брајовић, Хиландарска оснивачка повеља
Светога Симеона и Светог Саве, у: Осам векова Студенице, Београд, 1986, 54, 58; Б.
Бојовић, Краљевство и светост, 47–48.
37
Г. Острогорски, Однос цркве и државе у Византији, 235.
38
Свети Сава, Сабрана дела, 156–157.
39
Б. Бојовић, Краљевство и светост, 54.
 САВЕТИ СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ ВЛАДАРИМА … 57
Други важан елемент Немањиног обраћања био је позив сино-
вима на њихово међусобно поштовање и сарадњу, с тим што је јасно
истакнуто Стефаново првенство као новог великог жупана. Сасвим је
извесно да је Стефан Немања био свестан да је својом одлуком о на-
следнику нарушио начело примогенитуре, по ком је престо требало
да припадне најстаријем сину, што је могло да доведе до несугласи-
ца у будућности.40 Пишући о Немањиној одлуци, Сава очекивано не
помиње да је Вукан био старији. Индикативно је пак да наглашава да је
Стефан био зет византијског цара Алексија III.41 Несумњиво је да је то
сродство пресудно утицало на Немањину одлуку о наследнику престо-
ла. По свој прилици, био је то део споразума о браку између Стефана
и византијске принцезе Евдокије.42 Други Савин мотив да истакне по-
требу за слогом међу браћом био је тај што је до сукоба између Стефана
и Вукана заиста и дошло.43 Измирење међу браћом санкционисано је
на симболичан начин када је фебруара 1207. Сава пренео очеве мо-
шти у Србију.44 Управо су Стефан и Вукан инсистирали да дође до тог
чина. Њих двојица су заједно дочекали мошти у Хвосну и учествовали
у преносу очевог тела у Студеницу.45 Измирење браће над очевима мо-
штима помињу директно Доментијан46 и доцније Теодосије.47 Стефан
Немањић пак у свом житију посвећеном Светом Симеону уопште не
помиње Вукана у вези са преносом моштију.48 У сваком случају Сава
је свакако могао бити под утиском измирења браће, па зато додатно
истакнути да је Стефан Немања инсистирао на слози међу браћом.
Наравно, није уопште искључено да је и сам Немања заиста истакао
40
Историја српског народа, I, Београд, 1981, 263–264 (С. Ћирковић).
41
Свети Сава, Сабрана дела, 158–159.
42
Б. Ферјанчић, Стефан Немања у византијској политици друге половине XII
века, у: Стефан Немања – Свети Симеон. Историја и предање, ур. Ј. Калић, Београд,
2000, 41–43; С. Пириватрић, Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине.
Хронологија и историјски контекст уговарања и раскидања једног династичког
савеза, у: Стефан Првовенчани и његово доба, ур. И. Коматина, Београд, 2020, 143, 146,
148–151; М. Живојиновић, Стефан Немања као монах Симеон, у: Стефан Немања –
Свети Симеон. Историја и предање, ур. Ј. Калић, Београд, 2000, 103; Историја српског
народа, I, 264 (С. Ћирковић).
43
Детаљније о сукобу међу браћом в. С. Станојевић, Хронологија борбе између
Стевана и Вукана, Глас САНУ 153, 1933, 93–101; Историја српског народа, I, 268–270
(С. Ћирковић).
44
Свети Сава, Сабрана дела, 184–189; Стефан Првовенчани, Сабрана дела, 72–
77; Историја српског народа, I, 270–271 (С. Ћирковић). За хронологију овог догађаја
в. Љ. Максимовић, О години преноса Немањиних мошти у Србију, Зборник радова
Византолошког института 24–25, 1986, 438–442.
45
Свети Сава, Сабрана дела, 184–187.
46
Доментијан, Житије Светог Саве, 144–148.
47
Теодосије, Живот Светогa Саве, 97.
48
Стефан Првовенчани, Сабрана дела, 72–77.
58 МИЛОШ Б. ИВАНОВИЋ

такву поруку. Стефан Немањић је пак у повељи Хиландару из 1207–

1208. и Богородичином манастиру на Мљету, издатој након 1217. a пре
1227. године,49 наглашавао да га је отац изабрао за наследника, узви-
сивши га у односу на осталу браћу.50
Треба рећи да се Сава, завршивши опис сабора, запитао како тре-
ба да назове Немању: да ли добрим господином, учитељем правоверја,
оцем благим, пастиром који напаса предато му стадо, просветитељем
цркава, учитељем добрих обичаја, служитељем ништих, узором кро-
тости, наставником премудрости, даваоцем смисла, укротитељем не-
смислених, чуварем стада или браниоцем свих који живе око њега.
Закључио је да се све ово догодило њему.51 Сматрамо да је претходно
било потребно набројати пошто јасно указује на врлине и достигнућа
која је Сава приписивао свом оцу. Уједно се чини да је Сава овим опи-
сао и лик идеалног владара. Поново је овде у први план истакнута
брига Стефана Немање за цркву и очување праве вере. Кроз ову по-
хвалу Сава је одобрио Немањино завештање и заповести, јер су оне
водиле просвећивању и ширењу вере.52 Додајмо и да се сличне похвале
Симеону срећу и у Служби коју му је Сава посветио. У њој се истиче
да је у отачаству показао пут царевима, усмеравао на истиниту веру
своје стадо, да је просветлио васељену свог отачаства и прогнао таму
неверја држећи цркви православну веру.53 Приказ Стефана Немање као
просветитеља, учитеља и наставника српског отачаства и његових по-
томака јавља се касније у делима Доментијана и Теодосија.54 Такође,
његови наследници на престолу неговали су схватање о Светом
Симеону као утемељитељу и наставнику праве вере и добре владе у
српској држави.55 Поред тога, он је као учитељ и наставник праве вере
49
Јасно је само да је ова повеља издата након Стефановог крунисња за краља
1217. године, в. Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и
Дубровника, I, 1186–1321, прир. В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, Београд, 2011, 108.
50
Стефан Првовенчани, Сабрана дела, 6–9, 124–125; Љ. Јухас-Георгиевска,
Коментари, у: Стефан Првовенчани, Сабрана дела, Београд, 1990, 179–180.
51
Свети Сава, Сабрана дела, 162–165.
52
Б. Бојовић, Краљевство и светост, 57.
53
Свети Сава, Сабрана дела, 194–195, 210–211, 214–215; Б. Тодић, Представе
св. Симеона Немање, наставника праве вере и добре владе, у средњовековном сликар-
ству, у: Стефан Немања – Свети Симеон. Историја и предање, ур. Ј. Калић, Београд,
2000, 295.
54
Б. Тодић, Представе св. Симеона Немање, 295–296.
55
Стефан Првовенчани, Сабрана дела, 126–127, свога оца као пример који следи
истиче Стефан Првовенчани око 1220. у повељи Богородичином манастиру на Мљету;
Б. Тодић, Представе св. Симеона Немање, 296, наводи још повеља у којима се јавља
горепоменуто виђење Стефана Немање.
 САВЕТИ СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ ВЛАДАРИМА … 59
приказиван и у задужбинама његових наследника на српском престолу
у XIII и XIV веку.56
С правом је закључено да је Стефановим, а посебно Савиним
напором, у првим повељама и житијима формиран канон хришћан-
ских владарских врлина и дужности, који је био оличен у осни-
вачу династије, а којем су тежили наредни нараштаји Немањића.57
Наглашавање потреба да владар буде смеран, благочастив, да чини
милостињу, чува праву веру, угађа цркви, среће се у византијском ро-
ману Варлаам и Јоасаф,58 за који се сматра да је почетком XIII века
преведен на српскословенски.59 Владару се ту као основа налаже
пут мудрости заснован на страху Господњем.60 Важно је назначити
да су одломци у роману који говоре о краљевским дужностима го-
тово дословно преузети из Агапитовог текста, једног од најстаријих
„владарских огледала“ у Византији. Захваљујући књижевном делу
као што је Варлаам и Јоасаф, универзалне вредности хришћанске
владавине лакше су остваривале утицај на политичку теорију на-
рода византијског културног круга.61 Стефан Немања је почео да се
идентификује са Јоасафом, пошто је и он, попут јунака романа, после
праведне владавине напустио престо и замонашио се.62
Следећи познати пример поучавања неког српског владара је специ-
фичан. Наиме, након пада са коња, краљ Драгутин (1276–1282) решио је
да се одрекне престола. То је и учинио на саветовању у Дежеву, где је 1282.
године предао знаке своје краљевске власти млађем брату Милутину.63
Према сведочењу архиепископа Данила II у Житију краља Драгутина,
саопштавајући своју одлуку брату, Драгутин је навео да више неће вла-
56
Б. Тодић, Представе св. Симеона Немање, 297–303.
57
С. Марјановић-Душанић, Владарска идеологија Немањића, 240–241.
58
С. Новаковић, Варлаам и Јоасаф. Прилог к познавању упоредне литерарне
историје и хришћанске средњовековне белетристике Срба, Бугара и Руса, Гласник
Српског ученог друштва 50, 1881, 41–42, 86–87, 90, 96, 116; Варлаам и Јоасаф, прир. Т.
Јовановић, Београд, 2005, 95–97, 99–100, 108–111, 210–213; С. Марјановић-Душанић,
Владарска идеологија Немањића, 235.
59
Т. Јовановић, Житије Варлаама и Јоасафа у српском средњовековном наслеђу,
у: Варлаам и Јоасаф, 12–13, 18.
60
С. Марјановић-Душанић, Владарска идеологија Немањића, 235, 237.
61
Исто, 237.
62
Исто, 238–241.
63
Архиепископ Данило и други, Животи краљева и архиепископа српских, прир.
Ђ. Даничић, Загреб, 1866, 23–27; С. Марјановић Душанић, Преузимање власти. Два
краљевства, у: Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова, Београд, 2022,
68, 72–73; С. Ћирковић, Краљ Стефан Драгутин, Рачански зборник 3, 1998, 17–18;
Историја српског народа, I, 438 (Љ. Максимовић); И. Ђурић, Дежевски сабор у делу
Данила II, у: Архиепископ Данило II и његово доба, ур. В. Ј. Ђурић, Београд, 1991,
169–174; В. Станковић, Милутин свети краљ, Београд, 2022, 137–143.
60 МИЛОШ Б. ИВАНОВИЋ

дати пошто је силом преотео власт оцу. Даљи останак на власти изложио
би га неисказаним телесним казнама од Господа. Поручио је зато брату
да седне на престо, јер је Бог тако заповедио, нагласивши му да брани
отачаство од насиља оних који ратују против њега. Пожелео му је да га
Господ заштити од напада ђавола.64 Затим је уследила примопредаја пре-
стола, те коња, оружја и других драгоцености. Тада се Драгутин поново
обратио брату рекавши му да се опаше оружјем, те да се поучава закону
божанственог писма. Поручио му је да не презре убоге и не одступи од
истине. Истако је да у том случају неће ићи зло на њега. Уколико се и
то деси, требало би да се именом Господњим противи њему. Молио је
и да не заборави љубав према њему. Назначио је да он иде у судбину
коју му је Бог одредио. Прецизирао је да се самовољно треба предати
страдањима као што се вољно учинило зло које Богу није угодно. Растао
се са братом након што га је утврдио таквим речима. Закључује Данило
да му је даровао краљевство у Расу, у месту Дежево.65
Предаја власти брату била је свакако преломни тренутак у жи-
воту и владавини краља Драгутина.66 Овом приликом се нећемо задр-
жавати на детаљном тумачењу догађаја у Дежеву, већ савета које је
Драгутин упутио млађем брату и новом краљу. Попут Саве, извесно
је да и Данило није присуствовао догађају који описује. Уз то, своје
сведочење о њему записао је око 40 година пошто се одиграо.67 Запажа
се да је по Данилу краљ Драгутин силазак са престола видео као казну
зато што је насилно збацио оца, јер је зажелео пролазну славу.68 Порука
брату да брани отачаство у вези је са страхом који је властела после
Драгутиновог пада исказала, а то је да он, пошто је повређен, неће моћи
да одбрани државу од околних царева, због чега ће потпасти под власт
туђинаца.69 Може се, дакле, извући закључак да је основни задатак но-
вог владара био да заштити српску државу од спољних непријатеља.
То се истовремено уклапа са Даниловим наводом да се српска држава
налазила у великој тесноћи и да је била умањена на почетку владавине
64
Архиепископ Данило и други, Животи краљева и архиепископа српских,
25–26.
Исто, 26–27.
65

66
Д. Поповић, Култ краља Драгутина – монаха Теоктиста, Зборник радова
Византолошког института 38, 1999–2000, 311.
67
За хронологију настанка Даниловог Житија краља Драгутина в. Г. Мак
Данијел, Генезис и састављање Даниловог зборника, у: Архиепископ Данило II и
његово доба, ур. В. Ј. Ђурић, Београд, 1991, 219; Р. Маринковић, Како проучавати
Данилов зборник, у: Архиепископ Данило II и његово доба, ур. В. Ј. Ђурић, Београд,
1991, 227–228.
68
Архиепископ Данило и други, Животи краљева и архиепископа српских, 25;
Д. Поповић, Култ краља Драгутина, 312; С. Марјановић-Душанић, Свети краљ, 133.
69
Архиепископ Данило и други, Животи краљева и архиепископа српских, 24.
 САВЕТИ СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ ВЛАДАРИМА … 61
краља Милутина.70 Уз сасвим очекивано наглашавање да се треба узда-
ти у Бога, важна Драгутинова порука брату била је да има љубав према
њему. То подсећа на Немањин позив Стефану и Вукану да се поштују.
Заиста, ситуација након Дежева је у извесном смислу подсећала на
стање по окончању сабора у Расу 1196. године. Наиме, добро је по-
знато да је Драгутин, иако је одступио са престола, задржао за себе део
територије српске државе.71 Вероватно да је Данило, бележећи наводне
Драгутинове речи, имао у виду доцнији сукоб између браће, који ће
трајати од око 1301. до око 1312. године.72 Уочавамо да су забележени
савети новом владару поново у себи садржавали алузију на догађаје
који ће уследити у времену након што су они дати. Указано је да су
Драгутинове поуке брату написане као типично морализаторско вла-
дарско огледало, те да су у складу са његовом одлуком да се замонаши,
коју је, додуше, донео пред смрт.73
Занимљив пример давања савета неком српском владару за
управљање државом срећемо у делу Краљевство Словена Мавра
Орбина. Његов спис, иако је настао почетком XVII века, садржи
мноштво релевантних информација, пошто се аутор често користио
знатно старијим изворима. Отуда смо се одлучили да га укључимо у
наше разматрање, иако Орбиново дело не припада средњовековној
књижевности. Нашу пажњу привлачи почетак Орбиновог излагања о
цару Урошу (1355–1371). Писац констатује да су неки српски велика-
ши, користећи смрт цара Стефана Душана, настојали да постану већи
него што су били. Назначава затим да су се међу њима налазили деспот
Вукашин и његов брат Угљеша, који су били хумски властелини, те
кнез Војислав, син Војинов. Додао је да су они управљали најважнијим
земљама краљевства. Због тога су по Орбину неки људи веома верни
цару Урошу саветовали свом владару да затвори у тамницу деспота
Вукашина и кнеза Војислава и друге који су својим делима показивали
велику охолост. Ти исти људи су подстицали цара да области поме-
нутих да на управу сиромашној властели која га је волела и била му
верна. Доказивали су му да, ако то не учини у почетку, док поменути
не сумњају у њега и слободно долазе на двор, доцније, када ојачају,
неће то моћи учинити без великих тешкоћа и опасности. Међутим, цар
Урош не само да није послушао те савете већ их је и открио, због чега
су поменуте личности ретко долазиле на двор. Даље је то навело оне
70
Исто, 107.
71
М. Динић, Oбласт краља Драгутина после Дежева, Глас САНУ CCIII, 1951,
61–80; С. Марјановић Душанић, Преузимање власти, 73.
72
Детаљније о том рату в. М. Динић, Однос између краља Милутина и Драгутина,
Зборник радова Византолошког института 3, 1954, 56–73.
73
С. Марјановић-Душанић, Свети краљ, 134.
62 МИЛОШ Б. ИВАНОВИЋ

који су му давали добре савете да престану са тим како не би на себе

навукли мржњу великаша. Оптужене је пак цар уздизао на још веће
положаје.74
При оцени овог дела Орбиновог текста ваља приметити да се он
за почетак излагања о цару Урошу ослањао на старије српске летопи-
се (Копорињски, Пећки, Студенички и Цетињски).75 Управо у њима је
забележено да је цар одбацивао савете старијих, а прихватао оне који
су долазили од млађих. По речима летописаца, пострадао је од свог
храњенија,76 док је од Вукашина и Угљеше претрпео многе освете и
злостављања.77 Чини се да је Орбин окосницу приче узео из летопи-
са допунивши је одређеним конкретним детаљима. Није познато да ли
је и њих преузео из нама неког непознатог извора78 или је причу сам
конструисао имајући у виду сопствено познавање Урошеве владавине.
С правом је указано да он већ у почетак Урошеве владавине смешта
личности које су тек нешто доцније постале главни актери.79 Тешко је
такође оценити колико је читава прича о Урошу, који није слушао савете
искуснијих, веродостојна. Очигледно је да су готово већ савременици
имали потребу да објасне пораст моћи великаша и расуло Српског цар-
ства. Чини нам се да управо из те перспективе треба гледати на савете
које је наводно цар Урош добио од својих верних сарадника. Могло би
се рећи да су нама данас непознати аутори добро уочили кључни про-
блем Урошеве владавине, иако само објашњење делује помало наивно
када знамо да је успон властеле био дуготрајан процес.80 Сам наводни
савет упућен цару Урошу није као у житијима имао елементе везане за
веру, већ је био готово макијавелистички.
Најдетаљније савете упућене неком српском владару налази-
мо у Житију деспота Стефана Лазаревића из пера Константина
Филозофа. Особеност овог примера огледа се и у чињеници да је поуке
кнезу Стефану Лазаревићу изложио наводно османски султан Бајазит,
74
М. Орбин, Краљевство Словена, Зрењанин, 20062, 43–44.
75
С. Ћирковић, Коментари, у: М. Орбин, Краљевство Словена, Зрењанин, 20062,
325.
76
Термин би означавао неког ко је васпитан, пажен од неког, в. Ђ. Трифуновић,
Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и косовском боју, Крушевац, 1968, 175.
Нама се чини да би се појам могао односити и уопштено на властелу.
77
Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Сремски Карловци,
1927, 82–85.
78
С. Ћирковић, Коментари, 325.
79
Исто, 325.
80
Р. Михаљчић, Крај српског царства, Београд, 19892, 271–272, 280–281; М.
Ивановић, Властела царства Немањића, у: Краљевство и архиепископија у српским
и поморским земљама Немањића, ур. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Београд, 2019,
462, 468–469, 491–492.
 САВЕТИ СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ ВЛАДАРИМА … 63
који је најкасније од средине 1390. године био његов сизерен.81 Према
Константиновом опису, та сцена се одиграла када је кнез Стефан до-
шао султану како би се оправдао за то што се обрачунао са Николом
Зојићем и Новаком Белоцрквићем, као и због пристајања уз Угре.82
Тај обрачун са властелом одиграо се у првој четвртини 1398. године,83
док се поменута посета догодила у јесен исте године.84 Кнез Стефан је
покајнички наступио пред султаном, истакавши да му предаје свој жи-
вот. На то је уследио Бајазитов говор, у коме је понизном вазалу изнео
пророчанство о будућим догађајима и савете како би требало да делује.
Бајазит се запитао ко је ишта постигао са Угрима, те констатовао да не
чини добро ако иде где он не иде. Нагласио је да су они владари, те да
ће други поћи на њих ако они не крену и поручио да се војском најјача
царства одржавају и шире. Изрекао је да га сматра као свог најстаријег
и највољенијег сина, те се запитао да ли је код њега ико у сличној части
као он. Прорекао је затим да ће Стефан бити добитник у времену након
његове смрти. Образложио је да ће устати брат на брата, а да ће му сви
слати молбе за помоћ. Тада не само да ће задржати своје крајеве, већ
ће заузети и околне. Саветовао га је да се још за време његовог живота
обрачуна са силнима, јер то неће бити у прилици да учини по његовој
смрти. Поучавао га је да ућутка клеветнике, а да уздигне благородне
или ниште од својих људи. Примивши ове савете, Стефан је кренуо
назад.85 Описавши ову сцену, Константин Филозоф констатује да се све
проречено испунило. На крају, писац кроз библијске цитате оправдава
чињеницу да османски владар даје пророчанство.86
Када је реч о писању Константина Филозофа, треба рећи да је
његово дело посвећено деспоту Стефану настало тридесетих година
XV века.87 Дакле, у време када је писао своје дело, од сусрета кне-
81
В. Трпковић, Турско-угарски сукоби до 1402, Историјски гласник 1–2, 1959,
100–102; Историја српског народа, II, Београд, 1982, 47–48 (С. Ћирковић).
82
Константин Филоcоф и његов живот Стефана Лазаревића деспота
српскога, прир. В. Јагић, Гласник Српског ученог друштва 42, 1875, 266–267.
83
М. Шуица, Завера властеле против кнеза Стефана Лазаревића 1398. године,
Историјски гласник 1–2, 1997, 7–20; М. Пурковић, Кнез и деспот Стефан Лазаревић,
Београд, 1978, 47–55.
84
М. Пурковић, Кнез и деспот Стефан, 53, сматра да се сусрет одиграо у
октобру; Историја српског народа, II, 62–63 (С. Ћирковић); М. Шуица, О години
одласка Стефана Лазаревића у Севастију, Зборник радова Византолошког института
50, 2013, 806–809.
85
Константин Философ, 267–268.
86
Исто, 269.
87
Изношена су различита мишљења о томе када је Константин саставио
житије посвећено деспоту Стефану. Према мишљењу Гордане Јовановић, дело је
настало 1431. године, Г. Јовановић, Увод, у: Константин Философ, Живот Стефана
Лазаревића, деспота српског, Београд, 2009, 9. За исто датирање в. код: К. Куев, Г.
64 МИЛОШ Б. ИВАНОВИЋ

за Стефана и султана Бајазита прошло је више од тридесет година.

Сасвим логично и у овом примеру нема позивања на неопходност вере
у Бога. Бајазитов исказ је сасвим усмерен на вођење конкретне поли-
тике, са нагласком на важности војске. Путем савета о неопходности
обрачуна са „силнима“ кнез Стефан је практично ослобођен кривице
за гушење завере властеле.88 Прича о сукобу међу браћом је пак алузија
на рат који ће након Бајазитовог пораза у бици код Ангоре 1402. избити
између његових синова.89 У том погледу прича о Бајазитовим савети-
ма има сличности са оним што је Стефан Немања изрекао синовима.
Треба скренути пажњу на то да је читав овај одељак житија у функцији
показивања Бајазитовог готово очинског односа према Стефану
Лазаревићу.90 Отуда је јасно да не можемо бити сигурни да је сусрет
кнеза Стефана и Бајазита попримио ток какав је описао Константин
Филозоф, посебно имајући у виду да је о њему аутор писао са велике
временске дистанце. Остаје ипак чињеница да након јесени 1398. годи-
не више није било проблема у њиховим међусобним односима.
Све што је Бајазит навео може се свакако посматрати и као влада-
лачки програм самог Стефана Лазаревића. Тако аутор његово житија,
пишући о мерама које је деспот предузео на реорганизацији државе
после 1402. године, подвлачи да је Стефан чинио све по „царевом“,
односно Бајазитовом савету.91 Таква деспотова политика довела је, по
Константиновим речима, до процвата правде и промена унутар вла-
стеоског слоја, пошто је уздизао потомке угледних породица који су у
међувремену запали у немилост.92 Да ли је заиста деспот тако чинио,
не може се проверити на основу расположивих извора. Сасвим је из-
весно да је након 1410. и смрти брата Вука деспот морао одређеној
властели опростити кривицу за неверство.93 У наставку излагања писац
Петков, Събрани съчинения на Константин Костенечки. Иследаване и текст, София,
1986, 20. Више истраживача је сматрало да је дело настало између 1433. и 1439. године:
Ђ. Сп. Радојичић, Творци и дела старе српске књижевности, Титоград, 1963, 223; Д.
Богдановић, Историја старе српске књижевности, 216–217; М. Кашанин, Српска
књижевност у средњем веку, Београд, 1975, 396.
88
М. Шуица, Властела кнеза Стефана Лазаревића (1389–1402), Годишњак за
друштвену историју 1, 2004, 25.
89
Детаљније о тим сукобима в. D. Kastritsis, The Sons of Bayezid. Empire Building
and Representation in the Ottoman Civil War of 1402–1413, Leiden–Boston, 2017, 41–194.
90
М. Шуица, М. Ивановић, Историјска перцепција султана Бајазита у делу
Константина Филозофа, Историјски часопис 68, 2019, 81.
91
Константин Философ, 283.
92
Исто, 283.
93
М. Ивановић, Властела у Житију деспота Стефана Лазаревића Кон-
стантина Филозофа, у: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и
уметности, VII, ур. Г. Јовановић, Дани српскога духовног преображења, XXIII,
Деспотовац–Београд, 2016, 46.
 САВЕТИ СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ ВЛАДАРИМА … 65
је описао начин на који је деспот Стефан организовао државну управу.
Над пословима је, како каже, поставио начелнике, док су они који су
били његови телохранитељи представљали унутрашњи чин. Трећи су
пак били део спољашњег чина. Они су били у заједници са другима, а
ови са првима. Било је, како то деспотов хагиограф констатује, у складу
са Ареопагитовом сликом.94 Учени писац је на овом месту алудирао на
то да је Стефан Лазаревић управу организовао саобразно визији небе-
ске хијерархије Дионисија Ареопагита. Константин Филозоф је желео
да укаже да деспоту Стефану у земаљској хијерархији припада место
које је Христос имао у небеској. Зато он ствара хијерархију државних
звања по узору на небеску тријаду. Тиме се стварао узоран поредак
државе, где мудрост и врлина имају врховни ауторитет.95 Запажамо да
се овде Константин Филозоф при формулисању деспотовог деловања
окренуо једном значајном хришћанском аутору. Сматрамо да овом при-
ликом није потребно образлагати на шта су се поменути чинови могли
односити, пошто је о томе већ писано у историографији.96
Савети српским средњовековним владарима обично су се одно-
сили на најкрупније политичке теме везане за личности оних којима
су упућивани. Зато су често, ако се тако може рећи, они били окре-
нути „уназад“. Због природе житијног жанра они су у делима Светог
Саве и Данила II били стављени у функцију истицања важности вере
у Бога. Такође, јасно је да је кроз речи и деловање Стефана Немање
грађен модел идеалног владара по угледу на краља Јоасафа из тада по-
пуларног романа. Савети које је наводно добијао цар Урош како би се
обрачунао са моћним властелинима били су сасвим практични и без
подлоге у хришћанским начелима. Код Константина Филозофа можемо
уочити назнаке спроведеног владарског програма, чије је формулисање
стављено у уста османском султану Бајазиту I. С друге стране, исти
аутор наводи да је деспот Стефан Лазаревић управу организовао према
слици небеске хијерархије Дионисија Ареопагита. Може се закључити
да је у српској средњовековној књижевности разматрано какве особине
би требало да има идеални владар, иако нису постојала дела која може-
мо сврстати у жанр „владарских огледала“.

94
Константин Философ, 283.
95
М. Стефановски, Тема узорног поретка у Константиновом животопису
деспота Стефана Лазаревића, у: Пад Деспотовине 1459. године, ур. М. Спремић,
Београд, 2011, 4–8, 13.
96
М. Динић, Власти за време Деспотовине, Зборник Филозофског факултета у
Београду X–1, 1968, 241; А. Веселиновић, Држава српских деспота, Београд, 20062,
241, 244, 254–255; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама,
Београд, 1997, 291–292.
66 МИЛОШ Б. ИВАНОВИЋ

Miloš B. Ivanović
THE ADVICE TO SERBIAN MEDIEVAL RULERS
FOR SUCCESSFUL RULE

Summary

The literary genre “mirrors for princes” (latin: specula principum) was very
popular during the Middle Ages in Western Europe. The purpose of those works
were to teach the ruler about the virtues he should have, the way of life and his
duties. That type of work did not exist in Serbian medieval literature, but advice to
Serbian rulers for successful rule can be found in the sources. The earliest example
of this is Sava’s description of Stefan Nemanja’s abdication in favour of his second
son Stefan in The Life of Saint Simeon. This event that Sava described around 1208,
took place in 1196. According to Sava, Stefan Nemanja (monk Symeon) then gave
important advice to his sons Stefan and Vukan. He told Stefan to take care of the
people and the churches and the clergy, so that his members would pray for him.
Through these duties, the ruler acted as an imitator of Christ. Furthermore, he ad-
vised both sons to live in harmony. It is certain that Sava emphasized these words
of Nemanja because there was a war between the brothers from 1202 to 1204/5.
Evidence of reconciliation between the brothers was the transfer of Symeon’s rel-
ics from Mount Athos to Serbia. King Dragutin (1276–1282) decided to cede the
throne to his younger brother Milutin in 1282, after breaking his leg by falling
from his horse. On that occasion, Dragutin allegedly advised brother to defend him-
self from evil with faith in God, and not to forget his love for him. Archbishop
Danilo left a testimony about this event in Life of King Dragutin from around 1320.
The relationship between the brothers was an important topic, since Milutin and
Dragutin were in conflict from 1301 to about 1312. Mavro Orbini, in his work
The Kingdom of the Slavs, written at the beginning of the 17th century, provides
information about the advice that Emperor Uroš (1355–1371) received from his
faithful associates. It should be noted that the writer relied on older sources for
this part of the text. The associates recommended to Emperor Uroš that he im-
prison the most powerful nobles, Despot Vukašin and Prince Vojislav, who showed
great arrogance. They thought that he should do it until the aforementioned nobles
suspected his intentions, since he would not be able to do it afterwards without
great danger. However, Emperor Uroš did not listen to them, but promoted the ac-
cused to even higher positions. Indeed, the rise and independence of powerful no-
bles marked Uroš’s reign. Therefore, the mentioned advice seems realistic. Finally,
Constantine the Philosopher stated that Sultan Bayezid I (1389–1402) gave Prince
Stefan Lazarević (1389–1427) advice for a successful reign during their meeting in
1398. The story of this is part of Constantine’s Life of the Despot Stefan, created
during the fourth decade of the 15th century. The author testifies that Bayezid recom-
 САВЕТИ СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ ВЛАДАРИМА … 67
mended Stefan to follow him, to destroy the power of his nobles, and that the army
was the most important for the state to be strong. Then Sultan prophesied that Stefan
would expand his state after his death. Constantine later points out in his work that
the despot Stephen did everything on the advice of the “emperor” (Bayezid). It can
be concluded that the advice given to the Serbian medieval rulers usually referred
to the largest political topics related to the personalities of those to whom they were
addressed. The advice of Sultan Bayazit to Stefan Lazarevic are the closest to the
existence of a complete ruling program.
Keywords: advice, serbian medieval rulers, throne, virtues, state, Church,
military, nobleman.