ч 4/. АХХКУ.

.7 ГОДИНА
БРОЈ 72
К1ЈМЕНО 1О.
<Гдас Црногориар,
иалази прсма сл •• жбе- Еа \*о!х 4е Моп1е-
ној потребн (3-1 ну- пгрто '(Ладче Т/.егпо-
та мјесечно). — Прет- гоНгз) р&г&Ц &ш\*ап(
плата, на шест мјесе- 1еч ех^епсе« <1и зег-
ц пи: три франка за ујсе. — Оп з’аћоппе
аи Бше&и Ји Јоигпв!
Француску; шестфра-
нака за све друге зем- оГНс1е1 ди МоШбоб«
л.е. Адреса за све што $го, & ХеиШу-х-Хекпе,

>0.
■ се тпче лнста; Јочг-
па! оГГкпе! <3и Моп-
1епе#то. ЛСеиЈИу-аиг-
1-А УО1Х ОЕ МОИТЕХЕСКО гис АпсеИе (Ггапсе).
Рпх де ГаНоппешев!
оиг 8Јх тоја: роиг 1а
& 8еше. гие АпсеПе. Службени .орган Краљевине Црне Горе Јоигпа! СГДсГе! би-Воуаите Је Моп16пб§го Р гипсе : 3 (г. — роиг
ГЕиапеег: 0 Гг.

Неји код Париза, 10. октобра 1919. К&гЈ31у-зиг-8езпе 1е 23 Ос1оБге 1919

ј
РАСПИС свога војногаађутанта који је Кра- Кр. Влада је дала штампи ова
ђ> >. ■'' Па основу рјешења Мпнистар- љу поздравпо рођен-дан. 1Б. Е. Го-
ч саопштен.а:
ског Савјета од 10. октобра о. г. сподип Пшиоп, Фрапцуски Мппн-
М II број287., МиннстарствоВојно став- сгар Сћољппх Послова, уписао се Неји, 10. октобра
НИКОЛА I. л>а сљедеће до знаи.а свијема гра- у ки.пгу, а тако н чланови диило- Угтнник Цр/1огорацп противу
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ђапнма цриогорскнм: матспог гора. - Примајући честп- србијаиске окупације хвата свв ве-
Ч' , КРДЉ И ГОСПОДАР ЦРНЕ ГОРЕ Све шгете које су ушл.сд нввр- т; Ф’.а члапова Кр. Бладе.-конзулата Ии мах. У М< ђурјеч ју Цриогорцн су
шеипх аи) ;.шг. од сгј>апс србпјап- п црногорске колоппје П>. Б.Крал. задили ониике губитке србпЈанској
Па приједлог Нашег Мн штра ске војско панешеие црпогорском је у свом одгозору поменуо и жа- војсцн. борбама око Цегпинл, С.р-
Војног, а иа основу члана Г. . За- народу, к; ко у иогледу упшптеп.а лоспе вијести кбје стнжу о те- бијанци су имали губитке: 60 мр-
ИОђ коиа о устројству војске, 1 онз- жпвота поЈеднпаца п тјелесиог о- шком стаи.у у домовнпп. «Жа- тсиХ и рап.енчх и 136 ааробл.ени-
водимо неспособ.Беп.а, тако н у ногледу ли.м, као отац. све опс жртве које ка. ('рбијинци убнјнју црногорске
у чип пјсшадпјских канетана: упиштеп.а нмовипе нрногорских су, брансћн слободу свога дома ио- ран,енике на пајгролнији иачин.
'ИИђ, Милана Николића, Вида Пламен- грађаиа, нмају ее сматрати као пвишта, погкпуле у сукобнма са Црнвник Лптоније ИојовиИ и дру-
)ј«Ц. ца, Марка Турчиновића п Сава II. дјела потпп.епа од страпе ратпог србпјанекг.м гластпма. Као што ги студентни на/јени су рањени на
Хајдуковића, досадашшеноручппе. непрпјате.та. Према томе, држава жалим браћу Србијаице поји су, не бојнои колл/ на су им тада изва/је-
јИж. Наш Мпнистар Војни псиа нз- прнма иа себе дужпост да те ште- по својој вол.п, в.сћ по нагону сво- Не очн', одсјечене руне, а затим су
№& врши овај указ. те падокпадп, за првн случај, иу- јп.х злпј: власпппа, ушлп у нашу дотученп камењсм. Па Њсгушима
тмјг ; тем трајпе ппвалпдске помоћи, а отаџбнпу и дзглн руку да својој је убијен дјетиб од 10 година само
Цеји ко<1 1/ариза, 2. (15.) окто&ра ,919.
за другп случај, да иснлатн имо- рођепој браћп узму слободу; тако зато што је запјевао химну црно-
• Сри’ •’ НИКОЛА с. р. оплакујем и све моје Црпогорне,
#јм&: впнску нггету нутем једновремене горску. Цбог иегног нрекршаја стри-
а пр?. Мпнистар Војнн иовчане пакпаде. но процјепи. опе који су од страха пред србп- је.вапе су двпје дј1-војке нз породи-
( Гојк '■. Бригаднр М. М. Вучинић е. р. Преиоручује се свнјема пашпм јаискпм власпнцпма повели се н це ЛрсенијевиИа. Старнм л.удима
суграђанима да, бпло сада, бп- иридружнлн душманима слободе и женама иа.иене су очи и уста
ћИЈ»1' ] нрпогбрспе, п опе којн су то учп-
1авд М II ло доцпн је, кад им за то буде ство- врелим вепелом. — Цо дапас је по-
рсна могућност, подпесу < војепрп- пплн стога што презају да ће пх на.вечо око три хи.ваде и три сто-
'рШЖ НИКОЛА I. можда иостпћп пазна плп освета
ЖЕ • јаве н потражнван.а Пр. Цриогор- тине куба у Црној Гори.
• 110 МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ’ - ском Мшшстарству Војиом. пад се па дому опет састаиемо. Кр. Илада је поновно предузела
мЦјг ■
КРАЉ И ГОСПОДАР ЦРИЕ ГОРЕ 1>рој 809. Нротпвап сам сваком нрвопролг.ћу, кораке код Пеликих Сила да ерби-
гш. Лејн Бод Париза, а некамо ли оваквом, међу ро!)С-
ин.МЕ На прнједлог Пашег Мнпистра 30. сеитембра (13. окгобра) 1919.
пом браћом. Чврсто се падам да ће јанскн војека буде изагнана из Цр-
I ни Војпог, а на основу члана 125. За- Минпст&р Војнп
се дапашн.а неизвјесност убрзо не Горе и да Црна Гора буде и/то
си#г кона о устројству војске, ироизво- Вркгадир М. М. Вучннић с. р. свршитп п да ће се паша ствар но- прије васпостпавЛзвпа.
миц днмо начпо н праведпо уреднтп. Мп ће-
ииго у чииове пјешадијских иотпору- РАСПИС мо се сви врнутп у отаџбипу, на>?о 13.октобра
ии у«к - чика, досадаше воднике: Пера Бош- Позпвају ссспи стппендпстн Кр. пас г.уче врућа жел.а п иравоиаше; Цраје.и септембра црногорски у-
ОНИЈИГ ковнћа, МиланаСавићевића, Мнрка Минпстарства Просвјетс да. одмах повратићемо ологу, нзмирпћемо ее сташн опкслили су србијапспо ~на-
су 1ђв Мпличковића, Илију Шарановпћа почетко.м школскс 1919./20. године, међусобнои опростпћемојединдру- че.ц-тсо на Чеву и тамошна/ срби-
'I уППЈК и Гиста Ћетковића, са старјешин- подпесу докумепте о свом уппсу, и гнма, п васиосгавпћемо мпр и ре.д јанску војну посаду, ?пе су водили
ЈОКјК, стлом од 1.(14) јануара 1915.; Акима да спроведу свсје тачне адресе. 0 у слободној државп пашој.» с н,ом оштру борбу за неколнко
Ј» Ковачевића н Мијата Јовановића, свакој промјепнстаиапмају редовно сатн. Србијакска Прховна Цоман-
иогаи.Ј сапарјешинством од 1. (14) јаиуара 0’бавјештавати. — ЈБегово Белпчанство Краљ да, па глас о тој борби, хитно је
1917.; Блажа Бујопићаи Јоша Раж- Докумепте ва.ка подпијетп Пр. Шиапије АлфопзоХШ, којисе, на послала са Цетинљ три чете ре-
№(№ патовића, са старјешинством од 1. Иопсулатпма, у мјеетима гдје пх свом путу за Епглеску, пенолнпо гуларне војске у помоИ онкољепом
ДШ»7 ' (14.) јапуара 1918.; Тома Гузину, има, нпаче, пепосредпо Нр. Мнпи- дапа задржао у Парпзу, походно гарннаону чевском; ме//у те. три
1111311$ Марка Миловпћа п Алексу Гргура, старству Просвјете. је у уторан 21. онтобра ЈБегово иомобпе чсте биле су двгце чете
са старјешинством од 25. ссптембра 'Бапнма. којп се овом распису ие ВеличапствоКрал.а Госиодарау хо- Црногораца, насилно рекрутова-
ЦрамВг одазову, укппуће се дал.е пздавап.с телу Мерису. У разговору, који је них. Усташи ЦрногОрски по/јоше
(8. октобра) 1919. за дуже времепа вођси па најсрдач- У сусрет гној експедпцији и са
131ИИК- стипепдпје, а тако п оипјема, коЈп
Паш Минпстар Војни иека г.звр- у прошлој годнни ннјесу ноказа. н иији начии, ријсч је бпла о прош- истом се еукобишв нзме/ју Чева и
1111® № ‘ шп овај указ.
|СВОЈОЈ№« успјеха, ако то пе поправе почет- лзм дапима. Краљ Господар живо Бјелица. Цос.тје жестоког ок/пв.а-
11сји код Иариза, ком иове школске годппе. сеје сјећаодобрих веза које јенмао ја Србпјапци се предвдоше уста-
1В31ВС в$ 25. сеитембра (8. октобра) 1919.
Број 9,8. са шпанскнм двором и узћншепим шима, а оне двије че/ве Црногорнца
мстра*
НИКОЛА с. р. 1/еји код Париза, сродпицнма Краљевнм; једна од бише нажалост потиуу/оуниипне-
)јв« ®- 18. септемб|>а( I. октобра! 1919. шћерн Гоеподаревих, Кшагиња не усл,ед забуне (мада су бацали
Мигшстар Војни
1СТННЈ«® Бркгадир М. М. Вучдпић. с. р.
Застуинпк Мнппстра Ирос.вјоте Ана Батенберг, је, као што је по- србијанСке каве шајкаче). Црногор-
н Црквеннх Послова, знато, стрнпа Краљу Алфонзу. ски устагаи су поштедјели живо-
ЦЧ2®Ј' Мннисгар Иравле
Пријему је присуствовала п 1Бено те Србијанцима, али су им одузе-
М II д-р Перо Ћ. Шоћ с. р. Величанство Краљнца Милена са ли зимско одијело, опрему и оруж-
НИКОЛА I. ГБнховим Бисочанствнма Кн.азом је; зл1П11Л1 су се бацили па чевску
Исправка. У '70. броју « 1’ласа Петром п Кн.агшвпнама, те је овај посаду, Чево су заузели а посаду
ПО МНЛОСТИ ПОЖЈОЈ Црпогорца», у указу којим се нору- прнјате.ЋСКп састанак најстаријега су уииштили. —Србијаиски аген-
КРАЉ И ГОСПОДАР ЦРНЕ ГОРЕ чнци Ристо Хајдуковић, ПлијаБе- еа најмлађим европским владарбм*1 1ни, кпји оејебају да на н.вх пада сва
На приједлог Пашег Мипистра ћпр, Мило Лековић, Ппко Иашће- пмао караптер срдачне фамилнјар- страховтва одговорност ла ова
Финанснја п Грађевииа постав- лап, Радован Савовић, Душан Бу- ностп. — 1Б. В. КраљГосподарвра- крвава иедјела, ночишу од страха
ковпћ.Андрија Драгутпновпћ.Ћет- тно је у сриједу, 22. октобра, по- нред усташима иат/шт&гни Црну
љамо ко Бнговић н Лука Јоваповнћ, про-
у улцишспој поштанско-теле- сјету 1Б. В. Краљу Алфонзу XIII. Гору и бјеже у Србију.
нзводе у чпн нјешаднјских каис,-
графској стаиипп, за иоштлра те- тапа, стоји да су произведспп «са
леграфнсту, с платом 2. класс \ I старјешнпством ’ од 21. децсмбра Предсједиик Кр. Владе, Мпннстар Сполшнх Послова упутио је
чина чиповипка грађанског реда, 1918. (3. јапуара 1919.)» а треба да сљедећу поту г. Предсједнику Коиференцнје Мнрау Паризу.
Јока Татара, досадашшег пошта- стојн: са старјешннством од 1. (14.)
ра-толеграфнсту поштапско-теле- Господннс Предсједниче,
децембра 1915.
графске станнце Св. Пикола. У нстом указу, којпм се водннци 17. септембра 1919. г. Пппола Пашић, као првн делегат Краљевине
Паш Мшитстар Финансија п I ра- Стевап Рогаповнћ н Пегар Буле- Србије, предао је Копференцпјн Мнра иоту, којом захтијева од Кон-
ђевина пека пзвршп овај указ. ковић пронзводе у чип иотпоручн- ференције:
,.’«в'н к».) Нариза, 17. (30.) септомбра 1919. ка, сто.ји да су 'ироизведеип «са 1. да Еелике Силе не сматрају више Краљевску Црногорску
НИКОЛА с. р. старјешипстаом" од 21. децембра Владу за предстазннка Краљевине Црне Горе,
1918". (3. јануара 1919.)», а треба да 2. да се Кр. Цр. Влади обуставк издавање новчаних средстава,
Мпкистар Фг.ранснја н Грађевппа
стојп: са старјешинством од 23. де- 3. да се Кр. Цр. Елади сва црногорска државна имовина одуз-
М. Вујовић с. р- цсмбра 1915. (5. јаиуара 1916.). ме и преда Србији, и
Број 800. 4. да се изда наредба да се италијанске трупе повуку са цр-
М II Пејн код Париза^
30.септембра (13.октобра)1919.
ногорског земљишта.
НИКОЛА I. Из каицеларпје Кр. Мшшгтарства Војпог Г. Пипола Пашић је ове своје захтјеве образложно тијем, што
110 М ПЛОСТП БОЖ ЈОЈ тврди, да је црногорска «Велика» Пародиа Скуиштина изгласала ује-
КРАЉ И ГОСПОДАР ЦРНЕ ГОРЕ
дни.ен.е Црне Горе са Србнјом, и да су Велике Силе од оног часа,
откад су прнзнале државу Срба, Хрвата и Словенаца, тијем самим при-
На прпједлог Нашег Мицистра зиале н уједшпеп.е Црне Горе са поменутом државом.
Војног, ријешпли емо н рјеша- ДВСРСКЕ И ДШОМАТСКЕ ВИЈЕСТИ Г. Пикола Пашпћ служи се нарочнтом. ориенталном логиком, кад
вамо овапвпм доказнма оиернше пред Конференцнјом Мира, у иогледу ин-
да се др. Радован Делић, гојио- —25.септембра(8.октобра),осво- тернацноналног положаја савезничке и суверене црногорске државе и
грађански чиповннк II Ј.ласе, 01- ме р.фен-дану, 11>сгово Беличан- п.еног законитог прмггавннка, данаши.е приогорске владс.
пустн кз државпе службе у нше- ство Ираљ Госнодар прпмио је тс- Псћу вам, Госпсвине Предсједнпче, истицати вјековне н херојске
ресу псте. леграфске честитке од ЈБихових жртвс поје је Цриа Гора сама иодинјела за ослобоћеи.е заробљених
Паш Мнннстар Војип пека пзг.р- Белпчапстава Нрал.а Борћа \ , од парода па Балпапу, иего ћу нагласитн само то, да је Црна Гора, као
,;Ч! опај указ. Краља Биктора Емаиуела III, Кра- што вам је то иознато, стунила и у овај рат као сувереиа п уставна
1‘'ји к-јЈ Пари.'.а, 3.. (1(5.) октпбра 1*.Ч9. Љице Јелеие и од Краљице Мар- држава. !Всн сувереистет "јој даје н гараитује то ираво, да јој се, бсз
гагнте. — Његова Екселенција шене вољс п пристаика, пс може измпјснити н.ен државни интериа-
Ш1К0ЛА е. р. ционалш, положај, а п.спј правну и политичку вољу конструирају н.енн
Госпрдкн Предсједнпк Фпанпуске
Мнпчгтар Вијиа
Републике Р. Поанкарс посдао ј.о уставни фактори. Према црногорском Уставу, уставни фактори јесу:
^Ригадпр М. М. Вучинић с. р.
 Страна 2. ГЛАС ЦРНОГОРЦА
Краљ и Пародно Представништво. Алинеа I члана 18. Црногорског
Устава гласи: «У Црној Горн влада Краљ Ннкола Први Петровнћ-
Његош ». Члан 71. Устава гласп: «Законодавну власт у Црној Гори
вршп Пародна Скуиипина са Краљем Господаром ». Алинеа 1 члаиа 17.
5става г.тасп: « Краљ Господар сазнва Пародну Скуиштину у редован
11.1И вапредан сазпв. Он отвара и закључује сједнице Пародне Скуи-
штнпе личио, пријестоном бесједом, или преко Мннистарског Савјета,
својом пос.тапицом илп указом». Алинса 1 члана 21У. гласн: « Пријед-
лог, да се што у Уставу нзмпјенп, допунп или протумачн, може учи-
пнтн Крал. Господар и.тн Иародиа Скунштпиа ». Члан 43. гласи: « Па-
родни носланнци бпрају се на четири године». Члан 46. гласи: « Пзбори
народних посланпка су непосредпи ». Ч.таи 48. гласн: « Сваки црногор-
скп др/кављаиин, којп је иунољетан, пма право да бира народног по-
слапнка, без обзпра на то колнко илаћа дације». Члан 220. гласи: « За
приЈедлог да се у Уставу што измијепи, допуни илн нротумачн, по-
требно је да гласају двнјс трећ нпе прпсутппх народинх носланика п да
за тнјем учине сагласап закључак још двнје редовне Скупштине, једна
задругом ». 11, иапосљетку, члан 36. гласи: « државиа област Краљевнне
Црпе Горе не може се ни раздвајатп пи отуђити. Њеие границе не
могу се нн смаи.итп ии размнјенитн, без сиоразума Краља Госнодара
са Пародно.м Скунштниом ».
Према нашем Уставу, пе постоји пикакав закоподавни фактор који
би носио нме « Велика Народна Скуиштинав. То је једна установа ко]у
иредвиђа само Устав Краљевние Србије. Г. Пикола Пашић, ношто Је
наредпо србнјанској војсци да окупацнју Црне Горе нзврши прије по
окуиира терпторију и саме Србије — иротивно пнсмепим гарантпјама
које су Влади Црие Горе далп г. г. Поанкаре и Ппшоп — једиоставно
је тој пс.тој војсци наредио и то, да путем пајбруталнпјег пасиља омо-
гућп да се извјестан број н.еговнх агеиата, мсђу којнма једиа трећина
бнјаше србијапеких поданика, састане у вароши Подгорпци 13. повем-
бра 1918. Тај се скуп, ирема србијанском уставу, прогласио Великом
Народпом Скунштином која је на пазарски начнн акцентовала од Вр-
ховпе Команде србнјанске војске, октроисапн јој нроглас н тнјем
прогласом је нрокламовала нрисаједпшеше Црне Горе Србијн. Тај факт
иајвећег међупародног насиља и иеморала, г. Пикола Паишћ се је усу-
дио нодпијетн иа акцептацију Краљу Србије, којп је то и усвојио про-
гласивпш Црну Гору једпоставно терпторпјом Србнје.
Као што видите, Гоеиодине Предсједниче, цно овај поступак Србнје
према Цриој Горп нредставља, и са уставио-државног права црногор-
ског, једаи акт повреде темељних тачака уставинх сувереипх ирава
Црпе Горе, које сам имао част напријед вам павестп, јер је туђин пзвр-
шпо окупацију зем.т.е н ирогласио анекспју у своју корист.
Цриогорски народ је на овај међународни злочин одговорио устан-
ком, н крвава трагеднја црногорског народатраје још и даи данас. Нп-
када неће бпти мпра па Балкану, док се црногорском народу не иоврти
погажена часг н повријеђена права шегова.
Овај атак па Цриу Гору пзвршен је с предумшнљајем. Паводимо
само ове двнје ствари које доказују како су издалека чишене прппреме
за извршеше.
Бећ 1917. г. Никола Пашић је у т. з. Крфској декларацији прогла-
сно анексију Црне Горе од стране Србнје, а нпје претходнотражпо прн-
станак народацрногорскоги шеговихлегалних представннка. Да бп иро-
нија бнла већа а завјеренички злочин јаснији, наводим н то. да је г. Ни-
кола Пашић још иете те 1917. годнне издавао дипломатске пасоше у
којпма стојаше иаписапо да се Цетпше иалази у Србији.
Што у рсченој нотн г. Ннкола Пашић тражи, да нам Велпке Снле
обуставе пздаваше новчаних средстава за државнн жпвот, то п јесте
вазда била сва политика г. Инколе Пашића за врпјеме цијелог овога
рата, т. ј. да Цриој Гори онемогући материјалнн опстанак, те да наши
иодапицн буду иринуђени да. у својој невол.н, закуцају нашегова врата,
а он да тада може увјерити Велнке Силе како ни сами Црногорцн више
не хоће независну државу црногорску.
За нстнм цнљем пде г. Пнкола Паишћ, кад од Конференцнје Мира
захтијева да се Црпогорској Владн одузме државпа пмовниа. Напротив,
Кр. Цр. Влада тражпће од званпчне СрбиЈе да јој поврати онљачкану,
цриогорском крвљу окупану имовнну, јер се г. Ппкола Пашпћ ово-
га рата у иејолајиом циљу, наметнуо Велпким Силаматеје од ших прп-
мао новац за нздржаваше како србнјанске тако и за пздржаваше црно-
горске војске.
ВладА Србије тврди — као што ће се о томе Ваша Екселеција
увјернтн нз меморандума којим србијанска дслегацпја тражи ратпу од-
штету— дасе је Црна Гора у току рата задужила Савезницима за 48 ми-
лиопа фраиака. Међутим. та је тврдша петачна. Истина је то, да су Са-
везпнцн у почетку рата намијепили Црпој Горн креднт од 48 мплиона
преко руку србијанске владе, која је то лакомислено братско иовје-
реи.е тадашше црногорске владе злоупотребила и црногорској држави
предала само 21 милион франака(31 милионсрбијанских дипара). Значи,
влада Србнје, којој је пресједавао г. Пнкола Пашпћ, ннје предала, него
је, тачпо речепо, утајнла државпој касн црпогорској 27 милнона фра-
пака, због чега је црногорска војска нмала да трпн неизмјерне оску-
днце. Штете, које су одовуд настале, као и новац Црвепог Крста бе-
справпо узет и за рачун Црне Горе, утајеп је од страпе владе Србије,
те ће црногорска држава у своје вријеме нутем међународннм затра-
жити од Србије да јој га са интересом иоврати.
У истој својој ноти г. Пикола Пашић тражи да талнјанске трупе
напусте извјесни дио црногорске територије. II то тражеше је такођер
тендецијозно, и без икакве моралпе и правне основе. Савезничке
италијанске трупе су окупирале само један малеи дио на терпто-
рији црногорске обале. Те трупе, протнвио оном што је учишено у дру-
гим окупационим крајевима, не врше никакву нолицијску пи грађап-
ску власт, него ју на тиранскн начпн врши србијанска војска. Г. Нн-
кола Пашнћ захтијева да се италијанска војска повуче само ради тога,
да ни један од нашнх великих Савезника ие буде свједок свих оних
злочинстава које званична Србија данас вршп над цриогорским гра-
ђанима.
Молнм Вашу Екселенцију, да Конференција Мнра пријеђе преко
оваквих захтјева г. Нпколе Пашића, предсједника србијанске делега-
ције, као преко предмета који стоје у протнвности са свима међународ-
ним принципима.
Изволите, Господнне Предсједнпче, прн.мити и т. д.
Неји код Париза, 4, октобра 1919.
Јован С. Пламенац
Предсјсдннк Мин. Савјета Краљевине Црне Горе
Министар Спољних Послова.
Врој 73.
Неји, 1. (14.) октобра Горп, а како је црногорскн каби-
јЈТОЈ
Ових дана су некн енглески ли- нет остао па стаповишту: «Нли
стови, Према тобожшем саогпите- Склдар, плн рат с Аустро-Угар- М'
шу некога др-а Виганда из Берлп- ском », тоје влада, кад нпје могла
иЈ
на, донијелн вијест какосу «недав- са таквнм својим становннпем про-
(23311
но у Бечу нађеии тајни документи, дрпјетп, дала оставку. 1Бу су за-
Р)е'
којндоказујудаје Цр. Горапрпмила мијеннли па управу у земљи опет
од Аустро-Угарске великесвоте по- прпјател.н полптпчки г. Апдрцјв ј(ј(|Н'
ваца (мплпон долара), н то, пошто Радовића, којн су се сагласили, да (^
Је већ бно оглашен рат 1914.» Те се покорс одлукама Беликпх Сила, #се.
вијестп потичу нз наклене кухнп.е алн под условом, да се Црној Гори и
наших биоградскпх клеветника и дадне 4 инансиска одштета за ио-
душмана, и пре.ма то.ме, цијела та ложене жртве око Скадра и за ше-
ствар, као и оно што се с шом гов иа макар и иривремени губи-
'ј510!
доводи у везу, није ништа друго так. Белнке Силе су утврдиле на-
до једна гадна лаж. Овај катего- кнаду Цриој Горп од 40 милио-
рпчан демантн оснива се на сље- на франака. Од те своте псила-
дећим непобитним фактима: тиле су иостепеио тој истој владн
Цјелокупни државни дуг Црне око осам милиона. По, какоједио
^11
Горе до 1900. износио је свега тнх исплата од 8 милиона, пао био
4 милиоиа франака. Тај дуг ее је пред самн свјетски рат, а Аустро- јјЈКЈ
0ГЈ
дуговао двјема бечким банкама Угарска је бнла баш заостала за
(Боден-креднт-заводу и Лендер- исплатом свога дијела. Тадашша 'СкИ
баицн), којим су заводима дугова- црногорска влада тражила је, да Ј!Ј СУ'
ле и друге балканске државе. и Аустро-Угарска положи исплату.
Како је пак, ЦрнаГора, каовјеч- Све је ово било прије догађаја Са-
ни савезник Русије, водила наБал- рајевског. Послије објаве рата Ср-
кану траднционално полптнку су- бији, Аустро-Угарска је похитала,
протну интересима Аустро-Угарске да исплати заостатак своје обавезе
монархије,амеђутимсвеосталебал- 11 понудила Је тадашшој влади те-
канске државе за то вријеме, биле риторпјална проишреша Црној Го- •јЦКЈ
експоненти полптичких и екоиом- ри према Бокн и Скадру, да би ју
ских интереса Аустроугарске на тнме привољела, да остане неу-
Балкану, то је аустро-угарска ди- трална. Црногорска влада је и-
пломација, преко банчиннх факто- сплату дуга прихватила, али је ка- кза ■
ра, чшшла при нсплати дуга при- тегорнчкн одбила попуду тери-
тисак на речене банке, не жалећи торијалног проширеша за шену
у извјесним нолитичким кризама неутралиост, а на телеграм Пнко- днји
давати друга тумачеша условима леПаишћа предсједппка владекра- бвл
рф
уговора, штетпа по материјалне л.евнне Србије одговорнла је тада
2ШИ!
интересе Црне Горе. Прн томе је, та нста црногорска влада: «Ваша
с времена на вријеме, тражила за судбнна н наша је». Послпје овога КДО
себе извјесие економске повољно- круна црногорска и народно пред- ајмм.
В№
сти, у концесијама. Све црпогор- ставинштво објавили су Аустро- жШ’
ске владе без разлике заузимале У гарској и н.енпмсавезпицимарат, Н-Прво
су негатпвно становиште према а цриогорске трупе су пријешле и дрт
1,ада!
свим овпм тражешима. Дабнсесве Аустро-У гарску граннцу. НС1Г/
ово једап пут прекинуло, то је вла- Да је све овако текло знају Ве- апцр.
®>. а
да у којој је данашши шефкабнпе- лнке Силе, а зна и г. II. Пашић, шк.
та био члан, стала иа то станови- звапнчиа Србија н шенн свн нлаће-
ште, да се дуг има нсплатнти одно- нпци, али шнма нпје до истине ндо
сним банкама пошто-пото. Стога моралности и правдољубља, него Ч рт»|
Л.ПНПЈ
је та нста влада тражпла један за- пм је само то задатак, да убију у- вва л
јам у ипостранству и котирала га глед п значај Црне Горе, који је пваро;
је на лондоиској берзн у износу опа ималаири ослобођеи.у пашега лвчовј
асввје,
од 6 милиона франака. Папомнше- илемепа испод роиства како тур- № који
мо, да сс је тадашша руска влада ског тако и аустро-угарског. ®вао з
нријавила, као приватни купац на- Мк чов
Ове клевете г. Пашића и звапич- •мика.
ших облнгацпја, и купнла је сама не Србије су толнко исто нстините И;
велнк дио истих, да би тијем по- и моралпе, колико и оне, са којима 11 јер иа|
дигла углед тадашшем режимувла- је тврдио, да је Црпа Гора нривпд- •јкве, с
‘•вовјеч
давипе у Црној Горн, с којнм је ио-лажпо-воднла рат, јср дајеима- који
била закључнла полнтнчко-војну ла тајнн уговорса аустро-угарском Ч НСЈј
конвбнцију за 15 годипа. Обвез- монархијом, н фалсифжкат тога 'Мсакос
‘(црц ч.
ннце су котнране за 6 милиона, а уговора ннје се устручавао чак и
тражепо је, од стране приватннх, у публицирати.
вриједностп од 18 милиона. Од тих Међутијем је познато, да је свз к' е'к
6 милвона, четнри милиона су ис- тајнааустро-угарскаархнва, којасе ?^>вса
плаћепа помепутнм аустро-угар- одиосиланасвјетскп ратнублнцнра-
скпм бапкама, а остатак је ипвес- на. 1 а архнва доказује, да су аустро-
тпран у унутрашше државпе гра- угарскн званпчни ц најзвапичпији 3ВВ1
ђевине. фактори подносилн п оптуживали ><В1
Па годииу дапапрнје балканског Црпу Гору као једиога од највећих
рата, увладн, која једошлапослије непрнјател.а Аустро-Угарске на
овога режпма, бпли су иолитич- Балкану, што не би пнкад било да
и;Ј|ЧВа
ки ирпјатељи Андрије Радовића, је Црпа Гора заиста склапала тај-
познатог Пашпћевогилаћеника; та нп уговор са Аустро-Угарском.
влада је поднгла једаи зајам код Па тајној сједници бечког мнннс-
поменуте бечке банке у износу од тарског савјета од 7. и 19. јул-а 1914.
3 1/2 милпона круиа, што ннко не претресано је питаше како би се
може пребацптн тадашшем режи- у случају рата Румуццја као савез-
му радн овога зајма, јер су у- ник понашала према аустро-угар- а
говорне обавезе коректно стипу- ској, акако бн опет Бугарска, Грч* и'Ч« с
’Ј’,иак
лиране са легално дозвољенпм га- кап Арбапија. Шеф штаба аустро-
ранцијама. угарске војске тражно је на тајној УИ
1912. нзмијенио је ту владавину сједници, да се о евентуалној рат-
оиет кабннет у ком је данаиш.и пој акцијп допесе час прије рије-
шеф владе, Ј. С. Пламенац, био шеше, како се не би протезап.ем
^|1('
члан. Познато је већ, да је та вла- крнзе дало времена да се Србија и
да прппремпла н омогућила савез Црна Гора спреме за рат. (Овн по-
балкаискн за ратну акцију одре- даци су црпенп нз недаг.но изишле
ђеног момента. Усљед тога што кшиге у којој је Ог. К. Оооа« обја-
Велике Силе, на наваљпваше ау- вио тајна документа аустријског
стро-угарске монархије, нијесу до- миипстарстваспол.ппхнослова). Да-
зволнле да Скадар прнпане Црној кле, да је било тога уговора зар би
 Број 78.
се овако о ЦрноЈ Горпраспразљало
натојодносиој тајпој сједницигдје
је н пала одлука за рат?! Ми с.мо
већ у своје вријеме доказали, дајс
онај лажни уговор писао један ги-
мпазијски професор београдски, а
I ји већ 10 мјесеца труну у затвору, кон-
да је за то био плаћеи нз днспози-
1
цијоног фонда г. II. Пашића. Ипак
1 п поред таквнх тврдља Г. Пашнћа,
он се није устручавао да Конфе-
I рцацији Мира подпесе статнстнчке
к Немогуће је више трпјети насиљс и
доказе, да је Црна Гора нзгубила
у овом рату скороаО од сто од сво-
је сојске, те је баш н тиме сам де-
>■ мантовао оно, што је као клевет-
)■
ник раније тврдно.
Ко зиа мрачпу ипаклену, завјер-
1 цнчку н печаспу акцпју знаничие
:о Србије, протпву жпвота Црне Горе
10 тај се пе с.мије чудпти пи досадаш-
о-
п,пм као ни будућпм деиунцијаци-
м јамаг. Пашића протнву ЦрпеГоре,
а Осгављамо историји, да опа да
и сиој суд о овом политичком немо-
V, ралу п писком потхвату нротпву
а- Црне Горе.
0,
зе
писмо
Црногорских устаничких вођа,
■е-
'о- команданту црногорских трупа
ЈЈ у иностранству.
!)'•
Госнодипе команданте! Увјерени у моћ
II- утицаја на Конфсренцнји Мира гдје се
рјешава судбина цнјелог свијета и свн-
№ ппку своје Отацбине.
јехнарода. част ми једоставити вам сљс-
[№ деће, у нади, да ћете ви даље учинити
!НТ сходне кораке да се ово сазпа па МјС-
ко- сту гдје требада се чује.
Са колико год мудрости и хитринс. не-
ра човјек располагао, ипак мујенсмогу-
ће онисати сва звјерства и нечовјештва
која се, од сгране званичнеСрбије и ње-
не солдатеске, врше над цриогорским
015 народом. Ум се збуни, човјек занијеми
»ед- при посматрању и сумирању тих звјер-
става. Што су муке и страдања Христо-
ва, при овим, којс црногорски народ да-
81, нас преживљује, сво већ иуних десег
ше МЈесеца! Откинут већ мјесецима од ције-
лог свијета, стегнут гвозденим ланцима,
пишти црногорски народ, вапијезаотаџ-
Ве- бином, слободом 11 правдом. кућом п
»1, ј огњиштем, иемајући ни нарчета хљеба
аћ да утиша снојс измучено тијсло, ни обич-
ног платна да нокрије своје голе и ду-
идб. гич ратом искрвављене руке. Вапије и
вего плаче, пишти и јауче — али још ниоткуд
ЈНј никаква лијека! Зар је јуначки и нлемс-
нити народ црпогорски толико згријешио
Богу и човјечанству да се цио иросвије-
ћена свијет, оглушујео његов ваиај! Зар
л«
народ који је све своје, иа и самог себе,
т)7| жртвовао за слободу потлачених и за на-
предак човјечанства, а уз раме моћних
Савезника, зар тај иарод не.ма права на
)ВНг
слободу и живот! И.ма, и ио сто пута
1ВНТ* '* има, јер иако мален, он је дао највише,
оји« дао је све, само своју част пе. Зато. апо-
1®!/ столи човјечаиства, и браниоцн цијслог
свијета који дапас рјешавате судбину
>|№ народа, нсдајте да изгуби слободу, огаџ-
рСКС* 1 бину ц самосталност, и да постане. ро-
<>ј
бчм, народ цриогорски, народ који јеу
слободи рођен. у слободи одгајеп и у
Ч№!: слободн у.мнрао вишс од нст стољсћа и,
пајиосдије, којн је за слободу другога
је#! жртвовно и сам себе.
Пишта су муке, пишта су патн.е које
КОЈЈ1* трпјесмо за вријеме црпо-жутс аустриј-
«!№?■ ске окупације. прн мука.ма које триимо
од органа званнчпе Србије и њене вој-
цчНЈЈ1-
ске. Паљсње кућа, убијање, затварање и
интерћирање напаћеног народа црногор-
К1!$' ског, узи.ма све већег маха, тако да ће.мо
за кратко вријеме имати само пустош и
згаришта, али живља нс. — Један ири-
^ке ® мјер звјерства званичнс Сроије јеете
)|!.Н’Ј| усмрћен.е иравника Антонија Бојовића,
нојије 15. августа био рањсн у борби на
1Ј»< Мартиниће—Бјелопавлићн и жив пао у
арИ
1’уке непријатељу, који га је па вјеру и
и с.мјеста најзвјерскнје дотукао и из.мрцва-
рио. Исто.м ириликом су погинули мат\-
раит Милета Андријевић. Блажо Бојо-
о бЈ": «ић, Машнић, а Томаш Марковић и К.
Симовић, који су у борби зароољени, на
оИ
чајсрамнији начин су стријељани. Бороа
ро-Ш на Мартиниће бнла је. страшпа н очајна.
м сполажу свима производима по свом лич-
трајалаје пуи дан. Усташи су изгорјели
кУћу сердара Јагоша Радовића, гдје је и
сам сердар погинуо, и кућу Милоша Ра-
13 Довнћа. Главно поприште љутнх и гото-
ЦОЈ 1ј во свакодневних окршаја. измеђуусташа
с једне. стране и Сроијанаца с друге стра-
«јеГ
11е. јесте лииија Подгорица—Данилов
,т<( град—Пикшић. Цијела /Купа никшић-
ска није друго но пусто згариште и ру-
гневине. Читава села су уништена, куће
ворушене и нопаљсие, а народ, што је
Учакло њиховом дивљачком налету. нз-
Чегао је у горе. Србијанска рсгуларна
Војска са топовима и митраљези.ма, па
'ТР И! Ч( лу им пуковник Плић. потиуно је ра-
зорила село Мораково (Жупа), тако да
03 <
411 к\ћ; војничких уДовица нијесу по-
нпеџенс, само зато што су биле у срод-
ству еа кап. Васком Маројевмћсм, чнја
је к\ћа такођер спаљена а стари му ро-
днтељн, од ио 90 годнна, интернирани.
К.\ћа н цијело иман.е командира Стевана
1 адовића нз Мартипића и браће му, ко-
фискованоје, аод нородице им, што пнје
побјеглоу гору, интернирано је. —Слич-
них при.мјера има на хиљадс, те ако сс
изојеглим породицама што прије не при-
текне у по.моћ, све ће испропадати, јер
се иалазе под ведрнм небом.
нечовјештво окупационих одреда, те се
свугдје осјећа велнко комешдње и све
иријети оиштим устанком. Судећи ире-
ма грозннчавом прнпремању и силном
врсн.у, предстоји крвопролиће комс не-
ће уисторијп битн равног, а у којој ће
борби узети учешћа и старо и младо, и
мушко н женско, јерјевећ сваком до-
злогрдило ово стан.е које нам стВбрнше
оннх 170-србијанских илаћеника под ко-
мандом србијанске војске, којн се назва-
ше. «Велика Пародна Скуиштнна».
Јскоци, Пољани, Колашин, Морача и
Васојевићи ових дана су мапифестовалн
своје велико незадовољство и изјавилн
да не признају ннти су нкад признали
одлуку фамозне Скунштине нодгоричке,
и тражили су васпоставу Црпе Горе.
Уточиште свих којн су оста.чи без ку-
ће и огњишта, свих гоњених и опљачка-
них. иајвјернијн чувар традиција и ама-
нета ирађсдовских, наш прави азилум,
јесу Ровца. Благодарни усташи црногор-
ски очуваће вјсчиу усномсну па Ровца
као најдражу драгопјсност. Псма дана,
а да зваиичиа Србија ис. измислп по ко-
ји нов паклен нлаи, како да што звјер-
скије и срамотније уништи онога који
се ропски пс подвргава њихови.м дивљач-
ким ирохтјсвнма. Зар може бити ишта
нечовјечније ио кад им л.уди служе у за-
ирега.ма мјесто теглсће стокс!? Јс ли н-
гдје било да сс женскс до посљедње сук-
ње онљачкају, затварају. интернирају и
до просјачког штаиа дотјерују, а све за-
то што неће да сс закуну на вјсрност Пе-
тру Карађорђевићу!
Савезници су сс огријешили и гријеше
према Црној Гори и њеном мучсничком
народу. Кад сунце слободе огрија и оне
које је толико вјекова обвијала номрчи-
на, —нас, од вазда слободне, притиштс
баш сада тама, саломи насбиједа, окови
нам прскидоше удове, а све зато пгго
тражимо отаџбину, слободу и правду, ко-
ју смо за пст стб годппа ималн.' Зар су
Билзоиова начсла само за Црну Гору и
њеи народ мртво слово па хартији. Зар
никога нашс сузе не вријсђају? Зар не-
мамо иикога да нас помогие. Имамо, и-
мамо! II само крените, а скоро цио цр-
ногорски народ вас ишчекује рашнре-
них руку и са сузама на очи.ма.
Драги пријатељи наши, учините све
да што прије прекратите ове муке и иат-
ње, пошљите помоћ и то хнтпу, и доие-
сите нам гранчицу слободе, мира и л.у-
бави, да једном наше мучспичко тијело
почине у слободној отаџбнпи и иа сло-
бодном огњишту.
Увјерени да ћсте наше жсље предста-
вити како треба и гдје трсба, поздрав-
љамо вас и благодаримо унапријед на
вагцем труду и заузимању.
У усташком логору,
Ровџа, 1. септембра по ст. 1919.
Командир Перо Вуковић, командир
Ибро Ј. Булатовић, командир Вујо Бу-
латовић, командир Мијајло Булатовић,
пар. иосланик Милосав Николић. капе-
тан Васко Маројевић, техничар Новнца
Ж. Радовић, капетан Драг. Војовић, кап.
Перо Минић, секретар Ж. Никчевнћ,
потноручик Јован Вулатовнћ, потпору-
чикБожо Вулатовић, команднр Иван Бу-
латовић, испред својих саплеменика.
»3 УСТАНИЧКОГ
РАТОЗАЊА У ЦРНЗЈ ГОРИ
Чета којом командује командир
Марко ВучераковиБ, налазила се
већнеколико данап ноћиу крвавпм
окршајима са србпјаиском војском,
десет цута бројно јачом. Тек што
су се четницн, уморни и гладни,
бплп спустилн па студен камеп да
почниу, поглед нм се зауставн не-
далеко с опе страпе воде, одакле
иоче да се вије дпм. Мало но мало
п.тамен је надмашио густн днм —
србијанска војска палн црногор-
ско село н ил.ачка црногорску си-
ротишу. Чује се плач и врисак же-
на и дјеце, помијешаи са дивљим
узвицнма обијеснесолдатеске. « Ју-
пацп мојп ». клнкиу командир Ву-
чераковнћ својпм четпииима, « чу-
јете лп у оном огшу јаук наше сп-
ротише и нејачи! Знадите дана па-
шу родну груду, ма да смо од ваз-
д,л па љутој Крајини, још никада
ипје непријатељ ногомступно, а да
то није крваво нлатпо. У нашпм
жилама тече пста крв оних наших
ђедова који су нашаогшпшта и до-
мове очували н заштитили од сва-
ке напастн. Устали смода бранпмо
част п ираво паше Отаџбнне коју
хоће да нам погазе и ушппте доју-
черашшп туђипски робовп п нзме-
ћарн. Стога пднмо п покољимо се
на нашпм огшнштпма. Напријед,
јунацп мојн! Зампсм у с-мрт.»
— «Неможемо данас, команди-
ру,» рекоше некниз дружпне. « Не
можемо внше, јер су нас ноге пз-
дале а глад нас је саваладала».
« Но то рече да крвл.у свог п.то-
твора напојеп, не хоће у царство
духова?!» па скочп команднр и
мушевптом брзш.ом трпцут нспа-
ли револвер у свога братучеда ЈВу-
ба Вучераковпћа. Паде смртпо по-
гођен четннк... нн земља га жнва
пе дочека.
Затим унери четврти и пети ре-
волверски метак иут четппка Ву-
чераковића Мпла.
« Пе, Вог п Светн Јован, комап-
дијеру! Пека пас пе убија твоја ру-
ка! Хоћемо свн; — ево креиусмо.»
II тада, самочетвртп, командир
Марко Вучераковић ускаче у чун,
спажно зграби весло н убрзо пре-
бродн и нскрца се на ону страну
воде.
Презирући смрт хвата се са не-
иријатељем, који му је пасрпуо па
светншу дома и огшишта. Седам-
иаесторицу убнја га мртво, а осам-
паестога је рапио тако да је и тај
убрзо нодлегао ранама. Сјутрадан,
н брат му Влажо бнва смртно ра-
шеп... н оп гаоставља да му тијело
растрзају дпвл.а звјерад п орловп,
а он продужује борбу на ужас крв-
Некаје слава и част комапдиру
Вучераковпћу Марку и свој шего-
вој дружпнн, а вјечан помеи сви-
јема палнм јунацнман пека им је
лака она цриа земља и онај студе-
ни камеп наш за који су жнвоте
положилп.
Сутормансни
НАШИ У АМЕРИЦИ
Протест Црногораца кз Бјута
Монтана
У непокварснпм срцима савколикогна-
родаи удуши цивнлизованог свијета нн-
када нсћс ишчсзнути осјећај гнушања и
осудс за убиства која јс ночињела Па-
ишћ-Караћорђсвићсва владавина по Цр-
нојГори.
Ми сс сакупис.мо, да као вјерни си-
нови Домовинс, њеног народа и њеног
нрава, осудимо та недјела.
Морамо осудититај крвннчки политич-
ки злочин поменутих крвиика којн сс да-
нас по нашем Цетињу зорс. мислећи да
се и даље одрже, на несрећу Црнс Горс и
па вслико поннжењс нас, Црногораца!
Црна Гора је данас тамница, у којој нс
лсжс црногорски јунаци и људи у сназн,
јср штоје имало снаге, то јс приложило
своје животс на олтар домовине и части
своје, аостатакс-еодметнуо у иланине, из
којијех се данас, го, бос, гладан и жедап,
бори са несрећном браћом, која су иод-
јармљенапод злу мамузу по злу и неправ-
ди чувене Пашић-Карађорћевићеве ди-
иастије; већ у ту цриу та.чницу налазе се
мала нејака дјечица, старци и жене, над
којима Иашнћ-Караћорћсвићсва дина-
стија свој крвнички бијес излијева.
Педјела која данас чине те уображене
будале, срамоте све пгго се и.ченом срп-
ски.м зове, комнромитује на страниидсју
националног ослобођења и уједињења,
подријевајући вјеру и способност нашег
народа за самосталап жпвот. Али дух и
храбра борба ие смије да ирестанеживје-
ти у нама, него све наше силе треба да
су уперене на то, да ми Црногорци у-
прављамо сами својом судбином, и да-
нашњим разбојницима и касаиницима
Црногорског Пароја поручујемо: «С ог-
њишта милог бјежи нам куго, зајам вам
морамо враћат и већ ».
Црногорци из Бјута Монтане, на по-
новни глас о ужасним убиствима наше
браће Црногораца у Црној Горн. држали
су збор на коме су, послије неколико из-
мијењенијех говора усвојили ову рсзолу-
Цију:
«Поводом злочиначког убиства
најугледнпје паше браће и невине
дјеце н жена, и иоводом апшења
народпнјех ирвака у Црној Гори,
које злочине истинито и докуме-
тално впђесмо н ирочнтасмо у 73.
броју « Гласа Црногорца® а које је
наш Мипнстар Предсједник г. Јо-
вап Пламенац, као вјерппсипсвоје
домовине п свог народа иредао на
праведпи суд пред високу Конфе-
реицпју Мпра у Паризу, то и ми
Црногорци у Бјуту Монтанп. на
своме скупу, држапом 24. августа
1919. изјављујемо:
1. Са највећим гиушашем осуђу-
јемо тиранскн и апсолутистнчки
Пашић-Карађорђевићев наснлнич-
кп режнм у Црној Горн, којн да-
пас представља остатке печојства
и тирјанства Аустрије и Бугарске,
заснован на бајунетпма, а којемује
главно начело: набити на бајупет
и објеснти на кононац у Црној Го-
ри све шго слободно мислп, часно
радп п иоштепо осјећа.
2. Пајенергичнпје протсстујемо
нротпв срамнс даиаиш.е Пашпћ-
Карађорђевићеве у Црној Горп у-
праве, која нечојскн, иебратскн
кукавичкн одобрава својим разбој-
ппцшма да убијају невниу дјепу н
жене, и да руше наше опустјеле
домове по Црној Горп, којезулуме
п::јс 1Ш Аустрнја чншела.
3. Пеомасажаљевамо, штосенаш-
ло срнекпх п хрватскпјех лнстова,
па ову п опу страну океапа, којп
па срамоту двадесетога впјека, ио-
сматрајућн братска крнвопролнћа
која извршује зваппчпа Србпјанад
својом браћом Цриогорцпма, ије-
ва хнмне горе поменутнјем новпм
ћаничарнма Црногорског Народа.
Стпд п срам иска их буде!
4. Са тврдом падом аиелујемо на
хуману. иезависнујавпост цијелог
културног свнјета, да данас туж-
ном н мучепнчком Пароду Црно-
горском. иружи своју моралну по-
моћ, како бн се што прије ослобо-
дно пнјкеморалннјег н иајтрулијег
крвавог Пашнћ-Карађорђевићевог
режнма.
5. Са жа.љешем копстатујемо, да
је једап намеђу првајех Пашпћ-Ка-
рађорђевићевих убпца и једап од
главчнх крвоппја Ц] ногорског Г1а-
ро. а, срамотни Иван Павкћевнћ,
данас глании 1 овјеренпк Пашнћ-
Карађорђевнћеве владавнпс на Це-
тншу.
6. Шал>емо своје најбратскије
симпатнје свим онпјем борцшма цр-
ногорским ко.ји даиас иосе тешке
букагије, а које нм је од давног
врсмеиа спремао архнлажов и ар-
хипктков Пнкола Пашнћ, зато,
што су вјернн сиповн своје отаџ-
бине и свог парода и што се за
своју иародпу слободу и незавн-
сност боре, н
7. Пашпм тужипм и у црпо завн-
јеиим породицама певнпо иалнх
иародпкх бораца пзјавл.ујемо па-
ше братско саучешће у тој нераз-
двојеној иам н пнкад неоироште-
ној тузи и болу.
Бјут Монтанн,
24. апгуста 191'.».
ч Црногорци нз Бјута Монтћне
((?ј(*верна Америка)
САВЕЗИИШ АКЦКЈА
ПР0Т8ВУ Б9ЉШШЗМА
Предсједнпк Конференцпје Мн-
ра у Нарнзу је у нме свнх савез-
нпчкпх држава упутно свнм иеут-
ралннм држакама, а тако п ЈКемач-
кој, акт којнм нх познва да сложно
поступе нрогнв бол.шевичког ре-
жима. Тај акт гласи:
1. Прелсјсдиик Конфсреиције Мираов-
лаштсн је ла неутралиим влалама подне-
се одлуке. Врховног Внјећа, у погледу еко-
номског притиска који се има вршити на
бољшевичку влалу у Русији.
2. Пепријатељство бољшевичко проти-
ву свих влада, н програ.м којн они нре-
повиједајуу корист интерпационалие ре-
волуције. јесу јсдна огромна опасност за
националиу сигурност свих држава.
Оиасност биће тим исћа. штоје и већи
отпор бољшевика. Жсљети је дакледасе
свн народи, који желе да успоставе тра-
јан мнр и социални поредак, сложе у бор-
би против бо.љшевика.
У ту сврху, Савезничке силе још није-
су допустиле своји.м држављаиима да
ступе у икакву трговачку везу са бољше-
вичком Русијом, јер те везе не би се мог-
ле извести друкче но преко руку шефо-
ваоољшевичке владе. а ти шефови ра-
ном ћефу. Па тај начин, све трговачке
везе веома би служиле повећању њихове
власти и моћи, а тијем би се повећа.та и
њихова тирапија над руским народом.
Под тим околностима, Савезничке вла-
де су умолиле владу државс Шведске,
Норвешке, Данске, Холандије, Финске,
Шнаније, Швајцареке, Чи.те, Мексике,
Арђентине, Коломбије и Венецуеле да
изволе одмах предузети све потребне
мјере које ће њихоним држављанима
спријечити сваку трговачку везу сабољ-
шевичком Русијом, и да нзволе нримити
гарантију да ће се и надаље том политц-.
ком руководити.

Страна 4.
ПРОПАСТ РУСКСГ
бОМЕВМЗМА
Бољшсвизам који јс као болест зара-
зио био огромно тијело руског народа,
нијс био у стан.у упропасткти онај вели-
чаиствсни организам. Силна животна
онага руског народа савладала је ту за-
разу коју јој јс Лен.ип, с но.моћу немач-
ком, убрнзгао 1917.
Опасност од бољшевизма била је всли-
ка доидс, док еу Лоњинове банде распо-
лагалс огромпим жипотним намирннца-
ма н војничким материалом и опрсмом,
што сс је у зсмљи затскло из ранијег до-
ба; благодарећн томс, п.сгова крвава
владавина могла се је досад одржати.
Али тога је дапас ионестало, а Савез-
ници су у иотоње нријсмс успјели да
руски.ч патриотама. који сузбијају бољ-
шевизам, дотуре обилату помоћ.
Мала бољшевизам још обухвата, по
нростору, вслики дио руског земљишта,
ипак се ои иалазн у опадању. Једнодуш-
пом нрегиућу патриотеке рускс војске
успјсло да га локалпаују, т. ј. заограни-
че тако, да ои вашс не мои:е хватати
маха и шпрнти се. Изгледа даћеза крат-
ко вријемс сзи фронтови које, су до да-
нае већ опколнли « бол.шевичку државу»,
моћи Јгружитн руку један другом. те да
ћејустегнути каообручем. С јужнсстра-
нс Деннк.чн, еа козацнма допским и ку-
бапским, продире к ерцу 1’усије у три
правца; оп сс данас приближио на 250
кило.мстара Москни. Колчак, који на-
ступа од Сибирнјс. има под својом влш-
ћу цијслу уралеку област. Са западнс
страис пријетс Пол.аци којн сс даиас
палазс у Дпинску п Дунабургу. На сјс-
всру. руека појспа чува стражу у Архап-
гедеку. Лнтиаицн н Нстонци, којимаје
чуг.сни пшсргл Јуденић, авангарда, на-
ланн ес на ејсасро-заиаду.
Иотоњих дана су поглсди цијелог сви-
јета унерсни нут Петрограга н у грозни-
чавом увбуђсн.у свнјеТ ншчекује вијести
о напрсдован.у генерала Јуденића којн
се данас налази прсд капијама некада
најснлнијс прнјсстолнице а дапас пајне-
срећнијс вароши V којој 800.000 људи
чекају ослобођси.е и спас. Већ се иронио
био глас да јс Јуденићсва војска иобје-
доносно ушла у- град и да је растјерала
силсџијску власт бољшсвика, али, како
данае изгледа. Јуденићева јс намјера да
најпрнје војском потпупо опколп варош
те да је ириеили да му се мирннм путем
прсда, да би сиријсчио узалудно проље-
лап.с крви и бомбардовање улица и кућа.
Вијссткојој се можемо сваког дана на-
дати, да јс Потроград ослобођеи, — обра-
доваће сг.а срца не само руски патриота
нсго н цијелог Словснства, и тежак тс-
рст пашће са срца цијсло.м образованом
свијету.
Три младе жртве!
Од братоубилачкс разбојничкс руке
агената Николе Папшћа пале су напрош-
лп 1'осиођин-дан, у борби за очуван.е
својих традицнјоналних права, три младе
жртве: Антоиије Бојовић, свршени
нравник, нзЖупе Пикшићскс, Милета
Андријевић, свршени матурант, из
Бјслопавлића. и Томаш Марковић,
гимиазнст пз Пнпсра. Које изближепоз-
навао ова три наша омладинца, пропла-
као бн. да јс од камена. Паиојснн жарким
родољубл.ем ирсма својој* витешкој До-
мовнни, још у иочетку насилничкогпре-
крста у Црној Гори мсђу ирвима су бп.та
ова три омладинца, који су усталачки
прегнули, да своје младе животе, прези-
рући очигледну смрт, ставе на располо-
жсн.е очувању светих прађсдовских ама-
нета.
И ето та три млада цвијета, три златнс
јабуке, положише своје жнвоте наолтар
Отаџбнне своје ! У часу када су разбој-
ници п зликовци званичие Србије разја-
рено јурнули каогладни вуци, да но Цр-
ној Горн врше насиља, убијсгва паљевн-
ис и пљачке, тада су Бојовић, Андрије-
вић н Марковић са осталим своји.ч дру-
говима, дотрчалида сс, у одбрани части,
поноса и достојанства црногорског, ста-
ве као нренрека иред разбојнике наира-
гу сиротињских домова црногорских у
Мартинићима, гдје су 8. сситсмбра па
најнечовјечнији начин од небратске руке
погннули : нађени су на бојном пољу ра-
н>ени, на су нм извађене очи, одсјечене
руке а затим су камењем дотучени...
Па њиховим гробовнма нзнићи ћс цвн-
јећс које ће цијеломе свијету казиватн:
како се цијени поштење, како се служн
Отаџбини и како Црногорци, презпрући
Кр. Цр. Д аавна Штамиарија.
ГЛАС ЦРЕОГОРЦА Срој 78.
смрт, полажу животе своје Отаџбини естоничког становпшптва. Срдач-
својој за своја права и слободу! шст п искреност којом цпо парод
О «тајкик угозорнага» кзкеђу
Ауеаријо н Цриб 1'ср-. 1. ,1с.;..ц
Оне, пак, полутане, убице, нлаћенике, едподушио поздравља узвшнеиог злс.чип плп — « уг;'1з>р од 1Ј9/ >. С.тСи-
одродс и најноквареније типове жигоса- зладара 111 папије,тумачп сс тпјсм мнр /• 1,г1 л<11.'.аџс !п1егпи-
ће потомсгво на ијечпа времена, као ве- ;пто је за вријеме ратаг, мада се је Цопа1с. Нцк Лапду4111/1; 3. «Тајнаау
строго дршао пеутралности, инак стријска архивал; 1,'рал, И-икола н Ау-
леиздајннке Домовиие своје, веленздај- пашао иутаниачнпададокажесво- етрија. Нцк МандушнГк ћ 'Гајпа аустриЈ-
нике племена српског! је узвшпепо човјекол.усље. Крај ска аухина; оригинална документа. Вс,;
Погибија правника Бојовића и шсго- свихтешкоћа, он јссвојпм моћпим МандцшнГ. — Прештампано из « Гласа
внх другова. као исрамна и жалосна па- утнцајем сиасаомпоге заробљепике Црпого]>ца » за 1918. и 1919. оро:сии 37.,
љсвнпа домова црногорскнх родољуба, којн су у Шсмачкој билк осуђеин 7':.. 75. и 76. — Кр. Цр. Државнн Шта.м-
парпја, Исји код Париза 1919.
најодвратније је утицало чак и па оне ла смрт, а хп.кадама заробљеннка
е олакшао жпвот п спаеао пх рон-
Црногорце којн су у почстку бнлп завс-
зтва. Сјећамо се, и вазда ћемо се с Јеап Уои1;Ис11, 1>ос1сигск ЈсШ-ез Цд
дени и предали се судбинн, тако да јав- реир1е ббгће Дапз 1а §гапЈе сгјзе
но на скуповима изјављују своје него- бл а го да р 11 о 111 ћ у сј ећати, да ј е пл е м е-
огЈепћа1е <1е 1875. а 1878. Е1и8с сПпк-
довање против силеџијске владавине ср- питп владар и пекпм нашпм сугра- (О1гс роИКцие. Оепсхе 1919. ^трнтепе
ђаппма олакшао тешко .стање у <1и Соттсгсе.
бијапске у Црној Гори и траже васпоста- које бјеху доспјели ус.вед рата. 'I а-
ву своје државе, игноришући надлеж- ко нсто, Његово Велпчанство Краљ
пе власти отказивањс.м послушности. — Алфонзо се је за вријеме болова- Но.чи/аг .Х1саисГпогИс1), рићПсЈз^а Ба
Ба1сап1ае1а Ји&051аг1а. Кота 1919.
Све се ово врши на очиглед иашнх моћ- п.а блаженоиокојиог Кљаза Мпрка ОШста роН§;гнИсн ИаПапн.
них савсзника! Пстиннто, али жалоспо и свесрдно интересовао и о току бо-
сра.мотно! лестн обавјештавао забрннуте ро-
Француско Министарство Просвјете и
Мирно почивајте, Бојовнћу, Андрије- дитеље, глас у п.еговој смрти нм Лијепих Вјештина упутило је Кр. Мини-
вићу и Марковићу! Би сте се одужили саошитио, и бригу водно о онако старству Просвјете позив из којега са-
Домовпни својој, а роднтсљи н родбина свечаиом погребу којн му је у Вечу општавамо:
ваша, нека сс поноси вашим по.меном, био приређеп. 11а стога сенмиирп- Фраицуској државној установи за Ратт/ Сиблио-
теку и музгј задатак је да прикупп и среди усио-
дружујемо срдачпом дочеку п са
јер ваша днвна имена остаћс урезана на пупо симпатија пратнмо. пут Њ. В. меие које се односе на великн рат и иа живот зара-
ћених п иеутралпих иарода за вријеме рата. Циљ је
вјекове у грудима свих родољуба црно- внтешкога владара Шпаппје, Кра- тој устаиовп да се припреми цио матернјал којн Ке
горскнх, а иотомство ће вас узиматикао ља Алфонза XIII. служнти за ипсаи.е исторпје н на основу којсга песе
студиратн сва многостручна питап.а — полнтичка,
примјер јединственог прегалаштва, је- Организовака пљачка по Цр- економска, социална н др. — која су настала посли-
динственог родољуба! — Слава вам. је рата.
ној Гори. Како сазпајемо нз по- Библиотеку ће састављатн : јавие публикације и
— Усташа — уздаиог пзвора, србијапске власти, документп, листовн н часописи, ки иге и брошуре,
карте географске и нропагаиднстичне, а тако исто
— У борби код Обзовпцс, у близини које данас агују по Црној Горн, и рукописи коресподеиције ратника, иутопнси, при-
наше пријестоницс, јуначком смрћу је ирнмају усвојерукен сву опу помоћ че из ропства.
погинуо Петар Гајов Николић с коју Амернка н друга страна до- Музеј ће састављати: илустроваип документи, сли-
Чсва. Био је оикол.ен србијанском бротворна друштва шаљу нароф/ ке, огласн, цртежн, фотографнје, медаље, вињете,
бонови иовчани, ратне марке, допнсне карте, ства-
војском. Пошто је иотрошио свуколику
муницију, преостале му бјеху још само а,риогорскчм као помоћ. Примају
ри које су нзрађивали заробљенпци, рашеници н све
остале свлковрсне успомене.
двије бомбс. Изјавио је, да хоће да се исхрану, обућу н одјело, и обећа- Установа већ има своју драгоцјену збнрку, којује
преда. Па прве војнике који су пошли к вају «да ће то све ираведпо битн 1914, основао г. Леблан, а која ће некад иматп вео-
ма велику исторнјску вриједност.
н.ему бацио је једну бомбу, која је иа ко- раздије.љено ». Међутим, с том хра- Умољава се свако *да прпложи „ допринесе овој у-
маде разпијела два непријатељска вој- ном п осталнм намирпнцамаони нз- станови, како би што боље одговарала своме задатку.
ника. Другу је бо.мбу бацио себи под но- државају—своју војску, а дијелеса- Црногорско Министарство Просвјсте
ге, уз узвике: «Живјела моја Црна Го- мо оннјема којн најирије положе сс је овом позиву одазвало и дало је јед-
ра!» Бомба га је на комадс разнијела. заклству вјерности крал-у Пстру пу : 'џрку разних примјерака који сс ти-
II тако је и овај хсрој пашао витешку Карађорђевнћу; што је пак још чу Црие Горе. Овијем сс обраћа пажња
смрг, бранећи част, ирава и слободу појс.диним Црногорцима да ако нмају
своје Отаџбине. Његово свнјетло и.мс срамније, нжеиемогу само иодтнм који П])сдмет којн би жел.сли приложити
нећс сс никада заборавити међу иама и условом примнти помоћ, ако сс нај- горсиоменутој Ратној библиотсци и му-
у иашсм потомству. Ои је себс овјеко- прпје закупу Петру од Србије! зсју. да га пошл.у Минист.1]>ству које ће
вјечио, а нокољењпма је дао ири.мјер, Доћи ће крај и овом, као што је га упутити управи тс установе.
како се мре за свој народ. К Обилнћу су крај дошао свакојему аговашу н
му врата отворепа. Он је задобио вјечан силеџијству...
спомсн. Лака му земља за чнју је слобо- Из Југославије. У Загребу ј’с, СЛУЖБЕНИ ОГЛАСИ
ду жнвот положио.
како јављају иарпскн листовн, от-
— Међу јунацима, иалим у борби за кривепа завјера нротиву престо-
права Црне Горе, јесте и Митар IIIпа- лопасљедпнка Србнје; похаишено
дијер из Лимљана. Био јс позпат не са-
мо у своме родном мјесту иего и у је 200 еумњивих лпца.
цијелој околици као веома чести^г ро- Дознајемо да је један асроплап,
дољуб, а при томе одликовао се је летпо иреко цијеле Југославије и
Слободоумнијим назорнма. За вријеме да је бацао прокламације у којима
аустријскс окупације бно јс гоњеп, тако, се тражн васпостава Хрватске и
да му је аустријска војска једпом, ради Црпе Горе.
репресалија, и кућу опљачкала, а породн- За Црвенн Крст. Саопштилн смо
цу му прогањала. Кад је видио какво на- у ирошлом броју званпчап нзвје-
спље врши данас србијанска војска по
Црној Горн, у циљу фалсификовања во- 1итај о раду Амерпчког Црвеног
ље црнбгорског народа, самода би тијем Крста који је изаслао своје паро-
онемогућила васпоставу Црнс Горе, Ми- читоизасланство у Црну Гору. гдје
тар Шиадијер је устао на оружје и при- је своју благотворпу задаћу извр-
дружио се црногорској устаничкој војсцн. шнло. Саопштавамо статиетичке
Оикољен у борби, непријатељска војска податке америчког Црвеног Крста,
стсзала је све. више круг око њега. Па из којпх се види колико је добро-
позив команданта непријатељског да се чннстава ова племепнта устапова
преда, — јер « браћа с.мо !» — одговорио учинила човјечапству које је стра-
је: « Ко одузима част Црној Гори, не мо-
же никада бити брат Митру Шпадијеру; дало ус.всд рата.
жива ме нећете имати у рукама ! » Тако За првнх осам мјоссца 1919. године (од
је и било. Србијанска војска н.мала јс 1. јануара до 31. августа) амерички Цр-
само мртво тијело Митра Шпадијера, вени Крст је у разним зараћеиим земља-
страховито измрцварено, али његов дух ма иодијслио животних на.мирпица у нз-
не. Он остаје иеповријеђсп и частап ка- носу до блнзу 400 милиона франака. Та-
ко иред Богом тако и пред црпогорским чап износ свнх помоћн које су поједине
патриотамаивитезонима. Истом ирили- земљс нримиле од унравс Црвепог Крста
ком јуначки положише своје жииоте. за из Париза, јесте:
слободу Отаџбине још и трн млада Цр- Француска (за опуетошене областп) 105.000.000 фр.
Пол.ска..................................................... 81.000.000 «
иогорца: Раде Шоровић, Ђуро Шоровић Румуинја................................................. 03.000.000 »
и Томо Вулетић. — Некаје вјечан спо- Русија (осн.м онога, 10то је упуЕено
мен народннм мученицима Митру Шпа- у Сибирпју)........................................ 02.550.000 »
дијеру и јуначким друговнма му. Велгија................................................. 30.000.000 »
Орбија..................................................... 13.000.000 » Поштанеко-телеграФСко одјељење Кр-
— Јављајунам из ГаетеуИталији,дајс Палестина................................................. 10.800.000 » Мипнстаротвл ГрађевиНа даје иа знан.е да су ш«штаа-
Чехо-словачка................................... 10.350.000 » ској стаиици стигле пошил.ке адресоване на дол>е
24. августа у болници «Казерта» преми- Арбаиија . .'........................................ 5.'<00.000 » набројена нмена. Сви имеиоваин могу своје пошил>-
нуо поручик Ћуран Илијин Попо- Црна Гора............................................ 4.500.000 » ке иримитп лично илн јавнтн се на адресу: ПгЈко.У-
вић, официр народне војске, родо.м са Грчка..................................................... 3.150.000 » гпеп1 деи Ро$1с» Мои!епеуго .ХсиЈПу-хнг 8е»пе, гче
Очннића, капетаније Цетињске, и да је Пталнја (за иггету од земљотреса) . 600.000 » Лг.сеИе. па ће нм се сировести.
сахрањен у тамошн.см војиичком гробљу. Свега 389.850.000 » Проста писиа: Радован Пејовић, Нлпја Јово*
Горња свота је упућена из главнога пић, И. Куртовић, Данило Неровпћ, Пејо Матовић.
Покојник је у сваком поглсду био ваљан 'Буро Л/илосављевпћ, Јово Стојановић, ПунишаМи-
и исправан војник и родољуб. —Вјечан сједишта Црвснога Крста, које се налази ловпћ, Миљан Гргнћ, Василије Мазпн Рус, Милета
му помен. у Паризу. Ту нијесу урачун.ени новчани Марнћ,
прилозн појединих мјесних добротворних
Штампарска грешка. У 67. броју друштава америчких и ношил.ке жнвот- Препоручепа ппсма: Обрен Бољановпк
Крсто Радуловић, Дујо ШулиБ, гБуро Вмјачић, Ва-
« Гласа Црногорца», иосмртни чланак иих намириица које су уиућпванс. ираво со Крпвокапнћ.
је написан Милу Перову Радомапу (а не, из Америкс. у дотичпс разпс земл.е.
као што је грешком штамиано, Милу
Петрову Радоману).
Пошиљка разног матерпјала за иомоћ ПРШТНН ОГЛАСН
станопништву траје и данас, и трајаћс
још нсколико мјесеца. Молим сваког брвтЛ Црпогорца којп бн што зк»°
за мога брата Филкпа ЗуСера, којн се прије 4
ВИЈЕПТИ И НОВОСТИ годнне налазно у ШнПо^е Моп1апа V Сјев. Лмернкк*
Краљ Алфонзо у Паризу. Пу-
БИБЛИОГРАФИЈА да ме пзнијестн г.а моју адресу. на" чсму ћумубиШ
веома благолара! : МЦо Хићег, бо1о1елен1е топ1епе-
Меморандум, предсједника Кр. Цр. вгшо, Г'отпи Наћа.
тују1|П за Енглеску И>. В. Краљ јКслпм дознатн аа мога рођака Апдрцју
Шпапије Алсроизо XIII зауставио Владе. министра Спол.них Послова, Јо-
вана С. Пламенца., уиућсн Предсједнику јова Спасојепића нз Кан.ана (Црна 1’ора' п°,п
се два три дана у Паризу, гдје му се палазпо у Арг<-нтпну назад трп годпне н тааај1
Сједин.еннх Америчких Држава г. Вудро- пошао за у Пову Заландију; поелнје за н.сга немога*
је, ма да путује инкогиито, прире- ву Вилсону. — Одштампан из 76. броја ни шта дознатп. М олпм сва когбрата Црногорка п С-о-
ђсп пе званпчан али веомасрдачан « Гласа Црногорца ». Кр. Цр. Државна •веннна те бп зналн нпо за нстога. ла мн јавн на а-
песу: Еахг М. КФћагба Еа(ас1оп 1'аг. г’. 1>. !>•
дочск од стране свих кругова прн- Штампарија, Неји код Парнза 1919. Ре<ча8ап1а Ее, II. Лгрепппа 8и<1 Атепка.
Т редник, П. БотдтовиК. — ЏегапЦ С. Пе1луне&и. 1шр. тотепб^ппе. 6У 11Ј. Ји СЦаДеаи. Неш11у-&-8.