Snaga uverenja – Dok nesvesno ne učiniš svesnim,

upravljaće tvojim životom i zvaćeš ga sudbinom

najboljamamanasvetu.com/snaga-uverenja-dok-nesvesno-ne-ucinis-svesnim-upravljace-tvojim-zivotom-i-zvaces-
ga-sudbinom/5f7b614517956204c28a1856

Jednoga dana dva mornara su krenula na put oko sveta kako bi pronašla svoju sreću.
Došli su na ostrvo na kom je živeo jedan poglavar plemena koji je imao dve ćerke.
Najstarija je bila lepotica, a mlađa je bila samo bleda senka svoje sestre.

Jedan od mornara reče prijatelju: „To je to, našao sam sreću. Ostajem ovde da oženim
poglavičinu ćerku.“

„Odlično, napravio si pravi izbor što ćeš oženiti stariju poglavičinu ćerku. Ona je tako lepa
i pametna devojka,” reče mu prijatelj.

„Ne razumeš, prijatelju! Oženiću mlađu poglavičinu ćerku.”

„Jesi li lud? Ona je tako… ona … pa nije baš lepa.”

„To je moja odluka i ja ću tako učiniti,” slegnu ramenima mornar odlučan u svojoj nameri.

Drugi mornar je nastavio svoj put oko sveta kako bi pronašao sreću, a mladoženja krenu
ka poglavici s namerom da zaprosi njegovu ćerku. Budući da je običaj bio da se u prošnju
donese miraz u kravama, mladoženja je kao poklon poveo 10 krava. „Poglavice, želim da
se oženim vašom ćerkom i dajem deset krava za nju!”

„To je dobar izbor. Moja najstarija ćerka je prelepa, pametna devojka, i vidi se da je ceniš
kada si doveo sa sobom 10 krava! Pristajem!”

„Ne, poglavice ne razumeš. Želim da oženim Vašu najmlađu ćerku,” reče mornar odlučno.

„Da li se šališ? Da li si je video? Ona i nije baš…” poče poglavica da zamuckuje.

„Želim da oženim baš nju!” reče mu mladoženja odlučno.

„Dobro. Ti si pošten čovek i ne mogu uzeti 10 krava; ona nije vredna toga. Umesto toga
uzimam 3 krave,” reče poglavica.

„Ne, za nju dajem tačno 10 krava,” uvređeno će mornar.

Poglavica je pristao i par se venčao.

„Kako život?” „Srećan sam,” priznao je mornar.

1/3
Prošlo je nekoliko godina, a drugi mornar umoran od potrage za srećom odluči da proveri
kako živi njegov prijatelj. Kako je pristao na ostrvo, priđe mu prelepa žena. On je upita da
li zna gde živi njegov prijatelj, a ona kaže da zna i da je ona njegova supruga.

Mornar je video prijatelja kako sedi, dok oko njega trčkaraju deca.

„Kako život?” „Srećan sam,” priznao je mornar.

„Kako to da nisi oženio poglavičinu ćerku? Kada si upoznao ovu lepoticu?” upitao ga je
drug.

„Pa to je ona. To je druga poglavičina ćerka!”

„Pa to nije moguće! Kako se toliko promenila?”

„Pitaj je sam,” nasmeja se njegov drug.

Mornar se okrenu ka lepotici i upita je: „Izvini, ne želim da te uvredim, ali kada sam te
poslednji put video nisi bila tako lepa. Šta se promenilo?”

„Shvatila sam da vredim 10 krava,” nasmeja se žena od srca!

"Shvatila sam da vredim..."

Ova slikovita priča opisuje koliku snagu imaju uverenja u našim životima. Kada smo bili
deca, učili smo o svetu oko sebe od roditeljskih figura ne preispitujući da li je to
zaista tako. Uzimali smo stvari zdravo za gotovo verujući da roditelji sigurno znaju šta je
najbolje za nas. Prilagođavali smo se kako bismo bili prihvaćeni. Kao deca činili smo sve
što je bilo potrebno kako bi nas primetili.

Ono što tada nismo shvatali jeste da su roditelji samo ljudi koji su se brinuli za nas
najbolje što su znali, više ili manje onako kako su oni naučili od svojih roditelja i tako
unazad.

Kako su nas učili ponašanjima korisnima za život, tako smo usvojili i manje poželjna
ponašanja iza kojih se često kriju ograničavajuća uverenja, a koja nas u određenim
situacijama i dalje ograničavaju.

U gore ispričanoj priči, mlađa ćerka je možda i bila manje atraktivna od starije sestre no
godine potvrđivanja okoline da ona time manje vredi od svoje „lepše” sestre su doprinele
tome da to postane i njena stvarnost. Možda je, s vremenom, i počela manje da brine o
sebi, svojim potrebama jer je verovala da ionako nikad neće biti lepa kao njena sestra.

Takva uverenja, zbog kojih verujemo smo nedovoljni takvi kakvi jesmo, podstiču
neprijatne emocije zbog kojih se opet ponašamo na određeni način i percipiramo
određene stvari u ponašanjima drugih ljudi što nam ponovno potvrđuje ono u šta
verujemo. Bilo to pozitivno za nas ili negativno.

2/3
Tako nastaje začarani krug koji se iznova i iznova ponavlja, a mi ga vidimo kao situacije
koje nam se konstantno ponavljaju u životu, a koje nazivamo sudbinom.

Dok nesvesno ne učinite svesnim, upravljaće vašim životom i zvaćete ga sudbinom.

C.G.Jung

U detinjstvu su nam čitali bajke slične ovoj, gledali smo crtane filmove sa sličnim
tematikama, današnji marketing takođe počiva na stvaranju čarolije kako treba da
budemo još lepši, pametniji, obrazovaniji i tako unedogled, dajući nam do znanja kako se
ta čarolija nalazi izvan nas samih.

Sada više nismo deca ali takva slična, ograničavajuća, uverenja i dalje mogu da nas
koče u ostvarivanju naših ciljeva.

A šta je sa našom životnom pričom i uverenjima?

U navedenoj priči mlađoj ćerki se pojavio mornar koji joj je pokazao postojanje i druge
stvarnosti. Mornar je „prepoznao” njenu vrednost, odabrao je za svoju ženu pored njene
„lepše” sestre, u miraz njenom ocu dao čak 10 krava, svim tim „dokazima” njene
vrednosti jednostavno je morala da poveruje i ona! Kao i većina priča, i ova ima srećan
kraj.

A šta je sa našom životnom pričom i uverenjima? Imamo li hrabrosti da

preuzmemo ličnu odgovornost da ih sami pišemo?

Ivana Pavlović
www.project4life.com.hr via atma.hr

3/3