Stručni komentar

ODGOVORI NA PITANJA KOJA SU SE U PRAKSI

JAVILA POVODOM OBAVEZE PODNOŠENJA
OBRASCA P EKO
Sažetak
• Korisnik poslovnog prostora, bez obzira da li je vlasnik, ili zakupac u obavezi je da
podnese Obrazac P EKO, bez obzira da li je zakupodavac fizičko ili pravno lice.

• Visina naknade se određuje prema površini nepokretnosti i plaća se mesečno.

• Naknadu plaća imalac prava svojine na nepokretnosti, odnosno zakupac ako se

nepokretnost koristi po osnovu prava zakupa.

• Korišćenje dela stambenog prostora za poslovnu delatnost se posebno ne prijavljuje.

• Nema dvostrukog plaćanja naknade - imalac prava svojine na nepokretnost i zakupac za

isti poslovni prostor.

• Ukoliko je zakupodavac ili zakupac već podneo prijavu za celu površinu poslovnog
prostora, uključujući i površinu koja je u podzakupu, podzakupac nije u obavezi da podnese
Obrazac P EKO.

Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u

okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine.

Jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za
zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Navedenu naknadu svojim aktom propisuje skupština jedinice lokalne samouprave.

U nastavku dajemo odgovore na pitanja koja su se javila u praksi povodom obaveze podnošenja
Obrasca P EKO.

• Da li je privredno društvo koje iznajmljuje prostor koji čine montažni objekti (magacini
i kancelarije) obavezno da plati naknadu za zaštitu životne sredine za celokupnu
površinu ili samo za kancelarijski prostor?

Navedenim članom 5. stav 3. Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine

na teritoriji grada Beograda ("Sl. list grada Beograda", br. 96/2014 - dalje: Odluka) je
definisana visina naknade, po osnovu korišćenja nepokretnosti.

Visina naknade se određuje prema površini nepokretnosti i plaća se mesečno. Nepokretnost

može biti stambeni prostor, pri čemu se pod stambenim prostorom podrazumeva prostor koji je
namenjen i podoban za stanovanje, uključujući i deo stambenog prostora koji nije posebna
celina, a koji se koristi za obavljanje poslovne delatnosti.

U navedenom slučaju, u pitanju je poslovni prostor (sve prostorije u kojima se obavlja poslovna
delatnost, uključujući i stanove u kojima se obavlja isključivo poslovna delatnost), a naknada se
obračunava na celokupnu površinu koja se koristi kao poslovni prostor.

Naknadu plaća imalac prava svojine na nepokretnosti, odnosno zakupac ako se

nepokretnost koristi po osnovu prava zakupa.

• Da li se podnosi Obrazac P EKO u slučaju da privredno društvo koristi deo stambenog

prostora za obavljanje privredne delatnosti i ko plaća naknadu u slučaju zakupa
poslovnog prostora?

Zakon daje opšti okvir u vezi propisivanja naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, ali
jasno prepoznaje jedinicu lokalne zajednice kao organ koji svojom odlukom utvrđuje visinu,
rokove, obaveznike, način plaćanja naknade i olakšice za određene kategorije obveznika
plaćanja, a u skladu sa utvrđenim kriterijumima.

Uredba o kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine

i najvišeg iznosa naknade bliže propisuje kriterijume za utvrđivanje naknade, kao i najviši
iznos te naknade.

Grad Beograd je svojom Odlukom jasno definisao šta podrazumeva korišćenje stambenog
prostora, a šta poslovnog, u članu 5. Po tom članu, stambeni prostor je prostor koji je
namenjen i podoban za stanovanje, uključujući i deo stambenog prostora koji nije posebna
celina, a koji se koristi za obavljanje poslovne delatnosti, odnosno, poslovi prostor
predstavljaju sve prostorije u kojima se obavlja poslovna delatnost, uključujući i stanove u
kojima se isključivo obavlja poslovna delatnost.

Shodno navedenom, korišćenje dela stambenog prostora za poslovnu delatnost se

posebno ne prijavljuje, pošto naknadu obračunava javno preduzeće koje se stara o naplati
komunalnih usluga i drugih naknada na osnovu podataka kojima raspolaže u sistemu naplate.

Treba imati na umu da se ovo odnosi na Grad Beograd, a da druge jedinice lokalne
samouprave (opštine ili gradovi) mogu doneti i drugačije odluke, u pogledu definisanja
stambenog prostora.

U slučaju zakupa poslovnog prostora, naknadu plaća zakupac, za celokupnu zakupljenu

površinu poslovnog prostora. Bitno je napomenuti da nema dvostrukog plaćanja naknade -
imalac prava svojine na nepokretnost i zakupac za isti poslovni prostor.

• Ko ima obavezu da podnese Obrazac P EKO?

Uredba bliže propisuje kriterijume za utvrđivanje naknade, kao i najviši iznos te naknade.
Jedan od kriterijuma je po osnovu korišćenja nepokretnosti, odnosno poslovnog prostora.
Shodno navedenom, korisnik poslovnog prostora, bez obzira da li je vlasnik, ili zakupac u obavezi
je da podnese Obrazac P EKO, bez obzira da li je zakupodavac fizičko ili pravno lice.

• Ukoliko je privredno društvo uzelo poslovni prostor u podzakup kod pravnog lica, da li
je obavezno da podnese Obrazac P EKO ukoliko je zakupodavac već podneo prijavu za
celu površinu poslovnog prostora?

Jedan od kriterijuma za utvrđivanje naknade je po osnovu korišćenja nepokretnosti, u

konkretnom slučaju poslovnog prostora.

Naknada se određuje na osnovu celokupne površine poslovnog prostora. Shodno navedenom,

ukoliko je zakupodavac ili zakupac već podneo prijavu za celu površinu poslovnog
prostora, uključujući i površinu koja je u podzakupu, podzakupac nije u obavezi da
podnese Obrazac P EKO.

• Ukoliko je privredno društvo uzelo u podzakup zemljište koje je u vlasništvu grada na

99 godina, da li podnosi Obrazac P EKO? Na zemljištu se još uvek ne obavlja poslovna
delatnost.

Uredba bliže propisuje kriterijume za utvrđivanje naknade, kao i najviši iznos te naknade. Jedan
od kriterijuma je i korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti privrednih subjekata.
Pod zemljištem se podrazumeva zemljište na kojem nije izgrađen objekat ili na kojem postoji
privremena građevina, kao i zemljište na kojem se ne nalaze poslovne zgrade i poslovne
prostorije za obavljanje poslovne delatnosti privrednih subjekata.

Uredba se ne primenjuje na poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište.

Shodno navedenom, ukoliko nije u pitanju poljoprivredno zemljište, generalno - plaća se

naknada na ukupnu zakupljenu površinu, po metru kvadratnom. Ukoliko se obavlja neka
delatnost, onda je to poslovni prostor, a ne zemljište i određuje se druga visina naknade.

Jedinica lokalne samouprave (grad/opština) može svojom odlukom propisati da se po

navedenom kriterijumu ne plaća nikakva naknada, pošto citirana Uredba propisuje samo najviši
iznos naknade, a ne i najniži, pa je preporuka da se konsultuje relevantna odluka jedinice lokalne
samouprave (grad) gde je izvršen zakup.

• Da li je neophodno podneti Obrazac P EKO i za zemljište koje služi kao stovarište?

Shodno odredbama Uredbe prijava se podnosi za ukupnu površinu:

- koja služi kao poslovni prostor - korišćenje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za
obavljanje poslovne delatnosti privrednih subjekata,
- zemljišta na kojem nije izgrađen objekat ili na kojem postoji privremena građevina, kao i
zemljište na kojem se ne nalaze poslovne zgrade i poslovne prostorije, a koje služi za
obavljanje redovne delatnosti privrednih subjekata - u navedenom slučaju stovarište.
Grad ili opština kojoj teritorijalno pripada privredno društvo svojom odlukom može odrediti da se za
korišćenje zemljišta koje nije poslovni prostor ne plaća naknada, pa je neophodno konsultovati
relevantnu odluku konkretne jedinice lokalne samouprave.

• Da li se obrazac podnosi kada je u pitanju zakup hotela gde spavaju zaposleni kao i na
zakup kuća u vlasništvu fizičkih lica gde spavaju zaposleni?

Shodno odredbama Uredbe, naknada se određuje po osnovu korišćenja nepokretnosti, i to za:

- korišćenje stambenih zgrada i stanova, namenjenih i podobnih za stanovanje,

- korišćenje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanje poslovne delatnosti
privrednih subjekata

Shodno navedenom, zakup kuća se može posmatrati kao korišćenje stambenih zgrada i
stanova, namenjenih i podobnih za stanovanje, a zakup hotela kao korišćenje poslovnih
zgrada i poslovnih prostorija za obavljanje poslovne delatnosti privrednih subjekata.

Treba imati na umu da:

- svaka jedinica lokalne samouprave svojom Odlukom određuje koji od utvrđenih kriterijuma
primenjuje
- se korišćenje dela stambenog prostora za poslovnu delatnost posebno ne prijavljuje,
pošto naknadu obračunava javno preduzeće koje se stara o naplati komunalnih usluga i
drugih naknada na osnovu podataka kojima raspolaže u sistemu naplate.

Na osnovu svega, preporuka je da se konsultuje odluka koju je donela jedinica lokalne

samouprave na kojoj se vrši smeštaj radnika.