terltomi�e i obes!lojavanj u.
Uporedne br7liine rprotoka po lliJrn lilnija­
tIL DELEZ i FELIKS GATARI
RIZOM
Uvod
Anti-Edipa smo napisaLi udvoje . Kako ie svako od nas bio vi­
sestruk, to je 'Vee predstavljalo mnogo �judi. Tu smo lrorilSltili slVe
sro n�� je priblizav'alo, i ono st� je najbHze i ono st� je najdalje.
PodeLih smo lukave pseudonime, da se IjucLi ne bi prepoznali. Za­
st� smo zadrZali svoja imena? Iz navike, samo riz naVlike. Da ni
nas �e bii prepo�ali . Da bismo ucindLi neprilmetndm, ne seb e , vee
ono srto nas podstJ�ce da delamo, oseeamo rum milsli!II1o. A ri zato 810
je prija1lnO govoriti kao sav ostali svet, i red da se sunce rada
iako sw znaju da je to samo nacinizrazavanja. Ne da bismo dosli
do ,tOOke u kojoj Ise V1ilse ne kaie »ja«, vee d o ,tacke u rkoj oj vLSe
nema ndk<l!kvog znacaja da li eemo red Hi neeemo red »ja«. Mi
viSe nismo mi. �:,�ko ce upoz nati svoje. Po.magali su n am, upiH
nas, umnogostruclh .
ViSe ne govorimo mnogo 0 psihoan alizi , ali ,ipak jos uve k 0
njo j gov orimo, i to isuvi.se. Vise DliSta ne ide tim putem. Hili smo
prezasieeni njome, aIi DiLsmo mogli odmah da prekinemo. Psiho­
analiUicar.i, a narocirto pSlihoanaWwi,rand, lis uVlise SIll nam dosadnIi. Tre­
baLo je ' omo guo]ti toj maternjli Jroja nas je rkoeilla cia se natal&i­
ne gajern dllu:zJij e u pogledu objek tirvnog znacaja takvog poduhvata,
�ebaJ.o jedatJi joj v esta6ku brzitnu ko.ja bi je dovela do cepanja
mh pucan.ja, u nasu koI1ist Svrseno je, vrise uopste neeemo govoI1itli
, .
o psihoan,al�i pos!e ove knjige ., Oudn:o je koLiiko pI1igovori koje
. sklopovima d segmentJima, nedoglednicama [ �ntenzirtetima, masin­
�� upuouJu :u!1aju usporavaJuce deJstvo . Kada pokusavate da
. skim ,sklopovrima d njlihovim r az1d&mm tipovima, ° telrima bez orga­
ruspLmr<l!te, ,stavlj a Ju vam duJad na noge : jeste 1ri r,azmllisljlarLi 0 ovome,
sta vam predstavlja ono? Jeste Li sasVlilm dosledn!i? Zar ne VliicLirte
pro�LvureCnost? I kakv:o je blaienstvo mkada ne odgovoritli. Po­
. leometri, CsQ jedinice gustine, CsQ jedinice konvergencije ne prOO­
S«?jll samo Jedna stvar koja je 'gIOI1a od pcigovora li o dbaoivanja
p� ra :0 j e mzmrisljanje, V1raeanje na ... Na pvi:me:r, u jednoj
kn}l:zJL v:racanJe na pre thodnu Jmjigu: Ma je sa oni:m? Da hl ste
dobro razumeli FTojda? A vasa p osledn jla Iknj<iJga, jes,te lri litzmendli
stav? Preo�r:'l't1, rka kav l1Zas. Knjdlga nema ni objekta ni subjekta ,
ona Je ,saCITIjeTIa od raznovrsno oblirkorvane grade, od datuma i
vooma rarzliOitrih brzdna. Oim se knjriga pripise nekom subjektu, za­
ne:ma:ni se 10 deloVlanje g rade, :i spoljasnos t njenrih odnosa. Jzmd­
slja se Bog da bi se opravdaJa geoloska lkre1Janja. U knjritzi, kao !i u
�v� d;ru g�m, p?� toje linilj� uzgloblj av�ja !i� segmentaaije, sIa­
Jew, tenroIDJe; all 11$110 tako 11 Illed ogle dmce, teznja ikJa napus'!anju
7 8
ma p 0V11ace rpojave relatiV1lJJog zastoja, V11skooil teta , aM, naprolliv , ubr­
zanja ,Hi ,prekida �da, psihoarmmza je bdla nas teret, biIo je potre bno
da ga se oslobocLimo). Sve to, merlji'Ve lilndJje d hr:zJme, predstarvlja
maSinski sklop. Knjiga je takav sklop, !i Ikao Itakva ne moze se
pmpisiV1atli. To je IlliloSrtvo - ali se jOs ne zna sta mnostvo podna­
zumeva kada postane nepnipilsrivo, to jest kada se uzdigne n a nivo
supstalI1mva. MaStinSlki sklop je o krenut ka slojevima ko}i ga bez
sumnje pretvaraj.u u nelku vrstu organizma �Li u nekJi ozIl!aCava­
juCii totalitet, liJi pak u odrednd!OU rkJoja se moze pmpisati odrede­
nom subje kJtu, ali r�sto tako d l\ja nelkom telu bez organa ,koje ne ­
prelIddn o rastace organizam, pmpusta d stavlja u optioaj neorzna­
cavajuee cestice, Criste rrntenZlitete , ri sebi pripiisuje s ubj e kte kojlima
ostavlja samo rLme kao tragintenziteta. Kakvo je to telo bez organa
u knjli::zJi? Ima lih wse, u zawsnostli od prrnrode posmatranilih linija,
njdhovog sadrZaja iJi gustine, od mogu6nostli njrilhove lwnvergenaije
�a »planu k�stencije« na kome se 'VrSi njdhov odoor. Tu, kao
!l svuda, susll llI1u predstavljaju je dilnd:ce mere: kvantifikovati pismo.
Nema razl:il ke izmedu anoga 0 cemu knjriga gIOvom i naCdna na tkoji
je naprisana. Knjiga, dakle, nema nd obj ekta. Kao skIop, OIIla je
samo povezana sa dru�m skl0p0vdma, u odnosu sa dru� teli­
ma bez organa. Nikada neeemo postavilli rpitanje sta je knjiga,
omaoonilk Iili omaclite lj, neeemo pokusavati da u n ekoj tknj:izi mIo
stia shva1rlano, piJtaeemo se pomocu cega ana funkcionise, u zavis­
nostd od cega propus ta Hi ne propusta dnteooitete, u koja mnostva
u'Vodi ri kako preobraiava svoje mnootvo, sa kojim teldma bez orga­
na UJskladuje svoje telo. Knjliga postojri samo. spoljaSnjoseu i spa­
Ija. Onda, o.S1o je knjdga ri &amla mala ma Sima, u kakvom je iSito
.!,
�o merlJ"'V'OIIl oooo su ta tknjmevna masina sa ratnom masinom,
I}ubav:nom mas&ilom, revO'lucionarnom mas.mom, itd. - i sa ap­
straktnom masinom koj a ili polkreee ? Zialmeci1i su narn sto se su­
lup
�Se �esro pooi'Vamo na knjdze vn�e . G ava pnimedba. Jer jedrino
. lkada plsemo Jeste za koju se d1rugu ma­
p]1IanJe kOJe se postavrlJa
SITnU knjizevna maSina maZe, ti mor a , pdka611li da hi £urnkaiondlsaJa.
Klajst i bezumna ra1lna masma, Kafka ,i nefuvena biTokTatska
�aSina : .: (a aka covek pos1lane zivotinja i<1i ooljlka pomocu knji­
zevno.sm, s10 svakaJko ne znaCi doslorvno ? ZaJr ne post<l!je Zi'Votinja
pre Is'Vega pomoeu glasa?). Knjizevnost je sklop, ona nema nitka­
kve veze sa ooeolo gi jom, tu nema i n:ilkada ndje ni bHo rudeologije.
Ne govocimo :I1i 0 ce mu drugom osrim 0 mnostVlima, lrinijlama ,
na i nj�ho vojgradd, njihovom odaMranju, planu kOlIl.ZliJstenaije, je­
dinicama mere U svakom pojediJnaenom slueaju. Stratometri, de­
stavlJaju s'amo rkvantifii�kaciju pisma vee ga i odred uju ,bo nesto
stD je uvek mera neceg drttgog. Pdsanje nema nliikakve veze sa zna­
cenjem, vee sa premeravanjem, crtlamjem karata, cak i ondh obla ­
std k!oje pcipadaju buduCnosti.
Prvi llip .kujrige je knjiga-koifen. Drvo je vee sl:ika sveta ill
je koren s�tk� drveta-sveta. To je klasiena knjl]ga, kalO lepa or an­ g
ska UIllun,:asnjo.st, mIlaeavrajuea i subjektivna (slojevi knjige). KnjJ­
ga podrazava svet, kao umetnost pri:rodu: postupoima k oji su joj
svodstven:i, a kojri dovrsavaju ono st� pcimda ne moze Hri viSe ne
moze da uCinri. Zakon knjige je zakon odraza, Jedno koje ROstaje
dva. K.aJko bi zakon knjige mogao cIa postoji u prirodi, kada
upravlja � Isamom podelom na svet i wj1iJgu, pI1iJrodu li UIIle l tnost?
Jedno postaje dva: ocad god naidemo na tu formulu, hillo da je
strateski iiskaJZuje Mao, biJlo da }e shvacena 'lla »najdiu:aJektJickJiji«
naei:n lIlia svetu, nalazilmo se pred najlldaSliJanJijom a. najduhljom
milSlju, najSltial'ijom, najotrcamjom. Pr:iroda taJko ne rpostupa: u
njoj je cak Ii ikorenje uvek vretenasto, sa mnogobrojnlirm, bocmm
i ,kru:Zniilm or gancim a, a nije ddoouOIIl1iIlo. Boo zaosta je za pmrodom.
Calk je Ii knj.iga ikao prirodna stv,aunost vretenasta, sa osovtinorm i"
()ko nje, J�scem. Am knjiga kao du:hoVllla stval1l1ost, Drvo !iLi Ko­
ren kao sliika, uvek pcimenjuju zakon Jedno g koje postaje dva,
dva Ikoje postaje cetiri ... Bi:narna lo gika j.e duhovna stvarnost
drveta.JkorelIlla. Cak li jedna rDaiko »napredna« disdphina ikao sto je
Liing\'1i,s,trlIka zaddava kao osnovnu sLiJku to drvo,koren, koje je ve­
zuje za klasi6ll!o m:iSljenje (tau(\�o je sintagmatsko stablo Comsko g,
koje ipOeinje ill nekoj tacki S, a za1lirm se razvi!ja po dihotomiji). To
:maai da ovaikvo m�slj enje niikada nije obuhvatilo rmnoStvo: po­
tJr ebna mu je pretpOlstav:ka 0 cvrstoj osnovnoj jed1niai da bi doslo
do dva duhov:nom metodom. A sto se t16e obje kta, pI1i1rodnom me­
todom 'se svakalw moze neposredno pre6i sa Jednog [ill wi, cetJiI1i
in pet, aId: uvek pod uslovom dia raspola ze mo CVI1stom osnoVllOIn
jedinicOIn, gIavnim korenom kojli nosi sekundarne korenove. Ni
to nije Iresenje. Samo su obostrano jednoznaane re lacij e lizmedu
uzasropnih l:Iaugova zamenlle bi:naI'l1u logiJkill dihotomije. Vrete­
nast iko["en :n!iSta v:iJSe ne obuhvata mnostvo od drlhotomnog koce­
na. Jedan delruje ru objektu dok drugi delruje u lsubjektu. BiJnarna
logiika i obostrano jednOOIlla6ne relacije jos uvek vladaju u pSliho..
anal1z1i (stablo ludiJa u frojdovskorm tumacenjru 'kod Srebera /Schre­
boc/), mg\'1]stici J lS'trukturaL�zmu, pa cak i ru �nformatiai.
Sistem koren61ca ,i<li ZiHcast koren druga je figura iknjl�ge, na
ko�e se moderna misao rado poZlirva . Ovoga puta glaVll!i koren je
mknljao l'hi mu se kmj rastace; na njega se kalemi biIlo koje ne­
pOisredno mnostvo seilrundaI1ll!ili kiorenova koj i bu jaju. Ovoga pu­
ta se prulrodna stvarnost pojavljuje u zaikrZiljlavanju glavnog ko­
rena, all njegovo jedi:nstvo d dallje opstaje kao pros1ost rum kao 00-
duonost, odnosno kao mogu6nost. I moramo se zapitatJi da moida
duhovna i 'reflektovana stV8!l1l10st ne kompenziJna ovo stanje stva11i
time st� sa svode strane postavlja zahte v za nekim skrive:n!iIm, jos
obuhvatnlijrnm jedinstvom, dM za nek im silI1iJrn tota11tetom. Na pri..
mer, Bal'OZova (Burroughs) metoda cut-up-a: postavlj-anje jednog
teksta rpreko drugog, koje obuhV'ata mnogobrojne, cak i samoni..
kle korenove (kao sadnica), podrazumeva dodavanje nove dimen­
Zlije dirmenzJijli posmatr<mih tekstova. Upravo u toj dodatnoj di­
menZlij:i sklap anja jedinstvo produi:ava svoje druhoVlno dejstv o. U
tom smd:sLu se ;i dele koje je neosporn:o fragmentarno moze pred..
staV'itJi i kao Totalno Delo ,Hi Veliiki Opus. Ve6ina modernih meto­
da kojdma se postJiZe bu janje nilZova dJli uvecavanj e mnostva sa­
vrseno Sill v<l!ljane u jednom pravcu, na pDimer li1neamorn, dok se
zb1rno jedinstvo Vli,se potvrdUije u jednoj drugoj dimenziji, dimen..
Zliji kruga IHi oiklusa. Kad god je mnostvo Uihvaoeno u strukturu,
njegov rast se kompenzira redukaijorm zakOIlla lmmbilnatodke. Oni
koji nasiilno ras,klida ju jedi:nstvo ovde su do]sta »andelotvorai«,
doctores angelici, pmsto potvrduju jedno u pravom smislu andeo­
sko jedinstvo. Dwjsove re ei , za koje se s pravom reklo da imaju
»mnostvo korenova«, stvarno r3Jsklidaju mearno jedi:nstvo re6i, hli
9 10
caik jemkia, S<lJmo kalda uspostave ciJklicno jed]llstvo 'receOlica, teiksta
dJi s'8!Zrtlanja. N±ceoVli afonizmd msMdaju li:neal1l1o jedi:nstvo saznanja
samo ,kada upruooju na a�k1iCno jedillstvo vec]tog povratka, koje
je U 'fii:sli pl1i!su1:inO kao ne"ZJnano. To zna6i da hlJJi6ast silstem u
stvaI1i ne ,rasbda sa duatizmom, sa komplementaI1ll!osCu subjekta
a obj'ekta, pr:itl'Odne 'i duhov:ne stvanlos�i: jedinstvo je nepreki]dno
omevano ii osuj eCliv r a no u objektu, dok ru subjekru odnosi pOlbecLu
now ItJ]P jedinstva. Svet je izgubiJo svoju osovti:nJu, subjekt cak wise
Ii ne moze da pOSltu:pa po d]uotomiji" vec pIlisrupa jednom v:isem,
mnbivallentnom :i TIaddetenmi'IlliJsucem jedilnstvu, ru dimenziJjd koja
je uvek dodata ,dimellzi'ji njegovog objekta. Svet je ipostao haos,
al:i knj'iga ostaje sHika sveta, haosmos"koren6iC, ,umeSlto kosmosa­
"korena. Cudna je stvar knjd:ga 'koja je Uitoliko ce Lov:itija ukoLilko
je fmgmentarnlija. Knjli!§a :kao sHka sveta, kakva omna milsao. U
stvaru, nlide dovolj·OIo rem »Z�velo mnostvo«, mada je t, esko �sprustiti
taJj ikrik. NikaJkva tipografska, leksd:cka tiJlJi cak SliJntakSl]eka vestJina
nece hiVi dovOIljna cia ga podSltalkne. Mnos,tvo treba stvarati, ne ne­
prekildniJrn dodavam,jem neke Vli'se d1mellZlije, vec naproui¥, sasvi:m
prosto, u2ldrZanosCu na rnvou diJmenz i ja koj�ilma ralspolaZemo, uvek
n-l �sa:mo na taj naciln jedno 6imi deo mnoStva, bivajum uvek
oduzirrnJano). Izvum· jedno 11z mnostva koje treba obrazovatJi, pilsaH
po sistemu n-l.
Takav sistem bi se mogao Inazvati ,rilZJOmom. RilZom ikao pod­
zemni :j:lidanak saswm je razH6i,t od korenova ii 'koTenCiCa. Gla¥iJce
a ,krtole su rizOImi. Bilj,ke sa ikorenom i,m ,koren6icem mogu mu
111romorfne u svakom drugom !pogledu: postavlja se rpitanje nije
li :] c ela botanilka, u sVlojoj speail£i:enosti, n1wmorfQl!a. Takve su cak
Ii ZIDvOltinje, kacLa su u copor:u; rpacovi su .I1iJzomi. Riilzomi sru a jaza­
vmm u sVlim :svoj�m funkoijama, !pO nacinu ,stanovanja, dolaZenja
do urane, kretanja , mlmkanjla ii bezanja. Sam .r:ilZomima veoma
razlti:Cite obliike, od povrSdnske lI'azgranatoSltJi u ,svim pravcima, do
sr3JSltanja u glavi ce [ krtole. K!ao kada se pacovi zavuku jedan �srpod
drugog. U Ilizomru se nalaZJi najbolje i najgore: k r:omp ir :i zu,baca,
korov. ZivoDinja 'i bHj,ka, zubaca je crab-grass. Jasno osec amo da
mkoga necemo rubediti a1ko ne nabroj,jlIl1o neka obelezj a rizoma.
1 If 2 - Nac e lo poveZJirvan ja :i hetero genos1Ji: rma koja llaCika
nek og 'I1iJzoma moie se i mora, povezati sa rma kojom drugom
ta6kom. SasVlilm je d r:ug a6ij e kod drveta �li korena kojli utvrdu�u
jednu ta6ku, j edan poredalk. LingVlisticko stablo kao kod Comskog
isto :tako ZJ�o6illlje u joonoj tackii S i razvija se po dihotomiJjli. U
l',LZlOmU, pak, svaka oSQbina ne rupueu:je nuino na nelku jeZliJeku
osobilnu: tu se svi mogu61 semiouieki Ianai vezuju za veoma raz­
H6lite na6i1ne kod�ranja, za bioloSike, poLiti6ke, ekonomske lance,
itd., uvodeai u igru ne samo razliCite Slisteme :makova vec i sta­
tuse stanjaJ stvani. Z�ravo koZektivni skZopovi iskaiivanja deluju
neposredno u masinskim skZopovima, d ne moze se n�rav�ti m..
ddkalan Tez irzmeduSlistema znakova i nJihovih objekata. U Lilngvi­
stJiai, cak !i ikada nastojrnmo da se dnimo ono ga sro je ekspHoiltno
i kada u jeZJiJku nista ne prenpostavlj.amo, :ipak osta jemo U Isfe rama
dilskursa koji podrazumeva posebne vrste sklopova d posebne dTUS­
tvene luilpove moai. Gramatienost kod Comskog, Ikategorijal:n!i sim­
bol S :kOljii preovladuje U sVlim recenica m a, pre svega je oznalka
mom pa tek ,onda sintaksicka o�akia: gradiCes grama tli!cki praVlillne
recenlice, podelioes svaki ilskaz lIla nominalnu ,sintagmu Ii verbalnu
siJntagmu (prva dihotomijla ...). Takvim lingvis1:i1Ckim modeLima
oeeemo zamemui st� 'SU SU\"l'Se apstraktmi, vee napIlOtiv sto ndsu
dovolj.no apstm;l"mi, st� ne dose�u do apstraktne maSine lmja po­
v�uje je2liik 'Sa semaIlJtiCikimlipragrrnati6k:Jim saddajlimarnskaza.sa
kolektivmrirrn slclopoW'ffia d,skal2livanja, sa Ci:ta\"om jednom milkro­
-poIrutilkom druStvenog polja. Rizom bi neprekidno pritkIjuCivao se­
mliotiICke Lance, orgaIli21aoije moo, podave kJOje lIIpueuju na UJlIlet­
nos1Ji, nauke, drustvene barhe. Semioti6ki lalIlac je kao kirtoIa ka­
ja saku,plja veoma razlliaite Oinove, jezicke, alii ii perceptivne, rnIi­
micke gestuaIne, saznajne: nema je:zJilka po sebi, ni univerzaJnosti
govora, vee postoj,i mnostV1o ddiJruIeImta, narecja, iargona, strucnih
jezika. Nema lideaInog govonruiJka�slusaoca, kao Illi homogene jeZlic­
ke zajednice. Jezik je, prema Vajnrajhovoj (Weilnreich) farmuIri, »u
sustilIli heterogena realnoslt«.l Nema matiooog je2Jilka, vec oominan­
tnli jezilk preuzdma vIast u nekom politi6kom mnostvu. Jezlik se sta­
billirluje oko neke parohije, neke biskupije, neke prestondce. Stva­
ra glaV'iou. Raz\"ija se u OIblIDku podzerrruih 'iJzdana!ka Ii tokova, duz
reeIlID dolina, d<lii zeIezn<itk1h pruga, pomera se kao kapi uIja.2 U
je:zJiJku se uvek mogu vrSriti uIlutrasnja ,struktuI1l1a !1a1Zlaganja: ,to
se u osnovi ne razlrikuje od traganja za korellilma. U stablu uvek
imaneeeg genealoskog, sto ndje popuJama metoda. NaslUprot to­
me, metodom rizomslkog rtipa mozemo aIIlalilzimtJi jezilk samo a;ko
ga usmeilimo ka drugdm dimenzija:ma i drugilm regdst:rima. Jezik
se zatvaTa u sebe samo kada onemoea.
3 - Nacelo mnQS l tva: samo kada se mnogostruko zaista po­
smatra kao supstantiv, kao mnostvo, Qn 1 o vise nema n<ikakve veze
sa Jed.ruim ,kao subjeiktom i>hl kaQl objektom,karo pnilrodnom ii1li kao
duhovnom stvarnoscu, kao sLikom i leao svetom. Mnostva su ri­
zomatifua, 'i l1<iMe razgranata pseudo-mnoStva. Nema jecLinstva ko­
je slum kao stozelr u objektu, 1i1ID. se ddi u subjektu. Nema jedlin­
si'Va 6aJk l1!i samo zato da bi d,scezlo u objektu, i »vratilo se« u sub­
jelktu. Mnostvo nema ni subjekta ni objekta, vec sa:mo odrednice,
veLiOiine, ,diimenZlide ·koje se ne mogu uvecalli a da ono ne promeni
prirodu (zakorri kombiJnatorike se dalcle lffi11Joze srazmerno mnos­
tvu). Konci marionete, kojla je nlwm irIn !IIlIlOStvo, ne I\1Jpucuju na
pretpostavkiU 0 jedilnstvernoj voljli ume1:nJika rili lUTkara, vec na
mnostvo nervnih vlakana koja sa svoje stlrane obr�uju drugu ma­
niooetu sa drugim dimenzijama pll'jiHjucenim za prve: »Konce ili
stabIj:iike koje pokrecu marnonete nazvacemo potkom. Moglo bi se
pniJrnetJiti da se njeno mnostvo mvlazli u licnosti glumca koj<i ga pro­
jektUije u tekst. Mozda, aID. njegova nervna vlakna Ii sama obrazuju
poclm. I uranjaJu kroz sivu masu, resetku, sve do neirldiilferencilira­
nog . .. Igm se prlibliZava p.ravo'j tkaakoj deIatnos1Ji, kojlU mitovi
pn1pdsuju Parkama dId Noma:ma.«3 SkIop je upravo taj nist dimen­
ZliJa u mnostvu koje iIluzno menja pl1irodu 'llporedo sa umnozava­
njem sVQljtih priikIjucaka. U rizomu nema tacaka Hi polozaja, 'kao
suo dh naJazimo u struktuni, drvetu, korenu. Postoje samo LiJJJije.
Kada Glen G uId (Gould) ubrzava irzvodenje nekog komada, on ne
postupa samo kao V'iJrtuorz:, on pretvara mU21icke tatke u 1iJnije, on
amogucava bujanje celine. Jer brod vise nije univerzalan pojam
koj!i meri elemente prema njihOlvom mestu u biJlo kojoj dimenziji,
1 Upor. Fran9Qise Robert, »Aspects sociaux du changement dans une
grammaire generative«, in Langages, N� 32, dec. 1973, str. 90.
• Upor. BertH Malmberg, Les nouvelles tendences de la linguistique,
trJr. P.U.F. (primer kastiljanskog dijalekta), str. 97. i dalje.
3 Ernst Jiinger, Approches drogues et ivresse, tr. fr. Table ronde, str.
304, S 218.
11
da bi d sam postao mnoStvo koje variTa u zaviJsnosti od posmatra­
nihclimenZliJa (prvenstveno oblasti nlard skUipom brojeva Jroji se
vezuju za tu oD,last). Nemamo jediJJJice mere, vec samo mnostva
riM raznoVl1snost mera. Podam jediJnstva se javrLja santa kada u ne­
kom rnnostvu vIast preuzme oznaCi,telj, d!l:i ikada se odligra odga­
vrarajuQi procesSiUlbjek1Jivli;zacije: to je slucaj kada jedinica-stozer
utemeIjuje nekii skup obostrano jednOlzna6n:ih 'reIacija dizmeau eIe­
menata dJIi objektiilWllih tacaka, illi ikada se Jedan deli po zakonu bi­
name logrllke diferenoijacije u subjektu. Jedd:nstvo IUvek deluje u
oknj,lju neke prazne .dimenzije koja je dodata dimerrziJji posmatra­
nog 's1stema (nadikodiranje). Alii se nizom iLi mnostvo ne moZe nad­
kodilra1Ji, on nilikada ne raspolaj;e dodatnom dilffienzijom u odnosu
na broj svojrih HillIija, to jest u odnosu Ina mnostvo brojeva ve­
zanih za te linije. Sva mnostva su rawra ukol]ko tirspll.l!I1javaju, zau­
Zlilffiaju sve svoje dimenzije: govomcemo, dakIe, 0 planu konzisten­
cije mno<Stva, riako ovaj »pIWl« ,ima dimenziJje koje Tastu srazmer­
no broju pnikIjucaka koji 'Se za njega vezuju. MnoStva se odre­
duju spolja: pOiII1oeu apstraktne Hniije, nedogleooice iLi linije na­
pus,tanja temtonije po kojoj menjajlU pl'irrodiU rpl'ikljlUcujlUoi se na
druge ldinJ�je. PIam. kOIl:zJrstencije (resetka) spoljasnja je strana svih
mnostava. NedogIednlica Olmacava u ,isto vreme stvarnost izvesnog
broja konafuih ddimenZl1ja koju mnostvo zaista >ispunjlava; nemo­
gUOnost da se doda bilo koja druga dlirnenzija, aloo se mnostvo ne
preobrazi po toj lilni:jli, mOgillonost :L !l1uZnost cia se sva ta mnoStva
izraVillaju na rnstom planu :lmnZlistenzije dM ekstemoI1l1osti<, bez ob-
2liira Ila njriliove dimenzije. Ideal ck:rnjdge 000 bi da se svaka stvar
stavi na taj plan ek'Steniornosti, na jednu jedilnu straniou, na >tsto
pod:rucje: dOZll'Vljena zbi'Vanja, istorijske odrednice, miJsaorri poj­
mOVli, pojecLinoi, grupe i drustvene formaaije. KIajlst je ,iZJmilslio pi­
smo ovoga tJipa, isprekidano nizanje afekata, sa pl1omenljilV:im brzi­
nama, sa ubr2Janjlima i preobraZajima, uvek u OdIlOSU prema spo­
IjaSinos1li. Otvarene prstenove. Stoga se njegovi tekstovi u svaikom
pogIedu suprotstavljaju klasioooj Hi romantj,can�koj knj,j,zi, koju
predsta'V'lja unutraSinjost neke supstance IiLi 'l1e1kog saddaja. Knjli­
ga�atna masina nasuprot Jmj11zi,.drZaVil lOIl1 aparatu. Ravna mno­
stva sa n dimenzija su ne-01macavajuca d asubjektivna. O:zn.aCeilla
su neodredernm, drl:i pre partiti'VIlim obLic1ma (tu rima zubace,
niooma ...).
- Necemo se uopste pitatii sta mnostvo rLmati ni kome se pni­
p<iSlUje. Alii kada je neloo mnostvo, 'l1a primer FASIZAM - uZasno
rnnostvo - vee dato, odredeno svojrim ,LiTlliljama Hi dimenzij'ama -
taano postavljeno na planu konzistencilje - upitacemo se prema
kojQlj dimenZlij:i ono oznacava OVlO, tili ono, prema kojoj lilnijli. se
pripilsuje nekom pojediJnou, grupi iLi drustvenoj fOl1macijri. Jer po­
stoJi dindividualnd fasizam, grupni faSizam, fasizam kao drustvena
fOlI1Il1adja. A upravo te distilnkcije nisu prima11l1e, vec sekundame
i liJzvedene u odnosu na neposredno proueavanje mnostva.4 Kujmo,
izravnavajmo, da biiSmo billi kovaai nesvesnog.
4 Metoda: necemo traziti neki zajednicki rod Cije bi vrste bili fasizmi,
pa cak i totalitarizmi. Necemo traZiti ni vrstu koja bi odgovarala fasizmi­
ma, ili nemackom fasizmu, i koja bi se razlikovala od svih drugih. Ali,
bilo na kom nivou opstosti Hi specificnosti da uzmemo ovaj pojam, po­
smatracemo ga kao mnostvo koje je odredeno svojim dimenzijama (postoje
razne vrste nemackih fasizama u istom razdoblju, sa desnim »strujama« ,
levim strujama, sa linijama rnase, nedoglednicama, gradskim velicinama
i seoskim veliCinama, itd.). Z.-P. Fe (Faye) je to pokazao na naoin koji nam
12
 4 - Nacelo neoznaeavajruceg rprekdida: IIlaSlUprot [Survlse oona.
va juCim preseoima kojli odvajajru strukture IiLi tprolaze ik!roz neku
od njti.h. Rtizom moze da se prekitne, prelomi na 00101 Ilrorn mestu,
alii se nastlaivlja po ovoj ,itli on oj svojoj li1nJiijd. i po drugim Linijama.
Sa mraVlitma se n:ikako ne moze :iJza6i na 'kmj zato st� ond obra­
:ruju zizvotinjs'lci cizom Qijli se najveci deo moze rrazoriti a1i ce se
an 'itpatk. OhnOVli!ti. Svak!i ci7Jom sadrm lwj e segmentacije !PO kojtima
je stl'attdiii !k.ovan, podeljen na teI1i!torije, organizOV8lIl, OOIlaeen, pm­
p isan lirtd.; all d. LilnJiije napustanja :teritorije po lrojima neprek idno
izmiCe. U lI"iiZOIffiU nas1la\i e pIekid 1..00 god se s egrne nt arne LilnJiije
raspI1S.IlU ru nedoglednJicu, aJi nedogledmca predstaVllja deo rnzoma.
Te ,hlmje uveJk uprucuju jedna na drugu. Zato nllkada ne mozemo
�mam dua1itzam [I Li dihotomiJju cak i u Dsnovnom obIilkru dobrog i
los eg . NaSfaJIle prekid , ocrta se nedogledn1ca, all uvek postoji 0ipIa­
snoS! cia se na njoj nadu organitzacije koje ce izVirSiiti TIiO\lU s1lra­
t:ifi�kacijru cemne, formaaije ktoje ce povratitd. moe oznaCitelju, artri­
but[ kQjli ce vaspos:tavim sub jekat - sve moguce, od edi!povslkJith
iZViom do fa's&s1Jick!ih 'llgruSialka . Smatrahl su nas fasd:stilffia; atlii mi
nitkada necem o bim f as1Jslti u dOVIC)lljnoj melli, s ve dOlI.. budemo sve­
sni, barrem mi, da f as izarrn nrlJje samo faffizam drugih. Grupe !i. po­
jedinci sadrie nl!iJkro-f aSii:Ml1e koji samo rtreba da se lismstalisu.
Da, i zubaca je rizom . Dobro dIose mogu mti salffio prolizvod alktiv­
nog Ii tprivremenQg, nikad OIk onc ano g odabi'raJIlja.
Zar k retanj a tkoje vode gtl!bl jenju ,tellitol1i!je :i pI'ocesi vraca­
nja ter!itollije nisu relatdvni, uvek u glrananju, uhvaCeirui jedru: u
drugiJma? Orhdde ja gubi ,temtoni!jru, QbrazrujuCisLi:ktiU, Ikopdju ose;
OIlti 0ISa ponovo osvaja teritollidu IIla toj sLilci; ana litpak. gubi teniro.
niju po6tajuCi li sama doo reproduktJirv'l1Og apa ra ta orhide je; aI!i. ona
orhide ji v'raca teritonijru prenoseei njen palen. O sa ti orhIDdeja gra­
de rizom svo jom heterogenos6u . MoglD bi se re6i da orhideja po­
d r.zava osu c:i�ru sHtku Teprodukuje na naailn .ko ji nos[ zIliaCe nj e (mi­
meza, milffiilkrija, mamac, iltd.). Ali to je 1ucno samo na ntivou s l�
jeva - pamlelizalUl dva sloja koji su takw da vegetaLna organli­
zacija u jednom podraZava an:ilffialnu organdzaciju u drug om . U
isto Vlreme je u pitanj'll i nesto saswm dl'Ugo : wse nema ll1liikatk.vog
podra.zaiVaIlja, ve c je 110 hvatan je koda, visalk vreooostli ,kodla:, po­
veean je vallence, pravo pos1Jajanje, postatJi-orhiJdejdina Qsa, post , ati­
-osilIlJaJ orhiJdeja, posto sVaUw od oViih postajarnja obezbediuje nap'lls­
tanje tePi,toPije jednom od termma i novo os'VajoaJIlje t enit omje dru ­
gom, poS;to se oba p OSltanka ulancava:jru i 'smenjuju prarteC.i k.ruze­
nje liIntelJiteta �oje Bve wse podstJi'ce napustanje 'temtorije. Ne po­
s tOljti !Ili po dra.zavanje nisliCnlOst, vec rasprsk av aJIl je Idva hete roge ­
na [JJiza u nedog lednlcu sas1laVlljenu od zajeclIllic.lrog T.iJzoma koj,i vi-
izgleda konacan. Znacenje koje je fasizam imao u odredenom trenutku,
kao i njegovo pripisivanje, zavise od dimenzija koje oclnose prevagu nad
drugim dimenzijama, od linija koje se razvijaju na racun drugih. Pitanja
znacenja i pripisivanja uvek su sporedna u odnosu na bilo koji pojam
koji je prvo posmatran kao mnostvo; recimo recenica tipa: »Nikakav ob­
Iik nad-ja ne moze se preneti sa pojedinca na odredeno drustvo .« To je
losa metoda. Ne postoji oblik pojma ciji bi se sadrlaj pripisivao isklju­
Civo (iJi prevashodno) bilo pojedincima bilo zajeclnicama. Ako pojam do­
ista oznacava mnostvo, on se pripisuje drustvima prema jednim linijama,
grupama i porodicama prema drugim linijama, pojedtincima prema trecim;
i svaka stvar kojoj se on pripisuje i sama predstavlja mnostvo. Ako nije
tako, to je los pojam (to se moglo naslutiti kada je u pitanju nad·ja, kao
i veCina psihoanalitickih pojmova koji vrse pogresno zdruZ.ivanje i pogres·
no razlikovanje).
13
se ne maZe ni da se pmpiSe ni da se podve de pod nekJi ozuaeite lj.
Rem!i. SOVeIl (R6my ChauViim) veoma lepo ka.ze: »Aparalelna evo­
lucija dva bic a ko ja jedno s drug!i.m nemaju apsolutno lIliika:k.ve
veze .« 5 Uopstenije govoreCi, moze se dogoditi da evoluai j e moraju
cia napuste stami model drvetJa d Toooslovlja. PlOd odredenim usto­
v.irrna, vi!IUS moze tda se pnikljuCi na s emene celllije Ii da pobegne ,
da prede u celdJje neke sasvillm druge vrrste, d pri rtom tponese sa so­
bom »ge netske normac:ije« kJo�e poticu od prv og dDm aCina (to
polkazujru [1oV'ija isrtrazivalllja Ben'Ve;nilsta i TQdara InIa V;i1Uisu tJipa
C, u njegovoj dvostrukoj povezalIlO'slli sa ADN rpavij.ana d ADN ne­
kiiih VJrst a domaeih m a cak a). Sheme evol'llorje vise se ne I>i st va­
mle prema modeLima grananja portomstva , ,iduOi od manje diferen­
ailranog ka vi'se ddferencdranolffi, vec prema rizomu ,koji, neposre d­
no delUije 'll hete:rogenom i ,lroji 'skace sa jedne vec uzJdiferenaiJrane
lin!i.je na d:rugu.6 Itu dolazJ do aparalelne evolucije rpaVlijana 'i ma c­
ke, pm cemu jedno oeigledno nilje model drugog, ni d:rugo ikopija
prvog (postati paVliljan u ob1ilku macke ne zuac] cia maCka ipred­
st avlja rpavijaJIla). Mi gradimo rirzJom <sa nasilm v,1vusdtma, li:li pre , naSi
vrurnsi nas podstieru da gra:diimo rirzOIffi sa dnugilm Zi,vortinjama. Ka-
1..0 lka.ze Za:kob (Jacob), prenosenje ge nertskog mat erti:j ala putea:n vi­
nusa 1i!Li. na ,cLruge naeine, spajanje ce1ija potekilih Isa razliCitih vrsta,
ima sld.Cne rezultate kao »o gavne ijubavi ,koje su vole m an1liika ili
srednj;i vek«.7 PopreCine veze iWJrnedu [iZdiiferenoilmnih ti:IJJi.ja m rse
genealoska stabla. Treba traZliti mo[ekuI, dJ1i cak cestrou manju od
moleku!1a sakojom se povezujemo. Vliise se razvijamo i umirea:no
od rpo1imorfulih ,i ni(wmatiCinwh gJriJpova nego o d nasleden!i.h bolesti
,ihl bOlles:ti koje limaju odredene nasledne obl:iJke. RtiiZom je an1lige­
nealoglija.
Ista je stvar sa knjigom d s vetom : knjiga nije sHka s ve ta , kao
sto neki. cvrsto vernju. Dna gradi rnizom sa sv etom , dolazi do apa­
iratleLne evolrucije knjdge i sveta ; k i njdga obezbeuuje svetu napusrn­
nje teritQni!je, ali s'Vet ymca teniltoriju ,knjil, zi, k o j a .i sama gub[ te­
ritlon:itju ru svetu (ako je u s tanjru [, ako moZe). M1m�kI1ija je vooma
los POj,aIUl, jer zav;]Sli od binanne logiike , k o ja vaZi za pojGve sasvrilffi
druga6 i�e pnirode . KrokodH ne reproduku je stablo drveta, lkao sto
n:i kameleon ne reprodukuje boje okoHne. Pante r PaJIlt a ne podra­
zava ni sta, ne re pmduku je IIlIi;sta, on boji svet vlastitom b ojom,
l1.IIZ�casto sa ruZ!irnstim, tD je n je gavo ipost ati-svet , naoin da Ii sam
postane nepri!metan, neoznacavajuCi., da sam sebe ukJine, cia stvori
s vo jru sOIpstven u ne dQglednicu, da ,akonca svoju »ap aralemu evo­
l uciju« . Mudrost bi,ljak.a: oak l i :kada ilffia ju ko renove , uvek pos t oji
• Remy Chauvin, Entretiens sur la sexualite, PIon, str. 205.
• Za radove Benvenista i Todara Yid. Yves Christen, »Le role des virus
dans l'evolution«, in La Recherche, N� 54, mars 1975;. »Virusi mogu, posle
integracije-ekstrakcije u celiji da, zbog greske pri1ikom isecanja, ponesu
delove DNA sa svoga domaCina i da ,ih prenesu na nove celije: to je uos­
talom osnova onoga st� nazivamo genetickim inZenjeringom. Iz toga pro­
izlazi da se genetska informacija koja je svojstvena jednom orga:nizmu
moze preneti na neki drugi organizam putem V1irusa. Ako se zainteresujemo
�a ekstn:�e .s.ituacije, .l?o��mo cak da za�islimo..da s� ovo. prenose!lje
mformaclJa vrSI sa raz\iIJemJe vrste na manJe razwJenu, IZ kOje se mozda
ova prva !"azvila. T;:tj mehanizam bi se, dakle, odvijao u suprotnom smeru
od mehanlzma klaslcne evolucije. Ako bi takvo prenosenje informacija do­
bilo veIiki znacaj, onda bismo u nekim slucajevima cak morali da, sheme
zbuna ili drveta koje danas sluze za prikazivanje evolucije, zamenimo mre­
zastim shemama (kod kojih bi ogranci bili povezani i posle diferencijacije«
(str. 271).
1 Fran�ois Jacob, La logique du vivant, GaUimard, str . 312, 333.
14
 neka spo1jasnost u kojoj grade rizom sa nec]m - sa vetrom, sa
��otinjom, sa covekom (kao i neki Vlid u '�ome same Zivotinje
grade rizom, pa i Ijudi, itd.). "Pijarnstvo '1«ao ,pobedonosna navala
biljlke u nama.« Treba uvek slediti rizom kroz prefuici, razvlaciti,
prod�avatJi, nastavljati nedogJedTIiicu, varirati je, sve dok se ne
stV'ori najapstraktnija i najvijugavija 1mtja sa n dimenZlij ama, sa
iiSlprekidatrrim pravcima. UdruZiti pri1ive napustenih teuitorija. S,le­
diti biljke:poceeemo time sto cemo 'UJtvrd� ti .grarnce prve liiTIIije
prema krugov!ima konve rge noije oko uzastopnih pojedinaanosti;
zatim cemo videti cia 1i se unutar ave 1inije stvaraju novi krugovi
lmnvergencije sa novim tackama .koje se na1aze van granica i u
drugim pravoima. Pisati, ob razovati rizom, siriti njegovu teritori­
ju narpustanjem teritorije, razv1aCiti nedog1ednicu sve dOlk me pok­
rije ceo plan konzistenoije u apstraktnoj masini. »Prvo idi do svo­
je prve bi11jke li tu pai1jiV'O posmatraj kako iz te tacke :izvke voda.
Kisa je verovaltno da1eko odneIa seme. Sledi brazde koje je voda
izdubHa, tako ces znati pravac proticanja. Tada potnl.�i biljku ko­
ja je, u tom pravcu, najuda1jenija od tvoje. Sve biljke koje rastu
izmedu le dye su tvoje. Kasnije, 'kada .i one budu baoile seme ,
mod ees da pros.1riS sV'oju tenitoriju ako sledis vodeni tok koji
po1azi od svake od njih . « 8 MUZlilka rn epre1ddno omogucava svojim
aedog1ednkama da produ 'mo »mnostvo koje se preobraZava«, cak
ii a:1ro izvrce ",lastite kodove po kojliima je struktU!drana <ili pretvo­
rena u staiblo; zbog toga se mm:1cki ob lik, :sa sv;ojlian p rek'idima i
buja!llj'ima, moZe UJrporediti sa korovom li rpredstavlja rjzom.9
5 i 6 - NaceLo kartogmfije rj preslikavanja: rizom ne potpa­
cia ni pod Ikakav strukturalni :ilrl. generativ<lll model. Tuda mu je
sVaJka �deja 0 ge netic!koj osi kao dubirnskoj stru1«turi. GenetiCka
osa je neka vrsta objektJivne sto�erne jedinice oko koje se organi­
zuju uzastopni stadijumi; duhinska strulktum je viSe osnoVlni sled
kojli se moZe raz10iiti na neposredne saJstojke, 'ook jedlilnstvo pro­
rizv;oda prelazi u dTUgu, tratrrsformaciornu i subje�tivnu dimenziju.
Tako ne I�lazimo .iz okvira reprezentatJivnog mode1a drveta, Hi ko­
rena - vretenastog ill ziHcastog (na primer »drveta« I('od Com­
skog, Ikoje 5e vezano za oS!llovni sled J. predstaVllja proces njegovog
nastanka S'ledeCi binarnu 10giku). Ovo je samo vanijaci;ja prastare
misli. Za genellicku osu l.li dU!binslku strukturu INaiemo da su to
pre svega nacela kopije, Ikoja se mme beskonaeno :reproduk : o'Vati.
Sva lo�ka drvena je logika korpije d reprodukdje. Kako u Hngvi­
sti ci, tako ,i u p sli,hoanaliZli, njen predmet je nesvesno koje je i sa­
mo reprezentativno, iskrismlisaJllo u kodilHkovane skupove, raspo­
redeno po geneH6koj osi iLi podeljeno po sintagmatskoj strukturi.
Ona !i:ma za aHj opis stanja stvari, uravnotezenje !i:ntersubjektiv­
Illih oOOosa, ili wspitJi�a'llje nesvesnog koje je vec tu, scu6ureno u
tamnim kutovima pamcenja i jezika. Ona se sastojd u preslikava­
nju n eeega st� je dobijeno gotovo, polazeei od strukture koja nad­
�odira d'li ose koja drZi. Drvo rpovezuje �opije isvrstava ID U hi­
jerarhiju, korpije su kao listovi na drvetu.
RiZJOan je nesto saswm drugo, karta a ne kopija. Naprav,j;ti
kartu, a ne kopiju. Orhideja ne reprodukuje �opiju ose, ona sa
8 Carlos Castenada, L'herbe du diable et la petite fumee, tr. fr. le
Solei! noir, str. 160.
• Pierre Boulez, Par volonte et par hasard, Seuil, str. 14: »Zasadite je
na zemlji crnici i ona odjednom poene da buja kao korov . . .« I passim,
o muzickoj pro1iferaciji, str. 89: »muzika koja se talasa, u kojoj i sama
partitura onemogucava izvodaca da odrZi rita!ll sa vremenom koje pulsira« .
15
ooom pravi kartu u ok"'lru t1ooma. A!ko se ,karta suprotstavlja ko­
pJ.ji, to je zato st� je sva usmerena ekSlperimentJisanju sa reamoS­
eu. Karta ne reprodukuje nesvesno koje je zatvoreno u sebe, ona
ga gradi. Ona sudeluje u prikljucivanju polja, u oslobadanju 1:eila
bez ongaina, u njlihovom mai'ksima1nom otvaranju na rplalIlu konzi­
stenoije. Dna je i sama deo irirzoma. Karta je otvorena, m� se u
SvIDm svojim drimenzijama prikljuillti, rasklopitli, prevrnutU, u sm­
nju je da nepre kiOOo trpi pmmene. MoZe da se pocepa, prervrne,
pnilagodi svim moguCian sklop ovima, moze da je napravi pojedi­
noc, grupa, drustvena formacija. Mozemo da je nCl!crtamo na ZJidu,
cia je stvorimo kao umetnicko delo, da je dzvedemo kao rpolJ.ticku
akciju i1i kao razmisIjanje. MoMa je jedno od najvazrujih obe­
leija rizoma to st� uvek tima mnogobrojne ulaze; jaJZavrlCar je u
tom smislu Zivotinj sld mzom, i ponekad podrazumeva jasno razli­
kovaJllje nedoglednice kao hodni'Na kroz kojri se prolazi, i maga­
oinskih d stambernih slojeva (urpar. bizamski ,pacov). Karta J.ma
mnogobrojne ulaze, nasuprot kopiji koja se uvek vraca »lla isto«.
Karta je stvar performanse, dok kOipija uvek 'upueuje rna navod­
nu »kompetendju« . Nasuprot psihoanaJiIzi, psihoanalitliOkoj kompe­
tencijli, koja stavlja svaku ze1ju d lislkaz na g enetioku osu dti u okvir
nadikodirajuce strukture, d koja do beskona'ooaslli vadi jednoHcne
kopije stadijuma na toj osi Hi Cinrulaca u toj strukturi, shizo-ana­
liza odbacuje svalm ideju 0 presHkanoj fatJalnostli, bez obZlira na
to kalko je nazivamo, bozanskom, anagog�jskom, dstorijskom, eko­
nomskDm, strukturalnom, hereditarnom jJJi. simagmatskom. (Jasno
se v1di da Melani. Klajrn uopste ne Irazume problem kartografije
jednog od sv;ojih malih pacijenata, deca!ka RriCauda, d zadovoljava
se vadenjem gotovWh ·kDpija - Edip, dobar li 10s tata, IloSa Ii dDbra
mama - dok dete oeaj nicki pOlkUlsava da sledi rperformansu koju
p sihoanaHza sasV11m prenebregava.10 Pulzije d parcijalni objekti m­
su stadijumi na genetrickoj 081, ni poz�cije u dub i nskoj strukturi,
to su politicka orpredeljenja za prob leme , ulaZJi ti izlazi, eorsokad
koje dete dozivljava politioki, to jest u punoj snam svoje zelje.
Da mozda dpak ne vaspostavJjamo obiaan dualizam kada su­
protstaV'ljamo k'arte kopijama, kao dobru ��osu stranu? Zar kaJrti
nJije svojstveno da moze da se presldlka? Zar rizomu ruje svojstve­
no da se ulkrsta sa korenjem, da se po nekad pomesa sa njdm? Zar
karta ne sadrZi fenomene redundancije koji kao da su vet njene
vlastite kopije? Zar mnostvo nema svoje s10jeve u ,koje se ukore­
njuju umifirNac1je w totalizacije, Dmasovljavanja, mimetiCki meha­
nJizmi, oonacavarjuca ovladavanja, subjektivna pripiSlivanja? Zar
cak i nedoglednice nece, zahvaljujuCi svojoj eventualnoj divergen­
cijii, reprodukovati fOJ:1IDaoije :koje je po svojoj funkcijli trebalo <la
rastoee iH izokrenu? Ali je taeno .i obrnuto, tD je pitanje metode:
uvek treba prenositi kopiju na kartu. A .fa operacija uOpSte nije
si!metricna U oooosu rna prethodnu. Jer, strogo uzevsi, nije meno
da :korpija reprodukuje kartu. Ona je pre 'kao fotografiija, kao rend­
gOOSlM snimak koji bi poeco da bira i<1i �dvaja ono Mo treba da
reprodukuje , vestackim sreds<tvima, pomoeu bojenja lili drugih po­
stUipaka koje namece situacija. Podraiavailac uvek stvara sopstve­
IlIi model, d privlaCi ga. Kopija je vec .prevela ikartu u siliiku, proo­
bralZ1Ia niZJOm u ko renove d korenciee. Organizovalla je, stabilizova­
la, neutraJisa1a mnostva prema sorpstvenim osama 7lDiocenja i sub-
,. Upor. Melanie Klem, Psychanalyse d'un enfant, tr. fr. Tchou (uloga
ratnih karti u Ricardovim aktivnostima).
16
 j ektiviza�ije. Ona je stvoI1i:la, snrukt�r�1rlzovala rizom, a kopija re­
produkuJ � samo samu sebe kada illlsh da repro dwkuje nesto dru­
go. Zato J e tako opasna. Ona U'vodi redundac:ije, i silli ih. Od karte
ili ,mama kopij a reprodukuj e samo corsokake, zaJkrcenj a, klice
osovinskog korena ili strukturaaione tacke. Pogledaj te psihoanali­
zu i Hngvisn]k;u : prva je uvek pravrla samo Jwpij e :11i fotogmfije
nesvesnog, druga 'kopije ill fotografije jezika, sa svim iiznevem;va­
nj'ima }Qoj a to pretpostavlja (rnje cudo sw je p sihoanaWiza vezala
svoju sUldbirrlu za sudbirrm Hng\J1istilke). Vidite sta se dogadalo joo
s a maHm Hansom, ,koj,i je bio predmet prave decj e psli!hoanaLize:
�eprelci dno su lomili njegov rizom, brljali njegovu kartu, v raeall
J e na mesto, blokirali mu svaki illzlaz, sve ddk DJij e poteloo sorpstve­
nu sramotu d. kriv;Ecu, sve dok mu nisu usadili stid i osecanje Mi­
vice, �obitu (ograauju rr:;r ��o� �?:, zatim ulice, ukorenj uj u ga
. rizoma, kao u Kafkinom romanu. Neka :iJntenzivna osobina poCi­
u rod�telJ skll krevet, prIcvrscuJu ZIhcama za vlast1to telo, vezuju
za profesora Frojda) . Frojd izritCito uzima u obzir kartografiju ma­
log Hansa, aLi uvek i sarrno zato da hi je sveo na porodifuu foto­
grafij u. A pogle daj te sta Cirri Melamti K1ajn sa geo-'poHtickim kar­
tama malog Rfficarda: pravi fotografije, pravi kopij e , bilo da zauz­
mete pozu ,i'Li da pratite osu, genet:ickoi stadij um ill strukturalni
pravac, 'polomice vas ruzom. Pusti<5e vas ,da 2livillte i govorite,
p?d uslovom da yam zapuse sve izlaze. Kada se rizom zapusli, udr­
�l, gotovo je, a:JiiIkakva zelj a vJise ne rproLazi; jer zelja se uvek krece
� nas taje putem rizoma. Kad god zelja pra1li drvo, dol:arzi do unu­
sasvim nehotice, kao oslonac. U drugim p ak slueajevima, osloni­
cemo se neposredno [la nedoglednicu koja omogucava da se ras­
prsnu srojevi, pok:idaju korenovi i, uspostave nove veze . Postoje,
dalkle, veoma razli6iti sklopovi, karte-kopij e, rirzomi.Jwreni, sa pro­
menljlivim koefiiaij entima gUibljenja teritorije. U :dzomima po sto j e
stJrukture drveta tiH korena , am d obrnuto , neka gmna drveta dJii neki
deo korena mogu poeeti da rpupe kao rizom. Otkrice tu n:ije rezul­
tat teomj skih analiza koje obuhvataju unJiverzalije, veC prakse ko­
ja grac1i mnostva tiE skupove intenzi<teta. U srcu drveta, u supljini
ikoTena in u prevoju grane, moie da se ohrazuje novi rizom. lm
neki mikroskopski element drveta4korena, neki lkorenciC, pocinje
da stV1ara rizom. &acunovodstvo, birokra1Jija, rpI1imenjuju posturpaik
presmkavanja: aH mogu i da poenu ·da pupe, da iI"azviju iizdanke
nje da deluje za sroj rncun, tirzdvaja se nelm haluoinantno opaia­
nje, neka sinestezij a, neka pervernna mutacija, neka igra slika, i
hegemoTIlija oznacitelja biva dovedena u pitanj e. Kod dete ta se os­
lobada semiotika gestova:, mimike, tigre, itd. ti odlepljuje se od
>"kopije«, to jest od dominantne kornpetencije 'llCiteljevog j ezilka
- neki mikroskopski dogadaj remeti ravnotezu lokaLne vlasti. Ta­
ko hi se generaVivna stahla, sacinjena prema sintagmatskom mo­
delu ComSkDg, mogla ,otvorilli u svim prarvcima, i sama stvoriti n­
zom .12 Biti llizomorfan znaGi pr izvoditi izdanke i vla:kna koj i lice
o

trasnjdh padova zbog koj ih se gasi i umire; aH rizom deluje na na korenje, ili, jos bolje, koj,i mu se ,prlildj ucuju prodiruCi u deblo,
telju preko spolj asnjdh stvamlackih podsticaja. da bi ga iskocistili u nove i neobiene svrhe. Dosta nam je drveta.
Zaw j � toHko vazno da potkusarrno drugu operaciju, koj a je Ne treba viSe da verujemo u drvece, korenje I]li korenCice, suvi,se
smo zbog nj;ih pretvpel:i. Na njima se zasmva Citava arborescentna
?brnuta aJi .ne . � 'Sitmet;i0na. Da. rpri�aOimo Ikopije za lrortu, pove­
zemo korenJe :lJh drvece sa nekLm rnzomom . ProuCiti nesvesno u kultura, od bioLo�je do llngvistike . Naprotiv, nista nije lepo, nista
slucaju m�log Hansa, znaCi<lo hi pokazati kako on pokusava cia
' nije zalj ublj eno, msta nije politicno, osim rpodzeIl1lllih izdana:ka i
. nadzernn:ih korenova korova i l'izoma. Amsterdam, grad koji uop­
obrazuJe nzom, sa porodienom kucom, all :i sa nedoglednicom ko­
ja ide � kuCe, uLice itd; �ako su te linrlje presecene, dok se dete Me nije ukorenjen, grad-rizom sa svojim ikanalima-izdancima, u
:
. u :porodicu,
ukOirenJuJe sLika pod ocem, ostavlja otisak na mJaljOi­ koj1rna se korisno pIliklj ufuje najvecoj ludo st i, u sklopu me ha­
�om ,krevetu; zatim kako intervencij a profesora Froj da obezbedu­
nizma trgovdnskog rata.
Je prevlast oznaeitelj a kao subj ekti vaaije afekata; kako dete sada Drvo �'1:i :koren docaravaju tuinu sHku :rIlillsM koja stalno po­
n;oze da pobegne samo u obl�ku postajanja-zivotmje, kojeg se pla­ draiava mnostvo polazeCi od nekog viseg jedtnstva, centra Hi seg­
ffi ��? sramnog .� g�esnog. (p.o�tati-konj za ma:log Hansa pravo je menta. Doista, aNO posmatramo 'skup grane-korenovi, stablo igra
p ohtwko opredeIJenJ e). Ah hI ::upak trebalD ponovo p romulazi1i cor­ ulogu naspramnog segmenta za j edan od pod-skupova posmatra­
sokake na karti, Ii tu dJh otvarati ka mDgu6im nedogledmcama. lsto nih odozdo na gore : takav segment Ce hitJi »c1irpol-veze« , za razliku
bi bilo i za kiartu grupe: pokazati u kojoj taCki moma nastaju od »dipola-jedinica« koj e obrazuju zraai kada izhijaj u iz i stog cen­
f�om�� �asovljavaD) a, biroicratije, Hderstva, fasirzaaije, !Ltd., a t:raP Ali d same veze rnogu da bujaju ,kao u sistem'll korenc:iCJa,
.
'koJ� 1imJ e wpak opstaJu, makar i podz emno , nastavlj.ajuCi da i 12 Upor. Dieter Wunderlich, "Pragmatique, situation d'enonciation et
.
�alJe potaJno grade rizom. Demnjuj eva (Deligny) metDda: napravi­ Deixis«, in Langages, N£ 26, juin 1972, str. 50 i dalje (pokusaj i Mak Kolija
t1 kartu . ges.wva ti kretnji autisticnog deteta, komb inovati viSe ka­ /Cawley/, Sadoka ISadock/ i Vunderliha da u stabla Comskog unesu »prag­
:rata za I1StD dete, za vise dece . . . 11 Ako je is1lma da karta tiJ1i rizom maticka svojstva«).
13 l!por. Julien Picotte, Le reseau arborescent, scheme primordial de
u hiti imaju vise ulaza, smatmcemo cak da u nju mozemD uci pu­
la pensee, Hermann, 1936. Ova knjiga analizira i razvija razne sheme raz­
tem lwpija �H drveta4:orena, imaju6i u woo potrebne mere pre­ granatog oblika, koji nije prikazan kao obican forrnalizam vec kao »stvar­
dost r�ost� (i tu c�m� se o�ci manihej skoll dualizma). Na pri­ n!v teme�j formal�o.g miSIjenja.«. .Onll; d�)Vodi do !,:rajnje konsekvence kla­
. Slcnu mls��. U . nJoJ su sakuplJeru SVI vIdovi u kOJima se pojavljuje Jedan­
me!", cesto cemo blti pmmorarn da lutamo po corsokacima, da pre­
-Dva, teonJa dIpola. Skup stablo-korenovi-grane moze se prema tome pri·
l�o prero o2JnaCavaju6ih mom :i subjektiVllih zelj.a, da se osla­
. kazati sIedecom shemom:
nJ a!IDO na ec1ipovske, paranoione ild. neke jos gore formaoije, kao
na OCvrsle teIlitorijalnosti koje omogucavaju druge transforrnacio­
ne operacije. Ca:k je mogu6e i da psihoana:liza pDslu2li, naravno

11
C!Jhiers de l'Immuable I, Legendes de Fernand Deligny (Recherches
'-\ /naspramni segment/\
/0\ \/ I
N£ 9, avnl 1975). '

2 KnjiZevna kritika
17 18
tako da nikada ne izlaziJffio izvan Jedan-Dva, i samo pr.ividnih mno­
stava. Ni regeneracije, reprodukcije, vraCainja, hldre :i meduze ne
pomazu []JaIIIl da se tizvueemo iz tih okvira. Razgranati sisterni su
hijerarhij skrl. stisterni koji sa,drZe SlrediSta moci oznacavanja i sub­
j ektivacije, centralne automate kao organizovana pameenja. Nji­
ma odgovaraju mode1i u koj,irma j edan element prima mformacij e
SalIIlO od V'ise jedi[l[ce, a subjekttiV'lla zelj a Old unapred utwdenih
veza. Too se dobro vidi na problemima savremene inrfo rmatike i
elektronskih masina, koje zaddavaju najstamji naCin mHHjenja
utol:iJko s10 prenose moc na neku memol1iju iH neld centralni or­
gan. U izvTsnom elanlm koj'i Ulkazuje na »razgranatost ikomando­
vanja« (centralizo�ani sistemi ihl:i hijerarhijske strukture), Pj er Ro­
zenStiJ (Pienre RosensHehl) d Zan Petito (Jean Petitot) prime6uj u:
»Prihvatiti Pl1imat hijerarhij skliih struktura zna6i dati pTVenstvo
razgDanatim strukturama. [ . . . ] Razgranata forma dopusta topo­
losko objasnjenje [ . . . ] U hijerarhijskom siJste.mu, pojediuac pri­
hvata samo j ednog aktivnog suseda, svog hij erarruj ski nadredenog.
[ . . . ] Protocni kanlald: su unapred utV'rdeni : grananj e postoji pre
pojedinca koji se u njega ukljucuje na tacno odredenom mestu«
(moc znacenja i subjektivacija) . Autoni ukazuju ov:im povodom da
se, caik i kada verujemo da dosezemo mnostvo, moze dogoditi da
to mnostvo bude laZilo - st� mi zovemo tHicastd tip - zato st�
njegoV'o predstavlj anje ill n:aizg,led nehijerarh1jsko isikazivanje ,u
stvari dopuSta samo resenje koje ce u potpunosti biti hijerarhij ­
sko: to je s1uoa!j ,sa CUVeDOIlIl teoremom 0 prijateljstvu, »alko U jed­
nom drustvu bilo koja dva pojedinca imaju istog zaj ednickog pri­
jatelja, onda postoji pojedinac koji je pniJatelj svih drugih« (kako
kiaiZu Ro�ens1J]1 ti Petiuo, koj,i je tlO zajednicki pmjatelj ? w:riverzalni
prijatelj tog drustva parova, uCitelj , ispovednik, lekar? - ideje
koje su neohicno udailjene od polaznliJh aksioII1la - prijatelj ljud­
skog iroda? 11i pak filo-zof kalkav se pojavljuje u :klasi6noj mis,L i,
cak ,i aOOo j e to izjalovljeno j edJinstvo koje vredi samo po vlastitoj
odsutnostd Hi subjektivnobi, ,i koje ,1<Jaze: »ja ne zn am nista« , »ja
n�saim niMa« ?). U tom s1ueaju , autoni govore 0 dtktatolrskim teo­
remama. Takvo j e upravo naeelo drveta-korena, uli lishod, l"'eSenje
korenCica, struktura MoCi.14
Tlim centraliwvanim sistemima autori suprotstavljaju necen­
tralizoviane sisteme, mreze gotovih automata, kod Jmjili se komu­
niikacija uspostavIja izmedu bilo koja dva suseda, kod kojih izdan­
oi ill OCanaiH ne postoj e unapred, kod Imjih su svi pojediinci medu­
sobno zamenljivi !i odreduju se samo stanjem u datom trenutku,
ta�o da se lokalne operaoije koordiniraju, !a 'konaeni globalni re­
:rultat smronizuje nezavisno od neke centJralne mstance. Preno­
senje intenzivnih stanja zamenjuje topologiju, a »krivulja ikoja
predstavIja krliZenj e informacija u neku ruku je suprotna hije­
rarhijskoj kcivulj!i . . . Nemla ni:kakV'og razloga da krivulja bude
U novije vreme, MiSel Ser (Michel Serres) analizira varijetete i se­
kvence drveta u najrazliCitijim naucnim oblastima: kako se drvo formira
polazeCi od neke »mreze« (La traduction, Minuit, str. 27 i dalje; Feux et
signaux de brume, Grasset, str. 35 � dalje).
� ,. Pierre Rosenstiehl et Jean Petitot, »Automate asocial et systemes
acentres« , in Communications, N� 22, 1974. Za teoremu 0 pcijateljstvu, upor.
H. S. Wilf, The Friendschip Theorem in Combinatorial Mathematics, Welsh
Academic Press; a, za teoremu istog tipa, nazvanu teoremom 0 kolektiv­
noj neodlucnosti, upor. K. J, Arrow, Choix co/lectif et preferences indivi­
due/les, tr. fr. Calmann-Levy.
2*
19
drvo« (talkvu krivUilju smo nazvaJi kartom) . Problem ratne masme
ili Firing Squad-a: da li je neophodan general da bi n rpojedinaca
u dsto vreme otvori�o vatru? Resenje bez Generala nadeno je za
necentra!1izov'aIllo mnostvo koje sadrZi konacan broj stanja i zna­
kove za odgovarajuOu brz1nu, sa stanowsta ratnog cizoma Hi logi­
ke gerile. Cak se dokazui e ,da takvo mnostvo, masIDski sklop Hi
masinizovano drustvo, odbacuje kao »asooijalnog uljeza« sViakog
usredotoeavajuceg, objedinjavajuceg automata.15 Tada je n misrta
uvek 1[1-1. Rozenstil i Petito insist<iraju na tome da opozicijl:li cen­
tar-necentralizovano manje vredi po stvarima koje oznacava, a vi­
se po vrstama raeuna ikoje primenjuje na svaI1i. Drvo moze da od­
govam rizomu, Hi obrnuto, da izraste u ri2Jom. I obicno je !acno
da ilSta stvar dopusta dva n<l;cina raeunanj a 'ili dva <1Jiipa reguLa­
cije, ali pri tom u oba slucaja potpuno menJa stanje. Uzmimo, na
pI1imer, psihoanaLizu: ne samo u teocijli, vec i u praksi raeUllanja
d leeenja, ona podvodi nesvesno pod razgranate strukture, hijerar­
hij ske k.rlV'Ulje, rekapitulativna pamcenja, centralne organe, falus,
drvO"falus. Tu psihoanaJ:iza ne mlO�e da menja metodu : na diktar­
torskoj koncepciji nesvesnog ona zasniva sopstvenu diktatolrsku
moc, vlast psihoanallrticara [lad p sihoanaliZJiranima, d pslihoanali­
ticarsldh drustava nad psihoanaliticarima. T'ako je kod psdhoana­
lize prostor za: manewi sanje veoma suZen. Uvek postoji neld gene­
ral, sef, kako u psdhoanalilzii tako i u njenOllIl predmetu (general
Froj d) . Nasuprot tome, posmam-ajuCi nesvesno kao neceIl!tralizova­
ni s'istem, to jest kao maSinsku mrezu gotov,ih automata (rizom) ,
shizoanaliza doseze do jednog sasvtim drugaJ6ijeg stanja nesvesnog.
Iste primedbe vaZe i za lingV1]stiku; Rozenstil i Petito s pravom
razmatraju mogucnost >>!IlecentraJ:izovane organizacije drustva re­
ak Kada su u pitanju iskazi, kao ,i zelje, [likada nije ree 0 tome
da se nesvesno svede, da se protumaCi i,li da mu se prilpiSe moe
znaeenj a po uzoru [la drvo. Rei: je 0 tome cia se proizvede nesves­
no, a sa njim i novi iskaZJi, druge telje: l'izom je Saima ta pro:iz­
vodnj a nesves[log.
ZaIl!i.mljivo je kako je drvo d:omiIl!iralo zapadnim svetom i oilta­
vom zapadnom mislju, od botamke do biologije, anatomije, ali i
gnoseoaogije, teologije, ontologije i citave fi lo�ofiije . . . : temelj-ko­
ren, Grund, roots i fundations. Zapad ima prvenstvelllO odnos sa
sumOllIl i krcenj em suma; polj a oteta od sume zasadena su biJjka­
ma koje se seju, Cdja se 102'l<l! neguje i koje daju vrste razgranatog
tiipa ; ,s druge .strane, stoOarstro, ckloje se razwlo na neobradenoj
zemlji, vrsi odbir sojeva koj,i obrazuju Citavu j ednu zivotinj sku
razgranatost. Istok prum drugaciju sLiku: odnos sa stepom Ii vr­
tom (ili pustinjom i oazom) , a ne ,uoliko sa sumom i polJem ; uz­
gajanje krto1a'stih bilj aka pm kome se vrSi raspareavanje istih j e-
15 Ibid. Glavno obelezje necentralizovanog sdstema je to da su lokalne
inicijative koordinirane nezavisno od centralne instance, a racunanje se vr­
si u citavoj mrezi (mnostvo). »Zato je jedino mesto na kome se moze na­
praviti kartoteka Licnosti kod samih licnosti koje su jediine u stanju da
daju svoj opis i da ga drie u evidenciji; drustvo je jedina moguca karto­
teka licnosti. Drustvo koje je prirodno necentralizovano odbacuje usredo­
toeavajuce automate kao asocijalnog uljeza« (str. 62). 0 »teoremi Firing
Squad·a, str. 51-57. Cak se dogada da se generali, u zelji da prisvoje for­
malne tehnike gerile, oslanjaju na mnostva »sinhronih moduIa« , »na bazi
lakih brojnih ali nezavisnih celija« , koje teorijski sadrie samo minimum
centralne vlasti ti »hijerarhijskog relej a« : Guy BrossoIlet, Essai sur la
non-batail/e, Berlin, 1975.
20
di[lkli, potiskivanje, stavljanje u drugi plan stocarstva, svedenog
na ograniCene prostore, iU potisnutog u nomadske stepe. Na Zapa­
du, zemlj oradnja, uzgajanje odabranih vrsta sa mnogo pI'omenJji­
"\dh jedin:ki; na Istoku, hortitkultura, uzgajanje malog broja jedin­
ki koje daju velilku gamu »lclonova« . Zar na Istoku, naroeito u
Okeal11Jid i, ne postoji neki niJzQmski model kojli se u svakom pogle­
du suprotstJavlja zapadnjackQm modelu drveta? Odniikur (Haudri­
court) u tome cak vi,di razlog za opoziaiju izmedu mora:la ili f:i�o­
zoliilj a transcendentalnosti, Qmilljenih na Zapadu, Ii morala ili Hlo­
zofija ,imanemtnosti, omiljemili na Isto:ku: Bog kojli seje i kosi, na­
suprat Bogu koji sadi ri cupa (sadenje nasurprot setvP6). Traillscen­
dencija, bolest svojstvena Evvopi. I to IlIije ista muzika, zemlja
ne proizvodi IT1stu muzilk u. I tD uopste nije ista seksualnost : biljke
koje se seju, cak :i kada su dvopol[le, podreduju seksualnost mode­
lu repvodUikcije; nasuprot tome, rizom je Qslobadanje seksuaJno­
sti ne samo u odnosu na reprodukciju, vec Ii u odnosu na genital­
nost. Kod nas se drvo usadilo u telo, ocvrsnulo i stratifikQvalo
cak i polove.
Amenici hi treba,lo dati posebno mesto. Naravno, ona nije li­
sena dQm.inaaije drveca i traganj a za korenima. To vidimo, cak
i u knjiZevnosti, po traganju za nacionalnim ridentitetom, pa cak i
za evropskim porekolom Hi rodoslovljem (Kerualk poJazi u potragu
za svojim preaima). Znaoi, sve st� se znacajnQ dogadalo ima oblik
amerrickog l'izoma: bit[lici, underground, podzemlje, bande i gan­
govi, uzastopni boeni dzdanci u neposrednoj vezi sa spo,ljasnjim
svetom. U tome je razBika izmedu ameriCke i evropske knjige, cak
i ,kada amerioka pode u potragu za drvetom. RazLika u samoj kon­
cepoiji knjlige. A u Amerrici nisu isti pravci: na Istoku, razgranata
traganja i povratak smrom svetu. Dok je Zapad rizomski, sa svo­
jim Indijancima bez 'rodosIQvlja, sa svojom granicom koja uvek
izmice, svojim pokretnim i rpomeranim medama. Citava jedna ame­
rrioka »,karta« Zlapada, gde cak i dnrece gradi rizom. Ameri,ka je
izokremula pravce : stavila je svoj �stok na za:pad, IkaO da je zemlja
postala okrugla bas u Amerid; njen Zapad je samo rub IstokaY
(Ntije Indija prelaz illmedu Zapada i I,stoka, kao sto je misHQ Od­
dkur, vec Amerlika koja predstavlja stozer i mehanizam izvrtanja).
" Za zapadnjacku zemljoradnju i kulturu biljaka koje se seju i istoc­
njacku hortikultu� krtolastih biljaka, z;a suprotnost sej an.i.e-sadenje, �a raz­
like u pogledu stocarstva, upor, Haudncourt, »DomestIcatIon des ammaux,
culture des plantes et traitement d'autrui«, (L'Homme, 1962) i »L'origine
des clones et des clans«. (L'Homme, jan",ier 1964)· Kukuruz i pirinac to
ne opovrgavaju: to su zitarice koje su »kasruje prihvacene od strane uz­
gajivaca krtoiastih biIjaka« i sa kojima su postupali na odgovarajuci na­
cin; Verovatno da se pirinac »pojavio kao korov u lejama taroa«·
17 Upor. Leslie F,iedler, Le retour du Peau-rouge, tr. fr. SeuiI. U ovoj
knjizi nalazimo veoma lepu analizu geografije, njene uloge u americkoj
rnitologiji i knjizevnosti, i izokretanja pravaca. Na istoku traganje za Cisto
americkim kodom, ali i za novim zajednickim kodom sa Evropom (Henri
Dzejrnz, Eliot, Paund, itd.); robovlasnicko nadkodiranje na jugu, sa sop­
stvenom propascu i propascu plantaza u secesionistickom ratu (Fokner,
Koldvel . . . ); kapitaIisticko dekodiranje koje potice sa severa (Dos Pasos,
Drajzer) ; ali i uloga zapada, kao nedoglednice na kojoj se ukrstaju puto­
vam.je, halucinacija, ludilo, Indijanac, perceptivno i mentalno eksperimenti­
sanje, pomeranje granica, rizom (Ken Kejsi IKeseyj i njegova »MaSina za
maglu«; generacija bitnika, .itd.). Svaki veliki americki pisac pravi karto­
grafiju, cak � svojim stilom; nasuprot onome st� se dogada kod nas, on
pravi kartu koja se direktno prikljucuje na stvarna drustvena kretanja
koja prozimaju Ameriku. Na primer, odredivanje geografskih pravaca u
ceIom Ficdzeraldovom delu.
21
Amenicka pevacica Patd Smit (PatH Smith) peva bibliju americkog
zubara: nemojte traziti koren, pratite Ikanal . . .
Ziar d tu ne postoje dve bi'l1Okratije, oak tri (a moida i viSe) ?
Zapadna birolkratija: agrarno, krtolasto porelclo, korenje i polj a,
drvece li njegova wOIga granrice, veliko prebroj avanje Vllilj ema Os­
vajaCa, feuda1izam, poLitika francuskih ikraljeva, zasnivanje drzave
na vlasnistvu, trgovi'IlJi zemljom :pamoeu rata, sporova i bra:kova.
Da H je tako i [la Istoku? Naravno, vrlo se ,lako moze predstav:iti
Istok rizoma d imanencije; all tu drfuva ne postupa po shemi gra­
nanja lroja odgoVlara unapred utvrdeIlllm, udrvljeIlllm d ukorenje­
nim klasama; ,to je kanalna birokratija, kao na primer cuvena
hi-drauliena snaga »sJabog dejstva«, Ikada drzava stvara ka:naJlisuee
i kanalisane kIase (upor. ono st� u VitfogelovWrn IWittfogel! teza­
ma ni:kooa n:ije billo opovrgnuto). Despot tu postupa kao reka, a
ne Ikao :]zV'or koji bi opet bio taoka, tacka,drvo IHi koren; on se
vise spaj!a sa vodama negQ sw seda pod drvo; a Budino drvQ po­
staje ri samQ rizom; Maova reka i Lujevo drvo. Zar Amerika ni;je
i tu dmala posredn1oku ulogu? J er Qna se u isto v:reme s'luZi istreh­
ljenjlima, un1ras:njd:m l�kv,j.dacrijama (ne samo Indijanaca, vec i far­
mera, 'itd.) li pov:rememim spoljaSnj:lm pdtisaima useljenika. Pri<llv
kapritala stvara ogroman kanal, kvantifikaciju moo, sa neposred­
nim »kvantumima« gde svako [la SVQj naCID kOrLsti pnilliv novca
(otuda mit-realnost 0' siromahu koji postaje m�Lijal'der da bi za­
tim po.novo QsiromasiQ): tako se u Amerrid sve objooinjuje, drvo
i kanaI, korem i ,rizom. Nema univerzalnog kapiJtalillma po sebi,
on j e raSikrsnica svih vrsta fQrmacija, on je uvek po prirodi [lea­
-hllpitaHzam; on, za nevolju, IwmiSIja svoje 'istoenjacko 5. svoje za­
padnjlacko lice, i nj:ima se s·lttZi .
Mooda smo [la losem putu, sa swm tim geografsfuim podelama.
Corsokak, utoli:kQ bolje. Ako ,treba pokazatJi da [ 11�omi ;imaju svoj
sopstveni despotizam, SVQju sopstvenu hijera:rh�ju, stD j e jos gore,
vrIo dobro, jer nema dualizma, nema ontoIoskog dualizma ovdaS­
njeg ti 'tamosnjeg, nema aksiQloskog dualizma dobrog i ,loseg, :nema
ameriOke mesavine ilJi sinteze. U rizomima postoje cvorovi grana­
nJa, u koremju l1izomstkJi iizdanci. 8ta'll'i'se, posnoje despDtske, :mna­
nentne i k!aJl1al�suce formacije, svoj stvene rizomima. Postoje anar­
hicne deformaoije u transcendemtnom sistemu drveca, nadzemni
koremQvi li podzemni izdanci. Vazno je da se drv�korem Ii rizom­
-kanal ne suprotstavljaju kao dva modela: jedno deluje ikao tra:ns­
cendentni model i kao koprija, Cak :i aka proizvodi v1astita rusceza­
vanj a; drugo deluje kao imanentni proces koji izViree model i sllli­
dra kartu, cak i ako uspostavlja vlastilte hijerarhije, cak i ako
stvara despotski kanaI. Nije u p.itanju ovo d.ti Qno mesto na zem­
Iji, nim odredeni rtrenutak u 11storijoi, a jos manje ova iLi ana ka­
tegorija u duhu. U pitanju je model, 1(Ojli neprekidno izranja :i
uranja, ,i proces IkOjli se stalno produfava, prefuida i nastavljia. Ne
drugaoiji Jli novi duaLizam, vec problem pisanja: neophodni su
netacnd izrazi da bi se nesto taeno 02maoilo . I nilkako ne zato st�
je tQ nuZno Ii Mo se ne moze prirrneniti [lijeda:n drugi postupak
oSl1m prib1iZavanja: netaCnost nikako nije pribHzavanje, to je, [la­
protiv, tacan pniJkaz onoga Mo se z;biva. pozivamo se na j edan dua­
lizam samo zato da bismo odbadm drugi. SluZ�mo se duaHzmom
modela samo zato da hismo dopl'1i do procesa koji ce Qdbaaiti
sva1ci model. Citalac je taj koji treba da ima cerebralne korektore
koji razgraauju dualizme kojli nrsmo hteli da gnadimo, a kroz koje
22
pralazimo. Sam CitaJac treba da dode do carobne formule koju
svi tJra2illmo : pluralizam = monizam, preko sv:ih duallizama koji
predstavljaju nepnij ateljla, ali neprijatelja rkojri je neophodan, kao
namestaj kojri stalno premestamo.
Ukratko cemo ponovitJi gIaWla obelezja Tizoma: za razliku od
drveea dJi njegovog korenja, rizom povezuje ma koju taoku sa ma
kojom drugom tackom, 'a sve njegove osobine ne upuouju nuZno
na druge osobine iste pI1irode, vec uvode u igru veoma razwte
sisteme walwva, pa calk i stanja n,e-macenj a. Rizom se ne maZe
svestJi ni na Jedno TIIi na mnostvo. On nije Jedno koje postaje dva,
pa cark Ilii Jedno Imje bi, odmah postalo tri, cetini rili pet, rirtd. On
nije mnostvo lkoje proizlaZJi iiz Jednog ili kojem hi se Jedno do­
dalo (n + 1). On lIlIije sastavljen od jedi:IlJica, vec od dimenzij a. On
gradi linearna nmostva sa n dimel1Zlijama, mnostva bez subjekta
i bez obj ekta koja se morgu rrasporedi'ti na planu ikOiIlzilStencije, i
za koje je Jedan uvek umanjilac (:n-I). Takvo mnostvo ne menja
svoje dimenZJije a ,da ne promeni 'samu svoju pnirodu i ne preobra-
2li se. Nasuprot struktuI1i koja je odredena skUlpOm tacaka i po­
lozaj a, binarnrih odnosa izmedu tih tacaka rj obostrano j ednomae­
nih relacija dz:medu tJih polozaja, rizom j e saeinjen samo od linij a:
Hnija segmentadje, stTatifikacije, ikao svojih dimenzij a, am isto
tako J od nOOoglednica Hi iillni.j a nraptIiStanja teorije kao maiksima,l­
ne dimenzije po .kojoj se, rako je sledi, mnostvo preobraZava me­
njajuCi prirodu. Tak.ve linije, lliLi orte, ne treba mesatJi s a linijama
razgranatog tipa koje su samo veze lizmedu tacaka J rpoloZaja. Na­
suprot drvetu, rizom nij e predmet reprodukcije : ni spo:ljasnje re­
produkcije kao drvo-smka, nU unutrarsnje reprodukaije ikao struk­
tura·dI'V'O. RIi,zom je antli-genealogij a. Rizom se ,sluZi vaI1ijaaij om,
ekspanzijom, osvajanjem, hvatanjem, ubadanjem. Nasuprot zapi­
su, cl'tdlu Iili .fotograi1itjd, nasuprot kopija:ma, J1i�om se prenosi na
kaI1tu koja mora da se napraVli, dzradi, koja moze da se rastavi,
poveze, i�¥rne, izmeni, koja ima brojne ulaze i izlaze, li koja :i:ma
nedogledniiCe. Kopije treba preneti na Imrte, a ne obrnuto. Supr.ot­
n.o centrnlizovanim (calk poliicentnicnim) sistemima sa hijerarrhrij­
$lkom komunikacijom i unapred utvrdenim vezama, rizom je acen­
tnican, nehijerarhijski Ii neoznaeavajuCi sistem, rbez Generala, bez
organ1mJtorskog pamcenj a iM centmlnog automata, odreden j edino
krufenjem stanja. Kiod rizoma je u 'PLtanj U odnos prema sek$lual­
IOOsm" rui i 'prema Ziv.otrinj skom Ii bHjnom, prema pnirodrnrom !i ves­
tackom, odnos koj i je $lasvim Irazl'i6it od odnosa u grananju; dakle,
sve vrste »postaj,anja« .
Svako mnostvo ilwje se moze rprLkljuc1tli dl1l.lgiro mnostvima
preko povrsinsklih podzemnih r:izdanaka tak.o da obrazuje i razVlija
rizom zovemo ravan. Ovu knjJgu pisemo kao rizom. Sas:taviH $lmo
je od rawri. Dali sroo joj kruZni obliik, aJli to j e bil.o samo sale radio
SvakogJa jutra smo ustajali, i svako .od nas bi se zapitao kojim
ce ravnima pristuplimi, rispisujuoi pet redova Dv-de, deset redova ta­
moo lmaJi smo halucinantna �skustva, videli smo karko linije, ka.o
kolone malrlih mrava, napuStaju jednu ravan da bi presle nn. drugu.
Naprav:i!li smo krugove konveI1genaije. Svaka ravan maze da se 6-
ta na bHo kom mestu i da se poveze sa bil.o kojom drugom rravni.
Za IImoStvo je rpotcr:-ebna metoda k.oja ce ga doista pro1zvesti, nd­
kakva leksicka dovdt!jlirvo$lt, IJlIirkakv.o spajanje :iIlii tvorenje re6i, ni­
ikaikva sintaksiCka smelost, ne mogu je zameniti. To su u stvari.,
najCeSCe, samo mim�krije ;koje treba da ra$lture iihl. rastoce jedin-
23
stvo koje se za k njlligu- sLiku odraZava u nekoj dI1UJgoj dimenziji.
Tehno-narcizam. Hpografsrke, ,leksicke ilri sdntaksicke tvorevine po­
trebne su samo ako vi se ne pdpadaju oblrilku izraiavanja skl1ive­
nog jedinstva da bi i same postale jedna od d1menzJija posmatra­
nog mnostva; poznata su nam samo ,retka dostignuca ovoga tipa. 18
Mi sami u tome rn:i smo imali uspeha. Samo smo upotrebljavaH
rreci koje su za nas funkcioni$lale kao :mvni. Rizomski = shizo-ana­
liza = strato·analiza = pragmatika = mikro-politika. Ove re6i su
pojmovi, lailri su pojm.oV'i linije, to j est si'Stemi broje¥a vezani za
ovu ili onu .dimenziju rnnostva ($llojeVii , molelrulami lanci, nOO.o­
glednice ili linije prekiida, krugoVli konvergencije, itd.). Ni u kom
slrucaju ne pretendujemo na naucnost. NauCnost nas ne zanima,
kao ni ildeol.ogdja, zanimaju nas samo $lklopovi. A postoje samo
masinskU sklopoVli zelje, kao i kolektivni sklopovi iskaziVlanj a . Ne
postoj:i moc znacenja, ,i ne pos,toji subjektiVl]zadja: p�satli 0 11 (sva1ci
llindividualIlii iskaz ostaje zatocenik vladajuCih znacenja, sva;ka oz­
nacaVlajuca zelja Ulpucuje na sUlbjekte !koj ima je ovladala) . Srklop
u svome mnost¥u u isto vreme snaino deluje na semioticre, ma­
terijalne .i drustvene pri,1ive (nezavisno .od njihovog pona¥Ijanj a u
teoI1i:j skom drli naUlcnom korpusu) . Vi:se nema troelane podele na
polje realnostli, svet, polje pTedstavljanja, knjiglU, i polje subjek­
tivnosti, autora. Ali sklop rpovezuje neka mnostVla rposmatrana u
svakom od ovih redova, tako da j edna knjriga nema ni svoj nasta­
vak u rnarednod knj'izi, ni svoj objekat u svetu, ni svoj subjekat
u jednom rHi vise autora. UkratJko, eim nam se rda se pismo inikada
nece dm'oIjno stvarati u ime neke spoljaSnosti. SpoljaSnost nema
ni sHke, ni :l!nacenja, ni sUibjektivnosti. Knj'iga-sklorp sa spoljas­
njmm, nasupI10t knjizi-soor sveta. Knj'irga-rizom, a ne v,rse dihoto­
man, vretenast Hi zilioast korern. Nikada ne pustati ikoren, niti ga
salditJi, riako je tesiko ne vramti se tiro zastare1im pos,tupoima. "Stva­
ri koje mi padaju na pamet ne prikazuju mi se svojim korenom,
vec bilo kojom tacrom koja se nalazi negde na sredini. Pokusajte
daMe :cI:a ih uhvatite, pokusajte dalkle da uhvatite vlat trave koja
pOOinje da Taste tek na sredirni stablj!iJke, :i da se na tome zacLrli­
te.« 19 Zasto je to tako tesk.o ? To je vec rpitanje perceptivne semio­
� e. Nije lako opaZati stvani :irz sredine, umesto odozgo na dole,
�li obrnuto, s leva na desno m .obrnuto: pokusajte i vUdecete da
se sve menja.
Istociju rp]semo, i oduvek sm.o je pisrall, sa stanoVlista sedela­
ca, i u we jednog jecLinstvenog drlavnog aparata �oji je u najma­
nju mku bio moguc cak i kada je hila ree 0 nomadima. Rizomati­
ka = nomadologija. Meoutim, i tu su postignulli retki ali veliki
uspesi, na primer u vezi sa deejim krstJaskim cratoVlima: iknjirga
MaTsela 8vOlba (Schwob) u kojoj se priCe redaju kao xav:ni sa pro­
menljriVlim dimenzijama. Knjiga Andzejevskog Vrata raja, koj a se
sastoji od jedne jedine nerprekJirnute reeenice, rprirliva dece, prili'Va
oupkavog hoda, sa povlatenjima i ubrzalllj'iJma, semiotickog rprili.
va svih decj:ih [spovesti izrecenih sta:rom kaluderu na eeiu povor­
ke, priiLiva zelje ti. !po1nostli, posto je sva;ko posao od ljubavi i bio
manje-vise neposredrn.o voden mraenOIll, posthUJIlllIlom d. hom.osek­
sualnom zeljom grofa de Vandoma, sa okirugmnima konvergendje -
18 Takva je: LoiHle de la Casiniere, Absolument micessaire, Minuit,
prava nomadska knjiga. U istom pravcu, upor. istrazivanja u Montfaucon
Research Center.
19 Kafka, Journal, tr. fr. Grasset, str. 4.
24
lliJe vaZno da li pri:livi cine "Jedno i1i mnos tvo« , nije Vllse stvar
u tome: postoji kolehivni sklop liskaziv:anja, maSiinski sklop zelje,
j edno u drugom , pr1kljuceno za eudesnu spoUaSnost kOlj a u sva­
kOlm slucaju Cini mnos tvo. A zatim, u nOlvije vreme, kcnjiga Arma­
na Farasija (Farrachl) 0 cetvrtom krstaskom 'ratu, IScasenje (La
Dislocation), u kojoj se reeenice razmiCu ,i msirpaju, iLi se cuskaju
i isto'Vremeno postoje, a slova, tirpografS'ki znaci, pocinj u da po­
i gravaj u upore do sa rasplamsavanj em ikrstaskOlg rata.20 To sn mo­
deli nomadskog i I1izomskoog pi'sma. PlilSmo sledi ratnu masmu Ii
nedoglednice, napusta slojeve, segmente, sedalastvo, drZaVllli apa­
rat. Ali zastQ je jos potreban model ? Zar 'knjiga nije i »slika« krs­
tas.kih ratova? Zar .tu ne postojli neko oCuvano jedinstVlo, kao sto
je osownsko j edins tvo u 8voboV'om slucaju, kao st� j e lizj alorvlj e­
no jedinstV'O u Farasijevom slucaj u , kao Sto je jed:ilnstvo umrlog
Grofa u naj lepsem primeru koji predstavlj aj u Vrata raja ? Zar je
potreban dublj,i nomadizam Old nomadiz ma krstaskih ratova, no­
madizma pravdh nomada, @ nomadizma ODJth Ikoj i c ak viSe i ne
mrdaj u li ikoji v:iSe rus ta ne podriaVlaj u? Oni samo uklapaj u. Kako
ee :knjiga naCi zadovoljavaj uou spolj asnost sa kojom ee moCd da
se uktopi u heterogenOlm, a ne svet koji ee ,reproduikovati.? Kao
kultUl'Ila tvore¥ina, knj'iga je nufuOl kOipid a: kopij a same sebe, ko­
pija prethodne knj ige is.tog pisaa, kOipij a drugih ,knjiga ma kolikoo
se od nj,ih razliikovala, b e skonaeno pre slilkavanje pojmova i reei
u mestu, pre sIrukavanje sadaSnjeg , pf'Oslog �li budueeg sveta.21 Ali
an1litkulturna knjiga jos uvek maze da bu de pI10Zeta suvrse teskom
kulturom: ona ce se, meauuim, aktivno sluZiiti z abora'Vom , a ne
pameenjem, nerazvijenoseu a ne razv'Ojem koji treba unaprediva­
'Ili, nomadizmom a ne sedelastvom, kartom a ne kopijom . Rizom­
ski = pop'analiza, c ak i ako narod ima druga posla a ne da je Ci,ta,
Calk :i ako su blokovi undverzitetske Hi pseudo-nauane kUllture su­
wse muCni i>11 teSkii. Jer, znate, nauka hi sasvim poludela kada
bismo joj tlO dopustiil:i; pogledajte matematiku, to nije nauka, vee
cudesni, nomadski zargon. 8tawse, naroCito u teo�ijskom dome­
nu, hilo koja nepostojrana i pragmaticna konstrukcija ViiSe vredi
o d preslikavanj a pojmova sa presecima ;i napredovanFma koji ni­
sta ne menja.ju. Nepnirrnetan prekid pre nego oznacavajuCi presek.
Nikada listorija nije razumevala nomadizarn, nikada knjiga nije
raZiUmevala spoljaSnos t . �isati za OIne kojli ne znaju da oittajru :
ljudi s e smeju, »vi ste naj zadrtJij i profesori un:iver�iteta, v i n e vi­
dite reei koje upotrehlj avate, i' vase ucenjivanje m;auke ?« , mi ne
odgovaramo, mi nemam'O istu koncepciju knjlige, mi illkada nismo
sami sebe citirald, mi nikada nismo pevaLi avangardi stioku pesmu
u s1lmu Silovitog Ahila iH Tel Quel-a. Onda nas nemojte uznemira­
vati, Edit Pjaf. Kakvo ce to, bi1Ji zadoVlOlj stvo ako Ijudi kaiu: razo­
car'alIlli smo, 'Oni su poludeld. A ako kafu: oni se menjaju, utoliko
bolj e. Mi smo negde dDUgde. 8ta SlU ucini1d nomadi ? IzmislHi su
ratnu masinu nasuprot drfuvnom aparatu, sasvim m:z:liCitu od dr-
20 Marcel Schwob, La croisade des enfants, 1896; Jersy Andrzejewski,
Les portes du Paradis, 1959, tr. fr. Gallimard; Annand Farrachi, La dis­
Zocation, 1974, Stock. Povodom svobove kJlljige Pol Alfanderi (Alphandery)
le rekao da knjizevnost, u nekim slucajevima, moze da obnovi istoriju i
nametne joj »prave istraZivacke pravce« (La chretiente et ['idee de croisade,
t. II, Albin Michel, str. 1 16).
%1 Upor. Fukoovu salu: sta se dogada kada (se) ljudi ne ponavljaju?
» Tada oni ponavljaju, ponavljaju sam govor« (in Nietzsche, Cahiers de
Royaumont, Minuit, str. 196).
25
Zavuog aparata. Ri�m ratne maslne nasuprot ,drve tu-driavi. Gra­
nanj e j e upravo driavna vlast. Tokoom d'l1ge istonije, drzava j e bhla
model knj:ige Ii misH: logos, :l!ilowf-kmlj , tran scendencij a Ideje,
intemiolID:ost pojma, duhovna repubLiJka, sud �azuma, slufb enici mi­
sli, covek zakoIIo davac i podanik . Tefuja drlave da ibu de :ilntel'iori­
zovana slika poretka sveta, Ii da ukorenjuj e coveka. �li odnos rat­
ne masm.e sa spolj asnj 1m nije neki drugi »mo del« , nego sklop ikoj i
utice da ri sarrna mi sao postane nomadsika, da 'knj:iga postane deo
svih pokremih masina, izdanak riwma (KJaj st i Kafka promv
Getea).
Veoina knjiga koje navodiillo su 'knjdge ikoje volimo (ponekad
iz nekoih potaj uih lili perverzn:ih rWlloga) . Malo j e vaZno 5to su jed­
ne veoma pOZlnate, druge malo poznate, treee zaiboravljene. Zelelli
bismo da naV'odimo samo s Ijulb avlj u . Nemamo pretenzija da stvo­
rimo Sumu dili da vasposruwlmO Pameenje, vee pre da zaboravdmo
i o d=emo, da take izgradlimo rizom, napravi!ma mame koje se
pre svega magu msklapati , da obmzujemo srednne ikoje dOipustaju
da za trenutak wspldva po nes,ta: komadi ikojli se mogu lTastoCitli u
supi. Jos bolje ,fiun:kaiJOna1nu, pragmati6nu mj,ilgu: uzmLte sto god
hocete. Knjllga v]se 'l1Iije lni1krokosmos, na iklasdcan d!li na evropski
na6iln. Km.j1ga nij e , lsliJka sveta, jos manje je oznaoitelj . To DJije lepa
OiXganska ceHlla, nije ni smilsaona celiJna. Kjada piltaju Misela Fukoo
s1Ja je za njega knjliga, on odgovara : lto j e kutJij a sa alatom. Pl'Ust, ID
ji meau1Jfun vaZi kiao veoma bogat lmaeenjem, govom a je cia njegova
knjliga podseea na naocare: wwte da :1i yam pms taj u , ,da li pomo­
eu nj:ih opaiate ono. sto inace ne biste uooiE; a!kio ne, ostavite mo­
j u knjigu, potraiite dl'Uge ikoje bi yam Vlise odgQvamle . Namte de­
love knj:iga, Qne kojli yam sluze li ko}i yam odgovaraju . Mi vruse ne
C i tamo, all i ne pi'semo kao nekada. Ne postoj i smrt ,knjige, po­
stoJi samo drugi nacin mtanj a . U JrnjiZli nema sta da se raJZUillle,
aLi ama mnogo stvani koje narrn mogu posluZiti . Nema sta da se
protumaCi, ll1iti da se oznaci, alii ima mnOlgo da 'Se ekspenimentiSe.
Knjiga mora da Qbr'ailuje masIDu sa neeim, mora cia bude alatlj i­
ka na necem spoljasnj em . Nije u pdtanju predstavljoo.j e sveta, rui
svet kao o1)naeavajuca struktura. Knjiga IIije drvo-kocren, ona j e
deo ,ri.Zloma, ravan riwma za citaoca .lwm e odigovaJ.1a. Kombinaci·
je, razmene, upotrebe ndkada nisu unutrasnja stvar ilmj ige, vee
zav;1se od pdklj uOivanj a za odredenu spolj asnost. Da, urzmite Sto
god hocete. Mi nemamo pre1:enzijla da stvammo s,kolu; skole , selk­
te, kapele, crkve, prethodnice i rz;astitnice, to je opet drveee keje,
u SVlOm smeSnom uzdi'zanju, 'kao d. u sVOlm smesnom padu, gnjeei
sve sto j e znaeaj no .
Pdsati u n, n-l, pilsatJi ipomoeu parola: pravi te room a ne ko­
ren, 'l1itkada ne 'Sadi:te. Ne sejte, ,ubadaj te ! Ne budi:te nU jedill1siveni
ni rnnogostruki, budite mnostva! Crtajte �ill1iju, a ndkada tacku!
BrZlina pretvara taoku n linijU!22 Budite brzi, oak .i u mestu! Linii­
ja sreee, limja boka, nedOlgledmiioa. Ne ,podsticne Generala u sebi!
Pmwlte karte, a ne £atogrof,uje :i cnteze! Budne PaIl!ter Panta i ll1eka
\-us e ljuhav,i budu ikao OIsa ii orhiideja, maaka i paVlid an .
22 Upor. Paul ViriIio, »VehiculaJire« , in Nomades et Vagabonds, 10118,
str. 44: 0 izbijanju Iineamosti i poremecaju percepcije zbog brzJine.
Prevela
Jelena NOVAKOVIC
26