KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA

Glavne sposobnosti Informacionih Sistema su:

- Obavljaju brza i obimna izračunavanja;
- Obezbeđuju brzu i preciznu komunikaciju unutarorganizacije, kao i između organizacija;
- Čuvaju ogromnu količinu informacija na realtivno malom prostoru i omogućavaju lak i brz
pristup informacijama;
-Brzo i efikasno tumače veliku količinu podataka;
- Povećavaju produktivnost ljudi koje rade u timovima nezavisno od toga da li se nalaze na
raznim lokacijama ilisu na istom mestu;
- Automatizuju poslovne procese i manuelne zadatke.
Postoji više različitih kladifikacija informacionih Sistema:
.
Prema prirodi poslovnih aktivnosti koje podržavaju, informacioni sistemi mogu biti:
-operativni sistemi;
-menadžerski sistemi;
- strateški sistemi.
Operativni sistemi se bave dnevnim operacijama organizacije (npr. dodeljivanje zadataka
radnicima,beleženje broja radnih sati, evidentiranje porudžbina robe). Operativne aktivnosti su
po prirodi kratkoročne. Operativne sisteme koriste najniži menadžeri, operateri i službenici.

Menadžerski sistemi (taktički sistemi) podržavaju aktivnosti menadžmenta srednjeg nivoa

(kratkoročno planiranje, organizovanje i kontrola). Šireg su opsega nego operativni sistemi, ali,
kao i oni, koriste uglavnom unutrašnje izvore podataka.
Pružaju sledeće tipove podrške:
 statistički kratki pregledi sirovih podataka (dnevna proizvodnja, stopa nedeljnog
odsustvovanja, mesečna potrošnja struje itd.);
 periodični izveštaji
 komparativna analiza (vrednosti radnog učinka i druge informacije daju se u poređenju sa
konkurencijom

 planiranje (menadžerski sistem omogućava i predviđanje – analizu trendova, planiranje

prodaje I protoka gotovine, predviđanje raspodele tržišta i sl.);
 rano otkrivanje problema
 rutinske odluke (srednji menadžeri rutinski raspoređuju radnike, naručuju materijale,
odlučuju šta I kada će se proizvoditi; za podršku postoje standardni matematički, statistički i
finanijski modeli);
 povezivanje (omogućena je interakcija među funkcionalnim menadžerima i sa specijalistima,
krozelektronsku poštu i poruke)
Strateški sistemi se bave odlukama koje znatno menjaju način na koji se posluje. Tradicionalno
suobuhvatali samo dugoročno planiranje. Primeri dugoročnih aktivnosti su uvođenje nove
proizvodne linije, prenos proizvodnje u druge zemlje, kapitalne investicije u opremu itd. U
dugoročnom planu setradicionalno u glavnim crtama izlažu strategije i planovi za pet ili deset
godina. U današnjoj elektronskoj trgovini period strateškog planiranja se smanjio na jednu do
dve godine. Iz strateškog plana se izvode kratkoročni planovi, budžet i raspodela sredstava.
Strateški informacioni sistemi susistemi koji podržavaju ili oblikuju konkurentsku strategiju
poslovne jedinice.Njima se mogu promeniti ciljevi, procesi, proizvodi i komunikacije i time
kompaniji pružiti konkurentska prednost. Konkurentska prednost daje preduzeću prednost nad
konkurentima u aspektima kao što su cena, kvalitet ili brzina