Школа: ЈУ ОШ"Вук Караџић"

Мјесто: Живинице
Разред: 6
Вријеме реализације:
Наставни предмет: Историја
Наставна тема: Увод у историју
Наставна јединица: Периодизација
Редни број часа: 7
Тип часа: обрада
Методе рада: метода усменог излагања, м. наставног разговора,
демонстративна м.
Облик рада: фронтални, индивидуални
Наставна средства: уџбеник, табла, слике, историјске карте
Циљ часа:
Задаци:
Васпитни задатак Развијање способности комуникације у тиму
Развијање одговорности и смелости за пут у будућност
Омогућавање научног погледа на свет
Образовни задатак Стицање и проширивање знања у области хронологије, као
и разумевање историјских догађаја, узрока и последица у
односу на време
Функционални задатак Развијање способности за сналажење у времену и простору
Развијање аналитичког и апстрактног мишљења
Развијање способности уочавања особености историјске
епохе
Развијање способности рада у групи
Очекивани исходи часа: -Ученик би требало да буде способан да:
примјењује временске категорије;
користи временску ленту и сналази се на њој;
наводи периодизацију прошлости људског друштва;
опише различите начине рачунања времена;
објасни значај датирања догађаја (дан-мјесец- година).
наводи специфичности рачунања времена у прошлости и
садашњости.
Начини провјере исхода Израда ленте времена
АРТИКУЛАЦИЈА ЧАСА
Уводни дио: (5-10 минута)
Наставник и ученици понављају пређено градиво, са нагласком на временске одреднице
Шта је вријеме и како се мјери?
Шта су календари?
Шта је ера, које ере познајемо?
Шта је лента времена?
Значај рачунања времена, оспособити ученике за рачунање у пред Хришћанској и
Хришћанској ери.
Вјежба, Колико је времена прошло од... (стварања свијета до данас, од 1. олимпијаде до
поласка у школу,...)
 Главни дио: (око 30 мин)
Периодизација историје представља подјелу историјског процеса на одређене временске
цјелине
Подјела извршена због систематичнијег истраживања
Садржај једног периода карактеристичан у односу на ранији или каснији период
Критеријуми: преовлађујући друштвени однос, развијеност економије, промјена начина
мишљења, промјена начина комуникације, еколошке промјене...
Постоји више периодизације историје човјека и друштва

ПРАИСТОРИЈА или ПРЕДИСТОРИЈА: ИСТОРИЈА:

КАМЕНО ДОБА СТАРИ ВИЈЕК

старије камено доба (палеолит) СРЕДЊИ ВИЈЕК
средње камено доба (мезолит) НОВИ ВИЈЕК
млађе камено доба (неолит) САВРЕМЕНО ДОБА
МЕТАЛНО ДОБА
бакарно доба (енеолит)
бронзано доба
жељезно доба

ПРАИСТОРИЈА - од настанка свијета до првих држава и појаве писма (средина 4. миленијума

п.н.е)
ИСТОРИЈА - од појаве писма и настанка првих држава до данас
СТАРИ ВИЈЕК – од средине 4. миленијума п.н.е. До пада Западног Римског Ц, 476. н.е.
СРЕДЊИ ВИЈЕК – од 476. до открића Америке (Новог свијета), 1492.
НОВИ ВИЈЕК – од 1492. до краја Првог свјетског рата, 1918. године
САВРЕМЕНО ДОБА – од 1918. до данас
Постоји и периодизација друштвених односа
ПРВОБИТНА ЗАЈЕДНИЦА
РОБОВЛАСНИШТВО
ФЕУДАЛИЗАМ
КАПИТАЛИЗАМ
СОЦИЈАЛИЗАМ (КОМУНИЗАМ) са КАПИТАЛИЗМОМ
Наведене периодизације су оквирне, тј. односе се на опште догађаје и појаве у свијету
Углавном се односе на историју Европе и Блиског истока
Многе цивилизације се не уклапају на наведену општу периодизацију
Нпр. писмо се у Месопотамији користило још око 3000. п.н.е, а у Аустралији тек у 19. вијеку
Завршни дио: (5-10 минута)
Поновити најпознатије периодизације (на основу ленте времена са табле

2
 Изглед табле:
Периодизација историје

ПРАИСТОРИЈА или ПРЕДИСТОРИЈА: ИСТОРИЈА:

КАМЕНО ДОБА СТАРИ ВИЈЕК

старије камено доба (палеолит) СРЕДЊИ ВИЈЕК
средње камено доба (мезолит) НОВИ ВИЈЕК
млађе камено доба (неолит) САВРЕМЕНО ДОБА
МЕТАЛНО ДОБА
бакарно доба (енеолит)
бронзано доба
жељезно доба