,

if

•
!

~1aKe~OHCKMCTaH~ap~H
~

II

II

•• Hpoescrapatse II D3rpa~Oa na naTUmT8

g
TeXHIPIKH YCJIOBH

••
••
I
• i

••
I
Ii

J
J
~
- ~

~
I,
l
,
~
~
~
J
~

~
"'. ~,
~ofIICi:~.O~~131
_"",",_'000_
&sec1-

CIrce NIrckw s:tr..t a

J
 =J
-,

.' I
,
UDK 625.8.002.2

.JUGOSLOVENSKI
STANDARD
i gradenje puteva
Projekt:.ovanje
IZRADA HABAJUOm SLOJRVA
Ukupno st=ana 44

JUS

•
sa ,obave:Qlom OD ASFALTNI!l BETONA PO VRUCEM POSTUPKU U.E4.014
primenom _..Tebnicki UBlovi 1990.
cd 1990.:os·1 I:)

• Pravilnikhr. 06-93/121 ad '990~5·10; Sluzbeni IistSFRJ, br, 34/90.

Technical requirements for sspbal~2c concre~e pBVe»en~s

• ove] standard je naatieo revizijom stisndsrde JlJS lJ.E4.014 iz 1983. godine .

•• S A·D R ZA J
Strana

11 1 Predmet standarda 2
2 Veza sa drugim stan.dardima 2
2

••
3· Definicija .............................................••.................
4 V rste i primena 2
5 Debljina. sloja -5
6 Uslovi kvaliteta sastavnih materijala 5
I 6. 1 Kameni materij a1 5
tI. I ·6.1.1 Kameriobrasno '.', 5
6.1.2 Pesak ." 6
: 6.1.3 Prirodni·kameni agregat (Sljunak) 7
II 6.1.4 Drobljeni .kameni agregat (kamena s Lt.n ez)
6.2 Veziv()·.·~·:: -
'" .. 8
12·
"6.3 Dodacd ..• ~'••.....•...•.•••.... '.'" : •.................. 12
7 SaStav M£a1tn.e -·mesavine :-:~ .........•.................. 12,
II··· 1.1 Grantilomet±ijski s as t av kameriesmese ; 13
·7.2 Bituriiens·ki malter 13
7..2.1 Punilo ~, , .. .' " 13
Il· 7.2.2 BItumen .; ~: 13
8 Svojsti'a. "proizVedene asfaltne mesavine .: ..~ :-: _.' _ " 14.
8.1 Fizicko-mehanicka svojstva Labc r atio r Ljskog

•,e prohno·g···tela .-
8.2. Svojstva ekstrahovanog veziva
9 Svojstva i.zvedenog habajuceg sloja
9.1 Fdz i cko-mehen.Ldka svojstva s l o j a
-:.': .': ~ 14.
17
17
17

"
~
9: 2 D-ebl}ina s Ioj a
9.3 Rawost. sloj a
9.4 Hrapavost i otpor klizanju
10 Proiivodnja asfaltne mesavine
s Lo j a
:_.'._:"'~..: 19
19
19
19

.'
fO.1 UskladiSte.nj e esnovnih materij ala '.' 19
,i 10.2 Postrojenje za proizvodnju asfaltne mes av Lne 19
10.3 Temperatura bitumens. i asfaltne mess.vine " 19
10.4 Uskladistenje as£altne mesavine 20
I 11· Transport asfaltne meSavine 20
I.
12 Ugradivanje asfaltne mes8Vine _ 20

•• 12.1 Priprema podloge

.12.2·Temperatura asfaltne
12.3 Razastiranje
mesavine na mestu ugradivanja
asfa1tne mesavine ~
20
20
21
.~.
12.4 Zbijanje asfaltne mesavine ~:~ 21
12.5 UzduZni i popr ecnf spa j evi 'V1'HC11ffi'T' 31\ ·CT·AHAAfl"A14A(.lY1JA

•
I
I 13 Ispitivanje kvaliteta HA. 21
13.1 Prethodna ispitivanja . Pffiy.~n~I5~. tv1.~~~J;l.92i!1JA
5p. _

•
___ - 200_ rOA·
!
CKOnJE

II Lzdanje SAVEZNI ZAVOn ZA STANDARDIZACIJU

 JUS U.E4.014-1990 "' ..
•... 13 .1.1 Ispitivanje osnovnih materijala 21
13.1.2 Prethodni sastav asfaltne mesavine 23 "-
13.1. 3 Radni sastav asfaltne mesavine
13.1.4 Dokazivanje kvaliteta ugradnje asfaltne mesavine
(opitna deonica)
26

29
I
.;-.
13.1.5 Uslovi saStava i svojstava habajuceg sloja jo II
13.2 Tekuca ispitivanja ·
13.2.1 Tekuca ispitivanja materijala
···· 30
30
I.•..
13.2.2 Tekuca ispitivanja proizvedene asfaltne mesavine 30
13.2.3 Tekuca ispitivanja ugradnje as£altne mesavine
i Izvedenog habajuceg sloja 3·1 i:•••

13.3 Kontro1na ispitivanj a 31

13.3.1 Kontrolna ispitivanja materijala
13.3.2 Kontrolna ispitivanja proizvedene asfaltne mesavine
13.3.3 Kontrolna ispitivanja izvedenog .asf altnog sloja
13.4 Kolicina uzoraka za tekuca ilikontrolna ispitivanja
31
32
32
3·3
~-
13.4.1 Kameni materij al
13.4.2 Bitumen .....•..........................................................33
33 I
-..,
13.4.3 Asfaltna mesavina '.'
......•.
33
13.4.4 As£altni sloj ~ · 33
13.5 Dodatni uslovi ZB primenjene metode ispitivanja 33 ...d
13.5.1 Prividna zapreminska mas a (gustoca) asfaltne mesavine 33
13.5.2 Zapreminska mass (gustoea) laboratorijskog probnog
. tela i uzorka iz izvedenog sloja 33 .~
13.5.3 Udeo ukupnih supljina-u laboratorijskom probnom
telu i uzorku iz izvedenog sIo j s · 33
13.5.4 Udeo supljina u kamenom materijalu laboratorijskog probnog
tela i uzorka.iz izvedenog -sLoj a 34
13.5.5 Ispunjenost supljina kamenog materija1a bitumenom Labo ratio rdj ekog
probnog tela i uzorka izvedenog sloja ;~~
13.5.6 Stepen zgusnjenja (zbiJenosti) izvedenog s Lo j a .34 ~:

1 PREDHET STANDARD! '·..h

':'"
I,

1. 1 :Ovirilstandardom se utvrdtijutehnicki us lovi za izradu habajuceg sl.oja ko Lc-

vozne "konstrukc i j e od asfaltnih batona po vrucem postupku.
UslovLkvaliteta iz ovog st andarda su minimeini i morsju se zadovoljiti kod poje-
d Ln fh" vrst e asfa1tnih betona i pojedfnfh :grupa seobracajnog opt.erecenje pr ema
standardn JUS U.C4.010.

1.2 Asfal~ni betoniupotrebljavaju

.~s~r]J.kci}asvih grupa s aobxacajriog
se za izradu habajueeg sloja kolovoznih kon-
opt erecenja , koji mora biti postavljen na .Ls -
pravno-dimenzionisanu i pravilno izvedenu noseeu konstrukciju.
• •••
Sematski prikaz asfaltne ko1ovozne ~onstrukcije dat 'jene.sliei ·1.

2 VEZA SA DRUGIM STANDARDIHA

J
Spisak standarda sa koj ima je.ovaj standard u vezi dat je na kraju standarda. •••
3 DEFINIGIJA

Asfaltni betoni su mesavine kamenog materijala i bitumena za kolovozegde je gra-

nulometrijski sastav kamene smese uraden po principu najgusce slozenog k~~enog
J
materijala. :

4 VRsT.E I PRlHENA
.
J
Prema nazivnoj velicini zrna i poreklu kamenog materijala razlikuju se .sledeee
vrste asfaltnog betona: .- J
lJ
- asfaltni beton AB 4.
- asfa1tni beton AB 8,

2
:1
'-- P~·
4·

JUS U.E4.014-1990

~~ asfa1tni beton AB 11,

~l
~t! - aSfaltni be~on AB lIs,
beton AB 16,
- F.lr,sf~llt'1i
asfaltni beton AB 16s,
,..asfa1tni beton AB 22s. -'

j7 U asfalt~im mesavinama S oznakorn "s" u kamenoj smesi moraju biti obavezno upotre-
bljene frakcije drobljenog karnenog agregata proizvedenog ad silikatnih stena.
Dozvo1java se upotreba drobljenog peska karbonatnog sastava i u asfaltnim mesavi-
nama S oznakorn "s " prema tabe Lf, 5.

~l Primena vrste asfaltnog betana, u zavisnosti

data je u tabeli 1.
odgrupe saobracajnog opt~recenja,

-i
-I-
-i.
-i
-i
j
l
J
j.e
j
;J.
j
)
J.
J! I

I '1
 [
f.- I- L
l
f
.f:-

L.
c::
C/l
Kolovozna kOIlRtrllkc.iJn
c::
trI
.:0-
0
u nas Lpu: u useku: i ~,,
>-'

,I >-'
'0
I
= .--
\.0
0
-85.::
$pP)7))))))j)))/))),= ~~S_
DBNS ~
J I_~ iH eNS ::1':
I
/

-
.'. I: ,:MNS,
.•.... i

p
'-'. •

, ---------;- .. -l-:- --
---. I --- H~~_ !.\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\ \ ,
I BNS
I
I
I
I
'N
i
!
;~i~t~-:
~I__ ., \.
. I
IIX-VY~~>ox~Xi5Z'S<'/X."S<It>«30<\X~
/,5(",X/X. , - , 'i1T- - - _._~~S_~~~
P=TT ~

Na aliei je: Napomena: Pojedini naseCi sloJevi mogu bI t i pr I pr.oJektovnnju Lzo s t ov ljant
HS - habajuci sloj " I

u kolovoznaj konstrukciji.
BNS - goinji bitumanizirani nose~i sldj q
DDNS - danji bitumenizirani noseci 5l9J
eNS - cementam stabilizovani noseci sloj
HNS - mehanicki stabili.zovani nosec! sloj
P - posteljica
N - nasip
TT - temeljno tIe
KK - kolovozna konstrukcija

f_ (- f_
Slikh 1 ~ Kolovozno konstrukciJll

_ R~-'- ,'. 'e- ,'r·..··- C....··- f. '-••• "- •

I
•.•••• ,,11III ••• •
l_ iIIIiI .:_
••• ilia
 -Jlj
-
__11
..~

JUS U.E4.014-1990

--i-: 1aOO13"1
c

-
, ..
...,~,
,
Grupa saobracajnog
"pterec!'!nja
AB4 AB 8 ABIl
Vrsta asfaltnog betona

AB 11s AB 16 AB 16s AB 22s

Auto-put i vrlo
teska - - - + - + +

- -
Teska - - + - + 1-

Srerlnje - + .;.
+ + - -
Lako - + + - - - -

Vrlo lake + + + - - - -
Pesacke i bicikl i-
stitke staze, + + + - - - -
parkiralista za
putnicka vozila i
zaustavne trake na
auto-putu

5 DEBLJINA SLOJA

Ut'vrdena tehnolo§ka debljina sloja asfaltnog betona u uvaljanom stanju, u zavi.-

snosti ad vrste asfaltnog betona, data je u tabeli 2.

Tabela2 Mere U 1m

..Tehnaloska Vrsta asfaltnoq betona

debljina
sloja AB4 ABa AB 11 AB lIs AB 16 AB 165 AB 22s

najmanje 20 30 35 40· 50 60 70

. najvise 30 40 SO 60 60 75 8S

-1- • Za auto-put i grupu vrlo teskog saobracajnoq opterecenja najmanja teh-

naloska debljina nora biti 50 ~.
._---

-I 6 USLOVI XVALITETA SASrAVNIH MATERIJALA

-I 6.,1 Kameni materijal

6.1.1 K a'm e nab r a S n a

-Ii 6.1.1.1 Kameno brasno je kameni rnaterijal krupnoce zrna manje od 710 ~, koji u
svemu mora odgovarati standardu JUS B.B3.045.
Za izradu asfaltnih betona upotrebljava se kameno brasno proizvedeno od kamenog
materijala pretezno karbonatnog sastava. U slucaju da se koristi kameno brasno
~' drugog poreklB njegova upotrebijivost mora se dokazBti dopunskim ispitivanjima.
Za auto-puteve i put eve grupe vrlo teskog, teskog i srednjeg saobracajn6g optere-

11 cenja kameno brasno mora biti prvog kvaliteta,

6.1.1.2
'

Povratno kameno brasno je kameni materijal dobijen otprasivanjem u pro-

~; izvodnji asfaltnemesBvine. Ovaj materijal ne sm~ 5e upotrebiti za proizvodnju
'~.
•....•
JUS U.E4.014-1~90
I
s.--'IiiI

I
jl'-
asfaltnih mesavina ukoliko je dobijen o t p ras Lv an j am peska proizvedenog ad e Ll f,-
katnih stena koji ima prolaz na situ 0,09 mm najviSe 5 % prema standa1-du
JUS B.B8.036.

•...
, 6.L2Pesak '_
II
6.1.2.1 Pesak mora biti prirodni i1i drobljeni
sastav peska mora odgovarati uslovima datim u tBbeli 3, a estali uslevi utvrdeni
su u tabeli 4.
karneni materijal. Granulametrijski
".
Tabeia 3 I
--'
Velicina kvadra-
tnog otvora
sita
I

sitan
Prirodni i drobljeni pesak

srednj i krupan
Standard I
.J
11m

I
I
I
all IlIl

I
0/2 IIlII

Prolaz kroz sito

;t (II/Ill)
014 111I
J
-1
0.09 o do 10 o do 10 o do 10 JUS B.B8.036 .1
0,25

0,71
30 do 45

75 do 100
15 do 35

40 do ss
12 do 25

33 do 70 JUS B.B8.029
J
2 100 90 do 100 65 do 100 I
4 100 90 do 100 --
....L
8
1
- ...

100 - I
-loblul zrnavasti 1.45 do 1.95 1.70 do 2.55 J.95 do 3.00 - I··
.'-'--
....
~
Modnl zrnavosti izracunava se iz sledeceq izraza.
n
r x.
i-1 1 ~

-"tI
KZ -
_ .100~
gde je: --
Hz - rodul zrnavost i , '-
x. - ukupan ostatak na pojedinom situ u procentjma mase prena standardu
1
JUS B.B8.029. -.
Za odredivanje modula zrnavasti upotrebljavaju se vrednosti ukupnjh ostataka
na sitima: 0,09 11D1; 0.2511II; 0,71 1l!I; 2 1IJI1: 4 111m i 8 KIm.
--
tI
LI
tI
tJ
IlJ
6 I:1'1
 JUS U.E4.014-1~90

Tabela 4

sy'o jstvo , r Prirodni Drobi j eni pes all: Standard

i' uslov pesak
,
- ..
Udeo cest ica
--'
manjib 00. 5 10 JUS B.88.036
0.09 JIll. naj-
vise, u 7. (mln)

Ekvivalent pe-
ska. najlllanje. 70 60 JUS U.B1.040
u 7.

Udeo grudvi
gline. najvi- 0.5 0,5 JUS B.B8.038
se u 7. (m/III)

Orqanske ne-
cistoce. naj- 0,3 0,3 JUS U.Bl.024
vise, U Z (mill)

6.1.2.2Upotreba peska u kamenoj srnesi s obzirom na grupu saobracajnog opterece-

nja data je u tabeli 5.

Tabela 5

Grupa Pesak
saobracajnoq
opterecenja prirodni drobljeni-
. ~-.-,- l1J1 1111
--
- - .. _. __ ..
Auto:"Put i vrlo
teslro - all. 0/2

Tesko - 011. 0/2

Srednje'" all. 0/2 all. 0/2. 0/4

-Lako· all. 012. 0/4 Oil; 0/2. 014

Vrlo 1alm* all. 012. 0/4 0/1. 012. 0/4

Bicikl isticke
i pesacke sta-
ze i parkira- 011. 012. 0/4 011. 0/2. 014
Iista za put-
nicka vozila'

* Dozvoljava se- smesa prirodnog i drobljenog peska.

Tacan odnos utvrduje se izradom prethodnog sastava
asfaltne mesavine.

6.1.3 P r i rod n i k a men i a g reg a t (~1 j una k )

i
6.1.3.1 Pod sljunkom se podrazumeva prirodni karneni agregat velicine zrna od 2 do
63 mm, zaobljenog oblika, koji nije predrob1jen, ili je predrobljen sarno do tak-
<1;

" vog stepena da ostaje zaobljeno vise od 50 % povrsine svakog zrna.

,·.'1

7
.•.
JUS U.E4.0~4-1990
,
I
,
"
6.1. 3.2 Za proizvodnju asfaltnih betona upotrebljavaj'u se frakcije 2/4 mm, 4/8 nun '.
i 8/11 mm dobijene separacijom prirodnog kamenog agregata. Te frakcije mogu se
upotrebiti sarno za sastav kamene smese za grupe vrlo lakog saobrBcajnog opterece-
nja, pesacke i biciklisticke staze i parkiralista putnickih vozila.
....-
6.1.3.3 Svojstva koja se ispituju i uslJvi kvaliteta:
- granulometrijski sastav prirodnog kamenog agregata za frakcije 2/4 mm, 4/8 mm i
8/11 mm mora odgovarati uslovima datim u tabeli 8,
I
- osta1a svojstva prirodnog kamenog agregata data su u tabeli 6.

Tabela 6 I
Svojstvo Uslov
kval1teta
Standard
I
Procenat obavijenosti ukupne po-
vrsine svib zma bitumenoa za 100/90 JUS U.M8.096 I
kolovoze BIT 130. najllanje.u
% (il/n)

Postojanost prena nrazu s na-

trijum-sulfatom, gubitak nase 12 JUS B.B8.oo4
•..I
~

nakon 5 ciklusa. najvise. u

% (will -

Upijanje vade na frakciji kane-

1.6
nog agregata 4/8 11m, najvise. u
% (IIIn)
JUS B.BS.031
...
••
. _-
otpornost prema.drobljenju i ha- ..
banju po netodi Los Andeles. 30. .... JUSB.B8.045
najvise •.u X (m/m) ... _.- ... ...
- ..--~.-;;:~,~,.--

••I
.. . -"
.. -~~~ •... -. -"--
~ .. --'- .. -_., .-~

-..~.----- ~-
....
Organske ·necistoce. najvise. u -.. .
'- ;.....
i. (nlm) 0.3 JUS
. . .....
U.
_ __ _,.. Bl.024~-..
-
..
-

Mineralosko-petrografski sastav *

• Ispitnje se.
- JUS B.B8.00?
--;1
I
-

~.
.. -- ..... - ..

6.1.4 D rob 1 j e n i k a men i a g reg a t (k a men a 5 i t n e 2 )

••
Ka~en~_sitnez je drobljeni kameni agregat velicine zrna 2 do 63 mm, B dobija s~
d.r obl jen j era kamenog materijala od stenske mas e , drobine ili prirodnog kamenog ma-
LP
.terijala.
Frakcija drobljenog kamenog agregata dobijena drobljenjem prirodnog kamenog agre·
gata mor~.odgovarati svim us Lov Lma datim u t. 6.1.4.2.3 ovog standards, s osin
~I
u
toga kod svake takve'frakcije udeo drobljenih zrna mora biti najmanje 90 % (m/m)
Kao drobljeno zrno podrazumeva se one zrno koje ima najmanje 50 % lomljene povr-
sine.
Zaostalih, potpuno nedrobljenih zrna prirodnogkamenog
.
agregata sme biti u frak-
LI
ciji najvise 2 % Cm/m).

6.1.4.1 Kamen za proizvodnju frBkcija drobljenog kamenog agregata

LI
Svojstva
beli 7.
kamena za proizvodnju frakcije drobljenog kamenog agregata data su uta'
LI
'- II
8
------~----~------~~----
(I
 ~:
--
•......~,. .
~
JUS U.E4.014-1990

Tabela 7
••
" II, SVo~stve Uslov kvaliteta za grupu saobracajnog Standard
_. opterecenja

Auto-put .' Srednje Lam.

vrlo teSko vrlo lako
i tesro

Srednja pritisna
cvrstoca, u su- 160 140 120 JUS 8.88.012
VOl stanju. naj-
nanje. u MFa

Upijanje vade.
najvise. U h (Will) 0.75 0.75 1.00 JUS B.B8.010

Habanje bruSenjem.
na~vise. u
C!1 ISO CJIl 12 18 35 JUS B.B8.015

Postojanost prena
snrzavanju. naj- 5 5 5 JUS B.88.oo2
I
vise. u % (m/Dl)

6.1.4.2 Frakcije drobljenog kamenog agregata

6.1.4.2.1 Zaizradu mesav ina za asfaltni beton up.otrebljavaju s e nazivne irakcije _.-
drobljenog kamenog agregata ad 2 nun d().22_ mm~.

6.1.4.-2~2 Za: izradU::-mesa:vina:za -asfaltni beton,za aut.o-cpu'ti.L put grupa vrlotes-

kog i teskog s acbr-aca jnog opt er ec enj a mor.a=se upotrebljavati s amo osriovna frakci-
Ja drob.l j enog ..kamenog agregata -4/8 mm i medufrakcije drob1jenog kamenog agregata
2/4, B/ll, 11/16 i 16/22 mm , prema standardu JUS B.B3.100.

6.1.4.2.3 Ispituju se sledeca svojstva:

- g.ranu Lomet r Lj ak.L sastav frakcija drobljenog kamenog agregata mora odgovarati
.uslovima iz standarda JUS B.B3.100 za frakcionisani kameni agregat za beton i
asfalt, odnosno uslovima datim u tabeli 8 ovog standarda;
- ---:.-otpornost prema ·drobljenju-·-i hab-anj u po metodi-Los Ande1es (Los Angeles) prema
standarduJUS B.BB.045 i vrednosti polirnosti kamenog agregata prema standardu
JUS B.B8.120, zav Lsno ad grupe s aobr ac a j nog op t er ecenj a i porekla kamena, mora-
ju zadovoljiti uslove prema tabeli 9;
- ostali uslovi kvaliteta frakcija kamenog agregata dati su u tabeli 10.

,
.,.:~

.'.
,J~

~,
l-
-::U
....• I
•
{

JUS U.E4.014-1990

....
Tabela &
.1 ~

.•..
Velicina
kvadratnog otvora
Nazivna frakcija prirodnog i drobljenog
kallenog agregata
Standard I•
okaca sita nm
i,
I
a

'.
iUIl
2/4 4/8 I 8111 I 8/16
I 11116 16/22

Prolaz kroz sito

I
,
1. (11/11)

0,09 najvise najvise najvise najvise najvisa najvise JUS B.B8.036

3.0 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0

1.0 najvise - - - - -
5

2,0 najvise najvise "I

4.0
15

najaanje
90
5

najvise
15
najvise
-

5
najvise
5
- -

-
-

- JUS B.B8.029
.!
8.0
100
najmanje najvise
90 15
najvise
15
~.
najvise
5 -
--
I
11.2 - n.ajllanje -najvise najvise
100 '90 - 15 5

16,0 - - ... "

najmanje najmanje najvise ...
.. 100 90 90 15'-- .'
..
-_ ...... .. .. - .~..~.

.. 22.4
.~ ...
- - -..
.-:::..--
- - -,- -

100 100
.cna.jnanj e .
90
...
-
- ..

I
31.5 - - - - - 100
J
Tabela 9
..
.-
Frakcij adrobl jenog kallenog agregata
~'I
'Ii
Grupa .- -
saobracajnoq eruptivnog i/ili netamorfnog sedi~entnog i/ili Iletanorfnog
;1
opterecenja porek1a a si1ikatnog sastava porekla a karbonatnog sastava
""-~r-'- •
otpornost prena
drobljenju i ha-
banju
vredriost otpornost prena vrednost
!XJlirnosti drobljenju i ha- !XJlirnost i
(jedinica banju (jedinica
II
% (mill) VPK) To (II/II) vPlD
I

Auto-put i najvise najllanje - - ~

vrlo tesko 16 48*

TeSka najvise najllanje - -

U-
18 48*

Srednje najvise najllanje najvise najllanje . ~

22 48* 25 30

10
If'
"1
I~
$ -"'r
 JUS U.E4.014-1990

Nastavak tabele 9

'H. I ! Frakcija drobljenoq kanenoq aqreqata "

Grupa.
saobracajilog eruptivnog i/ili netamorfnog sedinentncq il i1 i netarorfnog
opterecenja porekla a silikatnog sastava porekla a karbonatnog sastava

otpornost presa vrednost otpornost preaa vrednost

drobljenju i ha- FOlirnosti drobljenju i ha- polirnosti
banju (jedinica banju (jedinica
% (1I/ml VPK) 7. (mlln) VPIO

Lako najvise najl/lanje najvisa najillanje

22 4S 28 30

'frIoIako najvise - najvise -

22 30

* Za bazalt mra biti najnan]e 45.

Tabela 10

SVojstvo Uslov kvaliteta Standard

Postojanost prema toplotiii - -

Procenat obavijenosti ukup-
ne povrsine svih zrna bitu-
menom za kolovoze. BIT 130 100/90 JUS U.M8.0%
_-
.... ..
---.
-
- ..
najmanje. u 7. (n/n) . 0.,
. ... ' ..

.. .-.
Postaj~nost prena arazu S za eruptivne 3
natr ijua-sul faton. quhitak'
aase nakon 5 ciklusa, najvi- JUS 8.B8.044
se. u 7. (n/i!) za karoonatne 5
._----
Upijanje vade na frakciji
kamenog agregata 4/8 nn.
najvise, n % (nlBI) 1.6 jus B.B8.031*
.- --
Udeo zrna s odnosom najvece
diJlenzije preaa najnanjoj
vecis ad 3: 1. najvise. u 20 JUS 8.88.048
! (m/n)
._ ...- .---
Udeo slabih zma u frakcija-
lIa iznad 4 mn, najvise, U 3 JUS 8.88.031
!.(IIIn)

Udeo grudvi gline U pojedi-

noj frakcij i, najvise, U 0.25 JUS B.B8.038
z (n/Il)

Hineralosko-petrografski - -
I sastav u

• Ukoliko se koriste frakci3e.kanenog agregata iz dva ili vise

nalazista. ~ra se ispitati upijanje vode iskljucivo na Crak-
ciji 4/8 mm cd svake vrste kanenog agregata.
H Ispituje se.
--.--
• 11
...•. JUS U.E4.014-1990_ I....•
[

u 6.2: Vezivo I ....,

Za izradu asfaltnih betona kao vezivo upotrebljavaju
ze eu daljem tekstu bitumen) prema tabe1i 11.
se vrste bitumena za kolovo-

Pri1ikom izbora vrste bitumena potrebno je voditi racuna 0 k1imatskim zonama ut-
'I
'oJI

~
.....••...•.
vraenim u standardu JUS U.J5.600 . "

Bitumen za ko1ovoze mora zadovoljavati uslove standarda JUS U.M3.010.

Tabela 11

Vrsta asfaltnog
betona
Vrste bitumena za kolovoze :1
BIT 200 BIT 130 BIT 90 BIT 60

AB 4 + + + + I
AB 8 + t + +
"1
ABll - + + +
--
AB l1s - + + + _I
-
~I
~B 16 + + t

AB 16s - + + +

AB ZZs - + + -
J
6.3 Dodaci

Za spr avlj anj e asfaltnihbetona mogu se _upotrebitii-d~<:laci kao:--sredstva za po-

----J',-<-
.--

bo l j s anj e prionljivosti,
b-rasno i prirodni as fa 1t .-
p r Lrodni L sinteticki
--.-"~-"-
poli_~1jJ_.bitumenizirano
-
kameno
~~~
Kod primene dodataka mo r a j uis e utvrditi
izvodnje i ugradnje asfaltnih betona.
i posebnic~~~bni¢ki us.l.ov.I kvaliteta pro-
'-
7 SASTAV ASFALlNE MESAVINE J
Sastav
2.
asfaltne mes1avine prikazan je sematsk.i.rn modelom as f al t.ne mes av Lne na a Lic L
__
-I
--
J
~ (:<-.:..~.~~\".:-<:
..:.>:"'::'
Punilo

Vezani ii,-!: lit! Ii ! ; JI ! i i ; I i Ii: ;

j; _i,i,i j
Eitumenski malter J
Bitumen
II
J
J
Slika 2
LI
12
1:1
-I] ~,}.

JUS U.E4.014-1990

..11 7.1 Granulometrijski sastav kamene smese

-I ~
.....••••.
G.t;:?,Ilu,lom~trijski
morabiti
s as t av kamene smese (kameni skelet i pun Ll o ) BsfBltne mesavine
u granicnom podrucju prema tBbeli _12 i slikama 3 do 9, B ispituje se
suvim 'se)8njem prema standardu JUS B.B8.029 .
_I , ,

A
Tabe1a 12

-I
-I
~=:~ I
Velicina

1111
I
.
AS' AS 8 I
Vrsta asfaltnog betona

AS 11 I AS 1"

Prolaz kroz sito

i.
I
(n/ll)
A8 16 I AB 1M I AB 22s I

0.09 8 do 18 4 do 12 3 do 12 3 do 11 3 do 12 3 do 10 2 do 8
-I 0.25 ]7 do 33
.
11 do 27 8 do 28 8 do 18 8 do 25 8 do 17 7 do 14
I I I I I - I I I I

-1- 0,71

2,0
3Q do 51

55 do 75
20 do 41

38 do 56
16 do 38

31 do 54
16 do

31 do 48
30 15 do 36

27 do 49
15 do 28

27 do 43
11 do 23

20 do 36

J 4,0 .95 do 100 56 do H 49 do 69 49 do 65 40 do 62 40 do 56 30 do 47

-1-- lL2
8,0. 100 96 do 100

100
75 do 90

97 do 100
75 do 87 I 60 do 80

97 do 100 I 74 do 90
60 do 7S

74 do B6
46 do 64

57 do 75

-1._...-
-,- :'
16,0
.'- - ---.-. ···1-·--·..··_····

22.4."0 .. -.I·.-·
c
100 roo I 97 do 100'- 97 do 100 72 do 87

100 100 97 do 100

-1-' r--N.--"----·-r-.·-·
I

I h._
31,5
·-----·-··~-~t,.·-··
..·'--··
I

I
I

I
. "I--:-·-cc::-c:-:-~-.·"

I _._ .. _. __ .c.l, I I
100
!

-1 7.2 Bitumenski malter

Bitumenski malter predstavlja smesu punila (cestice manje od 0,09 mm) i bitumena
-1- (slika2). Njegov zapreminski udeo u asfaltnoj mesavLn i podas ava se z av i sno od
uz ima j ud L U obz Lr+r-aspoloz ivL prostor u pornom i intergra-
- ''::::::eks,?'i"6it'"ici:ori±h'~1isi:ova
, ~uiarnom-:deru];ldimenog skeleta (cestice ve de ad 0,09 mm) cije se cestice na Laz e u
-I meksima1no mogucem kontaktu (odgovarajuca maksimalna koncentracija).

7.2.1 Pun i 1 0

-l Maseni udeo puni1a u kamenoj smesi mora se kr et atI U okviru granica datih u tabe-
1i'12 ;-'-a'zavis'i~
od njegovih svojstava (suplj ine u suvozbij en om stanju), te obavi-

-I
, ..~
jenosti kamenog skeleta bitumenom.

7.2.2 Bit u men

J Kolicina bitumena u asfBltnoj mesavini mora biti take podesena da se postigne po-
trebna ispunapora (adsorbovani bitumen) i obavijenost povrsine zma kamenog ske-
leta filmom bitumena dovoljne debljine (intergranularni slobodni bitumen). Osim
toga bitumenom moraju biti ispunjene i sv,e supljine u suvozbijenom stanju puni1a
J koje se nalazi u asfaltnoj mesavini (vezBrii bitumen).
Zbog toga potreban udeo bitumena kod iste vrste asfaltnog betonB varira zBvisno
od svojstava primenjenih materija1a. Tac an udeo bitumena odreduje se izradom

J prethodnog i radnog sastava asfaltne mesavine.

Orijentacioni maseni udeo bitumena u 8sfaltnoj mesavini zavisne od vrste asfal-
tnog betona dat je u tabeli 13.
Ii 13
-- JUS U.E4.014-19.90 I
Tabela 13
'I '-

..•. ~
•.•...~
Vrsta asf 31tnog
betona
Udeo hi tunena
% (II/Ill'
,
I
-.
AB 4

AB 8
6.8 do 8.0

5.8 do 7.5
I
'I••
ABll

AB lls

AB 16
5.~ do 7.0

5.2 do 6.5

5.2 do 6.2
,
AB 16s 5.0 do 6.0
I
-wi
AB 22s 4.5 do S.S

Napomena: Navedeni orijentacioni udeli bitumena ne smeju se koristiti kao osnove

za ocenu kvaliteta, vec se mogu koristiti za grubu procenu kolicine bi-
tumena potrebne za proizvodnju odredenih vrsta asfaltnih betona.

8 SVOJSTVA PROIZVEDENE ASFALTNE HE5AVINE

s

8.1 Fizicko-mehanicka svojstva laboratorijskog probnog tela

Podac i -0 f Iz i cko-mehand ckim svojstvima proizvedene as f altne mesavLne dobijaju se i:;;:

-- ispiti-vanjem laboratorijskih:ptobnih tela, pripremljenih od same rnesavine. ,~

---Probna-t-e1alaboratorijskog ~Uzorka asfaltne rnesav Lne pripremaju se prema postupku

po Hadalu (Marshall) prema s'tandardu JUS U.MB.090.
Temperature asfaltne mes.avine prepocetka zbijanja nabijacem po Marsalu pri koji-
ma -Je-dinamicka viskoznost bitumena prib1izno 0,3 PA za svaku odredenu vrstu bi-
tumena date su u tabeli 14.

Tabela 14

Redni _ Jrsta bitunena Tenperatura asfaltne

broj lIIesavine pri zbijanju
'-·C
I
- 1 BIT 200 130 ± 3
Ii
2 BIT 130 138 ± 3

3 BIT 90 H4 ± 3

~ BIT 60 150 ± 3
I
Fizicko-mehanicka ~vojstva asfaltne mesavine moraju zadovo1jiti uslove utvrdene u
- I
tabeli 15. Sematski model laboratorijskog probnog tela dat je na slici 10.

:'W~
14
I;
_IJ .J:

JUS U.E4.014-1990

-Ln
-I Otvorene supljine Ukupne supljine
_Li Zatvorene supljine
=:t::,.,..:.:.:.",
..:::::.::.:':.>..'.\---L-C _0 - ----'1
~-r- Punilo -- r: roo;:::-.: ..... ':-'.' ..... ,

-L: Ve2;ani bitumen ~.Iil!ii!i!il!ljfttitt Bitumen

Bitumens k i:
Intergranularni malter
S Iobodn i bitumen _

-L Adsorb_irani SlObOdnil..•.•••
bf.tumen J ~ /
1 I

-+ ~
-L Kameni skelet

-I. Slika 10

-Le
J.
-I
-I.
JJ
s

JJ
JJe
JJ
JJ ,

JJ
JJ
-J
,II
II
~:j
 ~, J

•...
()\ l
C
CJ
Tabel a 15
C
-
Vrsta uzorka Svojstvo i
UsJov:kvaliteta za grupu saobracajnog opterecenja Standard ..
t>

vrlo lako i pesacke i bici- ..

f-

I
t.;~~~ klisticke staze i parkirali- f-
\J
auto-put. vrlo tesko i tesko srednje l ako sta za putnicka vozila o
i \J

------

AB lIs AB 165 AB 22s AB8 AB 11. ABlls AB 16 AB 8. AB 11 AB 4. AB 8. AB 11

Stabilnost na 7.0 7.0 7.0 7.0 7.0 7.0 7.0 JUS U.HB.09O
60 ·C. najna- ,. 5.0
. i -t
nj e. U KJI , ' .~,.t ;:}/.

Odnos stabilno- 2.0 2.0 2.0 1.8 1.8 1.8 I 1.8 1.2 -
st i i tecenja
I I
na 60 ·C, naj-
Dlanje. u !tN/fill I
I
I I
I
I
:
I
I \
:
Laroratorij- ilieo ukupnih b.b 3.5 do 6.5 3.0 do 6.0, 2.5 do 5.5; 2 do 5
II -
I
3.5 do 6.5 3.5 do 6.5 3.0 do J do 3.5 i
liko probno supl j ina, u i

I !' ; i i I
telo 7. (V/Vl I
i
i

Supljine u ka- - - - - - - - - -
nenoj! snes i,
u 7. (V/V)

Ispun] enost su- 64 do 80 64 do 80 66 do 80 68 do as 68 do 85 68 do 85 72 do 87 72 do 92 -

pl j ina kanene
snese bitUlle-
nOli, U X (V/Vl

Upijanje vade u - - - - - - - - JUS U.H8.094

vakuunu», u --.,
r. (V/Vl
• lspituje se.

.: •..
;
r···
•
IIIIIiIIi ••
~'- -- .~.~ .~-.•. .:-
..-IJ
JUS U.E4.014-1990

-JJ 8.2 Svojstva ekstrahovanog veziva

Svojstva ekstrahovanog veziva u odnosu na upotrebljenu vrstu veziva mogu se pro-

JJ .•.~~~
meniti:
aka je
tumena
u kamenoj smesi primenjen pesak karbonatnog sastava do sledece vrste bi-
(npr. BIT .60 moz e se promeniti do najviSe BIT 4S) a
- aka je u kamenoj smesi primenjen pesak silikatnog sastava i eruptivnog porekla
do druge sledece vrste bitumena (npr. BIT 60 maze se promeniti do naj vd.se
~
BIT 25).
Svojstva ekst rahovanog veziva Lspi tuju se (t. 13.1.1.1) odr edivanj em penetracije
-1J na 25 °e, t acke r azmeks anj.a po metodi prstena I kuglice i t acke lema po Fr asu
.(Frass).

Jj 9 SVOJSTVA IZVKDENOG HABAJUCEG SLOJA

9. 1 FiziCka-mehanich svo j stva s 10j a

JJ Fizicko-mehanicka svojstva slo j a , ispitana na uzorcima

sloja, moraju zadovoljiti uslove utvrdene u tabeli 16.
izvadenirn iz izvedenog

~.

-1J _--l

-1J
JJ .__ . ...;

-IJ.
-IJ
, a

-JJ
JJ ....

JJ ,~

JJ
JJ
~!
~l~
jJ .
~j
 f r ,.{

I
•.....
Co
Tabela 16 ~
C/l
'i . i;
c::
i
Vrsta uzorka Svojstvo Uis10v kvaliteta za:grupu saobrecajnoq-opterecenja
: :
St~ndard tr1
..,..
;
"

I
,
a
vrlo lako i pesacke i bici- l-'
..,..
!
;
k1isticke staze j parkirali- I

sta za putnicka vozila l-'

auto-put. vrlo tesko i tesko : srednje lako \D
00
\D

AB 115 AB 16s AIl 226 ABB IlB 11. lIB 116 AB 16 -AB B AB 4. AB B. AB 11

U:leo ukupnih 3,0 do B.O '3.0 do 8.0 2.5l do

- If
3,0 do 8,0 2.5 do 7.5
'7'.0 2.0 do 7.0 1.5 do 6.5 I do 6.5 -
supijina. u I
7. (V/V) ,
! j;' f. ~ 'i'" :

Uzorak izva- Upijanje vode u

den iz izve- vakuunu, * u
- - - i
I
-
I

- - - - JUS U.HB.094 I
,~
I
I I

denog habaju- 7. (V/V) I

I
!

ceq s loj a
I 1 \
Stepen zgusnj e- 97 97 ; 97' 97 97 97 96 I 95 - I
nja (zbijenb- i
st i). najnanje.
u 7-
~
Ispituje se.
I

.i

t .

'II
ill

~.i !
~' ,

4
. I

e
.••. ~- .>- .'- .- ....- .~-
.i

:;1 ;
•• ac-- IIF - C·~ w;-- .- ' •••• .......!~'~ I~~;~,'
__1.1
.JUS'.U.E4. 014-1990

~IJ :--1
9.2 Debijina sloja

Najveci podbacaj debljine izvedenog habajuceg sloja U odnosu ne projektovanu deb-

Ijinu moze iznositi 12 rom, s tim da izvedeni habajuci sloj AB 4 ne sme biti tanji
-IJ od 12 mm, izvedeni habajuci sloj
bajuci sloj AB 11 ne sme biti tanji
AB 8 ne sme biti tanji od 20 mm, a izvedeni ha-
od 25 mm.

~~. 9.3 Ravnost sloja

Ravnost izvedenog habajuceg sloja meri se letvorn duzine 4,0 m ili drugim odgova-

-IJ rajucim priborom. Pri merenju ravnosti letvom, za habajuci sloj auto-puta i puta
grupe vrlo teskog saobracajnog opterecenja odstupanje na bilo kom mestu od donje
ivice letve (kao osnovne linije) do povrsine kolovoza srne iznositi nejvise 4 mm.
Za habajuci sloj puta ostalih grupa saobracajnog opterecenja odstupanje sme izno-
-11 siti najvise 6 mm.
Pri rueno ugradenom habajucem sloju dozvoljeno je odstupanje najvise 10 mm.

-IJ 9.4 Hrapavost i otpor klizanju sloja

Povrsina izvedenog habajuceg sloja-mora biti hrapava i otporna na klizanje.

~lJe Ova svojstva ispituju se prema standardu JUS U.C4.01B.

10 PROIZVODNJA ASFALTNE MESAVINE

-IJ 10.1 Uskladistenje osnovnih materijaia

Kameno brasno mora se uskladistiti u suvorn stanju.

JJ Frakcije pr i.rodnog i dxob Ljenog peska maraju se s t i t i t i ad vlazenj a i oneciSce-'
nja. Pr i rodnf v.Lrdzob Lj end kameni materijal mora biti uskladiSten po frakcijama
taka da ne dolazi do aneciscenja i medusobnog mesanja.

JJ 10.2 Postrajenje za praizvodnju asfaltne mesavine

Jj.
, ----: ..•. -.
Za- praizvo.9.nj1i--,as:fnltne
mara'-asigurat'i_;'tacno
mas av Lna primenjuje se diskontinualno-postrajenje koje
odmeravanje mase kamenag b r asna , v ruc Ih £rakcija kamenag ma-
t ar Lj.a'l a i bitumerfa. KoLi.ci.na bitumena maze se odmeravati po masi ili zapremini.

JJ --Mor1~.-:blt:i-osigu-r-Mo:-potpuna i ravnamerno abavijanje sv i.h z rna kamenog materijala

bitumenom.
Kontinualno pastrojenje z a praizvadnjuasfaltne mes av i.ne moz e se upotrebiti uz

JJe iste zahteve kvaliteta as£altne mesavine praizvedene na takvom pastrajenju. ••

10.3 Temperatura bitumena i asfaltne mes8vine

JJ 'I'ernpe retiu ra vb i tumena

ska izmesalick,--u
u cisternama -i temperatura asfaltne mes av ine prilikom izla-
zavisnosti ad vrste npotrebljenog bitumena, date su u tabeli
17.
JJ Tabela17
,.
-

J Vrsta bitumena
za kolovoze
re~peratura bitunena u
cistamana
Temperatura asfaltne
mesavine prjlikom
izlaska iz nesalice
·C ·c
J ,

preporuceno najvise prep:lruceno najvjse

j BIT 200 130 140 140 ± 10 160

~
BIT 130 135 150 145 ± \0 165

J BIT ~ HD 160 '150 ± 10

------ 1-....
170

BIT 60 ISO ' 165 160 ± 10 175

-I .-
 ~~.

JUS U.E4.014-1990
IiiI

- 10.4 UskladiStenje asfaltne mesavine

'.
I
Neposredno nakon proizvodnje asfaltna mesavina se direktnc otprema na mest6 ugra-
-- ......••.••~
divanja 1'li !se moze na kr ace vreme uskladiStiti u odgovar ajuc im silosima.

11 TRANSPOR'J! ASF.AL4 MESAVINE

Sanduk teretnog vozila za transport asfaltne mesavine mora biti c.ist i mora se I
pre svakog punjenja prskati sredstvom koje sprecava lepljenje asfaltne mesavine
ua stranice. Ne smeju se upotrebljavati sredstva koja stetno deluju na asfaltnu
mesavinu.
I.
U toku transporta asfaltna se mesavina mora zBstititi od vlazenja, hladenja i ne-

I
cistoce obaveznim pokrivanjem.

12 UGRABIVANJE ASFAL'INE MESA-VINE

Ugradivanje asfaltne mesavine dozvoljeno je sarno u povoljnim vremenskimprilika- 'I

ma. Pri tempersturi pod loge ispod +5 °c asfaltna se mesavina ne sme ugraditi. 1s-
to tako asfaltna se mesavina ne sme ugraditi pri vetru zbog kojeg se asfaltname-
••
savina, makar temperatura podloge bila iznad +5 °e, ne moze ugraditi sa zahteva-
nim stepenom zgusnjenja (zbijenosti). e!
12.1 Priprema podloge

Podloga za ugradivanje asfaItne mes avirremora biti suva, c Ist a i po potrebi r av-
I
'III

nomerno poprskana bitumenskim vezivom.

Ako~e za
postizanje prionljivosti habajuceg sloja s podlogom podloga prska, mora ~I
s e na i:istu podlogu ravnomerno prskanjem nanositi bitumensko vezivo u ko lLcin.f
.- .oko 0,2 kg/mz, r acuriajuci na ko li cinu bitumena posleisparavanja vode odnosno •
.:."o..cc:~':-..'c"·sreds·tvaza
_..... -:pr~~Tic~m.-
razredivanje iz emulzije. KoI Lc Lna bitumenskog veziva zavisi ad s t.a-
-;;,~.-~·~-'~:"31ia-,kolovoza
..iutvrduje
..
se za sva~J~.J>..Qdlogu pos ebno ...
_I:J;;..§JS,M-i.!L:::s-e mQ~I; vrsiti
'--" ..--" ..
,J
~;Ci:-;,.'·,.;:Prskanje
mora bitiobavljeno
""",;:~~:t..;.-::::-:r'll~ziva:.
na vvr eme ,..tako da j e os Lgu rano-de Lovan j e poprskanog
voda Ii emulzije odnosno sredstvo za rBzr-edivaDjJ~-;:-mo.l:a
..... cetka razastiranja asfaltnemesavine.
v

..ispariti piepo~ -I
Ii

12.2 Temperatura asfaltne

U z avd sriost L
od vrste upotrebljenog
meSavine DB mestu ugrnddvanj a

bitumena pr eporuc ena i najniia temperatura ••

razas~rte_ asfaltne mes av Ine na mes t u ugr ad.i.van
j 8 date su u tabeli 18 .
· -11
,
....•
'iii
'i'abela 18
--
Vrsta hitumena Preporucena te~peratura Najniia temperatura
za kolovoze asfaltne mesavine za razastrte asfaltne
uqradivanje Ilesavjne
·c ·c fl
\II
BIT 200 130 ± 10 110
I
BIT 130 135 ± 10 115 .~

BIT 90 140 ± 10 120

BiT 60 150 ± 10 130 ~

!
Navedene temperature moraju se povecati za 20°C aka se as£altna mesavina ugradu- :-iji
je rueno.

20
c~~
,or
3~~
ro;;. !I
 ~ "--'--
JUS U.E4,914-1990
~(1 12 ..
3 Razastiranje asfalt~e lIIeS8vine
.~

-I· -.~.
se mes av fna ugraduje mas Inskf , pomocu asfaltnog finiSera, koji uz r az a-
Bs;fa1,tna,.
st'iranje asfaltne mesavine obav1ja i d e I'Lm i cno zbijanje asfaltnog sloja. Za manje
povrsin-e., ns ko jima imasLrrs ko ugradivanj e nije moguc e , dopus t a e e rucno razastira-
~l: nje asfaltne mesavine.

12.4 Zbijanje as£altnc mesavjne

-l Za zbijanje se upotrebljavaju valjci r az Lic i t fh tipova (s t at Lck i , vibracioni

valjci s gumenim tockovima) i razlicitih m~sa. Valjei moraju imati uredaj za vla-
zenje povrsine tocka vodorn. Vlaienje naftnim derivatima nije dozvoljeno.
i

-l Rezim v a Ljan j a mora biti takav da osigura utvrden stepen z gusn j an j a asfaltnog
sloja.
Asfaltni sloj 5e valja od ivice kolovoza prema sredini, a kod jednostranog popre-
cnog nagiba od nize prerna visoj ivici kolovoza. Pojedini hodovi valjaka rnoraju se
~~ uvek preklapati za 15 do 20 em. Nije dozvoljeno zadrzavanje valjka na jas nezbi-

~--
jenoj povrsini kao ni trzaji valjka kod promene smera kretanja.
Zaokretanje va lj aka mora s e vr si.t i na uva lj anom asfaltu Lzvan povr sLne koja se
valja. Povrsine asfaltnog sloja nepristupacne vaIjku (pored ivicnjaka, oko okna
slivnika i druge) zbijaju se rucno nabijacima ili vibracionim spravama.

12.5 UzduZni i poprecni spojevi

~~
. Uzduzn i, i pop redn i, spojevi moraju se b r i.zlj ivo izraditi. Spojevi se kod viSesloj-
II -n±h a5faltnihkonstrukcija ne smeju na Laz Lt i jedan iznad drugoga, nego moraju bi-
-11I-- -" ti razmaknutinajmanje z a 20 em (uzduzn i spojevi) odnosno 50 em (popr ecn i spo j e-
vi). Uzduini spoj habajuceg sloja mora se poklapatis osovinom kolovoza.
I, .' .-p. Ok.1.
ope.i okana.i...·.Sl. Lvn Ik.a m()r1!Jubiti pre nanosenj a habe juceg s Io j a iznivelisani
_-.. po visini na njihovim tacno odredenirn mestima. . -

. ... vr Lo teskog i teskog s aob rac ajnog opt.aradan j a uzduzni.~

··-·;';;-;;:'·-Kod::-aut·o--p-ut-a~-=f::"-'Pu{;-a-·grupe
-spoj se mora Lz rad.Lti vr uc Im postupkom.
JJ _Kod~~j;~ade-~zciu~n?t i pop r ecn fh s~oje~a'~' povr s ina k~a i abe stran,e spoja .(10 do
. ,__ " _.'~----_:
- - . '-IS em-) mo raju b Lt L premazane sa n ajman j e 0,5 kg/m2 b i t.umenskog vez iva ,

JJ 13 ISPITIVANJE KVALITETA

Ispitivanje kvaliteta obuhvata prethodno proveravanje kvaliteta, tekuca ispitiva-

J! nja i kontrolna ispitivanja.

13.1 Prethodna ispitivanJa

to

JJ 13.1.1 I s pit i van j e o s n 0 v n i h mat p- r i j a I a

Svi materijali koji se koristeza izradu habajucih ~lojeva moraju zadovoljavati

JJ uslove odgovaraju~ih standards za materijal~ Z8 izradu habajucih slojeva.

Uzorci za ispitivanje uzimaju se za:
bitumen, prema standardu JUS B.H8.610,
- kameno brasno, prema standardu JUS B.B8.080,
JJ - prirodni i drobljeni pesak, prema standardu JUS B.BO.OOl,
kamen kao sirovinu, prema standardu JUS B.BO.OOI i
- kameni agregat, prema standardu JUS B.BO.OOI.
JJ 13.1.1.1 Ispitivanje bitumena

JJ Uslovi kva1iteta bitumena

Uzo rak se priprems. prema
dati su u standardu JUS U.M3.010.
standardu JUS B.HB.611.
Moraju biti ispitana sledeca svojstva:

J.J - penetraeija na 25 °e, prems. standardu

- tacka razmeksanja po PK, prems. standardu
- indeks penetracije IP, prema standardu
JUS B.HB.6I2,
JUS B.H8.613,
JUS B.H8.614,
- duktilitet na 25 °e,prema standardu JUS B.H8.61S,
,.J' '11
"-
JUS U.E4.014-1990
I
~i

I
"-' - tacka lama po Frasu (Frass), prema standardu JUS
- sadrzaj parafina, prema standardu
- netapivi sastojci u eC1 , prema standardu
JUS
B.H8.616,
B.Ha.60S, '.
-.••..-
4
relativna zapreminska masa na 25 °e,
prema standardu
JUS

JUS
B.H8.6I7,

B.Ha.618,
I
-.
•I.
gubitak ma~e nekon 5 h zagrevanja
ns 163 °e, prema standardu JUS B.Ha.6I9,
- smanjenje penetrscije nakon 5 h za-
grevanja na 163 °e, prema standardu JUS B.H8.612,
- tacks lama po Frasu (Frass) nakon 5 h za-
grevanja ns 163 °e, prema standardu
dinamicka viskoZRost na 60 °e, prema
standardu
JUS

JUS
B.H8.6I6,

B.H8.620,
,
,
- kinematicka viskoznost na 135 °e, prema
standardu JUS B.HB.621.

13.1. 1. 2 Ispi.tivanje kamenog br asna

Uslovi kvaliteta kamenog brasna dati su u standardu JUS B.B3.04S.

Moraju biti ispitane sledeca svojstve:

- spoljni izgled, prema standardu JUS B.BB.l03,
.!
granulometrijski sastav, prema standardu JUS B.B8.105,
indeks p1asticnosti puni1a, prema standardu
zapreminska masa punila bez supljina,
prema standardu
JUS U.B1.020,

JUS B. B8 .101 ,
·1
udeo supljina punila u suvosabijenom
stanju, p r ema standardu -' JUS B. B8 .102,
udeo vlage kamenog brasna, prema standardu JUS U.Bl.012,
indeks-otvrdnjavanja bitumena punilom, ---.-
prema standardu JUS B. B8. 104,
nei'iisbtbrljivi ost a t ak u r as t.vor u sone kiseline koncentracije-~(HCl) =1 moDi--.-=-_-_·-
miner_alosk~-petrografsTi' s as t-sv -odreden"-r-endgenskom i t e rrn i ckom. -analizo~ __(pb --'--
potrebi). .-,",-,--------
__ .

-
:1
---L
13.1. 1. 3 Ispitivanje -prirodnog i drob1jenog peska

Moraju biti ispitana sledeca svojstva:

- granulometrijski sastav, prema standardu JUS B.B8.029,
~J
- modul zrnavosti, prema t. 6.1.2.1 ovog
s t anda Fde , _
udeo ces t ica manj ih od -0,09 mrri', prema
-11..
-- ' "

I JUS B.B8.036,
standardu
udeo grudvi gline, prema standardu
- udeo organskih necistoca, prerna standardu
.JUS B.B8. 038,
JUS U. B1. 024,
~I
\I
- ekviva1ent peska, prema standardu JUS U. B1. 040,
- mineta1oiko-petr6grafski sastav, prema
standardu JUS B.B8.004.
~
13.1.1.4 Ispitivanje kamena kao sirovine

Moraju biti iSPit~a sledec8 svojstva: ~

- pritisna cvrstosa, prema standardu JUS B.B8.0l2,
otpornost prema ~abanju brusenjem,
prema standardu JUS B.B8.015, ~
upijanje vade, i~ema
standardu JUS B.B8.010,
otpornost na dejstvo mraza, prema
standardu JUS B.B8.00,2, I
Ii-
zapreminska mas sa porama i supljina-
ma, prema stand~ du JUS B.B8.032,
,\.I
22
lI-
t~-.
~1
JUS U.E4.014-1990

- zapreminska masa bez pora i supljina,

prema standardu JUS n. B8. 032,
- poroznost, prema standardu JUS B.B8.032,
- mineralosko-petrografski sastav, prema
"standar du JUS B.B8.003.
i
13.1.1.5 Ispitivanje kamenog agregata

Moraju biti ispitana sledeca svojstva:

- granulometrijski sastav, prema standardu JUS B.B8.029,
- udeo cestica manjih od 0,09 rom, prema
standardu JUS B.B8.036,
- udeo grudvi gline, prema standardu JUS B.B8.038,
- oblik zrna, prema standardu JUS B.B8.048,
- upijanje vode) prema standardu JUS B. B8. 031,
- trosna-slaba zrna, prema standardu JUS B.B8.037,
- obavijenost i skidanje bitumens s kame-
nog agregata, prema standardu 'JUS U.H8.096.
- otpornost prema mrazu s natrijum-sulfatom,
prems standardu JUS B.B8.044,
- otpornost prema drobljenju i habanju
metodom Los Andeles, prema standardu JUS B.B8.045,
- vrednost polirnosti, prema standardu JUS B.B8.120,
- mineralosko-petrografski sastav, prema
s t andardu JUS B.B8.004.

13.1.2 Pre tho d n i s a s a v asfalt a v i n e

t n e m e s
..
Pre pocetka-asfalterskih radov a mora se izraditi prethodni sas t av asfaltne mesa-
" vine.
""::'Prethodni sastav---asfa1the me s av i.ne s Iuz i kao laboratorijski dckaz da j e sa oda-
--- '·-bra.ii.im i projektovanim sas t avom moguc e pos t Lc i utvrden kvalitet.
matE:!_ri}s.lima
P:dlikom izbnra/materija1a kod proj ektovanj a sastava i f Lz Icko-mehen t ck Ih svoj-
potrebno je, os im pr i dr aavanj a zahteva ovog standarda,
.r. s t av a asfaltrte:-iries-ilvine
voditi racuna-'1-'-Sut icajn Lm c i n i oc rma Cijem delovanju ce biti Lz loz en haba juc.l
C"-sloju toku predv tdenog eksploatacijskog perioda (zahtevi projektakolovozne kon-
strukcije,grupa saobracajnog opterecenja, lokRlni uslovi,klimatski uslovi, pre-
voz specijalnlh tereta i sl.).
Usk1adu sa zahtevima ovog standarda bira se:
-.vrs~a asfa1tnog betona prema t. 4 i 5,
- sastavni materijali asfaltne mesavine prema t. 6 kao i
- sastav i svojstva as f alt ne me.sav f n e prema t. 7 i 8 ovog s t andar da .
I
13.1.2.1 Ispitivanje svojstava materijala

Za sveodabrane materijale moraju postojati dokazi (uverenja) 0 kvalitetu ne sta-

riji od 6 meseci, ispitanom prema t. 13.1.1 ovog standarda.
Kod izrade pret~odnog sastava asfa1tne mesavine ispituje se najmanje sledece:
a) 'ispitivanje Ibitumena: '
- penetracija na 25 °e,
- tacka razmeksanja po PK,
- indeks peJetracije IF,
relativna Izapreminska masa na 2S °Cj

b) ispitivanje kamenog brasna;

- granulometrijski sastav)
- udeo supljina puni1a u suvosabijenom stanju,
- zapreminska maSB punila bez supljina;

'J"'l
~
JUS U.E4.0,14-1990
I
c) ispitivanje peska: I--
- granulometrijski sastav,

~~
..• •.•...
- udeo cestiea manj fh. ad 0,09 mm,
- D)odu1 irnavosti;-' I
d) kameni agregat:
granu10metrijski sastav £rekcijakamenog agregata,
- upijanje-vode za frakeiju kamene sitnezi 4/8 mm i
I
- otpornost prema drobljenju i habanju.

13.1.2.2 Projektovanje sastava i £izicko-mehanickih svojstava asfaltnp- mesavine I

'-
--I
Granu10metrijski sastav kamene sme se prethodnog sast ava asfal tne mesav Lne mora
biti projektovan tako da se kriva prosejavanja nalazi unutar granicnog podrucja
prema t abe la 12 -i slikama 3 do 9 koje se po pravilu suzava za iznose dozvo1jenih
odstupanja datih u tabe1i 20.

--I
Kameni ske1et (cest ice vece od 0,09 mm), kao i ko lLcLna i svojstva bitumenskog
maltera (tj. udeo punila i bitumena) moraju biti projektovani taka da fizicko-me-
h an Lcka svojstva asfaltne mesav Ln e laboratorijskog probnog tela zadovo lj avaju us-
love utvrdeneu tabeli- 19.
U slucaju projektovanja prethodnog sastava namenjenog za saobracajne povrsine sa
posebnim eksploatacijskim uslovima (usporen i t ezak saob rac a j , semaforizirana
.,1
raskrsnica, prilazne trake naplatnim mestima na auto-putu, autobuske staniee i
sl.) vaze us10vi iz tabele 15.
Pri tome se obavezno ispituju i svojstva ekstrahovanog veziva u sk1adu sa t. 8.2.
.1
~I
J
~

J
e;1
,
'.-;

II
lJ
LI
LJ
LI
II
 - . ti_
~
"----
-~
"'---
.~
i
.-~
~ • ~
'-r!I :--~-.~
, ~ . z..; ..~
•
s.: .-~
~ I·L.... -, ~
.-.- ••
. ~
-.•••••
e
~;
'_
~ ~ .L_. L.-
••• -.- '_
{ ----
L__
--,c-.:J
i _-. _
( ..L-.
••
---

Tabela 19
. i
:

I Vrsta uzorka Svojstvo Uslov kvaliteta z~ grupu saobracajnog opterecenja 1ako vrlo lako i pesacke i bicikli- Standard
sticke staze i parkiralista za
auto-put, vrlo tesko j tesko ;
srednje putnitka vozil a
AB l1s AB 16s AB 22s AB 8 - AB 11. ABlls AB 16 AB B.AB 11 AB 4,AB 8. AB 11 ,
i
S-t--aM-l--Jlost
na 8,0 8,0_ 8,0 8,0 8,0 8.0. 8,0 - 5,5 JUS U.H8.'090!
60 'C, najilanje ;
ukN !

i
- Laborator ijuko O:inos stabi) no- 2.2 2.2 2.2 2,0 2,0 2,0 1.4
2.0 -
probno tela sti i tecenja
pripremljeno na 60 ·C. naj-
iz l aborato- i\anje, u kN/llJl
rijskih Ulora- i

ka l1astavnih Udeo ulrupnih 4.5 do 5.5 4,5 do 5.5 4.0 do 5.0 4.5 do 5.5 4,0 do 5.0
naterijala as- supljtna. u
3,5 do {,51 3 do 4 1.5 do 2.5 -
-_. .
filltne n(!savi- 7. (V/Y)
ne
Supljine u ka- - - - - - - - - -
nenOl'llnateri-
jalu, u i. (¥/V)
i
- Ispunjenost su- 66 do 78 66 do 78 68 do 78 70 do 83 70 do B3 70 do 83 H do 85 SO do 90 - I
pljina kanena i
od naterf] al a
bitllIlenoll,U i I
I
7. (V/V) I
!
Upijanje vode u - - - - - - - - , JUS U,MB.094
vakuunus ,
U 1. (V/V) i

~
c
CJl
• Ispituje se. I
C

t'1
-I:-
o
•I-'
-I:-
I
I-'
N
In ID
co
ID

•
 ::;'

JUS U.E4.014-1990
..•'-
,
I•

.... --...~
13.1.2.3 Izvestaj

Izvestaj 0 izxadi
a izradiprethodnog

prethodnog sastava asfaltne

- podatke 0 por.ekln i osobinama sastavnih
- podatke 0 ndelu pojedinih kamenihmaterijala,
- -granulometrijski sastav kamene smese,
sastava asfaltne me5avine

mesavine mora sadrzavati:

mat er i j a l a , ,
- udeo bitumena,
- fizicko-mehanicka svojstva Iaboratorijskog probnog tela i I•
- promenu vrste ekstrahovanog bitumena.
Prethodni sastav asfaltne
ad na.j v.i.se 1 godine ..
mes avLne mora se proveriti i po potrebi obaviti u r oku I
U s Iuc aju promene bilo kojeg od sastavnih materij ala u odnosu na poreklo i( ili •
kvalitet mora se izraditi novi prethodni sastav asfaltne mesavine. .
I
13.1.3 R a d n i

Radni sas t av asfaltne

5 a s t a vas f a 1 t n e me S a v i n e

mesavine s Iuz i kao dokaz da je na asfaltnom postrajenju mo-

'.I
guce praizvesti asfaltnu meiiavinu kvaliteta projektavanog prethodnim s as t avom as-.
faltne mesavine.
Preduslov za dokazivanje prethadnog
ta materijala uskladiiitenih ns as£altnoj
sastava
bazi.
asfaltne mes av i.ne je provera kvalite-
•••
I
13.1.3.1 Dokazivanje kvaliteta proizvedene asfaltne mesavine (probna proizvadnja)

Proizvodnja asfaltne mesavine smatra se dokazanam kada se ispitivanjem najmanje

tri uzorka asfaltne mesavdrie uzete Lz kontinnirane praizvadnje ustanavi da s e :
granu10metrijski sastav kamene smese pojedinih uzoraka nalazi unutar dozvalje-
nag odstupanja utvrdenog ~. tabeli 20, 11
- udeo bitumena za svaki uzo r ak na Lazi unutar dozvoljenog adstupanja' ad
± 0,5 %.(m/m) od vrednosti date~pr~thodnom sastavu asfaltne mesavine a sred- "
nj avredjiost unutar dozvol j enih adstupanj a prapisanih u tabeli 21, i
fizicko::m.ehanicka svojs t va sv Lh uzo r aka zadovolj avaju us love utvrdene u tabeli
15.
~I
•
J
e:1
,II

~.

LI
~

...J
~

26 II
 --Ii
JU~ U.~~.Ul~-l~~V

-IJ Tarela 20

JJ Velicina Dozvoljeno odgtupanje granulometrjjskog sastava kamene smese pojedinih

'kYadratnog ctvora uzoraka ad granulometrijskog sastava kamene smese prethddnog sastava
sita asfaltne Ilesavine

i ran

asfaltne nesavine oznake "s"

± r. (11/11)*

ostale asfaltne mesavine

~L AB l1s

± 1.5
AB ]6s
± 1.5
AB 22s

± 1.5
AB 4 AB 8 AB 11
-
AB 16

0,09 ± 2.0 ± 2.0 ± 2.0 ± 2.0

-L 0,25 ± 2.0 . ± 2.0 ± 2.0 ± 3.0 ± 3.0 ± 3.0 ± 3.0

0.71 ± 3.0 ± 3,0 ± 3.0 ± to ± 4.0 ± 4.0 ± 4.0

~
2.0 ± 4-.0 ± 4,0 ± 4.0 ± 4.0 ± 5.0 ± 5,0 ± 5.0

4,0 ± 4.0 ± 4.0 ± 4.0 - ± 5.0 ± 5.0 ± 5.0

~
8.0 ± 4.0 ± 5.0 ± 5.0 - - ± 5.0 ± 6.0
J.J .. _-"
11.2 - ± 5.0 ± 5.0 - - - ± 6.0

- - ± 5,0 - - - -
JJ 16.0

22.4 - - - - - - -

JJ -...!
* Odstupanje ne sile biti vece cd granicnog podrucja datog u tabeli 12 i na slikalla3 do 9. ••

JJ
JJ
JJe
~_ ..1

.IJ
.IJ
JJ
:.-l

JJ
:-..:"

JJ
: -:

~u
~Jirl
11'
.,I
27
 ~~'.j:;

JUS U.E4.014 1990 w

I
~
Tabela.21 ..•. -~.,-

Svojstvo
Dozvoljeno odstupanje dobijene srednje vrednosti gra-
nulo~etrijskoq sastava udela bitu~ena. supljina i ka-
lle.ll.e
sll1e~~~I!del(l odredenog uPIettJ1:JgnoUlsastavu
I
'--- e- .. _--- . - -
asfaltn~ nesavine

Broj ispitanih uzoraka I

1 do 3 4 do 9 10 do 19 , 20
'I.. -
AB
s
AB AB
s
AB AB
s
AB AB
s
AB
-
sito 0.09 1.5 2.0 1.0 1.5 1.0 1,0 0,5 0,8 1
:;

•••
sito 0.25 2.0 3.0 1.5 2.5 1.5 2.0 1.0 1.5

J
.,
stto 0.71 3.0 4.0 2.0 3.0 1.5 2.5 1.0 2.0
Granulo-
aetrijski site 2.0 4.0 5,0 3.0 4.0 2,0 3.0 1.5 2.5
sastav*.
u ! (mill) site 4,0 4.0 5.0 .3.0 4.0 2.5 3,0 2.0 2.5

sito

site 11.2
8.0 4.0

5.0
6.0

6.0
4.0

4.0
5.0 3.0 4.0 2.0 3.0
el
5.0 3.0 4.0 2.0 3.0

site 16.0 5.0 6.0 4.0 5.0 3.0 4.0 2.0 3.0
••
Udeo bi tnnena. U % <n/.II). ± 0,5 ± 0.4 ± 0,3 ± 0.25

Udeo uJrupnih .-
.supljina na asfaltuu. u % .. - ± 1.0·~---.--
~J
o (vIV) ± 2.5 ± 2.0 ± 1<5_
i' •• :.........
.-_. ----.- .._ _ __
. ,. •...,..-
--

't'Qjstupanje ne rote brti vece ad qranicnoq podrucja datcq IJ tabel i 12 i na sl ikana 3

--_ ..__ .---
-- do 9.
**Odstupanje·ne note biti vece ad granicnog podrucja datog u tabeli 15.
--- J
13.1.3.2 Jzrada Lzves t aj a a ispitivanju
asfaltne mesavine
sa kojim se dokazuje kvalitet proizvedene
ell
Kada je kvalitet asfaltne mesavine prema prethodnom sastavu asfaltne mesavine do-
kazan , izradi se izve~taj 0 radnom sastavu as faltne mesav i ne koj i s ad rz i :
- podatke a prethodnorn sastavu asfaltne mesavine,
- rezultate 0 ispitivanju.materijala uskladistenih na asfaltnoj bazi,
II
- podatke a postrojenjuza proizvodnju asfalta i elemente proizvadnje snimljene
na asfaltnorn postrojenju pri dokazivanju kvaliteta proizvodnje asfaltne mesavi-
ne (otvori i rad preddozatora, odmeravanje svih sastavnih materijala, vreme me-
lJ
s anj a, kapac Lt at proizvodnje,
faltne mesavine,
- po j ed.i.nacne
1
temperature kamenog mat er Lja la , bitumena i as-

nalaze ispitivanja uzo rak a asfaltnih me sav Lna i

IJ,
- ocenu adstupanja sastava asfaltnih mesavinB ad preth6dnog sastBva asfaltne me-
savine ispitanih uzoraka pri dokazivanju kvaliteta proizvedene asfaltne mesavi-
ne. ~
Kada se sastav asfaltne mes av ine pos t i gnut na as f a lt nom postrojenju ne uk lapa
potpuno u dozvoljena odstupanja, potrebn~ je u saglasnosti s projektantom korigo-
vati prethodni sastav asfaltne mesavine.
Prethodni sastav asfaltne mesavine potrebno je panova projektovati ako se on ne
LJ
moze dokazati na asfaltnom postrojenju usled bitnih razlika u sastavu i/ili svoj-
stvima materijala uskladistenih na asfaltnoj ba7.i i/ili usled specificnosti as-
faltnog postrojenja.
II
-I
'7(2
II
 ~.,

Radni sastav asfa1tne mesavine potrebno je proveriti i po potrebi obnoviti najma-

nje jedanput u 12 meseci.

13.1.4 D 0 k a z i van j e k val i t eta u g r a d n j e a s f a I t n e

m e 5 a v i n e (0 pit n a d eon i c a)

Opitna deonica sluzi kao dokaz da se sa asfaltnom mesavinom proizvedenom prema

prethodnom sastavu asfaltne mes av i.ne uz odgova rajucu tehnologiju ugradnje moz e
izraditi Bsfaltni sloj kvaliteta utvrdenog ovim standardom za auto-put i put gru-
pe vrla teskog, teskog i srednjeg saobrac.ajnog opterecenja.

13.1.4.1 Izrada opitne deonice

Velicina opitne deonice mora biti takva da se omoguci primena tehnologije ugra-
dnje kojom se postizu uslovi kvaliteta izvedenog habajuceg sloja zahtevani ovim
standardom.
Kvalitet ugradnje kontrolise se:
- pracenjem nacina transporta asfaltne mesavine,
- pracenjem temperature asfaltne mesBvine od trenutka dopreme na opitnu deonicu
do zavrsetka ugradnje,
- pracenjem reda va1jaka s obzirom na njihov broj, tip, redos1ed i broj prelaza,
- merenjem ravnosti izvedene povrsine.
Na mestu ugradnje uzimaju se najmanje tri uzo rka asfaltne mes av irie i tri uzorka
iz izvedenog sloja.
Na uzorcima asfaltne mesavine ispituje se:
- udeo bitumena,
- granulometrijski sastav kamene smese,
- stabilnost na 60 °e,
odnos stabilnosti i tecenja na 60 °e, ••
- udeo ukupnih supIjina u asfaltu,
- zapreminska masa asfalta,
prividna zapreminska masa asfaltne mesavine,
- udeo supljina u kamenom materijalu,
- ispunjenost supIjina kamenogmaterijala bitumenom,
- upijanje vode u vakuumu.
Na uzorcima iz izvedenog sl~ja ispituje se:
- prianjanje slojeva, .
- deb1jina sloja,
- udeo ukupnih §upljina u asfaItu,
upijanje vOdelu vakuumu,
s"tepen _z.g~~~j,f!f1j~ (zbijenosti).
Napomeria ; -Ispt'ffV8.njezgusrijen j a (zb.i j enos'Ei )" asfaltnog sloja moze se kao dopun-
sko ifPitivanje obaviti metodom bez razaranja.

13.1.4.2 Izrada-izvestaja a ispitivanju kojim se dckazu j e kvalitet ugradnje as-

faltne mesavine

'Po zavr se t ku rada na opitnoj deonici izraduje se pismeni Lzv es t e] koji mora sa-
drzavati:
- -ops t I deo sa podacima 0 n ar-ucLoc u , izvodacu, opitnoj deonici,
- opis naeina prevoza asfaltne mesavine,
- opis nacina ugradnje asfaltne mesavine,
- podrucje tempJrature pri ugradnji asfaltne mes8vine,
- nalaze a ispitivanj'u sast ava i svojstava p ro i.zvedene asfaltne mes avIne izvede-
nog asfaltnog sloja.
Na osnovu radnog sastava as f aItne me sav i.ne i .i zve s t aj a 0 izradi opitne deonice
koji potvrduju ~ostignut sastav asfaltne mesavine i svojstva izvedenog asfaltnog
sloja pr erna ovoml standardu, odobr ava se poc e t ak izr~de haba j uc eg sloja.

29
 JUS U.E4.014-1.990-

13.1.5, U s 1 0 v i sastava i s v 0 j s t a v a h a b a j u c e g
s 1 0 j a

13.1.5".I'Udso bitumena odredeu na ispitanim uzo rc ims as f a l t a mora odgovarati vre-

'-..., dnos t Ima datim u tabeli 21.'.

~
13.1. 5.2 Gr anu l omec rd j s k L sastav kamene smese mora odgovarati vrednostima datir.! u
tabeli 12.

13.1. 5.3 Fizicko-mehanicka svojstva asfa1tne rne s ev Lne moraju odgovarati zahtevima
datim u tabeli 15.

13.1.5.4 Svojstva uzor aka izvadenih iz h aba j uc eg s Io j a moraju odgovarati uslovima

datim u 'tabeli 16.

13.2 Teknca ispitivanja

Takuca ispitivanja obavljaju se na nac Ln koji osigurava mogucnos t brze i de l c -

tvorne intervencije u proizvodnom proeesu.
a rezultatima t ekudfh ispitivanja nac In j en irn u okviru kontrole vodi se pismena
evidencija, koja mora biti dostupna nadzornom organu;
Tekuca ispitivanja obuhvataju sledece aktivnosti:
- ispitivanje materijala namenjenih izradi asfaltne mesavine,
- ispitivanje proizvedene asfaltne mesavine,
- ispitivanje ugradnje asfaltne mesav ine i I zvedenog habajucegsloja.

13.2.1 T e k u c a i s pit i van jam ate r i j a 1 a

U okviru tekucih ispitivanja materijala tokom proizvodnje asfaltnemesavine uzor-

kuju sa i ispituju sledeci materijali:
'"-' -kameno brasno,
povratno kameno brasno,
- prirodni i drobljeni pesak,
- ostali prirodni i dr ob Lj en i ikamen i agre.gati,
bitumen. ~
Obim i ucestalost ispitivanja moraju biti takvi da se osigura ujednacen i utvrden
kvalitet

Ijenog
proizvedene
tekuca ispitivanja
asfaltnemesavine
kamenog brasna,
peska kao i ostalih prirodnih
i to:
povratnog kamenog brasna,
drobljenih
prirodnog i drob-
kamenih ag r ege t a na svakih
J
3' 000 t proizvedene
t ekuca lspitivanja
vodaca·I--
asfaltne rnase,
bitumena nasvakih 500 t ut r os enog bitumena od istog proiz- -I
~
Uzorei naveden Ih materijala uzimaju se na mea t u proizvodnje asfaltne mesav ine u
esfaltnoj bazi. II
Obavezno se ispituju sledeca svajstva: ~
a) za kameno brasna:
- granulometrijski sastav;
b) za drobljeni i prirodni pesak i os t a l e drobljene i p r i rodne kamene agregate:
~
- granulometrijski sas t av ,
- udeo ces t Ica manj!ih ad 0,009 mm;
c) za bitumen:
- penetracija na 25lQC, ~
- tacka razmekSanja po PK i
- indeks penetracij\ IP.
~
13.2.2 T e k u c a i s pit
I
i ia n j a pro i z v e den e a s f a I t n e
mesavine
~
Te kuc e ispitivanja pro izvedene asfaltne mas av i rie obuhvataju Iaboratorijska ispi-
tivanja sastava i fizi?ka-rnehanickih svojstavR uzoraka i redovnu kontrolu tempe-
rature proizvedene asfaltne mesavine.
~
I
":In
,4"1
;{~
:~~.
I'll
I j
-IJ JUS U.E4.014-I990

JIJ Ispitivanjem sastava i svojstava as f a lt.ne mesavineodreduje

- udeo bitumena,
se:

jJ - ,.~r~ul?metrijski sastav ekstrahovanog kamenog materijala i

- prividna zapreminska mas a as f aItne mcs av-me.
Ispitiv~jem fizicko-mehanickih svojstava na laboratorijskom probnom telu ispitu-

jJ je s e :
- stabilnost na 60°C,

~.
.! odnos s t ab'i Inos t Lvf+t ecenj a na 60 0 C,
- zapreminska masa asfalta,
- udeo ukupnih supljina u asfaItu,
udeo supljina u kamenom materijalu i
- ispunjenost sup1jina kamenog materija1a smese bitumenom.

~l Uzorci asfaltne mesavine potrebni za tekuca ispitivanja uzimaju se na mestu pro-

izvodnje i1i na mestu ugradivanja.
Sastav i fizicko-mehanicka svojstva asfaltne mesavine proveravaju se ispitivanjem

J najmanje jednog uzorka dnevno za svaku vrstu proizvedene asfaltne mesavine.

13.2.3 T e k u c a i s pit i van j a u g r a d n j e a s f a 1 t n e m e-

S a v i n e i i z v e den g h a b a j u c e g s 1 0 j a
JJ.
0

Obim i ucestalost ispitivsnja moraju biti takvi da se osigura ujednacen i utvrden

kvalitet izvedenog habajuceg sloja.

~IJ U toku ugradnje as£altne mesavine prate se sledeca svojstva:

temperatura asfaltne mesavine,
- debljina sloja,

J - r avnos t s lo j a ,
stepen zgusnjenja (zbijenosti) sloja odreden metodom bez razaranja.
Ako nije moguce primeniti ispitivanje metodom bez r azar anj a , stepen zgusn j en j a
(zbijenosti) odr~duje se ne uzorcima izvadenim iz izvedenog sloja.
JJ 13.3 Kontrolna ispi tivanj a

J Kontrolnim ispitivanjima obuhvacene su sledece aktivnosti:

kontrolna ispitivanja materijala namenjenih i.zradi asfaltne mesavine,
kontrolna ispitivfu<ja proizvedene asfaltne mesavine i

~I - kontrolna ispitivanja izvedenog habajuceg sloja.

13.3.1 K 0 n t r 0 1 n a i 5 pit i van jam ate r i j a 1 a

JJe U. _sklopu kontrolnih ispitivanja rnaterijala Z8 Lz radu asfaltne mes av Ine ispituju
se svojstva sledecih materijaIa:
- kamenog brasna'i

~J povratnog kamenog brasna (sarno u slucaju da se koristi uproizvodnji

• Lne ) ,
mesaVllle I

- prirodnog i drobljenogpeska,
asfaltne

J
- ostalog prirodnog i drobljenog kamenog agregata i
bitumenla.
Uzorci navedenih materijala uzimaju se na mestu proizvodnje asfaltne mesavine u
asfaltnoj bazi sal ucestaloscu ad najmanje jednog uzorka ad svake vrste materijala

41 potrebnog za proikvodnju 5 000 t asfaltne mesavine.

13.3.1.1 Kameno blasno i povratno kameno brasno

-I~ .
MoraJu b't'
~ ~ ~Spl l
.. 't ana s 1edeea
- granulornetrijskl sastav,
' . t va:
sVOJS

- udeo supljina p~ila u suvosabijenorn stanju po Rigdenu.

J
J
J' 31
 •...• .
JUS U.E4.0l4-l990
,. :~' "~
~".
_:l'
>'fJ I
13.3.1.2 Prirodni i drobljeni pesBk
Moraju biti ispitana sledeca svojstva:
I
..•~
••...•...
- granulometrijski sastav~
udeo cestiea manjih ad 0;09 mm,
- ekvivalent peska.
-' I
13.'3.1.3 Ostali prirodni i drobljeni kameni agr egat i I i.....•

Moraju biti ispitana sledeca svojstva:

- granu10metrijski sastav,
udeo cestiea manjih ad 0,09 mm,
'I
.•..
udeo zrna sa odnosom naj veca i najmanJe mere vecim od 3: 1,
udeo trosnih zrna.

13.3.1. 4 Bitumen
I
'Moraju biti ispitana sledeca svojstvB:
penetracija na 25 °e,
I
-tacka razmeksanja po PK,
- indeks penetracije IP,
- duktilitet na 25°C,
- tacka lama po Frasu (Frass).
.1
Na svakih 10 000 t proizvedene asfa1tne mesavine ispituju se sva svojstva bitume-
na premastandardu JUS U.M3.010. ~ I
~
13.3.2
£'a 1,t n e
K 0 n t
me
r 0 1 n a
i a v i n, e
i s pit i van j a pro

Kontrolna ispitivanja vrse se nn uzoreima proizvedene asfaltne mesavine i to la-

i z v e den e a s -
'I
boratorijskim ispitivanjima sastava i fizicko-mehanickih svojstava.
Uzorci za kontrolna ispitlvanja-"j)roizvedene asfaltne meiavine uzimaju sena mestu
ugraddvenj a u toku gradenja prema standardu JUS U.M3. 090, a pripremaju prema
s t andardu JUS U. M8.101.
Ispitivanjem sastava i fizicko-mehanickih svojstava asfa1tne me savfne odreduju se ..•.
sledeca svojstva:
- udeo bitumena,
- granu10metrijski sastav ekstrahovanog kamenog materijala,
- stabilnost na 60°C,
- tecenje na 60 °e,
J
~-I
,
- odrtos~tabilnosti i tecenja na 60°C,
- zapreminska masa,
- prividna zapreminska masa asfaltne meiavine,
udeo supljina, I :
- udeo supljina u kamenom materijalu i ,
"

- ispunjenost supljins kamenog mat arLja La bitumenom.

Kontrolna ispitivanja vr se se najmanje na 1 000 t proizvedene asfaltne mesavIne,
I
i.
Na svakih 5 000 t proizvedene asfa1tne mesavine ispituje se,svojstvo promene tipa
ekstrahovanog veziva odredivanjem:
penetracije na 25 °e,
- tacke razmeksanja po PK i
- tacke lama po Frasu. II
Napomena: Za odredivanje promene tips ekstrahovanog veziva potrebno je prilikom
, ~
uzimanja uzorka proizvedene asfaltne mesavine posebno uzeti uzorak na
silikonskom papiru i na njemu odrediti stepen promene veziva.
I
I
!

13.3.3 K ant r 0 1 n a 'i s pit i van j a i z v e den 0 gas f a 1 -

tnog sloja
~
Kontrolnim ispitivanjima izvedenog asfaltnogsloja odreduju se s Ledeca svojstva:
.••...•. - udeo ukupnih supljina u asfaltnom sloju,
- debljina sloja, I
0-,,:1
32
~I
-I'l JUS U.E4.014-1990
n
I
• l
• j
-....! - ravnost sloja,
- stepen zgusnjenja (zhijenosti) sloja,
- hrapavost i otpornost klizanju sloja i
-I.' .••~.o.,;,._
- prionljivast sloja.
Debljina, udeo supIjina i stepen zgusnjenja (zbijenosti) odreduju se u labarato-
riji na uza~cima izvadenim iz izvedenog slaja.Uzarci za ta ispitivanja uzimaju se
~L najrnanje na!6 000 rn2 izvedenag asfaltnag slaja.

13.4 Kolicina uzora1ca za t.ekuca ili lcontrolna ispitivanja

-L Zavisna ad vrste materijala

ita:
uzimaju se razlicite kolicine uzaraka za ispitivanje,

J. 13.4.1 K am en i mat e r i j a 1

J. - kamena brasno i povratno kamena brasna

- pesak
- astali kameni agregati
aka 2 kg
aka 20 kg
oka 50 kg

J.e 13.4.2 Bit u rn e n

Za kampletna ispitivanje bitumena uzima se uzarak ad aka 2 kg, a za delimicna lS-

J. pitivanje uzima se uzarak ad aka 1 kg.

13.4.3 A s f a I t n a rn e 5 a v i n a

Za kompletno ispitivanje asfaltne mesavine uzima se uzarak ad aka 15 kg.

~
13.4.4 A s £ a I n i s 1 a j"
-I
t

Za kampletna ispitivanje asfaltnog sloja uzima se:

- isecanjern sloja uzorak velicine 400 mm X 400 mm (oko 15 kg uzarka),

-I ,-~usenjem sloja motornarn busilicom uzarak ad najmanje 2 jezgra najmanjeg precni-

ka 100 mill(aka 10 kg uzarka).
Za delimicnoispitivanje asfaltnog sloja uzima se:

-I - isecanjern sloja uzorak velicine najmanje 150 mm X 300 mm,

busenjem sIoJ~ matornorn busilicorn uzorak od najmanje 2 jezgra najmanjeg precni-
ka 100 mm.

JIt 13.5 Dodatni uslovi z a primenjene metode ispitivanja

13.5 . 1 P r i v k d n a zap rem ins k a mas a (g u s t a c a) a s -

f a I t n e m' J § a v i n e
JJ Ispituje se prema standardu JUS U.M8. 082 pri 25 ± 1 °e. Sva merenja vrs e se sa
vagom cija je tacnast 0,1 g, a rezultati se zaokrugljuju na celi broj.

JJ 13.5.2 Zap r J
rn ins k a mas a (g u s t a c a) 1 a bar a tor i j -
sk 0 g pro b n 0 g tel a i u z ark a i z i z v e den 0 g s I 0 -
j a
~
Ispituje se premia st and ar du JUS U.H8. 092 pri 25 ± 1 °e. Sva merenja vrse se sa

-I vagam cija je ta~nast 0,1 g, a rezultati se zaokrugljuju na celi broj.

13.5.3 U d e 0 u k u pili h § u P 1 j i n a u 1 a bar a tar i j s k a rn

a
-I pro b nom tel

Tzu racun av a se zaokrugljeno

u i u z 0 r k u i z i z v e den

na jednu d ecirnalu jz .i zr'az

a:
g s 1 0 j a

,U S = lOa • (1
PI

P2

JI -,-.
 JUS U.E4.0I4-I990 I
~
gde
S
j e:
-udeo ukupnih sup lj ina u as f altu , u procentima zapremine,
I
PI - zapreminska masa laboratorijskog probnog tela ili uzorka iz izvedenog sloja,

P
u kilogramima po kubnom metru, .
"", privitina zapreminska masa asfaItne me s av i.n
e, u kilogramima po kubnom metru.
Nipomena: Za izracunavanje udela supIjina u izvedenom sloju na mestu gde je izva-
I
..•~
.•.....,
den uzorak iz izvedenog sloja upotrebljava se prividna zaprerninska masa
asfaltne rnesavine uzorka uzetog na istom mestu gde je uzet i uzorak iz
izvedenog sloja.
I
Ako na tom mestu nije uzet uzo rak asfaltne me sav i.ne , tada se kao pri-
vidna zapreminska masa asfaltne mesavine koristi srednja vrednost pri-
vidnih zapreminskih masa od prve asfaltne mesavine uzete ispred i prve
I
asfaltne mesavine uzete lza mesta vadenja uzorka iz izvedenog sloja.

rat
13.5.4 U d e a
d
sup 1 j i n auk
r i j s k a g pro b n 0 g
a men
tel a
a m
i
mat
uzorka
e r i j a 1 u 1 a b o -
iz izved e -
I
nag s 1 a j a
I
Izracunava se zaokrugljeno

SKM =
na dve decimale

P
1
• B

PB
AM
+ S
iz izraza:

.-.I
..
gde je:
SKM - udeo supIjina u kamenom materijaIu, u procentima zapremine,
PI - zaprerninska mesa labaratorijskog probnog tela ili uzorka iz izvedenog slo-
I
I
ja, u kilagramima po kubnorn metru,
BAM - udeo bitumena u asfaltnoj rnesBvini, u procentirna rnase,
P'B - zaprerninska mas a (gustoca) bitumena pri 25 ± 0,1 °c zaokrug1jena ria celi
broj, u kilogramima po kubnom metru,
S - udeo ukupnih sup1jina u laboratorijskom probnom telu ili uzorku iz izvede-
nag sloja, u pracentima mase. I
13.5.5 I s pun j e nos t sup 1 j i n a kamenag materijala
~ bit u men a ill 1 a b 0 rat a r i j s kag prab nag tela i
u z ark a i z v e den 0 g s 1 a j a

Izracunava se zaokrug1jeno na jednu decimalu iz izraza: .1

IS I =
KSB
100 • (1 _
-
S ) .el
gde je: I SKM
ISKSB ispunj enost sup lj ina kamenog materij a La bitumenom, u procentima z ap rern i
ne,
r

.1
s - udeo ukupnih sup1jina u 1aboratorijskom probnom te1u i1i uzorku iz izve-

SIQ1
denog sIoJa, u procentima zapremine,
- udeo supljina u kamenom materija1u 1aboratorijskog prabnog tela ili uzar-
ka i:z izvedenog s Loj a, u pr oc en t Ima z apr ern i n e .
:1
13.5.6 S t e pen
s 1 0 j a
~ g usn j e n j a (z b i j e nos t i) i z v e den a g ll'
•

Lz r acunava se z aokrugllj eno na jednu decima1u iz izraza:

I
PI, S

gde je:
P 1,1
S2 = 100 •
:1
SZ - stepen zgusnjenja (zbijenosti), u procentima,
zaprerninska rnksa uzarka iz izvedenog sloja. u kilogramima po kubnom me- ~
PI, S
tru, I
34 .~ ..
.
~- .:
---Ii
JUS U.E4.014_1990
••
~I P 1,L
- zapreminska masa Iabor a t or i js kog probnog tela, u kilogramima po h~b
~

rnetru. tlom

~I •......
.,~ -
Napomena: Za izracunavanje stepena
de_~_ll.z0rak iz izvedenog
zgusnjenja
s loj a upotreblj
(zbijenosti) na mestu gde j~ .
ava s e zapreminska masa la~~\ra-
torijskogpr-ohriog tela asfaltne me s av Lne uzete n a istom mestu gel. l:~-

~II uzet i uzorak iz izvedenog sloja.

Aka na tom mestu nije uzet uzorak asfaltne
minska mas a laboratorijskog probnog tela koristi
I
mesavine, tada se kaa z
~ Je
srednj a vredno:;;:}:lte-
preminskih mas a laboratorijskih prabnih tela od prve asfaltne mE:s ~a-
-II uzete ispred
izvedenog
i prve asfaltne
sloja.
mesavine uzete iza mesta vadenja uzat~\rtne
<l. iz

-I
-I
-I.
-I
-I
-IL
-I
-I
~L·
~L
~

-J~
~

------------
~l
 (
r
L
[
[
/
W
0\

~
Ul

c::
()ranlcno [XldrucJe granulo!1etrijskoq sastava kallene SUlese za AB 4 M
I
+'
0
t-'
+'
1 ~
t-'
~,~t.~?:: l.0 aD 11.2 6,0 5
-
X)o I_
20
0 I~
~r=.====r
_ ::
L
I- :==;z:" ,-
"
-----9-8
1_
= _ '.::
'-- __
~:::
1---/ -/-
~ -
+-/ 95
"
,-----'
~
1 " -"

-
10

1=
-'-"-'---
co
~
.L +=
+-
,- -
--=
80 i=--= ~ _ 75·L'" ~ c: - -- - 20
,
~ ~ / =r - •. - ~
I--- ~- - - ·1
~
70 1-
L- _ __ ~
L-
L- ~
- / -
-'~ " 1-
I~-
1-
---= --- 30
~
.••...
I I - '- ,- ~ ~••
GO
l:; f{J
=----
<----~ =
1:_- h<
,-- /~ LL
-
=
-
.-.
,-1=
1---
-
t -===
-
"'-- t.O >-t
:;:>
N
7=:= t: _==1-_-'------

----=
:;:> 1 :::- :::i
~ 7' - - +>
o
50 1 7L- - 1--- ,- - -
SO 'r<
to
.p

=- '"<=l
'rl

__ ~ 33?:=1 /
tn

8 40 1=..- 60 Cl>
.r-,
..0.:
'---1/ '"
:======_ I"1('- '-- +>
'n
I::-;Z: 30
L-
,=- - ~-
=
F=======-=--====r-----------~ ~
,_. ~
l
N

o'"•... 30
"'-'
.'-
=
r=====-1I--1=7.7==
_ 1 / .:= ..c.::
1--::-_
c-
-
_
_.
,=- =
,-
--1-----
1== t:
-==
-
_=r------J
70

-=
1---___ t., -
20 80
r '" 1== _~ f-----'--- ~ 1
10 C "'_~
=1'~ 1_ - --:,
i 1"=
11==
I~ _~ -I
t1=
1----==1 -
1==------
1-
-=~---------- ~
~ --
I
90

o 2,0 1,,0 8,0 11,2 15,0 ' 22,1.

J 100
3\,5
I I! I I J I I I I I'
Vel ic ina kvadratnog otvora s it a, U 1\1\ (vel icina otvora raste S potenctjon 0, ~5)

Slika 3

-_ .•..•.••...•..•.. 1_e ....•. __ ... ..- •

11._ •.•• .- .- .- .- ....'.
 -
rl.- ~ ~ ~:-~-~-~ <-

i
:A; ~~- •• ••••e •• •• •• -,- --,.. (
I
( [
______
J
[

Granitno podrucje qranulonctr ijskoq sastava kanene snese za An 8

2.0 L..o aD 11.2 16,0 21.1. 3t 5

o
100 ~, i ~~6 '

_~90 ====r- LL 1_ -_
10

20
- 90 us. / / • _

~
~
Eii
70
L
/-
L
--L

/
L - _
]0
-;;;
~
1,0
::; 60 ;9- ix: 56
N

""
"
a <"'-
~ L __
so 13
'M
:: 50 41 /' '/"--/ , '"
'"
L" __
N /'" L __ .::::

~ ,0 /L
50 C1l
'.---.
...,'"
~
~.JO 27 / 70

20 ) /L 20 _~ _ 80

'
/----_111'-'1 I~_
i":
»:

911.
10
1-- -
V
'II, ~_
__ __ _-_-
__
n - ---------- 100
o 0,09 0.25 0,71 2,0 1,,0 _ 0,0 11,2 16,0 22). 31,5
I I 1 1 I 1 I 1 I I I
Velicina kvadratnog otvora sita. u nm (velicina olvora rastr. s potencijoll 0.15) ~
c
Ul

C
tTJ
Slika 4 .p-

o
I----'
.p-
I
I----'
\D
\D
o
 L (
, ( 1 ,
I (.

co
~
CIl

c:
t>J
~
Granicno podruc]e qr anulonetrj jskoq sastava kanene snese za All 1]
i a

j!
DO

9n
0
I
",0
I 1 1
aD

90
1
1
11,2
-r--I I-
1

97
--
1 I 1 I 5,0 1 1 122,~ I 1 1 1 1

:
I
,
3L 5
0

10
,\J:l

I~
I

// -/--
80
. ';.1
.: /
/

c.:J-§
20

70 , 30
-..!!
Q /'

/ -..
I
Iii
I: / .5
I
N
00 I; / 40
/
,. N
'" 51, ;s

.s »:
...,
P
.r<
II) 50 50

/
•.-0
/ 49
N
0 / '"
~ ••.n /
/
'"<:::
.r< ~O ""'u 60 Q)
.r-,
N /
•....'" "/ .•...
ro

•...
0 /' / ~
/'

-:
p...
30 70
,

20
/
. / L
V
16 :
80

10 90
./ i a
-- 3
00 0,09 0)5 0,71 2J) . 1.,0 22,1. 100
8,0 11,2 113,0 31,~
l I 1 I 1 1 1 1 1 1
I
Yelitina kvadratnoq oLvora sita, U IU

Slika 5

- ••• 'IIiII 'Iii 'iiiiII •••• ••• 1- .•. ..........-.- ... .- .- :- -- -- .'.
e e
"I
L;;:
,f
~
J
Ii:: I:! "IC
I. J...........I.-.J.......
'Ie: C :..
I I .I..-.J....
1
e .r:!~:f!I!I 1 I
~ F .~ ~ ••••I ••
I I [ I I r I
filii] ~
I

Gr anlcno podrucje qrnnulonetr i jsk~ sasbava kanene snese zn M 11s

t '

I 20 1.,0 U.O I \\.2 ",\ 6,0 21.4 Jl 5

00 1 , L-- ~_l , I 'l I I I --L-LJ.-1_LLLLL
a
-- -" -- -~- ~9- -
- -- 7
90 I- -
10
__ ~ ~---/-7-=-=7 -l

80 ~ -7' 20

~ri~~-E~~~~~/-I~~~S~~3'----~~r---- )0
E;
~ 70::~~~~I
~"" __~===} ~~====~~~'h~
00 r
f---------l
__
~ __~/~__~r-=-=-====i-
__~ __~========L-------~ -/-- /
40 N
<,
.5

=>
~
'"
N
50
/"0 I::::;/;C/====~
V-___
/
./ 1,9 _.
50 .•...'"
.j..J

V>

'"
~ ~o ./
,/
C!

GO (1J
''-'
.~ ./,," -.-~ '"
.j..J

~ ne" 8
~ 30 - 70
"7 /-

. "20 I 7' " / i.:===~=====: 80

1/ --
· IV 16 , '
90
\0
/~ --
o 3 100
o 0,09 0,25 0r71 2P 1.,0 B,O ",2 HI,O 22;' 31,5
I I I - I I I I I I

Velicina kvadralnog olvora sila. U 1111 (velicina otvora raste 0 potencijoll 0.45) L,
C
en
c:
M
.t-
511 ka 6 o
I--'
.t-
I
•......
vo
\0
o
 [ t
,I
I

;'

21
(Jl

c:
F I
t-1
Cranl cno podruc]e qr anulonetrf jskoq saslava kanene snese za AB 16 ~
,. 0
}--'
~
~:~;-I
20 , z.o , , ao 11.2 16.0 Ll.4
•• JlS
I
>-'
XlO --
I
o \D
\D
0
9.~ ~
90 10

DO
BO 7
0
7

/ 20
// 7
7~
70 7 )0
--
Iii

~•• -
=t: 1/ ~
'"
./
I- --
hi
;:>
-
00

.- -:7
/' .: ~o
~
H
g.
-c,

Ii
.~
'"
N
a
1;;1
50

1.0
--
/- . 1/
SO

60
:::i
oW
.•....
'"
<0

---a&; V
<:::

.~
'" ~O .,....,
C1J
N
<0
f
7 ./
./
, '"
oW

a•... 30
...-/'
70 8

/1
./ ",;
"'-' 25 L

20
/
./' ,I 80

•
--
10
-----.rf
1-c V f=;:z 15 i
,
90
t> \
/'"
-& .
a 3 -- - ----- L- ~~--------~ 100
o 0,09 0,25 0,71 2p /,,0 B,O 11.1 10,0 22/. 31,5
I ," I I I I I I I
Velitina kvadratnog olvora sita, U 1111 (vel icina otvora ras tc S potenci jon 0,45)

Slika 7

---
~ pot- ~
_'ill
- --
•••
r.::: I_ .••.
~ •
"1- 1'-- I
~ .:- ..- :a:_ .:- L_ .:- ,
 ·~ _II... ••• I: '1:: a:
.... .R: .••. e.....
~ .~ ,~ '~t-.~ ~.p ,'•.•/••... f!
•• •• ~~l

,
:

Granicnoi podruc] 0 qranulonctri j skoq sas tav a kanene snese za AR 166

20 1,,0 £1.0 1\,2 , ,16,0 . , 121,~ 3t 5

XlO r--'
I I I I
o
--- -- // J

90
-AA-
/
7 1// 10

20
80
/ 75 .
/"
"/7

'" 1< I!
A
70
-: 7--
-----
'" 30

.:
Q
~
N
r::;I
60
G6 1/ '"Be 1.0 --
..5 I
. ./
./
~
.;J
6 ,-
- ....• 50 ./ 50 B
....•
1/
II>
~.
/'
N 1,3 ,- 11.I
0 ra
1;: 40
/'
60 t::
.....•

/
cu
./ 40 -rr-v
N

'" ./
./
.•...
'"
<3
~ "n
11.I

<Ow
30 •.
U - 70 0
~---
-- 7
-: 1 -----
./

.,- 7
..
" . 20

y
17
....- /
15
--
---
80

\0 90
.:-: _II
--
3
-
SlOO
°0 0.09
°1
25 0,71 2fJ /',0 no / ",2 15,0 22)
, 31,
I I I I J I I I

Yelicina kvadralnoq otvora sita. U 1111 (vel iclna otvora raste II potencijon 0.45) L.
C
CIl

C
tTl
P-
Slika 8 o
~
P-
.pi I
>-' ~
\D
\D
o
 l I
-r
,
I

-t:--
N
~
UJ

C
trl
-t:--
Granicnb podrucj e qr anulonatr ijskoq sastava kanene snesn za AB 226 0
,.....
-t:--
, ..•
>:....
,.....-
I

1.0 11.2 15,0

'00 •
20 I I
f\0
I I i I I I I I I I I
21.4
I" I I I-LJ-l
5
0 I~
797
.-'
90 / / 10

80)
V
/ 7 20
~=;;z.- '..,,,
70 -

J: 17
/'
/'

.: )0

--
1m

.> --
~
~w; eo /' 1,0
.5
N '57
N
.~
.B 50 /' 50 ;d
'r-< 7,- +->
'" / -Z;U '0-1

N
1-:-::-/ /' / 60
VJ

'"
~
'r-<
N
ra
.-i
1.0
-:
1.7
IV/

-: --
c:
a>
-r-v
....,
ro

.,...e 30 --" 70 ~
2V ./
~
-:;;;0 30

.>: 28
7'
20 80
tt; /
[7
8/
10 ; 90
'"';; 11
-----
L
o 09 0,25 0,71 2fJ (0 8,0 1\,2
--

Hl,O 22). 31,5

100
I I I I I I I I I I !
Vellclna kvadratnoq olvora slta U 1\1\ (velicina otvora raste B potencijoll O.~5)

Sli ka 9

•..••.•.• ,.. 1_ 1 .•••••• 1_

e•••••• ,_ ._ l_ .._ i_
-1-1 JUS U.E4.0l4-l990

j. Veza sa drugim standardirna

j. JUS B.BO.OOI - Prirodni kamen. Uzirnanje uzoraka kamena i kamenih agregata

JUS B_B3_045 - Kameno brasno za ugljovodonicne mesavine. Tehnicki uslovi
JUS B _B3 _100 - Kameni agregat. Frakeionisani kameni agregat z a beton i asfal t .
,'-...-
j.
....•

Osnovni uslovi kvaliteta

JUS B_B8.002 - Ispitivanje prirocinog kamena. Ispitivanje postojanosti upotreborn
rastvora natrijum-sulfata
JUS B. B8. 003 - Prirodni kamen. Ispitivanj e minera Losko+pe t rogr afskcg s as t ava

-I. JUS B_B8.004 - Kameni agregat. Ispitivanje mineralosko-petrografskog

JUS B.B8.010 - Ispitivanje priradnog kamena. Odredivanje upijanja vode
JUS B.B8.012 - Prirodni kamen. Odredivanje pritisne cvrstoce
sastava

J. JUS B.B8.015 - Ispitivanje otparnosti prema habanju b rus enjem

JUS B.B8.029 - Kameni agregat. Odredivanje granulometrijskog sastava metadom su-
vag sejanja

J. JUS B.B8.031 - Kameni agregat. Odredivanje zapreminske mase i upijanja vade

JUS B.B8.032 - Ispitivanje priradnog kamena. Odredivanje zapreminske mase sa pa-
rarna i supljinarna, zapreminske mase bez para i supljina i koefici-

J.e jenta zapreminske mase i poroznosti

JUS B.B8.036 - Kameni agregat. Odredivanje kolicine sitnih cestieB metodam makrog
sejanja
JUS B.B8.037 - Karneni agregat. Odredivanje slabih zrna
J. JUS B.B8.038 - Prirodni i drobijeni kameni agregati. Odredivanje sadrzaja grudvi
gline
JUS B. B8. 044 - Priradni i droblj eni kameni agregati. Ispitivanj e postoj anosti

J. prema mrazu natrijum-sulfatom

JUS B_B8.04S - Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanjeprirodnog
agregata mas Lriom I1L05 Angeles 11
i drobljenag

JUS B.B8.048 - Kameni agregat. Odredivanje oblika zrna metodom kljunastog merila
J. JUS B.B8.0BO - Kalcijurn-karbonatna punila. Uzimanje ipriprema uzorka
JUS B.B8.101 - Ispitivanje kamenog b rasn a . Orlredivanje zapreminske mase pun.ila
bez supIjina
J. JUS B.B8.102 - Ispitivanje kamenog br asria . Odredivanje uda la s up lj ina :punila u
suvosabijenom stanju (supIjine prema Ridgenu)
JUS B.B8.103 - Ispitivanje kamenog brasna. Spoljni izgled kamenag brasna
JUS B.B8.104 - Ispitivanje kamenog brasna. Odredivanje indeksa otvrdnjavanja

-1 JUS B.B8.105 - Ispitivanje kamenog brasna. Odredivanje grariulometrijskog sastava

JUS B.B8.120 - Karneni agregat_ Ispitivanje polirnosti drobljenog kamenog agregata
JUS B.R8.60S - Ispitivanje bitumena. Odredivanje parafinskog braja
J.e JUS B.R8.610 - Ispitivanje bitumena. Uzimanje uzoraka
JUS ~.R8.6I1 - Ispitivanje bitumena. Priprema uzoraka
JUS B.R8.612 - Ispitivanje bitumena. Odredivanje penetracije

J. JUS B.H8.613 - Ispitivanjebitumena.

prstena i kuglice
Odredivanje
,
JUS B.H8.6I4 - Ispitivanje bitumena. Indeks penetracije
t ack e r azmeks avan j a po metodi

JUS B.R8.6I5 - Ispitivanje bitumena. Odredivanje duktiliteta

j. JUS B.R8.616 - Ispitivanje bitumena. Odredivanje tacke lama po Frasu (Frass)
JUS B _R8 _617 - Ispitivanje bitumena. Odredivanje ko li c i ne nerastvorljivih sas t o-
jaka u ugljen-tetrahloridu

J JUS B.H8.618 - Ispitivanje bitumena. Odredivanje relativne zapreminske mase i za-

preminske mase
JUS B_H8_619 - Ispitivanje bitumena. Odredivanje gubitka mase grejanjem na tempe-
raturi ad +163 °c
1 JUS B_H8.620 - Is~itivanje bitumena. Odredivanje dinamicke viskoznosti
JUS B_H8.621 - Ispitivanje bitumena. Odredivanje kinematicke viskoznosti
JUS U.BL020 - GeCjmehanicka ispitivanja. Odredivanje konzistencije tla. Aterbe-
j JUS U. B 1.024
gove graniee
Geomehanicka ispitivanj a. Odredi vanj e' sadrzaja sagorlj ivih i or-
ganskih rnaterija tla
JUS U. Bl. 040 - Geornehanicka ispitivanja. Odredivanje ekvivalenta peskavitih tala
J
. \

.~
9
,~
I
II ~
 JUS TJ.E4.014-1990
I.•.
JUS U.C4.010- Projektovanje i gradenje put.eva. Odredivanje ukupnog ekvivalentnog
I••
s aobraca jnog op t er ec en j a z a dimenzionisanj e as f altnih kolovoznih
konstrukcijB
JUS U.J5.600 - Toplotna tehnika u gradevinarstvu.
I.
nje~i gradenje zgrada
Tehn i ck i us Lov i z a proj ektova- I-
' .•... JUS U.M3.010 - Bitumen za·kolovoze. Uslovi kvaliteta
JUS U.M8.082 - Ugljovodonicne rnesavine za zastore. Odredivanje prividne zapremin-
ske mase mineralnih i asfaltnih mesavina
I•
JUS U.M8.090 - Asfaltne mesavine za kolovoze. Ispitivunje po Marsalu

I•
,
JUS U.M8.092 - Asfaltne kolovozne konstrukcije. Odredivanje zapreminske mase
uzorka iz zastora i nosecih slojeva
JUS U.118.094 - Asfaltne kalavozne kanstrukcije. Odredivanje upijanja vade uzcrka
iz zastora
JUS U.M8.096 - Ugljovodanicne mesavine za zastore. Ispitivanje ponasanja pod vo-
dom

••
- -,I
••
I
J
J
J

••
J
I
ii

J
11
.
••
Na osnovu nisl jenja Republ ickoq se~retarijata
\
za lrulturu SR Srbije br.413-81174-02 ad 4. II 1974.
Stal1p;; Savezni zavod za standard izac i j u - Beograd
ne plata se porez na prol1et
)
44
~'I
 r~
i
I ~~

--
;1

rrt
rt
rt i·-

rt
.rr
rr
ir
,-
.,-
,-
~-

,'~
,'-
,'-,-
~"""-•..

'I I 'jl',

,1-
1~
U
rI~
~
.l."\ : '''1.' .•..;.:-.;,. u'
~~ DK 625.8

~ JUGOSLOVENSKI KLASICNE I SAVREMENE POD LOGE JUS

ZA PUTEVE U.E9.020
STANDARD
lJ .......... ~
SA PRIMENOM
o d 1-VII-1967.
Tehnfki uslovi za izradu

Resenje br, 18-7300/1 od 16-XI-1966; Slnibeni list SFRJ br, 46/1966 •

XII-1960.

~ T
Classical and modern road foundation. Technical requirements

~ SAD RZ AJ
1 Predmet standarda
-e

~
ao
2
3
Definicija
Uvod
I

"
III

1 4 Sastav i vrste podloga

:J u

~
:>
:::
•
4.1
4.2
Sastav
Vrste
4.3 Kolovozna konstrukcija
5 KlBsicne podloge - opSte odredbe
5.1 Podloga sa tucanickim gornjim nosecim slojevima na nepovoljnoj posteljici
Podloga sa tucanickim gornjim nosecim slojevima na stenovitoj posteljici
.• 5.2
5.3 Podloga sa sljJnIcovitim gornjim nosecim slojevima na povoljnoj posteljici
5.4 Podloga sa go~jim nosecim slojevima od kamenih otpadaka
5.5 Debljina slojeva
5.6 Konstruktivne pojedinosti
~
J i
••10-o 6
6.1
Izrada klasiCnih
Materijal
podloga

Izrada nosecih slojeva od sljunka

•..:> 6.2
u 6.3 Izrada nosecih slojeva od tucanika
"'au 6.4 Sprave i rnasine
~ ...
.0
o 7 Savremene podloge - opste odredbe

r:
"I:S
o 7.1 Vrste
7.2 Debljine slojeva
7.3 Konstruktivne pojedinosti •
..•• 7.4 Izrada donjeg noseceg sloja
.§ 7.5 Izrada gornjih nosecih slojeva
J "o>.. 8
8.1
Podloga sa tucaniekim
Debljina slojeva
gornjim nosecim slojevima

J~ :tl
8.2
8.J.
8.4
Materijal
-Izrada
Ispitivanja
~ I
l:
. 0
c:
9
9.1
9.2
Podloga sa
Debljina slojeva
Granulacija sljunka
sljunkovitim

i peska
gornjim nosecim slojerima

.,o
u
9.3 Izrada

'J >
t!
a.
::i
9.4

10
Ispitivanja
Podloga sa bitumeniziranim gornjim nosecim slojevima
• 10.1 Sastav

J i:
>
!
• 10.2
10.3
10.4
Debljina slojeva
Materijal

.. E
!I
10.5
Uslovi levaliteta za slojeve
Izrada E)
J ...u
~ 10.6
11
Ispitivanja
Podloga sa betonskim gornjim nosecim slojevima
V1HCnlTYT
V4i
3A CTAH,QAP,Qt.13AlH1JA
HA
11.1 Debljina slojeva PEnY5n~KA MAKEAOH~JA

J 11.2
11.3
11.4
Materijal
Razmak uzduznih i poprecnih sastavaka
Uslovi kvaliteta za gotovu betonsku podlogu
---
5p.

200_
_

rGA.

11.5
CKOnJE
Izrada
J 11.6 Ispitivanja

U1<upno rtrana 24
:~
~
~~ I II
i
 ,
....,
."'3.na 2 JUS U. E9. 020

,
.•....•

..•..
1 Predmet standarda

Ovaj 'stantlarcf' propisuje Iklasiean i savremen nacin izrade podloge za puteve .

,
2 Definicija

Podloga je deo kolovozne konstrukcije izmedu zastora i podtla prema JUS U.S4.050 i JUS U.S4.051
i sluii da prenese saobracajno opterecenje na podtle i da obezbedi stabilnost zastora (habajuceg
sloja) kolovozne konstrukcije.

3 Uvod

Izboru materijala pri pro]~ktovanJu i gradenju podloga ~ nosecih slojeva kolovozne konstrukcije
puteva, naroci to pri koriscenju novih metoda gradenja, treba pokloniti punu painju.
Isto taka, treba kvalitetno izvoditi radove da se docnije, u toku eksploatacije puta, izbegnu defor-
macije kolovoza i obezbedi njegova stabilnost.
Pojava teskih kamiona postavila je mnogo slozenije uslove u pogledu mehanicke otpornosti kolovozne
konstrukcije, posebno podloge puta. Uticaji, kao sto su saobracajno opterecenje, staticka i dinamicka
dejstva., klimatski i hidroloski uslovi, geotehnicke karakteristike tla, uloga pojedinih nosecih slojeva
podloge i njene karakteristike u pogledu krutosti i prenosenja opterecenja na posteIjicu, predstavljaju
osnovne faktore za izbor vrste podloge i materijala za njenu izradu.
Koriscenje Iokalnih materijala, sa eventualnom njihovom minimalnom preradom, predstavlja nov
momenat za ekonomicniju izradu podloga, Nove savremene metode zbijanja nosecih slojeva podloge
primenom savremenih mehanickih sredstava (vibracionih ploca i valjaka), zatim metode stabilizacije tla
prema JUS U.E9.022, omogucavaju izradu savremenih stabilnih podloga, sa minimalnim supljinama.
Ovako obradene podloge predstavljaju ..zbijenu masu koja je u stanju da povoljno prenese optere-
cenje na posteljicu (Podtle)l' adnosnodonji stroj pula.
Narocito su povoljne metode hemijske stabilizacije sljunkovito-peskovitih materijala, primenom ce-
menta iIi ugljovodonicnih veziva. Koriscenjem materijala tucanika, sljunka, peska i kamene sitneZi,
koji se nalazi na lieu mesta IU blizinigradilista, primenom novih metoda izrade podloga znatno ce se
smanjiti troskovi gradenjs savremenih puteva. .
Razvoj poljoprivrednih podrucja nuzno zahteva SirokU rnrezu lokalnih puteva za laksi saobracaj
sa odgovarajucim podlogama, odnosno kolovoznim konstru1ccijama.
Izrada podloga za put eve za lak, sred6ji i tezak saobracaj moze se takode izvesti metodama stabi-
lizacije (mehanickom ili hemijskom) prema JUS U.E9.022.
Podloge sa-nosecim slojem ad lomljenog kamena uglavnom se vise ne grade. Nairne, ova vrsta podloge ':J
'-0-..1 ne predstavlja kompaktnu masu, te u statickom pogledu ne dejstvuje kao homogeno tela, zbog
cega nije u stanju da prima zatezno naprezanje, kao sto Je to slucaj kod krutih i fleksibilnih podloga.
Pored toga, ove podloge nisu ekonomicne, Iz navedenih razloga ove podloge nisu predmet ovih
uslova.

4 Sastav i vrste podloga II

4.1 Sastar

Podloga se sastoji od donjeg i gornjih slojeva.

Broj slojeva podloge i njihove debljine zavise od saobracajnog opterecenja i vrste posteljice, odnosno
II
podtla na koje se gradi podloga.
Prema redosledu gradenja, pcdloga rIa nepovoljnoj
slojeva prikazanih na 51. 11.
posteljici sastoji se od donjeg i gornjih nosecih II
4.11 Donji noseci sloj na nepovoljnom podtlu (1) je tamponski sloj, koji sluzi za
konstrukcije, za sprecavanje kapilarncg penjanja podzemne vade i stvaranja
tako i kao noseci sloj - podsloj. Debljina tamponskog sloja krece se obicno
dreniranje kolovozne
ledenih sociva, a isto
od 20 do SO em u sa-
II
bijenorn stanju. Za ovaj sIojj se upotrebljava sljunkovito-peskoviti materijal odredene granulacije.
Umesto tarnponskogsloja moze se na povoljnijem podtlu, pri datim uslovima, upotrebiti sloj cistoce
koji sluii da spreci zagadivanje kolovozne konstrukcije i da iz nje odvodi vodu. Radi se 0 debljioi
II
10 do 15 ern. Ovaj sloj mora da je od peska frakcije 0,2 do 6 rum.

.~~I II
....11 JUS U. EY. 02U Straoa
--'~
3'/:;

~I 4.12 Gornji noseci slojevi kolovozne konstrukcije rnogu biti: jednoslojni (I), dvoslojni (I i II) , a prerna
potrebi i troslojni. Noseci sloj, odnosno slojevi, sluze da preko habajuceg sIoja (kolovoznog zastora)

~I ,-
"If,
prime pritiske i ostale uticaje saobracaja i da ih prenesu na donji noseci sloj - pcdsloj,
, njega na posteljicu (podtle).
Gornji noseci slojevi rade se od: tucanika,
.
sljunka i dr. bez ili sa vezivorn:
a preko

bitumen, katran,
cement i drugo.
-II 4.13 Debljine nosecih slojeva koje su oznacene na sl, 1, 2, 3 i 4 su orijentacione.
moraju proracunati prema jednoj od priznatih metoda za proracun kolovozne
Stvarne debljine se
konstrkcije, a na
osnovu: ispitivJnja geomehanickih karakteristika tla, nivoa podzemne vode, klime, vlage, temperature

~I i dr. i veiicin6 saobracajnog

Velicine saobr£eajnog
opterecenja
opterecenja prikazane
(metode u pripremi).
su u tabeli 1.

I.
-I Tabela 1
Vozila u tok:u 24 sata (srednje)
Velicina Teretna vozila nosivosti 4 tone i vise
Ukupan
saobracaja
~ broj vozila
%ukupnog broja I broj teretnih vozila

Slab saobracaj ispod 1000 ispod 5 ispod 50

~e Srednji
saobracaj 1000 do 3000 5 do 10 50 do 300

-II Tezak saobracaj 3000 do 6000 10 do 20 300 do 1200

Veoma tezak
saobracaj preko 6000 preko 20 preko 1200
JI
Mere U em

JI N
ZASTOR
III
JI II

JI
POOLOGA

Jae 1
o
l!)
0·-0
"0=
l!)
_
c

o 0

-I N. -

JI Slika
POSTELJICA
--------
1

JI 4.2 Vrste podIoga

Prema nacinu izrade gornjih nosecih slojeva podloge se dele na klasicne i savremene,
Prema vrsti rnaterijala od koga se rade, gornji noseci slojevi klasicnih i savrernenih podloga mogu

JI biti: tucanicki i sljuQcani, bez ili sa vezivom, betonski, stabilizovani

Donji noseci sloj, tampon
i La savrernene podloge.
i dr.
ili sloj cistoce radi se od sljunka, odnosno peska, kako za klasicne tako

~I 4.3 Kolovozna konstrukcija

Iznad podloge radi se zastor koji obicrio ima dva sloja : vezni sloj (binder) - III sloj i habajuci sloj
- IV sloj (sl. I), a rnoze se raditi i bez veznog sloja, ak o nije potreban. Zastori se rade pretna
JI sledecirn standardima: JUS U.E4.012, JUS U.E4.014, JUS U.E4.016, JUS U.E4.018 i JUS U.E4.020.
Podloga sa zastrom predstavlja kolavaznu konstrukciju prerna JUS U.S4.0S0 i JUS U.S4.0S1.

~
-...I lUa.ui:l "'t JU..:) U. C7. ULU
I
...•
5 KJasicne podloge .- opste odredbe
I
Klasicne podloge rade se na putevirna manjeg znacaja, sa gornjim slojevirna
pri cemu se slojevi nabijaju sarno prirnenorn statickih valjaka.
ad tucanika ili sljunka,
I
'-..... Kao spojni materijal upotrebljava se ili kamena sitnez ili pesak odredenog kvaliteta.

- 5.1 Podloga sa tucanickim gomjim nosecim slojevima na posteljici od vezanog materijala

Podloga je prikazana na sliei 2 i ima sledecu konstrukciju:
tamponski donji noseci sloj (1) i dva gomja noseca tucanicka
Debljina gomjih tucanickih slojeva je 8 do 10 i 10 do 12 em u nabijenom
obracajnog opterecenja.
sloja (I i II).
stanju u zavisnosti od sa- I
Izraduje se u dva sloja ad kojih je svaki 8 do 12 em u nabijenom stanju. Poste1jica i donji noseci
tamponski sloj ili sloj CistoCe moraju biti dobro zbijeni i moraju odgovarati projektovanim popreCnim
i uzduinim nagibima nivelete.
I
Ravnost pro fila posteljica i donjeg
za poste1jieu ±3 em,
noseceg sloja sme odstupati:
I
Podloga
za tampcnski sloj
se ne sme raditi
± 1 em.
preko smrznute posteljice.
Za I gornji noseci sloj upotrebljava se tucanik velicine zrna 6 do 8 em, a za II sloj, ako je tucanik ad
_I
.....,
krecnjaka, velicina zrna je 4 do 6 em, odnosno, ako je tueanik ad eruptivne stene, velicina zrna je
3 do 5 em .
Na posteljici od vezanog (koherentnog) materijala ispod I noseceg sloja stavlja se tamponski sloj
I
I
debljine do 50 em ill sloj cisroce debljine 10 do 1-5em, a prema debljini odredenoj na osnovu geome-
hanickih karakteristika tla, nivou podzernne vade i dr. i proracunu (tac. 4.13).
Ravnost gomjih povrsina tucanickih nosecih slojeva sme odstupati ad povrsine I sloja±2 em, od
povrsine II sloja ± 1 em.

-Mere u em

,
o
o
II TI
<n
N

o
U
o

~ I<>
o
o
~
""'
0
~11
TI:.=.u
0--0

II
N _

jpos TELJICA
Slika 2
I
5.2 Podloga sa tucanickim gornjim nosecim slojeYima na stenovitoj posteijici
--.J Podloga je prikazana na sl. 3.
Mere u em
II
lilll<>
II
I

Slika 3
i£OSTELJICA
II
~~.
""I-

~~I,~
II
 JUS U.E9.020 St.rana 5

-I Aka je posteljica puta u cvrstaj ili trosnoj steni, tada se neposreduo preko nje razastire i valja tucanik
u dva sloja, taka da njegova debljina u uvaljanom stanju iznosi 15 em. Ova je debljina potrebna
zato sto se jedan njen deo koristi za izravnjivanje neravnina i u stenovitoj posteljici. U ovom slucaju
~ ne radi se donji noseci sloj - tampon ili sloj cistoCe, jer njega zarnenjuje stenovito tle.
.'..•.•••.... Ravnost gornje povrsine podloge mora biti u svemu prerna taco 5.1.

--- 5.3 Podlogasa sljllDCaiJim gornjim

Ova vrsta podloge prikazana
nosecim slojevima na povoljno]
na sl. 4 sluzi za slab i srednji
, posteljici
saobracaj, a radi se u dva ili vise gornjih
nosecih slojeva od sljunka.
JI Noseci slojevi treba da imaju debljinu 8 do 12 em. Debljina slojeva odreduje se proracunom (tac.
4.13). Krupnoca sljunka za noseci sIoj I rnoze da se krece do 80 mm, sto zavisi od njegove debljine.

--II Da bi se postigla povoljna zbijenost, sljunak treba da ima i optimalan

(ispod 0,09 mm), !ita se utvrduje ispitivanjem u laboratoriji.
procenat finih eestica
0 ovorne treba voditi racuna, j er
ako procenat najfinijih frakcija prede optimalnu granicu, rnoze doci do stetnog dejstva rnraza,
narocito ako je posteljica nepovoljna. Kvalitet sljunka treba da odgovara propisima 0 kamenom
materijalu . (»Sluibeni list FNRJ« br. 47/55).
JI ~Ijuncane podioge narocito su ekonomicne ako se u blizini gradilista nalaze Sljunkare velikog ka-

~. paciteta.

II
-~
U
o
co
Mere u em
I

!'!i~l~i'~
N

~ a
u

--
o

I I
TPoSTELJICA

--.J 5.4 Podloga sa gornjim nosecim slojevima

SIika 4

od kamenih otpadaka
Podloga je iste konstrukcije kao na sl. 4, ali se za slojeve umesto sljunka upotrebljavaju otpaci koji
se dobijaju pri eksplcataciji karnenoloma.
Ako se u blizini gradilista nalaze vece kolicine kvalitetnih karnenih otpadaka krupnoce 2 do 12 em,

--
rnoze se izraditi i ova vrsta n osecih slojeva podloga, jer je ona pogodna i ekcnomicna. Radi se obicno
u dva sloja I i II, pri cemu ukupna debljina slojeva ne bi trebalo da bude manja od 20 em, u
zbijenorn stanju, Donji sloj (I) debljine oko 12 em u uvaljanorn stanju radi se od krupnijih zrna ve-
licine 6 do 12 em, a gornji sloj (II) jacine 8 do 10 ern od zrna krupnoce 2 do 6 em.
Pri izradi oyel vrste podlage treba dodati karnenu sitnez velicine zrna 2 do 5 mm ili 6 do 12 mm,

Jle a u kolicini 12 do IS % od ukupuo upotrebljene kolicine, Ukoliko se ne raspolaze kamenorn sitnezi,

_ urnesto nje se mcze upotrebiti pesak, odnosno peskoviti sljunak iste krupnoce zrna.
Upotrebom ovog sitnijeg kamenog materijala smanjuju se supljine u podlozi i postize veca zbijenost
pri valjanju, tako da podloga predstavlja homogeniju, stabilniju masu koja ravnomemije prenosi

I 5.5
opterecenja na podtle,

Debljine slojeva

-l Debljine slojeva koje 5U prikazane

racunati (tac.1 4.13).
na 51. I, 2, 3 i 4 su orijentacione. Stvame debljine moraju se pro-

5.6 Konstruktivne pojedinosti

J 5.61 Odvodnjavanje posteljiee mora biti besprekorno, odnosno poprecni nagib posteljiee treba da je 3 %,
a jos je povoljnije ako je 4 %; segrnentske rigole sa strane puta treba da imaju povoljan uzduzni
nagib, a dno rigola treba da se nalazi ispod izlaznog sloja cistoce za najrnanje 20 em prerna JUS
-.1 U.S4.062. Da bi se ovo obezbedilo, put treba da je dovoljno izdignut nad terenom. Pri projektovanju
useka i zaseka 0 ovorne treba narocito voditi racuna,

5.62 Zastita ad stetuog dejstva mraza kod vezanih (koherentnih) rnaterijala (glina, ilovaca i dr.) vrsi se

J izradom tamponskog sloja od sljuukovito-peskovitog

ponskog sloja odreduje se proracunorn
materijala, odredene granulacije, Debljina tam-
(tac. 4.13). Tarnponski sloj povecava debljinu podloge i
sluzi kao donji noseci sloj, cirne se podloga sa tamponorn osposcbljava i za prijem vecih opterecenja.

J 6 Izrada klasicnih podloga

J \'.'
· '\
I
 ,
_ ra 6 JUS U.E9.020

,
6.1
6.11
MaterijaJ .
Kvalitet s l j u n k a z a tamponski sloj
,
,
Sljunak .treba da.se sastoji ad tvrdih i postojanih cestica pornesanih u prirodnom stanju ili vestacki
sa finim peskorn, prasinastorn primesom, kamenom prasinom ili drugim slicnim materijalom za
' .••..- ispunu, poreklom iz odobrenih nalazista, tako da se dobije jednolika rnesavina koja cdgovara na-
vedenim propisirna, kako u pogledu granulornetrijskog sastava, take i u pogledu podesnosti za

- zbijanje u kompaktnu i stabilnu podlogu. Najkrupnije zrno sljunka utamponskom

iznosi 60 rom, sto zavisi od debljine sloja.
Pre upotrebematerijal se mora laboratorijski ispitati u pogledu njegove podobnosti
Materijal ne sme sadrzati organske materije, prekomernu kolicinu prasinasto-glinovitih
sloju moze da

za upotrebu.
sastojaka,
niti druge stetne materije. Mogu se koristiti i otpaci iz kamenoloma ukoliko odgovaraju prednjim
zahtevima. Procenat 6estica manjih od 0,02 mrn, sracunat na celu masu suve mesavine, sme da iznosi
,
najvise 6 % za donju, a 10 do 12 % za gornju granicu, u slucaju da sadrzaj krupnih frakcija bude
o do 80 % od suve mase cele mesavine, Ukoliko je sadrzaj krupnih frakcija 80 do 90% ad suve mase
cele mesavine, tada donja granica cestica manjih od 0,02 mID, u odnosu na celu mesavinu, sme da
iznosi 6 do 3 %, a gornja granica 10 do 5 % i vise ako zadovoljava us love u pogledu bubrenja.
I
Dcnja granica daje uCeSCe6estica sitnijih od 0,02 rom u vezivu koje se, prema do sada stecenim isku
srvima, moze tolerisati, a da pri tome ne dode do ostecenja podloge zbog dejstva mraza pri aajne-
povoljnijim uslovima u pogledu vlaznosti tla, nivoa podzemne vode, klime i dr. Gornja granica daje
I
.1
najvece ueesce Cestica sitnijih od 0,02 mm, koje se prema do sada stecenim iskustvima moze tole-
risati, a: da pri tome ne dode do ostecenja podloge usled dejstva mraza, pod povoljnim uslovima u
pogledu vlainosti tla, nivoa pcdzemne vode, klime i dr.
U pogledu kvaliteta stene, sljunkovito-peskovite mesavine moraju imati takvu cvrstocu na pritisak

....,
i otpornost prema dejstvu atmosferilija da se pod dejstvom sprava za nabijanje, saobracajnog opte-
recenja i mraza ne drobe u sitnije delove, jer se usled toga prouzrokuje povecanje osetljivosti prema
mrazu. Prema proceni u odnosu na karakteristike materijala, mesavina sljunak-pesak ne sme da
sadrzi vise od 7 % zrna mekog kamena. Meka zrna predstavljaju laporci, glinoviti skriljci, izvesni
I
mekani glinoviti pescari, konglomerati, kao i raspad.nuti graniti i gnajsevi.
--' Napomena, Propisani uslovi' kvaliteta za navedene rnaterijale i njihove mesavine dati su prema svaj-
carskim propisima SNV 4(])375.
. I
6.12 Kvalitet t u c a n ik a
Pod tucanikom se podrazumeva kamen drobljen rucnim ili masinskim putem (drobilicom), koji
se upotrebljava za izradu nosecih slojeva podloge. Kamen od koga se radi tucanik mora biti zdrav,
jed.ar, hoinogen, cvrst, sto banjeg habanja, jasnog zvuka pri udaru cekicem, sa malim upijanjem
vode i postojan prema mrazu.
.-
Kamen mora biti sledeceg kvaliteta:
- pritisna cvrstoca u suvorn stanju, ne manja od 1200 kpjcm.2;

-- - habanje brusenjem najvise 16 cm3/50 cm2;

- habanje ivica pri udaru, najvise 12 %;
- upijanje vode najvise 1,0 %;
.....! - otpornost prema udaru ko Pretonu, najvise 22 %;
- stepen drobljivosti tucanika pod pritiskom, najvise 35 %.
U cilju ekonomicnosti, za lak i srednji saobracaj moze se upotrebiti i kamen pritisne cvrstoce od
1000 kpfcm2, s tim. da habanje ne sme da prede 20 cm3f50 cm-.
Za izradu tucanika ne sme J
upotrebljavati povrsinski kamen, niti kamen koji sadrzi primese gline
gvozdenih oksida, zrnastih karbonata, sulfata, biotita i muskovita u takvoj meri da je zbog toga
podlozan raspadanju pod uticajern vlage, mraza i s1.
Za gornji sloj (II) podloge krupnoca tucanika od kamena srednje tvrdoce treba da je precnika zrna
40 do 60 mm, a od karnena v~ce tvrdoce 030 do 50 mm. Tucanik treba da ima kockast oblik i da je
ostrih ivica. Bolje je aka se krupnoca tucanika srednje tvrdoce krece od 15 do 60 mm, koja priblizno
odgovara granulometrijskorn sastavu kamenog agregata za izradu betona. Procentualno ucesce'
zrna kamenog materijala mora biti u sledecim granicama:
- kamena sitnez krupnoce 0 do 15 mID , 10 %;
- kame~a sitnez ~rupooce 115 do 25 rnm 25 ~; ~.'
.;:.

- tucanik krupnoce 25 do 60 rum 65 %.

Primenom ovako granulisanog drobljenog kamenog materijala postize se dobra zbijenost gornjib
slojeva podloge sa najmanje supljina.
Nacin isporuke i prijern tucanika predvida se ugovornim elaboratom. Kolicina se utvrduje zapre-
mioski ili tezinski. Krupncca zrna se odreduje merenjern najveceg i najrnaojeg precnika zrna.
Najkrupoije zrno tucaoika treba da prode u pravcu najvece dirnenzije kroz prsten najveceg uslovlje-
nag precnika, a naj manje zrno ne sme da prode kroz prsten najrnanjeg uslovljenog precnika, u praveu
"-" aajmanje dirnenzije zrna, ToleranClja u pogledu krupnoce iznosi ±5 %.

~t{~ ~ I~
 JUS U.E9.020 StraDa 7

6.2 Izrada nosecih slojeva od sljunka

p,,21 Lz r a d a donjeg n o s e c e g s I oj a
Razastiranju sljunka u slojevima ima se pristupiti tek posto nadzorni organ primi planiranu i izva-
ljanu posteIjicu ili zbijen tamponski sloj, odnosno sloj cistoce.
Donji noseci sloj - tampon, odnosno, prema svojoj funkciji, sloj CistoCe (sl. 2) od Sljunka levaliteta
po taco 6.11, razastire se preko primljene posteljice u slojevima oka 15 do 50 em do projek:tovane
i proracunate debljine, shodno taco 4.13. Debljina slojeva zavisi i od raspolozivih valjaka (valjci
sa gumenim tockovima sluze za sabijanje slojeva vecih debljina), Svaki razastrti sloj sljunka zbija
I se pri optimalnoj vlaznosti statickim valjcima mase 8 do 10 tona. Sloj se valja sve datle dok svako
zrno sljunka ne nade svoje mesto u sloju i dak tockovi valjka pokazuju tragove.
Posle zbijanja svih slojeva, gornja povrsina tamponskog sloja ili sloja CistOCeizravna se statickim
valjkom na projektovani profil, ravnosti prema taco 5.l.
~ 6.22 ' Lz r a d a g o r n j i h n o s e c i h s l o j e v a
Pre razastiranja sljunka potrebno je izvrsiti nasipanje i nabijanje zemlje na bankinama do pune visine
nosecih slojeva podloge, a najmanje 0,5 m u sirinu, kako bi se spreeilo boeno rasturanje Sljunka
, prilikom valjanja, .
~
Zbijanje se vrsi u slojevima debljine oko 10 ern upotreborn statickih valjaka mase8do 10 tona,
~ Kretanje valjka brzinom od 3 do 4 km/sat treba da bude postupno, od jedne do druge ivice ka sre-
dini puta, tako da sledeci hod zadnjeg tocka valjka poklapa prethodni hod za 1/3 svoje sirine, Ako
je kolovoz sa jednostranim poprecnim nagibom ili u krivinama, valjaju se slojevi od rnze lea nadvi-
senoj ivici kolovoza.
Slojevi se valjaju pri optimalnoj vlaznosti Sljunka. Za vreme jakih kisa, ako postoji opasnost da se
..I
f

posteljica rask:vasi, valjanje se mora obustaviti. Ne sme se valjati za vreme mraza .

Mesta na kojima se pri valjanju pojave talasi treba razriti grabuljama i dodati potrebnu koliCinu
sljunka da bi se dobio predvideni profil.
Valjanje se vrsi sve dotle dok se zrna sljunka medusobno ne ukljeste i ne obrazuju ravnu povrsinu
prema projektovanim profilima i niveleti. Prvi sloj (1) sljunka se valja bez upotrebe spojnog materijala.·
Preko zavrsnog - gornjeg sloja (ll) - sljunka razastire se spojni materijal - pesak krupnoCe 0
~ do 8 mm. u kolicini 10 do 12 % ad ugradenog sljunka, zatim se utiskuje vodom do zasicenosti i valja
~
sve dotle, dok se ne dobije gusta i potpuno zatvorena povrsina i dok tockovi valjka pokazuju tragove.
Posle razastib.nja i valjanja spojnog materijala, nadzorni organ vrsi definitivan prijem i nalaz upi-
I
f suje u gradevinski dnevnik. Ravnost gornjih povrsina sljuncanih nosecih slojeva je ista kao za tuca-
i nicke SIOjet prema taco 5.1.

, 6.3 Izrada nosecih slojera od tucanika

I 6.31 Izrada d o nj e g n o s e c e g sloja
Donji noseci sloj (tampon ili sloj Cistoee) izraduje se u svemu po taco 6.2l.
t

.J
t 6:32 ._Izrada gornjih n o s e c ih s l oj e v a
Pre razastiranja tucanika preko izradene i primljene posteljiee ili tamponskog sloja (sl. 2 i 3) potrebno
je izvrsiti nasipanje i nabijanje zemlje na bankinama do pune visine nosecih slojeva podloge i najmanje
~ 0,5 m u sirinu, kako bi se sprecilo bocno rasturanje tucanika prilikom valjanja.
d Razastiraojel:tucanika vrsi se u slojevima debljine 8 do 10 em. Za tucanicki sloj debljine 15 em u
uvaljanom stanju potrebna su dva sloja razastiranja i valjanja. Tucanicki sloj za nove puteve ne sme
biti manje debljine od 10 em u uvaljanom stanju, a odreduje se prema tezini saobracaja.
~.
t Za kontrolu ravnomernog razastiranja prethodno se, na svakih 6 do 8 m, preko cele smne kolovoza
razastire tucanik u vidu praga sirine 0,5 m i odredene visine, prema sablonu, Zatim se vrsi razastiranje
tucanika izmedu ovih pragova.
~ Valja se u slojevima kako je izvrseno i razastiranje tucanika. Za valjanje tucanika od krecnjaka upo-
}
trebljava se valjak rnase 8 do 10 tona, a za tucanik od cvrstog kamena i u vecem sloju valjak treba
da je mase preko 10 to na. Valjak treba da se krece postupno od jedne i druge ivice ka sredini puta
brzinom od 3 do 4 km/sat, ta ko da sledeci hod zadnjeg tocka valjka poklapa prethodni hod za 1(3
~t~ svoje sirioe. Valjak se ne sme kretati istim tragom. Ako je kolovoz sa jednostranim poprecnim nagi-
f
born ili u krivinama, valja se od nize ka nadvisenoj ivici kclovoza.

.
~'
~
,'~
Slojevi se valjaju uz polivanje vodom. Na I m3 uvaljanog tucanika (sa spojnim materijalom) upo-
trebljava se oko 300 litara vode, sto zavisi od vrste karnena i vrernenskih prilika. Za vreme jakih
kisa, ako postoji opasnost da se posteljica raskvasi, valjanje. se mora obustaviti. Kod nesigurnih
zernljanih materijala (ilovaca, glina) po livanje treba da bude umereno, da ne bi doslo do razmek-
sa vanja postelj ice.
~ Ne sme se valjati za vrerne mraza.
~
Mesta na kojirna se pri valja nju jave talas i treba razriti grabuljama i dodati potrebnu ko licirni
tucanika, da t: se dobio predvideni profil.
 "'-!;'-

-....I
Str ana 8 U. E9.020 JUS

Slojevi se valjaju sve dotle dok se zrna tucanika medusobn o ne ukljeste i ne obrazuju zbijenu ravnu
povrsinu prerna projektovanim profilima i niveleti. Prvi sloj tucanika valja se bez upotrebe spojnog
materijala.
Preko uvaljanog prvog sloja razastire se i valja drugi sloj tucanika. Ako je ovo zavrsni sloj, u toku
valjanja se ima obratiti veca 'paznja na ravnost kolovoza.
Profil zavrsnog noseceg sloja kontrolise se sablonom sa visinskog kolja postavljenog na svakih 10 m,
a ravnostu uzduinom pravcu letvom ravnjacorn duzine 4 m, pri cemu odstupanja na kraju ravnjace
od donje ivice ravnjace do gornje ivice sloja, u odnosu na projektovanu niveletu, ne smeju biti veca
od ± 1 em, a za donji sloj ±2 em. Veee neravnine popravljaju se dcdavanjem tucanika, pre nego
sto se zavrsi valjanje sloja. Kada je profil forrniran, a pre zavrsenog valjanja, razastire se 20 do 30
kgjm2 kamene sitnezi krupnoce 8 do 15 rom. i valjkom utiskuje u supljine izmedu zrna tucanika.
Pre razastiranja kamene sitnezi nadzorni organ prima uvaljani sloj i prijem upisuje u gradeviski
dnevnik.
Valjanje je zavrseno kada je svako tucanicko zrno naslo svoje mesto u sloju, kad se pri hodu pod
nogama ne pomera, i kad se u supljinama izmedu tucanika, svedenim na velicinu manje od najma-
njih z:rna tucariika, obrazuje skrama od kamenog praha. i vlage. Tada se preko kolovoza razastire
spojni materijaJ, recni ili brdski pesak, krupnoce 0 do 8 mm, utiskuje vodom do zasicenosti i valja
dok se tucanicki kolovoz skroz ne ispuni i dok se ne dobije gusta i potpuno zatvorena povrsina.
Utroseni spojni materijal treba da iznosi 10 do 12 % od kclicine ugradenog tucanika; ova kolicina
zavisi od cvrstoce kamena. Posle razastiranja i valjanja spojnog materijala, nadzorni organ vrsi
definitivanprijem i nalaz upisuje u gradevinski d'nevnik. "

6.33 Valjanje gornjeg tucanickog sloja (II) podloge po metodi zamuljivanja (>>slemovanja«)
Ukoliko se preko izradenog gornjeg tucanickog sloja (ll) za izvesno vreme ne radi asfaltni zastor,
~ korisno je da se ovaj sloj izradi po metodi zamuljivanja. Po ovoj metodi valjanje se vrsi na taj nacia,
't.<

sto se tucanik u pocetku valja u suvo sve dotle, dok se pojedina njegova zrna medusobno skorone
ukleste ine obrazuju priblizno raVDU povrsinu prema prcjektovanim poprecnim profilima i ni-
veleti. Pri ovome treba voditi racuna da ne dode do preteranog drobljenja tucanika.
Zatim se izvrai lako polivanje vodom sa oko 100 do 120 litara na 1 m3 uvaljanog tucanika i nastavi
sa valjanjem do potpunog zbijanja tucanickog sloja i propisane ravnosti gornje povrsine prema taco 6.22
Preko ovako uvaljane povrsine nanosi se spojni materijal (pesak) u tankirnslojevima i metlama utis-
kuje izrnedu zrna tucanika sve dotle, dok se sve supljiue ne ispune. Bolje je ako se urnes to peska upo-
trebi kreenjacka kamena sitnez velicine zrna 2/6 nun. Kada se na ovaj nacin zatvore supljine izmedu
zrna tucanika, razastire se nov sloj spojnog materijala debljine oko 1 em.
Ovaj sloj sek:vasi na ltaj nacin, sto 5e kola za polivanje polako krecu ispred valjka, a finozrni materijal
-' deli i utiskuje metlama; zatim se donosi nov materijal i obilnije kvasi dok se ne obrazuje mulj koji
valjak kao talase potiskuje, srnesta u supljine sloja i zbija sve dok se ne dobije zasicena gornja povrsina
rucanickog sloja. Preko ovako izradencg mokrog sloja spojnog rnaterijala nanosi se pesak u koli-
cini oko 10 kgjm2 koji se utiskuje valjkom, doteruje po profilu, a zatirn ostavija da se osusi za vreme

•
od oko 48 sati, sto /zaViSi od temperature vazduha. Posle zavrsenog susenja obradene i zatvorene
gornje povrsine putse rnoze pustiti u saobraca], dok se potpuno ne stabilizuje podloga, a kasnije

,
se.. prema po t.rebi, moze raditi kolovozni zastor.

6.4 Sprave i masine

Pri izradi nosecih slojeva klasicnih podloga prirnenjuju se sledece sprave i rnasine : staticki valjci
(parni ili rnotorni), [kOla za polivanje, drobilice i ostali alat i pribor.

7 Savremene podloke - opste odredbe

II
I
S'avremene po dl oge se ra d e na putevtrna
. I b sre dni
za sa, nJ1, t eza k 1. veoma tezak
v "'~1- sac brae
racaj, pn. cemu
~ se
~ slojevi sabijaju saino vibracionim valjcima.
II
l, 7.1 Yrste

'-"
Prema vrsti materijala od koga se fade gornji noseci slojevi (51. 1, 2, 3 i 4) savrernene podloge su:
- podloga sa tucanickim gornjirn nosecim slojevima, II
- podloga sa sljunkovitim gornjim nosecim slojevima,
- podloga sa bitumeniziranirn gornjim nosecirn slojevirna,
- podloga sa betouskirn gomjim nosecim slojevima,
- podloga sa rnehan.ickin; ili hemijskim stabilizovanirn uosecim slojevima prema JUS U.E9,022.
I
Podloge mogu bitil f leksibilnc (vitke, savitljive) ili ~_rute, ,
Podloga izradena od sljunka ili tucanika sa uglJovodomcillm vezivorn (bitumen, katran i dr) ili bez
veziva je fleksibilna.
II
Podloga izrad ena od bctonu jc kruta.
;~;:(" II
-II
JUS U.E9.020 Strana 9

~I 7.2 Debljine slojeva

-I '-.....-
Debljine slojeva koje su prikazane
se proracunati (tac, 4: 13).
na s1. 1,2, 3, 4 i u tabeli 1 su orijentaeione. Stvarne debljine moraju

~I U tabeli 2 dato je poredenje debljina izmedu sledecih vrsta nosecih slojeva: od vibriranog tucanika,
od betona i od birumeniziranog sljunka. Ovaj pregled moie korisno da posluzi za tehnicki i ekonomski
izbor vrste i debljine slojeva podloge na bazi raspolozivih materijala i velicine saobracajnog opte-
recenja.

-I Tabela 2

I Vrste slojeva podloge

Mere u em

Vrsta
I Od vibriranog Od betona Od biturninizi-
saobracaja
~ i tucanika ranog sljunka
I
Lak 15 10 5 do 10
-Ie Srednji 20 10 do 15 10 do 15
Tezak 25 15 do 20 12 do 18

-I Veoma tezak
I 30 20 16 do 20

-I 7.3 Konstrnktivne pojedinosti

-I Prilikorn projektovanja i gradenja puteva treba narocito voditi racuna 0 pravilnom odvodnjavanju
prema JUS U.S4.062 i JUS U.S4.064, kao i obezbedenju trupa puta od visokih nivoa podzemnih
voda, radi obezbedenja od mraza. AVO je od velikog znacaja za stabilnost kolovozne konstrukeije,
odnosno puta kao celine (v. taco 5.6).

-I Stabilna podloga rnoze se ostvariti samo u slucaju ako se izvodi na dobro pripremljenom
ranorn donjem stroju-posteljici,.' odnosno tamponu,
i vibri-
ukoliko se projektom predvida. Deformacije
koje nastaju u tlu (posteljici) mogu biti delom stalne, a delom elasticne prirode.

JI Stalne deformacije tla prouzrokuju

ponovljenim opterecenjima.
prva opterecenja i one su znatne, ali se znatno smanjuju pod

Kolo vozna konstrukeija moze biti elasticna ako je zernljani materijal u trupu puta povoljan i dobro

Je -
zbijen. Stalne deformacije tla narocito su stetne na krutirn podlogama, odnosno kod zastora, zbog
supljina koje se stvaraju ispod njih, jer u tome slucaju tlo, odnosno podloga, nije ravnomerno opte-
recena,
Velicine elasticnih deformacija od velikog su znacaja za trajnost elasticnih kolovoznih konstrukcija.

J Ove se deformaeije do izvesnih granica pretvaraju postupno u stalne. Da bi staIne i elasticne defor-
maeije bile svedene na najrnanju mew, donji stroj puta treba da ispuni zahteve u pogledu zbijenosti
pojedinih ?jegovih slojeva.

J Ravnost gornjih povrsina svih vrsta gornjih nosecih slojeva sme odstupati ±1 em.

7.4 Izrada donjeg noseceg sloja - tampona

J Donji noseci sloj savremene podloge - tamponski sloj ili, prerna svojoj funkeiji, sloj cistoce radi se
od sljunkovito-peskovitcg rnaterijala kao i za klasicne podloge, prema s1. 1 i 2. Debljina tamponskog

J
sloja odreduje se shodno taco 6.21, a u pog1edu kvaliteta materijala mora da odgovara taco 6.11.
Tam ponski donji noseci sloj, odnosno, prema svojoj funkeiji, sloj cistoce, razastire se preko
prirn ljene posteljice, ravnosti prema taco 5.1, u slojevirna oko IS em do projektovane, cdnosno
proracunate debljine (tac, 4.13). Svaki razastrti sloj sljunka zbija se pri optimalnoj vlainosti vibra-
J eionim spravama pogodnim za ovu vrstu radova. Pri ispitivanju potrebne zbijenosti slojeva tampona
i1i 510ja cistoce zahteva se modul stisljivosti Me 500 kgjcrn? (tac. 8.432). Zbijenost se moze ken-
trolisati i proveravaojern zaprerninskih rnasa, pri cernu se zahteva da zbijenost bude 95 % od labora-

J torijske zbijenosti, po modifieiranom Proktorovom

mogu postici, mora se izvrsiti ili zarnena ili poboljsanje
postupku, Ukoliko se navedene zbijenosti ne
rnaterijala.
Posle zbijanja svih slojeva, gornja povrsina tarnponsk og sloja ili sloja Cistoce izravna se statickim
p valjkom na projektovani profil prerna taco 5.1. .
 I
7.5 Izrada gornjih nosecih slojeva
I
Gornji noseci slojevi prema sl. 2, 3 i 4 izraduju
- od tucanika ili s~junka sa veznim mineralnim materijalom
se:
(kamena sitnez, pesak) ili sa ugljo-
I
••
vodonickim vezivom (bitumen, katran i dr.), odnosno bez veziva ;
--.... - od betona;
- od mehanicki ili hemijski stabilizovanih slojeva prema JUS U.E9.021.
I
Savremeni tucaniCki gornji noseci slojevi prema s1. 2 i 3, kao i druge vrste nosecih slojeva podloge,
za razliku ad klasicnih, izradjuju se sa najmanje supljina primenom mehanizacije, pri <:emu se zah- !
teva da noseci slojevi, zajedno sa kolovoznim iastorom i tamponom, deluju kao celina. Kolovozna l
konstrukcija sa podlogom izradenom pod ovim uslovima moze u svako doba i pri najnepovoljnijim
uslovima d.a primi i prenese saobracajno opterecenje na posteljicu puta pri maksimalnim brzinama
,
I

motornih voziUL
Za zbijanje savremenih tucanickih nosecih slojeva primenjuju se vibracione masine, tj. vibracione
ploce i vibracioni valjci sa njihovim kombinacijama. Obicni valjci upotrebljavaju se samo za izrav-
navanje gornje povrsine podloge po projektovanim. profilima. Supljine u gornjim nosecim slo-
jevima ispunjavaju se sitnijim mineralnim materijalom (ispunom) vibriranjem celog m.ineralnog
skeleta, tako da se utiskivanjem, - penetracijom materijala za ispunu u supljine izmedu neprikljes-
tenih zrna tucanika stvara kompaktna kamena masa, Na taj se nacin u kamenoj masi znatno sma-
njuje osetljivost prema deformacijama, odnosno povecava stabilnost podloge.

8 Podloga sa tucaniCkim gornjim nosecim slojevima

8.1 Debljina slojera

Debljine tucanickih slojeva zavise od velicine saobracajnog opterecenja i nosivosti donjeg stroja
puta, njegovog poboljsanja, kao i od debljine tamponskog sloja. Isto tako, one zavise i od debljine
bitumeniziranog gornjeg sloja podloge, ukoliko se on predvida .
. Prema velicini saobracajnih opterecenja prikazanih u tabeli 1 (tac. 4.13), orijentacione debljine tu-
caniCkih nosecih strojeva su sledece: "L :

- za put eve sa slabijim saobracajem 15 em;

- za puteve sa srednjim saobracajem 20 em; ·i
1

- za puteve sa teskim saobracajem 25 em;

- za puteve sa veoma teskim saobracajem 30 em.
Na putevima sa teskim i veoma teskim saobracajnim opterecenjem mora se, iznad tucanickih slojeva i
-.~
podloge, predvideti zavrsni noseci sloj od bitumeniziranog sljunka debljine najmanje 6 em.
I
8.2 Materijal I J'-:i

8.21 Granula..cija t u c a n i c k o g skeleta i ispune t u c a n ic k ih s l o j e v a

Jednolik mineralni materijal - tucanik, eak i ako ima povoljan oblik zrna, irna zaprerninu supljina
od 45 do 50 % i zato je nepovoljan.
Da bi se ovaj nedostatak otklonio i madill slojevi sa najmanje supljina, treba upotrebiti mineralni
materijal - tucanik pogcdnog granulornetrijskog sastava. Prirnenom na ovaj nacin pripremljenog
materijala i njegovim vibriranjern pri ugradivanju, ostvaruje se stabilna i kompaktna podloga sa
najmanje supljina. .
Linija prosejavanja mineralnog materijala veoma je slicna Fulerovoj krivoj liniji. Linija kojoj pri
izvrsenju tucanickih slojeva treba teziti, prikazana je dijagramorn na s1. 5. Iz dijagrama se vidi da
je linija prosejavanja mineralnog materijala za tucanicke slojeve nesto ispod idealne Fulerove linije.
Iz dijagrama se takode vidi da masa materijala ispune velicine zrna 0,06 do 8 mm iznosi priblizno
1/3 mase ukupno upotrebljenog tucanika, a veci deo Cini masa tucanickog skeleta.
ProcentuaIno ucesce zrna mesavine kamenog agregata krupnoce 0/80 mm sa prosejavanjem kroz
sita i reseta sa k:vadratnim otvorima prema sl. 5 je sledece:
Prirodan pesak ili jednostruko drobljen materijal:
I
- velicina zrna 0/5 rom . 15 %,
- kamena sitnez 5/12 mm
- kamena sitnez 12/25 mm .
.
.
10 0;';,
15 %,
I
- tucanik sitnei 25/40 rom . 14 %,
- tucanik sitnez 40/60 mm
- tucanik sitnez 60/80 nun
19 %,
27 %
II
100 %
,}~
I
~I
JUS U.E9.020 Strana 11

~I
Sadrzaj finih zrna precnika manjih od 0,06 nun sme iznositi najvise 3 %, a moze biti i nesto veci

-I
...• ~...••~
ako su fina zrna po poreklu od istog materijala od koga je i tucanik. Osim toga, procenat zavisi
ad opsteg granulometrijskog sastava, Dozvoljavaju se odstupanja ukupne kolicine kamene sitnezi
i tucanika od prikazanog granulometrijskog sastava u iznosu ±5 %.

~I Ueesce zrna pojedinih frakcija sme da odstupa

rnanjih zrna do 15 %.
Povoijna je svaka linija koja se nalazi u pojasu izmedu prikazanih
od navedenih vrednosti j to: vecih zrna do 10 /;;,

linija na sl. 5, i to U odnosu na

-I
nosivost, gustocu, osetljivost na ~ i zbijanje.
Za nosece slojeve debljine vece ad 15 em treba primenjivati granulometrijski sastav zrna prikazan
linijama na sl. 5, kod kojih je najkrupnije zrno 80 mm,
!
Pri izradi nosecih slojeva debljine 15 em treba primenjivati Iinije 1 i 2 granulometrijskog sastava
I zrna prikazanog na sl. 6. Najkrupnije ZInO za ave mesavine iznosi 60 mm. Povoljna je svaka Iinija
j
koja se nalazi u pojasu izmedu linije 1 i 3. .
Iz dijagrama na sl. 6 vidi se da se linija prosejavanja 2 veoma priblizava idealnoj Fulerovoj liniji 3,
l dok je linija 1 nesto ispod nje.
J Procentualno ucesce zrna mesavina kamenog agregata krupnoce do 60 rom sa prosejavanjem kroz
sita i reseta sa kvadratnim otvorima prema sl. 6 je sledece:
I Za liniju 1:
1 - prirodan pesak ili jednostruko drobljen materijal
velicine zrna 0/5 rom . 17 %,
t,
- kamena sitnez 5/12 mm . 16 %,
j - karnena sitnei 12/25 mm . 19 %,
- tucanik 25/40 rom . 21 %,
- tucanik 40/60 mrn . 27·%
i
f 100 %
Za liniju 2:
- prirodan pesak ili jednostruko drobljen materijal
.J
! velicine zrna 0/5 rom . 27%,
- karnena sitnez 5/12 rom . 22 %,
- karnena sitnez 12/25 mm . 15 %,
,
- tucanik 25/40 mm . 16 %,
i
- tucanik 40 /60 mm ' . 20 %
100 %
, Ucesce krupnijih zrna (5/60 mm) linije 1, koja je vise polozena, iznosi 83 %, dok je kod linije 2 ista
i
velicina zma zastupljena 73 %. Obe linije su povoljne, samo je ugradivauje materijala po liniji 1 nesto
teze, jer preovladuju krupnija zrna.

..•;
! .. .- -
o J DC

10
!l0
6
!i zo J IIeo
'7£
"tJ
30 /
j I
70
'B
13-
'1:J ~O 51 /
60 ~

¥~ 7
J 0
C

J 50

tIJ
.<~/
,+<"7
~1/5
.)
/
~ 50
c,
N
<lJ
U)

~[/39 ;1'-
1.0
§
J
J
F! 50

'30
70

I
I
I

' L--
'6~19
.
-0\.,/
XI..,.-

V
<L ~

•..... ,
0
<-
411'

V
/
/--Linija proseikvania
25

--I--
JO

20
;;-.::

I .....
.~ ~ 10
10

J
6
100 ~ I a
a '"c '" '<>
d ~ ~}~ " ••.• 10
~~ ",,,, ~~~
C)">
~ ~ g Cl
c:) cs C) ""
Ci~ <::l
Precrvk zrra d u mm "'"

Slika 5
~
 L

••""" J v ...•v •.c:J.V.f..V.

u
v
10()

I J
fa 'I !l0
I fI c_

20
.....•...• - 40
I "b
;

3()
1/ ." 70 "t:J
i
f. I 0
-s.
"o II(]
Ai6'
t--b f.'
60 \j
0
t-O c
c,
r-~ 50 1/ r~t.>
50 N
11 I ~l
~O
c
r-c... so -,'., ~
1.9/
/
L,O
U)
0
<lJ

r- N
<lJ o~ I(-
'b- E:
70 /33
~

F~ i~ 30
\ 0~
so ~ ~~ y r- lin iia prose iavania
20
~. I ~ F"" .....• ~
~ lC F,:;'" V 10
_>~6 .1.1J .,

-
5 ~3 ,
3 •.•.•2 ,j..-!-1""" 5
100

s
.
'"
Q
"1'0
0<> d ..~ ~~"'"' •.. ...,'0
~~ o Q <:> <>
0

~ d .. ct~ ~~ 'P ••••'" ''"" <>

Preenik zrra d u mm ,-
'"
Slika 6 i.

8.22 Sv o j s t v a t u c a n i c ko g s k e l e t a
Krupnoca zrna tucanika zavisi od debljine sloja podloge. Pored toga, od uticaja su cvrstoCa i zilavost
upotrebljenog kamena. 0lplik zrna tucanika treba da je rogljast, ostrih ivica i hrapave povrsine.
Odnos duzine prema sirini zrna treba da je manji od 3 : 1.
Iz dijagrarna na sl. 5 vidi se da frakcije tucanika procentualno zastupljene u rnesavini imaju velicinu
zrna 25/4D rom, 4D/60 mm i 60/80 mrn, a frakcije prema s1. 6 irnaju velicinu zrna 25/4D mm i 40/60 mrn.
Kvalitet kamena za tucanicke podloge treba da je u svernu po taco 6.22.
8.23 Krupnoca i granJlometrijSki sastav zrna is p u n e ·1
Da bi se smanjile elasticne deformacije u sloju, materijal za ispunu treba da je dobra sastavljen,
da ima rogljast oblik i hrapavu povrsinu. Najkrupnije zrno rnoze biti dirnenzija najvise 1/3 najrnanjeg
zma tucanika (25 mm), kako bi pod dejstvom vibracija ovo zrno mogio da ude u supljine tucanickog
skeleta. Najsitnije zrno u kolicini do 3 % rnase, ukoliko se odnosi na plasticne materijale, sme da
iznosi 0,06 mm. Ukoliko ovih zrna ima vise, postoji opasnost stvaranja lepljivih filmova i grudvi
pod uticajern vode, sto bi Jrnanjilo trenje izmedu una tucanika, a time i stabilnost sloja. Pored toga,
ovi f'ilmovi, odnosno grudve, sprecili bi i utiskivanje (penetraciju) ispune prilikom vibriranja, te
se usled foga ne bi dobio kvalitetni sloj podloge.
Za ispunu je najbolje upotrebiti jednostruko drobljen rnaterijal, velicine zrna 0,06 do 2 rnm, odnosno
0,06 do 8 mm u nap red odredenim procentima (tac, 8.21). Ukoliko se ne raspolaze drobljenim
materijalom, moze se upotrebiti peskoviti materijal krupnoce 0,06 do 2 mm, a izuzetno do 5 mm u
odredenim procentualnirn odnosima, a priblizno 1/3 od mase tucanika. Kvalitet drobljenog, odnosno
peskovito-sljunkovitog materijala za ispunu, mora da odgovara JUS B.B3.050.
I
8.3
8.31
Izrada

Ravnost s l oj e v a
II
Pri izradi ravnost slojeva mora biti prema taco 7.3.
8.32 Zbijenost slojeva II
8.321 Prema rezultatima ispitivanja., zbijenost podloge izradene od rnesavina sa drobljenim zrnirna bolja
je od one sa oblim zrnima. avo se najbolje vidi iz dijagrama modula deforrnacije (E) u odnosu na
stepen neravnomernosti i zbijenost po standard nom Proktorovom postupku, prikazanom na sl. 7. II
Na apscisnoj osovini naneti $U stepeni neravnornernosti a na ordinati moduli deformacija U =~ .

Stepeni neravnornernosti po Alen-Hazenu (Alen Hazen) dobijaju se iz odnosa -u = :60, pri-cernu

dID
II
10

je d60 otvor sita kroz koje prolazi 60 % od ukupne ko licine rnaterijala, a dID - otvor sita kroz
-

koje prolazi 10 % od ukupne kolicine materijala na liniji prosejavanja. Za U > 5 tlo je ravnomernog
sastava. Za U = 1 do 15 tlo je urnereno neravnornernog sastava, dok je za U > 15 tlo neravnomernog
II
sastava.
U dijagramu se j;!r::~::
linije! od nose na obla zrna, a isprekidan~ na d robljena una. II ~'
-II
JUS U.E9.020 Strana 13

-I
8.322 Modul deformacije, prema taco 8.431 treba da iznosi:

-I '-....-
E ~ 1500 kp (cmZ za debljine do 25 em;
E ~ 2000 kpjcmZ za debljine preko 25 em.

~I Modul stisljivosti prema taco 8.432 treba da bude Me >- 1000 kp/cmZ, odnosno stepen zbijenosti
,--svakog.sloja-tr.eba-da...se.Jcrece
od ranga puta,
...ru:L96 do.-9E_%..mo.difiko.v.anog_ProtoktOfoyogpostupka, u zavisnosti

Modul E i Me i stepeni zbijenosti po Protoktoru, kao i dozvoljeni proeenat supljina, odreduju se na

-I 8.33
osnovu prethodnih ispitivanja materijala a definitivno se utvrduju projektom i ugovorom.
Vi b r i ran j e m i n era I n e (tucanicke) me S a v i n e
Mineralna mesavina moze se vibrirati na dva nacina:
-I vibriranjem
prethodnim
ukupne mesavine, tj. jednovremeno sa ispunorn, ili
vibriranjeni tucanickog skeleta do zahtevane zbijenosti, posle eega se vrsi razastiranje

JI 8.331
i vibriranje
Vibriranje
ispune, odnosno utiskivanje materijala ispune u supljine tucanickog skeleta,
ukupne mineralne rnesavine
Gotova rnesavina optimalne vlaznosti nanosi se preko prethodno zbijenog i primljenog tamponskog
-Ie sloja ili sloja cistoce. Najbolje je ako se mesanje agregatasa optimalnim dodatkom vode prethodno
izvrsi u obicnoj betonskoj mesalici. U nedostatku vibracionih vaijaka, razastrta mesavina rnoze se
valjati u dva sloja i glatkim valjcima sarno u slucaju ako debljina sloja podloge iznosi 15 em, odnosno
ako sloj podloge ima dimenziju koja odgovara 1,5 do 2 puta velicine najkrupnijeg zrna tucanika, Pri

11 zbijanju podloge vibracionim valjcima, debljina sloja u nabijenom stanju treba da iznosi najmanje
15 em. Podloga se rnoze nabiti u jednom sloju primenom vibracionih sprava samo ako debljina
sloja podloge odgovara dimenziji od najmanje 3,5 puta velicina najveceg zrna tucanika. Preporucuje
se da za sloj debljine oko 15 em najkrupnije zrno treba da je ispod 60 mm. Slojeve vecih debljina od

11 15 em treba izvoditi u dva sloja, pri eemu se za izradu I sloja koristi tucanik velicine zrna do 80 mm.
Veoma je korisno da se podloga pre upotrebe vibracionih valjaka prethodno lako povalja glatkim
valjcima. Mesavine tucaoika u podlozi se valjaju ili vibriraju sve dotle dok se ne postignu zahtevana
zbijenost i nosivost, Prilikom valjanja ili vibriranja vrsi se rnestimicna popravka nastalih neravnina
u poprecnorm i poduznorn profilu, Sve neravnine, odnosno mesta gde su . nastala sleganja, isprav-
~
Ijaju se dodatkom novog materijala, Def'initivno valjanje i doterivanje po profilu vrsi se glatkim
valjcima.

11 8.332 Prethodoo vibriranje tucanickog skeleta sa naknadnim razastiranjern i vibriranjem ispune

Tucanicki skelet (bez ispune) nanosi se preko prethodno zbijenog i primljenog tamponskog sloja

-I ili sloja cistoce. U pogledu debljina slojeva, s obzirom na najkrupnije zrno tucanika, vaii taco 8.331.
Preporucuje Ise da se skelet donjeg i gornjeg sloja podloge, pre upotrebe vibracionih valjaka, pret-
hodno lako povalja statickirn valjkorn.
Slojevi tucanickog skeleta se valjaju ili vibriraju dotle dok se ne postigne zahteva na zbijenost (nosivost).

-Ie Pri valjanju se upotrebljava minimalna kolicina vode, potrebna u toj meri da zrna tucanika pri
._ vibriranju nadu svoje mesto u slojevirna tucanickog skeleta. Neravnine, odnosno mesta gde nastaju
sleganja pri vibriranju, ispravljaju se dodatkom novog materijala. Posle izvrsencg zbijanja tucanickog
skeleta i njegovog susenja.i.pristupa se razastiranju materijala ispun~. Najboljise razultati postiiu .

JI ako je materijal za ispunu suv, kako bi njegova zrna prilikom vibriranja popunila supljine izmedu
neprikljestenih dodirnih povrsina tucanika. Razastiranje rnoze biti rucno iIi, bolje, prirnenom ras-
pcdeljivaca. Ispuna se razastre u tankirn slojevima preko zbijenog skeleta, a zatim vibracionim plo-
cama ili valjcima utiskuje u slojeve za vreme ad vise radnih hod ova. Vibrira se sve dotle dok se slo-

JI jevi tucanickog skeleta potpuno ne ispune. Preostala kolicina ispune se uklanja, a zatim vrsi ravnanje
i doterivanje slojeva po profilu primenom statickih valjaka.
Vibriranjem slojeva tucanickog skeleta postize se da se zrna tucaoika toliko priblize jedno uz drugo
i da pri vibriranju zrna ispune ne mogu da ulaze izmedu prikljestenih dodirnih povrsina tucanika,
JI vec sarno J preostale supljine.
LJ pogledu ~tabilnosti znatno je bolja podloga izradena po ovom nacinu, nego ooanavedena pod
taco 8.33L

JI Ispitivanja po metodi triaksijalncg pritiska pokazala su da je ugao unutrasnjeg trenja u skeletu od

drobljenog kamenog rnaterijala bez ispune sarno nesto manji nego u skeletu sa ispunorn. Takcde
je utvrdeno da su deforrnacije znatno vece U skeletu bez ispune, nego u skeletu sa ispunorn.

J 8.34 Uti ski van j e (penetracija) i s pun e

U tac. 8.23 navedeno je da udeo una vel icine 0,06 mm u ispuni sme da iznosi najvise 3 %, ukoliko
se radi 0 piasticnorn materijalu, jer ako je procenat tih una veci, postoji opasnost stvaranja lepljivih
filmova i grudvi pod uticajem vode. Usled vlaznosti materijala ispune srnanjilo bi se trenje izrnedu
~

, una tucanika a pored toga, vlaini filmovi, odnosno grudve, sprecili bi utiskivanje ispune prilikorn
vibriranja skeleta, te se usled toga ne bi dobila stabilna podloga. Kao sto je pornenuto, U taco 8.332
najbo lji se rezultati posrizu a ko jc rnatcr ijal za ispunu suv. Svakako da je to tesko ostvar it i, te se
zbog toga prcpor ucujc da sc ova VI'S[:t rad ova izvodivpo suvom i toplom vremenu.·
 ".

trana 14 JUS U.E9.020

U tabeli 3 prikazana je dubina utiskivanja materijala ispune u tucanick] skelet, u zavisnosti od gra-
nulometrijskog sastava tucanika, kao i krupnoce i vlaznosti zrna ispune,

'_. Tabela 3

Materijal ispune

++Tucanicka+:" Pesaksa oblirn

zrnimll 0 do 1 mm
---1- .
Kameiia sitriez" 'j Kamena-sifnez
pesak 3 do 7 mm
i
podloga
suv I vlazan 13 do 7 mm
suva
17 do :'5 mml
vlazna
vlazan

1------';---
Dimenzije
Utiskivanje u em
zrna u mm
I I
I
.' 1·.-

40 do 60 I 20 8
I 20
I 5 I 20

25 do 60 I 20 I 5
I 5
I
,
- I
,
3

15 do 60 I 20
I 3
I - - -
.
Iz tabele se vidi da vlazan materijal ispune, prilikom vibracija tucanickog skeleta, tesko prodire u
skelet (3 do 8 em). Materijal za ispunu treba da je dobro granulisan i da odgovara taco 8.2. Isto tako,
materijal za tucanicki skelet treba da ima povoljnu granulaciju,
Materijal za ispunu, po mogucstvu, treba da bude suv, kako hi. se ostvarila bolja penetracija pri vi-
briranju i dobila stabilna podloga sa najmanje supljina i sa najmanje deformacija u toku saobracaja,
Dubina utiskivanja ispune zavisi ad toga da Ii je materijal suv ill vlazan. Iz tabele 2 se vidi da suv
prirodan pesak krupnoce 0 do 1 mID<pro dire u dubinu 20 em, a vlazan 3 do 8 em. Za osnovni
materijal krupnoce 40 do 60 mm, dubina penetracije vlazne ispune je takode 20 em, a ukoliko kod
osnovnih zrna (25 do 60 nun i 15 do 60 mm) nije zastupljena postupnost, penetracija kamene sitnezi
jedva dostize dubinu od 5 em, ili ise uopste ne moze utisnuti, t
Pre utiskivanja ispune, tucanicki skelet treba da je dobro zbijen, Materijal ispune treba da je suv,
odnosno vibriranje ispune plocastim vibratorima treba vrsiti u tankim slojevirna i u vise navrata.
Ukoliko se ne rnoze obezbediti suvmaterijal za ispunu, preporucuje se da se ova vrsta radova izvodi
pri suvorn i toplorn vrmenu. _~_-.
Podloga izradena od drobljenog karnenog materijala sa najmanje supljina ima elasticna svojstva,
eak i pri teskorn saobracaju.
Ukoliko se preko izradene podloge odmah izvodi kolovozni. zastor, elasticne deformacije ne treba
da prelaze 0,2 mm. Preporucuje se da se zastor ne postavlja pre nego sto se zavrsi stalna deformaeija
POdl~ge o~ 1,5 em koja lse stvara odmah po pustanju puta u saobracaj.

8.4 Ispitivanja
8.41 Materijal

,
Uzorak drobljenog materijala, tucanika, kao i materijala ispune prema taco 6.22 treba ispitati pre
pocetka isporuke, a u toku izvodenja radova posle svake isporuke od najmanje 3000 tona tucanika,
odnosno 1000 tona rnaterijala za ispunu,
8.42 Ravnost sloj eva
Ravnost slojeva se proverava letvorn duzine 4 m u raznim praveima (tac. 8.31).
I
8.43 Zbijenost sl oj ev a
Zbijenost slojeva ispituje se po metodi
- Modula deformacije E, koja se kod nas retko upotrebljava ;
II
- Modula stisljivosti Me, koja se uglavncm upotrebljava.
8.431 Po rnetodi modula deformacije tac. 8.322 sloj se opterecuje
dva opterecenja.
Modul deformacije dobija se po sledecern obraseu:
presom preko ploce precnika 30 em sa
II
E=IS--
, s
F·R
II
gde je:

\..-
E -
F -
modul
opterecenje
deformacije
ploce,
dobijeo
u kp;
optereeenjem place sa dva opterecenja ;
II
R - poluprecnik ploce, u em;
s - sleganje plo~
~::1:~~
u em. c

'.1
-~ JUS U.E9.020 Strana 15

-I Prerna dijagramu na sl. 7, za postignutu zbijenost drob1jenog materijala od 100 % po standard nom

~I.•.,
Proktorovom postupku postiie se modul deformacije E = 1750 kp jcm2, dok za istu zbijenost
oblih zrna, modul deformacije iznosi sarno E = 1250 kp jcm2. Ako se zbijenost poveca na 103 %,
moduli deformacije E rastu, tako da je zadrobljen materijal E preko 2000 kp jcm2, a za obla zrna

~I E = 1600 kpjcm .2

-I ~
"E
2000
:---1-- r-----ir~~~~:~T7-'
-I -u
1750 .f----'-l--- /"/ I
I' ~~0~~~=--'
L---~ -t------~~r:
01

-
-'"
w
1600 I
. ~_-=-L
. ~~~~I~.~==
I /"

1500
195'/.
-I I\Q3J..!---/"./
// //
-7/"~-~__
I _._ _
I
..co..-_-:
_____ OBLA ZRNA
--
'\
/"

•.. .s-:
,
.
95 ·f • ______ OROBUENA ZRNt..

-Ie •••• I

~I STEPENI
NERAVNOMERNOSTI

U = d60
7 10 20 30 40

~I Slika 7
d1Q

Iz dijagrama na sl. 7 se utvrduje da do stepena neravnomernosti U = 7 modul deformacije E za

~I obla zrna naglo raste, a da je taj porast usporen iznad ove vrednosti.
Napomena. Navedena metoda je nernacka, taco 8.321 i kod nas se retko koristi, JUS ... u pripremi.
8.432 Po rnetodi modula stisljivosti Me upotrebljava se plocaprecnika 16 ili 30 em.

J Ova metoda se koristi za odredivanje nosivosti pojedinih slojeva kolovozne konstrukcije

denom nivou, a isto tako i kao merilo zbijenosti slojeva donjeg stroja puta (posteljice).
na odre-

Modul stisljivosti izracunava se iz jednacine ;

J I

Me = f s :
t.p
t.s . D

Je gde je:
_ fo - faktdr
II
oblika naprezanja ; za ploce kruznog preseka fo = 1;

P - specif'icno opterecenje u kp (cm2, preneto preko ploce na tlo ili sloj koji se ispituje;

J t. p -
t. s -
razlika specificnog
razii~a u sleganju krute kruzne
opterecenja izrnedu
ploce,
dva stupnja
izrazena
opterecenja,
u em, za interval
u kpjcm>;
t. p;
D - ~
precmI"'k kr mne
~ 1 ~
pace, U ern.

Ji Vrednosti

-
m~dula

za donji l!troj i posteljicu

stisljivosti »M,« sracunavaju

t. p = 0,5 do
se u sledecirn intervalima

1,5 kp/cm-:
t. p;

J -za podloge, odnosno njene slojeve,

- za zavrs~i sloj kolovozne konstrukcije (bez habajuceg sloja) .. .. ~ p = 2,5 do 3,5 kp/cm>
t. p = 1,5 do 2,5 kpfcm2;

Napomena, [Metoda ispitivanja po ovoj tacki odgovara metodi po svajcarskoj normi SNV 40317.

J 8.433
Detaljan postupak bice propisan u JUS ... (u pripremi).
Kao rezultat' ispitivanja zbijenosti (oosivosti) uzirna se prosek ad najrnanje 3 ispitivanja,

J 8.434 Ispitivanja zJijenosti podloga irnaju se vrsiti po metodi i usiovima sadrzanim u projektnom elaboratu'
Napo minje sle da se navedeni uslovi mogu ispuniti sarno u slucajevima aka se podloge izraduju od
granUliSanog! kamenog materijala prema prikazanim linijarna, sl. 5, 6 i 7 i opisauim nacinima ugra-
di:a~ja. ~sto tako, tamyonski ~ioj ~rem~ taco 7 tr.eb~ da ispuni za~te~an~ uslove, kako bi se izbeglo

J
, utiskivanje zrna tucan ika uta] sloj prilikorn valjanja, odnosno vibriranja tucanickog skeleta, Ovo
Cesce zavisi 08 krupnoce zrna tucanika i debljine noseceg sloja podloge, au maojoj meri od tamponskog
sloja, mada je i njegov uticaj znata.n. Tarnponski sloj se moze poboljsati dodavanjem karnene sitnezi
I
.u po trebn oj kol icini, koja se odreduje ispitivanjem.
•....•
rana 16 JUS U.E9.020

l
'-'
9 Podloga sa sljunkovitirn gornjim nosecim slojevima

9.1 Debljina slojeva

De bljina slojeva podloge iznosi i to:
.......•.•..
- za slab sacbracaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 25 em,
- za srednji saobracaj 35 em,
'---'
- za tezak i veorna tezak sac bracaj . . . . . . . . . . . . .. 45 em.
Ukoliko se predvida gornji noseci sloj od bitumeniziranog materijala, mogu se navedene debljine
sljuncanih podloga smanjiti za 1,5 puta debljine bitumeniziranog materijala, pri cernu ne treba ici
--- ispod debljine od 25 em.
Navedene debljine su orijentacione,

9.2 Gcanulacija sljunka i peska

Na s1. 8 prikazan je dijagram sa grar icnim linijama 1 i 2 izmedu kojih treba da se nalazi linija pro-
sejavanja za upotrebljeni slJunkovito-peskoviti materijal.
'j

00n ' ---;

t,

_J 00

-~~rnm[JI]I=lFR II I V
I I 111 III
I II i:J1
L_
IT I
I I
I
I
I II v' /
1 I f--l.-
t-+ '0

'-' IT
[J
IT
rr
*Htl10

...i....H+---,-
I
I
1--->-

-e-
-

I
I

I
--
-
--

---;
T

.II
111
II
I
1,(
--~-r-n
I
,

1
1 1 J_
----+-
I----<--
_
so

7rJ
'o
",-,-1'1 1 1 I - V I I II ;; I 1 I------i- 60"8

B ~"" 1- 1----." / I I I II / I . 1 f--+-- 13-

\J
- <>
It -r-
~ so -l
..1 II I 1I -f-- II 7
II lLw-r '1L
I V _ II 1 1---_--,
50

2
H-
~I
:I -- 111....---, If I II -CD ~

•.... hw>- I 1 I Y I II I II <lJ

en

-rr
'"
I I [,([~ / I I II I I 0
. t: r7IJ '---+::' 30

Fj--I -,n
I I I I I 1 1 lie- _ E

+m: =
20 ~

,i,i: /1 :,::
l':UJ:ill
, ,,>-
l
~ OO>-4.kf-
>-
~ I 11' Y
J..-ti'U+I---I
I U1L-J I
: I Ji1
II
!lillil I
I j 10

~~I~'10~olt!'lIIIIU
~ '"
II~~~~LL~~~
~ ~ '" ct '" !:!
a
~ <:>
Q

~
Q <::> <:I "" Q

d <:S
Preenik zrna d u mm '" Q Q

'"
Slika 8
'---' 9.3 Izrada
9.31 Zbijenost slojeval
Slojevi se vibriraju dok sb ne postigne zahtevana zbijenost. Zbijenost od vibriranih sljunkovitih
slojeva zavisi od granulornetrijskog sastava i oblika zrna, Ukoliko je hrapavost zrna veca, vece Je
trenje, te se time postize v1eea zbijeriost, odnosno nosivost. Nejed no lika zrna peska treba da ispune
supljine najkrupnijeg sljunka povoljnog - rogljastog oblika, sto omogucava izradu pod loge sa
najrnanje supljina. Ovo sd moze postici ako se rnesavina sljunka i peska nalazi izmedu granicnih
linija 1 i 2, prikazanih Ina 51. 8.
dso
Stepen neravnornernosti U = -d-· (tac. 8.321)
to
ne treba nikada da je man]iI od 15, a moze i6 do 36,7. Ukoliko se stepen neravnornernosti sljunko-
vito-peskovitog materijala Ivise pribliiava vrednosti 36,7, i ukoliko je sljuncani materijal neravno-
mernijeg sastava, utoliko ce njegova zbijenost zavisiti od upotrebljene kol icirie vode koja treba da
je u optimalnim granicarna.
9.32 I r: r a d a s I j u n cane I pod log e " . . .
Gotova mesavina nanosi se u vise slojeva preko prethodno zbijene I prirnljene posteljice ili tampona
i zbija vibraeionim valjcirna , pogodnim vibraeionim plocarna ili valjcirna sa gumenim tockovima
Debljina jedrrog SICjl treba u zbijenom stanju da iznosi najrnanje 15 em. Ukoliko se materijal raza-
stire u pojediriacnirn fra kcijarna, svaka frakcija se u odredenirn odnosima nanosi prek o .povrsine
posteljice i mesa pogodni1 spravama. Svaki sloj zb.~a se pri op.timalnoj .~olicini vade u vise radnih
hodova sve dotle, dok se ne postigne zahtevana zbijeriost 1 nosrvost. Zbijena podloga izravnjava se
po profilu pr imenom stat ick ih g!a[kih valjaka.
:1~··;~
:~y;~.
+n
...11
JUS U.E9.020 Strana 17

.wI 9.4 Ispitivanja

.~.41
.-11.....
'
~(a v 0
Ravnost
0 s t s I 0 j e v a pod log e
slojeva se ispituje u svernu prema taco 8.42.
9.42 Materijal

-I Oblik zrna, stepen neravnornemosti i granulometrijski sastav materijala treba da su u svemu prerna
tac. 9.2 i 9.31 i prema JUS B.B3.050. Mesavina se pre upotrebe ispituje i u pogledu stetnog dejstva
rnraza. Sljunak i pesak moraju biti cisti, postojani prefna atrnosfeiilijama, bez skriljastih, raspad-
nutih i humusnih sastojaka. Sadriaj prasinastih ili glinovitih cestiea ispod 0,02 mm sme da iznosi

-I 9.43
najvise 3 % mase, a one u suvorn stanju ne smeju stvarati grudvice.

Ls p i t i v a n j e gotove podloge ili slojeva

Nosivost se ispituje primenorn ploce, a zbijenost pojedinih slojeva po modificiranom Proktorovorn

-I postupku.
Ukoliko se ispitivanja vrse plocom, modul deformacije taco 8.431 treba da je E = 1200 do 1500
kp/cm", a modul stisljivosti tac, 8.432 treba da je Me = 800 do 1000 kpjcm2, U oba slucaja u zavis-
nosti od vrste puta, kao i od debljine asfaltnih slojeva iznad podloge.
-I Stepen zbijenosti svakog sloja treba da se krece od 95 do 98 % modificiranog Proktorovog
zavisno od vrste puta. Moduli E, Me i stepeni zbijenosti po Proktoru, kao i dozvoljeni
postupka,
procenat
supljina, odreduju se na osnovu prethodnih ispitivanja materijala koji ce se upotrebiti, a def'initivno
se utvrduju projektom i ugovorenim elaboratom.
-Ie
10 PodIoga sa bitumeniziranim gornjim nosecim sIojevima
~I Noseci slojevi ove vrste upotrebljavaju se za svako saobracajno opterecenje, a narocito za puteve
sa teskim i veoma teskim saobracajem, gde je tlo posteljiee postojano na mrazu i dobre nosivosti.
Preimucstva ovih podloga su sledeca :

~I - koriste se materijali koji se nalaze na lieu mesta ili u neposrednoj blizini tiase puta, eventualno sa
njihovom preradom, sto je ekonomski gotovo uvek povoljnije U odnosu na materijal koji bi se do-
vozio sa velikih daljina;
- podloge su monolitnog sklopa, te zajedno sa zastorom cine kompaktnu masu;
- veoma dobro prenose opterecenja i ublazuju saobracajne udare;
~
- podloge imaju elasticna svojstva i prilagodavaju se dopustenirn deformacijarna podtla (posteljiee);
- obezbeduju vecu sigumost od stetnog dejstva mraza, jer bolje sprecavaju prodiranje atmosferske
vode u posteljicu puta;
~ - omcgucavaju bolju ravnost kolovoznog zastora, a pored toga moze se nesmetano vrsiti saobracaj
preko svakog, tek izradenog sloja podloge;
- za izradu ovih podlaga koristi se ista mehanizaeija kao i za asfaltne kolovozne zastore, prema

J JUS U.E4.014;
- radovi se izvode veoma brzo, sto nije slucaj za ostale vrste podloga;
- podloge se mogu lako pojacavati dodavanjern novih slojeva.

Je 10.1 Sastav
Noseci slojevi od bitumeniziranih materijala sastoje se od mineralnih mesavina za koje kao vezivo
sluzi bitumen i1i katran. OYe mesavine spravljaju se u asfaltnim bazama i ugraduju po vrucern ili

J toplom postupku.
Prema granulo!inetrijskolll
- sitnozrni bitumenizirani
sastavu rnineralnog
noseci slojevi,
materijala, ove mesa vine mogu biti:

- srednjezmi I' bitumenizirani noseci slojevi,

J - krupnozrni bitumenizirani noseci slojevi.

Pored navedenih, u biturnenizirane nosece slojeve spadaju biturnenizirani noseci slojevi po sistemu
makadarna, prerna JUS U.E4.012.

J 10.2 Debljina nosecih slojera podloge

Orijentaeione debljine slojeva, sa odgovarajucim debljinarna kolovoznog zastora, prikazane su u
tabeli 4. I'

J ,
Tabela 4 Mere

!
u em

veoma
Sa obracaj slab srednji teza k

J
teiak
I I I I
Debljina nose- I
cih slojeva 5 do 10 10 do 15 12 do 18116 do 20

J Debljina asfalt-
nog kolovozoog
I
zastora -,do 3 II 3 do 5 5 do 8 Ipreko 8
r
I -""1
•••••a 18 JUS U.E9.020
I
....• Iz tabele 2 vidi se da sloju od vibriranog tucanika, debljine 15 em Oak saobracaj), odgovara sloj
ad biturneniziranog sljunka, debljine svega 5 do 10 em.
I
10.3
Stvarne debljine slojeva morajir se proracunati prema tac, 4.13.

Materijal
I
....-e-, ...
10.31 Tucanik i kamena sitnez moraju biti od stena postojanih na mrazu, vrernenu, zilavi i evrsti, ostrih
ivica, kockastog oblika, bez raspadnutih i muljevitih sastojaka i dobre prionljivosti.
Kvalitet k~ena za tucanikjtreba da je u svemu prema taco 6.12.
I
10.32 Sljunak i pesak moraju biti qisti, na mrazu postojani, bez raspadnutih
taka, Udeo prasinasto-glinovitih sastojaka najvise 5 %.
organskih i humusnih dcda-

Za ovu svrhu moze se upotrebiti pesak, sljunkoviti pesak, sljunak, drobljeni sljunak i drobljeni pri-
I I

•
rodni kamen.\
Mineralna mesavina mora da bude take sastavljena da u svemu odgovara uslovima u taco 10.42.
MineraIni materijal kod koga se pri susenju obrazuju grudve ili koji Una suvise sitnih frakcija nepo-
godanje za ove radove. Upotrebljivost mineraInog materijala sa vise od 5 %mase udela zrna ispod
0,02 rum ispituje se u pogled1u bubrenja, Ako se dodaje filer, treba uzeti odgovarajuce vrste filera
prema rus
B.B3.045.

FlLER P€SAK 5UUNAK

100

I I
90 t

80 L~~-+~I +-~Jf~-n~
.-+---+----t +---I--l--t-J--r----c:-:7

70L-J-J----+--~--~--t_~_J~~~~r_~1 I

50 I I I I I i :11
I
50 I

40

Ll-~~-4-~'"T7~r -+-+---1--1- ! 1 I 1 II
,-
I

ill
-
20

•.•....
10
Ff~
L- .l ~C--_.L._ .. - -l- ....+--l--- ~---l- ..f- 1 I I I II
II
I
I
,
..-I
I
I

T LD
.-, I I I r
-s
~I~ .n
CI) LD
'"~<'">Cl
U")
N

.-B-
c:i a ~ -" -' '" N c-i ""
'" 0 <0
- - -
0 N .n a
<'<.
U>
"" •.•••<s
a (")
co
'" LD

-- I ,., I I
a
I
C!) 6
I I
C'l 6 0
I I I I I ! !
U")
o a ""' a U>
q <0
U>
q 0 0 <0 <.0

II
....; 0
<:) <D
""' c:i 0 Lf1q:)---: <:)
I ~'
- -
<0

~
""'
cs
-.J
b
tn
b
ill
ci ci --' '"-' -' N N -.J ui 0 ai
- N <D
'" N""...., -.J
0
co
,
Slika 9

.vA "·~:i I
I
~
JUS U.E9.0'20 Strana 19

JI 10.33 V e z i v 0

Kao vezivo upotrebljava se bitumen za kolovoze prema IUS U.M3.01O. Bit 55/50, 50/75, 45/120
i 40/200, ili katran za kolovoze K 250/500 prema JUS D.M3.040 i JUS U.M3.050. Tvrde vrste

JI.•....
' 10.34
veziva pogodne su za mesa vine finog materijala,

Mesavina
dok su mekse pogodne za grubozrne mesavine,

~I Bitumenske rnesavine za izradu nosecih slojeva mogu biti:

a) Sitnozme sa 0 do 20 % zrna preko 2 mm (sl. 9); glavni sastavni materijali su prirodan pesak
ili mesavina sa drobljenim materijalorn, sa dodavanjem filera i drobljenog peska.
Kao vezivd za izradu mesavina upotrebljava se Bit 45/120, Bit 55/50, Bit 50/75 ili visoko viskozni
katran za kolovoze. Potrebna kolicina veziva odrec1uje se prethodnim ispitivanjem.
~ b) Mesavine ~rednjeg zrna sa 20 do 60 % zrna preko 2 mrn (sl, 9); glavni stastavni delovi su sljun-
koviti pesak ili drobljeni materijal ili mesavina jednog i drugog, sa dodavanjem filera, prirodnog

-II ili drobljenog peska, .

Kao vezivd upotrebljava se Bit 50/75, Bit 45/120, Bit 40/200 i1i visoko viskozan katran.
Potrebne kolicine veziva odreduju se prethodnim ispitivanjern.

-I c) Krupnozrne mesavine sa 60 do 80
ili drobljeni
% zrna iznad 2 mID (sl. 9); glavni sastavni delovi su sljunak
materijal ili mesa vine jednog i drugog, sa dodavanjem filera, prirodnog peska
ili kamene sitnezi.
Kao vezivo se upotrebljava Bit 50/75, Bit 45/120 ili Bit 40 /200 ili visoko visokozan katran
i katran 250/500.
lie Potrebne kolicine veziva odreduju se prethodnim ispitivanjem. Da bi sepostigla traiena stabil-
nost moze se mineralni materijal nepovoljne granulacije popraviti dodavanjem nedostajucih

-I. zrna i to: ked peska mesanjem raznih nalazista, a kod sljunkovitog peska, sljunka i drobljenog
materijala dodatkom filera, sitnog peska, drobljenog peska, sljunka ili kamene sitnezi, Dada-
vanjem drobljenog materijala znatno se povecava stabilnost slojeva.
Bolja prionljivcist veziva za mineralni materijal postize se dodatkom 1 do 2 % mase hidratisanog
kreca, I
JI Na sl. 9 prikazane su linije prosejavanja sitnozmih, srednjezrnih i krupnozmih rnesavina za
nosece slojeve od bitumeniziranih materijala, pri cemu treba granulometrijski sastav peska da
odgovara d~toj liniji. Sitnozrne mesavine treba da se nalaze izrnedu linija 1 i 2; sr ednjezrne izmedu

J 10.4
linija 2 i 3, a krupnozrne mesa vine izrnedu linija 3 i 4. Linije 3' i 4' su idealne linije za mesavine
ciji su Slojri debljine 5 i 7,5 em.
Uslovi kvaliteta za slojeve
Bitumenski slojevi moraju ispunjavati sledece uslove kvaliteta:
JI 10AI Stabilnost
tabeli 5.
i defbrmaeija
I
(tecenje) slojeva prikazanih na sl. 9 po Marsalu (Marschall), date su u

-I Tabela 5 ,
Modificirana

Je .. .~-
I
Originalna

Stabilnost
Marsalova metoda

procenat I
Marsalova metoda

stabilnost tecenje
tecenje

-I Slo] Saobracaj

na 60DC
najrnanje
na 40°C
I
na 60°C na 40°C
supljina
sabijene
asfaltne
najrnanje
oa
40°C
na
40 DC
mase

J I
I

I kp
I kp
I mm
I mm
I %
I

I kp mm

I
I 2
I 3
I 4
I 5
I 6
I 7
I 8
I 9
J lak i sredoji
I
saobracaj 140 470
I - 665 2 do 5

J I noseci
sloj tezak i veoma
tezak sao- I
i
I
I
I
bracaj 210 580 - 1 820 2 do 5

J lak i srednji
I do 4 I I do 4 . I
I
I
I
saobracaj 170 520
I
- I 735
3 do 5
J II noseci
sloj tezak i veoma
teza k sa o-
I
i
I
I
I
I
I
i

!
! I
bracaj
I 255 650 - 925
I
J -.--~----------.-.--.--.- -- .--- .
i
._._.---- --.--.-----------.---~-~-.-- .. - --
 ~c~,!.-

-
Tabela 5 - nastavak

1
I 2 I 3
I 4 I
i
5
I 6
I 7 I 8
I, 9

.......••..•. ~ 11ak i srednji I I

;
I ;
i :
saobracaj 200 565 i - 800
III noseci
tezak iveoma I
I
I
sJoj
tezak sao-
I
bracaj 300 730 - 1050
1 do 4 1 do 4 3 do 5
lak i srednji
saobracaj 225 610 4 do 8 865
vezni sloj
tezak iveoma
(binder)
tezak sao-
bracaj 360 835 2 do 6 1220
I

10.42 Zapremina supljina u odnosu na ukupnu zaprerninu, u %:

- za sitnozrne mesavine~ od 3 do 20 %;
,.
- za mesavine srednjih una, od 3 do 16 %;
- za krupnozrne mesavine, od 3 do 10 %.
Zbijanje je povoljno ako lzapreminska masa probnih tela ili izvadenih jezgra iznosi 95 % probnih
Marsalovih tela. Ako se ugradivanje vrsi u vise slojeva, najnizi sIoj rnoze imati i 90 % zapreminske
mase po Marsalu,
Tacka razmeksavanja bitumena (PK) rnoze biti najvise 65°C, a tacka loma po Frasu, ispod 0 °C
(JUS U.E4.014).

10.5 Izrada i sabijanje slojera

10.51 lzrada
Bitumenozni noseci slojevi izraduju seu jedan ili vise slojeva. Debljina pojedinog sloja u sabijenom
stanju treba da iznosi najrnanje 1,5 -puta velicine najveceg zrna, ne veta od 10 cm. Debljina sloja
moze biti i veca uz primenu valjaka sa gumenim tockovima,
Nastavci slojeva ne srneju da se poklapaju. Temperatura ugradivanja zavisi od vrste veziva, godisnjeg
doba i upotrebljenih rnasina. Ona treba da se krece za bitumene od 100 do 170°C, a za katrane za
kolovoze od 60 do 100 o~.
Pojedini slojevi treba da su \Dedusobno dobra povezani, Pre nanosenja svakog sledeceg sloja povrsinu
treba ocistiti. Noseci tucanicki ili sljuncani sloj treba pre nanosenja gotove mase poprskati ernul-
zijom u kolicini 0,3 do 0,5 kpjm2. Kolicinu veziva za prethodno prskanje, ukoliko se radi neposredno
ispod zastora, treba pailjiv10 odmeriti da ne bi nastalo prabijanje veziva kroz naneti sloj.
10.52 Sabi"jan'je
Vrerne kada treba otpoceti Isa sabijanjem razastrte mesavine zavisi od temperature mesavine, vrste

,
i rnase sprava za sabijanje, Razastiranje i prethodno zbijanje sa ravnanjern najbolje se radi primenom
f'inisera. I
Pocetak sabijanja treba tako izabrati da ne nastane guranje mesavine peed valjkom. Celishodno je
prvo upotrebiti lakse, a zatim teze valjke, sa eelicnim ili gumenim naplacima.

,
Zahtevana zbijenost mora se svuda postici prema taco 10.4.

10.53 Masine
Za izrad~ mesavina koriste se rnasine koje sluze i za ostale vrste asfaltnih kolovoznih zastora prema
JUS U.E4.014. Za razastiranje sluze razastiraci i finiseri.
U izuzetnim slucajevirna, za manje kclicine rnoze se prvi sloj rucno razastirati, a masinorn sabiti,
Sledeci slojevi moraju se masinski razastirati i sabiti. Na nepogodnim mestirna oko objekta mogu se
svi slojevi rucno razastrti, ali se moraju rnasinski sabiti. Slojevi se obicno zbijaju primenom statickih
valjaka, I
10.6 Ispitivanje
10.61 Materijal ~
Kameni materijal se ispituje u pogledu oblika zrna, cistoce i granulometrijskog sastava prema
JUS B.B3.050, a veziva prema JUS U. M8. 010; JUS U. M3. 040; JUS U.M3.0S0 i dr.

- 10.62 Ravnost ~
Ravoost gornjih P,~~;SiQa SlrjeVa se ispituju

:r:~:~~
po taco 8.42.
\.1
-I JUS U.E9.020 31nua 21

-I 10.63 S tab i I nos t ide for m a e i j a

~I •.•..-
Stabilnost i deformaeija se ispituju po Marsalu,
tuju se prerna JUS U.M8.092 .
JUS U.M8.090, a zapreminska masa i supljine ispi-

10.64 M es a v in a

-I Pripremijena rnesavina proverava se stabilnoscu, deformacifom, granulacijorn, ekstrakeijom, tackorn

razmeksavanja i zaprerninskom masorn najmanje na svakih 4000 rn-' podloge. Zaprerninska
se odreduje najmanje na jednom uzorku (izbusenorn .jezgru ili isecenorn uzorku).
masa

-I 11 Podloga sa betonskim gomjim nosecim slojevima

-I Noseci slojevi ove vrste upotrebljavaju se za svako saobracajno opterecenje, a narocito za puteve
sa jakim i veorna jakim saobracajern, gde je tlo posteljiee postojano na mrazu i dobre nosivosti.
Podloge od betona ponasaju se kao ploce postavljene na elasticnu podlogu. Naprezanja ploca koja

~I nastaju usled temperaturnih promena, saobracajncg opterecenja i trenja mogu se priblizno sracunati.
Kako se naprezanja us led opterecenja prenose na veliku povrsinu, to su deformaeije tla male, usled
cega proizlazi da je nosivost betonske ploce velika.

-Ie 11.1 Debljina

Debljine betooskih nosecih slojeva, prema vrsti saobracaja, krecu se od 10 do 20 em i date su u tabeLi 2.

-I 11.2
11.21
Materijal
C e men t

-I Za izradu betonskih nosecih slojeva upotrebljava se cement PC 250 ili PC 350 prema JUS B.Cl.OI0,
u kolicini potrebnoj da se dobije trazena marka betona (200 ili 225 kpjcm-),
11.22 S 1j una kip esak

-I Sljunak i pesak moraju biti cisti, na mrazu postojani, bez raspad nutih organskih i hurnusnih sastojaka.
Udeo rnuljevitih sastojaka najvise 3 %. Linija prosejavanja
od betona prema JUS U.E3.020.
treba da je priblizno kao za kolovoz

-I 11.23 V 0 d a
Upotrebljava Ise svaka voda koja nije zagadena. U sumnjivim slucajevirna, vodu treba ispitati.

I 1.3 Razmak poprecnih i uzduznih sastavaka za betonske nosece slojeve

-I I 1.31 Duzine betonskih ploca date su u tabeli 6 prema temperaturama ugradivanja betona i njegovim
razlicitim koeficijentima izduzenja. Takode su prikazane temperature ugradivanja betona od +30 °C,

-Ie sa njihovim koefieijentima dilatacija za 6 X 10-6 (beton od k recnjaka sa malo Si02) i za 12 X 10-6
(beton od sljunkovito-peskovitog rnaterijala sa dosta kvarca). U tabeli su date duzine ploca (l),
kao i najrnanje duzine koje se preporucuju (11)' Ove najrnanje duzine predstavljaju normalne gran ice
u pogledu sigurnosti. Prema podacima iz tabele 6 daju se ove preporuke:

-I I) Dufina betonske ploce rnoze biti utoliko veca, ukoliko je temperatura ugradivanja betona niza.
a koeficijenat izduzenja betona manji.
2) Pogodnije je da se u granicarna rnogucnosti izraduju ploce sto vecih duzina, primenjujuci betone

-I sa malam dilataeijom pod uticajem temperaturnih promena. Na ovaj nacin znatno se smanjuje
broj poprecnih sastavaka, te se time ornogucava ekonornicnije gradenje.
Poslediee niskih temperatura su stvaranje pukotina u betonu, a u vezi s tim i stvaranje rnogucnosti
pucanja asfaltnih zastora polozenih preko betcnske pod loge. Betonske podloge su uvek rnanje pod-

J lozne uticaju temperature no asfaltni zastori. Konstatovano

asfaltnog zastora pojavljuje temperatura
je da se u betonskim podlogama ispod
od +30 "C, Zahvaljujuci
provodljivosti betona nastaje brzo izjednacavanje temperature
visokom koeficijentu toplotne
u unutrasnjosti podloge, tako da se

-I u njoj ne javljaju naponi veci ad 15 kp rcrn-, ako je asfaltni zastor nad podlogom debljine 5 ern.
Razmak poprecnih sastava ka slojeva od betona treba daje: privid nih 3 do 6 m, prostornih 18 do 50 m.
Manje razrnake prividnih sastavaka treba predvidati za beton velikog koeficijenta izduzenja (beton
sa dosta kvarcnog rnaterijala) i visoke temperature ugrad ivanja.

-J lsto ta ko , manje razrnake prostornih sastavaka treba predvidati pri izvodenju radova u hladoijem
godisnjern periodu i sa ve1ikim koefieijentom izduzenja betona. Prostorni sastavei mogu se izo-
staviti aka su prividni sastavci ta ko izvedeni da obezbeduju nesrnetano izduzenje betona.
Poprecni prostorni sastavci rade se primenom daske od mekog drveta, debljine 10 do 18 mrn, U
~ za visnosti od temperaturnih promena, a prividni sastavci upotrebom daske debljine 10 mm il i t ro-
uglastih dasCica ka o z.a betonske kolovoze prerna JUS U. E3.020.

.s ~ Das ke pre upotrebe

l··
rnoraju da stoje u vodi najma nje 24 s.ua
 ( r
r t t I I I l . I[
I p
tv
tv

C
'-
. en
C
in
~
0
N
0

I
'I

Tabela 6

Dilatacija asfaltriih zastora .

2,Omm -.~ 1,5mm I,Omm
na - 10 DC
I
Temperatura betona u DC
I Duzina ploca u mm

Tempera- Tempera- Tempera- za 6.10-6 za 12.19-1 za 6.1 O-a za 12.10-1 sa 6.10-1 za 12 do 10-6 .

tura izvo- tura za vre- turske

denja me zime razlike I II I /1 /
I /1 /
I 11 1 Il / 11

+ 30° _10° 40Q

8,30 7,50 4,15 3,50 6,25 5,50 3,13 2,50 4,15 3,50 2,08 -
+ 25° -10° 35° 9,50 8,50 4.75 4,00 7,15 6,25 3,58 3,00 4,75 4,00 2,38 -
---

+ 20° -100 30° 11,10 10,10 5,55 4,75 8,35 7,50 4,17 3,50 5,55 4,75 2,78 -
----
+ 15° _!00 25° 13,40 12,50 6,70 6,00 10,00 9,00 5,00 4,25 6,70 6,00 3,35 2,50

+ 10 0
- 10 0
20 0
16,70 15,00 8,35 7,50 12,50 11,50 6,25 5,50 8,35 7,50 4,17 3,50

+ 5° _10° 15° 22,20 20,20 II, I 0 10,00 16,70 15,00 8,35 7,50 11,10 10,00 5,55
.- 4,75
gde je : /- sracunata dufina 1
/1 - dufina koja se preporucuje.

•• •• .•.•..• e r-. .••.•• ... ------ --ei----------~~

•• •• -
-II
JUS U.E9.020 Strana 23

~I 11.32 Za sirinu podloge preko 6,0 ill potreban je uzduzni sastavak. Povrsine S obe strane sastavaka, po-

~I..•. ,
precnih (prividnih i prostornih) i uzduznih, pokrivaju se krovnom hartijom na sirini 25 do 30 em,
tako da se jedna strana ploce do spojnice premaie bitumenom Bit 45/200 na sirini od 15 cm., a za-
tim hartija zalepi za plocu. Na ovaj nacin omcgucava se nesmetana dilatacija ploce bez uticaja na
asfaltni kolovozni zastor nad plocom.

-I 11.4 Uslovi kvaliteta za gotovu betonsku podlogu

-I llAI Pritisna evrstoCa betonskih kocki -posle 28 dana i jezgra posle dva meseca:

na betonskirn kockama za ploce debijine 51 em . 200 kpfcm2;

-II -
na betonskim
na jezgra
kockama za ploce debljine 20 em
0 15 em (za ploce debljine 15 em)
.
.
225 kpfcm2;
200 k:p/cm2;
Savojna evrstoea posle 28 dana:
-II - za ploce debljine 15 em . 25 k:p/em2;
- za ploce debljine 20 cm . 30 kp/cm>;

-Ie 11.42 R a v nos t pod

Ravnost betonskih
log e
slojeva podloge mora biti ista leao u taco 8.31. Dozvoljena odstupanja ± 1 em.
-I 11.5 Izrada

-I 11.51 Betonski slojevi se izraduju slicno izvodenju kolovoza od betona prema JUS U.E3.020. Mesavina
betona spravlja se u mesalicamacko
betona.
1,5 minut. Za vreme transporta ne sme nastati segregacija

Transport i sabijanje betona moraju se tako uskladiti da se beton sa sigurnoscu ugradi pre pocetka

-I stvrdnjavanja.
Povrsina tampona se prethodno k:vasi; hartija nije potrebna.
Betonski slojevi nanose se i zbijaju primenom masina.
-I Drveni umeci za sastavke postavljaju se tako da se ne mogu pomicati ni iskriviti, Sastavci se pri
zbijanju ne smeju ostetiti.
Prividni sast~rci obicno se ne zalivaju, dok se prostorni moraju zaliti asfaltnom masorn za za1ivanje

-I prema JUS UJ.M3.095.

Izradena betonska podloga mora se u prvo vreme (oko 10 sati za vrerne vezivanja) stititi od susenja,
usled vetra i sinca, pornocu krovova ili na drugi povoljan nacin (raznirn prevlakarna, emulzijom i dr.):

Je Posle ovog vnemena mora se najrnanje 5 dana da stiti pornocu vlaznih pokrivaca ili peska. Sledecih
14 dana mora se kvasiti da bi za sve to vreme bila vlazna.

Posle 21 dan podloga se rnoze koristiti. Pre izrade bitumenskih zastora povrsina betona mora da

J bude dobro osusena.

Ne sme se ugraditi betonska mesavina koja ima temperaturu ispod + 5°C, niti se sme betonirati
na spoljnoj temperaturi izrnedu +5 °C i 0 "C. Za betonske nosece slojeve vazi isto sto i za betonske

J
kolovoze prema JUS U.E3.020.

11.52 Za izradu betonskih podloga upotreblja vaju se mesa lice, razastiraci, f'iniseri i vibracione ploce prema
JUS U.E3.020.

J II. 6 Ispitivanje

Materijal i podloga ispituju se po navedenim standardima za materijale i podlogu.

J 11.61 Prethodna ispitivanja

Prethodno se u laboratoriji ispituju:

J cement,
kameni materijal,

J granulometrijski
zapreminska
sastav,
masa svezeg betona,

"1~
k
pritisna i ravojna cvrstoca stvrdoutog berona.
I
 rana 24 JUS U.E9.o20

'-"
11.62 1 s pit i van j a nag r a d i 1 i Ii t u

-- ..•. ~"
..
Ispitivanja na gradilistu
- ispitivanja
susledeea:
po izgledu svojstava skodljivih sastojaka u rnaterijalima,
- ispitivanja krupnoce svake grupe zrna,
- ispitivanje sastava svezeg betona,

- ispitivanje pritisne i savojne cvrstoce na svakih 500 Ill, na izbusenim jezgrima betona prema tac,
11.41, -,

- ispitivanje ravnosti PfdlOge P"IDa taco 8.42.

i-

Veza sa drugim standardima

JUS B.B3.045 - Filer za ugljovodonicne mesa vine
JUS B.B3.050 - Tehnicki uslovi za kamene agregate za izradu kolovoznih zastora
JUS B.el.OIO - Portland cement
JUS U.E3.020 - Tehnicki uslovi za izradu betonskih kolovoza
II
--' .,jUS U.E4.012 - Tehnicki uslovi za izradu bitumenskih i katranskih makadama
JUS U.E4.014 - Tehnicki uslovi za izradu asfaltnih betona
JUS U.E4.016 - Tehnicki uslovi za izradu katranskih betona
JUS U.E4.018 - Tehnicki uslovi za izradu katranskih betona po hiadnom postupku
JUS U.E4.020 - Tehnicki uslovi za izradu livenih asfalta
JUS U.E9.022 - Tehnicki uslovi za izradu stabilizovanih podloga za puteve
JUS U.M3.010 - Bitu1en za kolovozne zastore .
JUS U.M3.040 - Katran za kolovoze
JUS U.M3.0S0 - Hladdi katran za kolovoze
JUS U.M3.095 - Mase lza zalivanje kolovoznih zastora
,
.."

JUS U.M8.010 - Metode za ispitivanje bitumena

JUS U.M8.090 - Ispitivanje asfaltnih masa metodom po Marsalu
.~
JUS U.M8.092 - Odredivanje zapreminske mase uzoraka iz zastora i nosecih slojeva
JUS U.M8.094 - Odredivanje upijanja vode uzoraka iz zastora
JUS U.S4.050 - Tipovi kolovoznih konstrukcija za lak i srednji saobracaj
JUS U.S4.0S! - Tipovi kolovoznih konstrukcija za tezak saobracaj
JUS U.S4.062 - Tipovi odvodnjavanja kolovoza
JUS U.S4.064 - Tipovi osiguranja kosina nasipa i useka i nozica nasipa

J--
-I
-- II
~ II
.~~? I
-I:,
~I.-r
__
UD K 625.855.31

JUGOSl,.O':0..N~~
STANDARD
. ._.
_.

T - .-
.:
_.

~=::-._
:-l'!O~kt~iln)O_i
_ JZR~DA GpR JIH NOSECI~ ~LOJEVA 00·
. ...

g~~cnjc'p-ut~v~__ _-

13LTUMENLZIRANOP r.~ I fRIJALA PO VRUC::Erv'lPOSTUPKlJ-·

. -
-.
I~.~.. -.
-=·U E9
Ukupno

-J ~T·.~
.
S!r;;na

. ~ ~~
u-'=vr - """-:0;
(J'll, r-
2:5

;-

-I
SA OBA VEZNO M ..,... - - •- '. ~
~ehnlCkl USIOVl. 1986_' :
PRIMENOM I

.....•••..• ~ ad 1986-04-28 Pravilnik br, 07-6073/1 ad .1985-12-26; Sluzbeni list SFRJ, br, 9/86 ;.

.,J,~
-I
~ !
;

Highway desig,!_and construction. Construction of hot-mix bituminous base courses. Technical require- ?
ments ,,
~

~ ~
~ ,
~~.
1~
Ovaj standard je nastao revizijorn stenderde JUS U.E9.027 iz 1976. godine. ,; .

-I /-
1
~
~
,

-I. 1 Predmet standards ,,'I,

f.

.J
,
.. I
Ov im standardom se utvrduje nacin izrade gomjih nosecih slojeva ad bitumeniziranog materijala po vru-
, )

-Ie earn pcstupku.

U daljem tekstu ovaj sloj se naziva gornji
. -:-_,__;"' ..U sluSaju. da qcrn]i b itumeniz.irani~nos~Cis_I?UltJ~,.pr~.r:rta_
bitumenizirani noseci sloj i ozn acava se skrace nicom 8NS.
trajno] n.?~~_~i,i .k'?? ~~b~ju.ci sl,oj;:0:r:~ase~aj;-:: :~:
"

~>::
_.)lt~ .:~:,~~':~n;;;~~,
b;tur'n;'i~'ni
no"c;,~'b,j~ci,'oj;
o>n:C:,~~1t~~~':C:~;::;~~i~,::ij";·
.......~;;~; '11
-I·<J~;
·2

... )~~,.::.
2., , Definicija l

";
.-.-- -~--
......_
.....;--.. _' ..
~!:

.~
-~

Gorn]] bitumenizirani noseci sloj je sloj izr aden od rnesavine karnenoq materijala i biturnenai uqraduje se
",1
~~
"J

..
kao deo kolavozne konstrukci]e,

~I
- -
3 Klasifikacija -~~
I'
11 3:~ Podela
I
I

BNS i BNHS prema nazivnoj

.
velicini zrna v\HCTV\TYT3A

PEnYbn~KA
CT AHA·APA\I\-:3AL\\I\JA
HA
MAKEAOH~JA
Prema nazivnoj velieini zrna , postoji slecieca padela:
e.p._-----
JI.: , .
8NHS
BNS
I
16 sa zrnorn od 0 do 16 rnrn ,
22·sa zrnom od 0 do 22 mm,
_----- 200_ rQA.
CKOnJE

-I'~ .~,'":":-::-:: .
BNS . 32 sa zrriorn ad 0 do 32 mm,
.BNS ... 45 sa zmom ad 0 dp 45 mm.
;.- .•.~-~-. ".-. -" .... ".-" .
~
~
I,

~
~.
I
r

-I 3.2 Po dela BNS i BNHS prema vrsti kamenog agregata

"

r
. . -:
Prema vrsti kamenog agregata, BNS i BNHS izraduju se ad drabljenog kamenog materijala, dro bineHjun-
. .
ka i peska ili njihove rnesavine , Ova padela prikazana je utabeli 1.

-I 3.3 Podela

Prema
BNS 22 i BNS 32 prema

qranulorne trijskorn sastavu

granulometrijskom

kamene
sastavu

smese BNS 22 i BNS 32, razlikuju

kamene smese

se:

J -
-
8NS 22 i BNS 32 sireg qranicnoq
BNS 225 i BNS 325 uzeg qr anic noq pojasa granulometrijskog
Podela prerna granulomeuijskom
pojasa granulometrijskog

sastavu kamene
sastava
sastava
smese prikaz an a je u tabeli 9.
kamene
kamene
srnese,
smese.

J 4 Pri me ria

J Primena
smesi
BNS i BNHS, u zavisnos ti ad granulometrijskog
i vrste biturnen a, a u odnosu na grupu
sastav.a kamene
saobr acajno q op tere ce nja prema stand ardu JUS U.C4.010 i
srne se, po rc kl a una u karnenoj

tip~ kolovozne kons trukcije prema standardu JUS U.C4.012, prikazanaje u tabeli 2.

J
~:-' 1) c ~ \It":' ""Y"J,. 7 ",-In .• 0 r\.l7 l. rl111
~ A ,{f1[\ -, b. CT.It.
 , II
•.... - .",-
(
- .;.--

T :ab<:lib 1" _ - -.- ~-

r r - - -.; ~-:;-
II
-"'
Ir-T
; V Jsta kamenog agregata za sastav kamene smese Oznaka
lr _1
l
rupa ~:lobr;Jcajnog op terecanj a prerna JUS-L .C4.010
II
I
,~
.,.. I
vrlo tesko
autoput
i
tesko I srednje lako I vrlo laka I

Drobljeni
JUS B.83.100, uz dodatak
fr akcionisani
-
kam~ni agregat prema
I
Kamenog brasna ..
A

lI I~-r- da I da I da da da
I
Drobljeni karnerii agregat separiran na najmanje
od 45 rnrn , uz do- I
•
,
tri frakcije sa najve cirn zrnom da da
da tak kamenog brasna Ip rernapotrebi) ,,_.
t --.- .:,.----
Neseparirani droblj eni kameni agregat sa najvecim
zrnam ad 45 mm, uz korekciju sastava dodatkam
pes.ka i/i!i kame nag brasna (prema potrebi}, ili ne-
separirani
karnene
vecirn zrncrn
~!jur.ak uz dadatak
:;I.•. ;e::~, droblJenag
ad 45 mrn, uz dodatak
najmanJe 30 % mase
zrna iznad 2 rnrn sa naj-
kamenog
c ne ne da da da I
b~na (prema pctrebi)
-----
I' -'. .
...----.-~ 1- I I I ,
" .0es~~arirani
""-'-'''-

najvecirn
-,,- - -
sli.ur~a.k il.i nesepari.ra_na_ drobina
--'-"" -' --- .•.".- ....--.- ..--~.
zrnom od 4S rnrn, uz kore kciju sastava
s~-= .. ..:.. ~. '; .,1 "'- ...r:::':<:t,...;. •• • ._"._"","_.,-,.,c: .. :'"·.:_,,,_-=!.:-.,,c- 1 "., ~,.-< I_~-= .::

......J 'T dodatkom peska ifili karnenoq brasna (prema po-

o ne ne ne

....
da da

trebi)
'"

5 Debljina

Debljina
sl oja

8NS i BNHS odreduje se z a svaki pojedini sluca] odqovarajucirn postupkorn dimenzionisanja

,
6
prern a standardirna
loske debljinelBNS

Uslovi kvalite ta sastavnih

'JUS U.C4.010 i JUS U.C4.012. Iz tehncloskih
IBNHS.

materijala
razloga u tabeli 2utvrdene su teh no-
.

.;
,
.....,

,
Kameni agregat .. ", __
• s: -, ., ~
6.1 ;'::
• .1 •• _ •••••••.•••• ~-- .•.•...:...~ ••. :.~:
~ t: .
- '..
6.1. S e par i rani k a m e-n i a 9 reg at i

6.1.1.1 Kameno brasno

Kameno or asno je kameni materijal krupnoce manje od 710 pm koji u svemu mora odqovar ati standardu .
JUS 8.B3.Q45.
Deo kamenog
Ekshaustarski
br asria cije su ce stice manje
komeni materijaf, dobijen
od 90
otprasivanjern
uiti naziva se punilo ,
pri prcizvodnji asfaltnih rnesavina ad eruptivnog
I
kamenog agregata, ne srne se upotrebiti za izradu BNS i BNHS.

6.1.1.2 Pesak ~
Pesa k rnoze biti prirodni ili drobljeni kameni mater ijal, Pod peskom za sastav kamene smese za BNS i
6NHS
Grar.ulometrijski
podr azurneva se prirodni
sastav peska
i/ili drobljeni
mora odgovarati
kameni materijal
uslovima
sa vel ic inorn zrna od 90 usn do 2 rnrn ,
datim u tabeli 3, a ost ale osobine uslovirna u ta-.
I
f:
beli 4.
Ie.
II
t:

;.-
i
I
I
1'1
-II
JUS U,ESL021 SIron., J
- ,-'
I
_ Tjibcla
r '-

, Grup a saobracajnoq
l' r -
;;- ~. -.

vrsta biturnena z a
-r ~ - Ei=

f-
Tehnoloska dcbljina !1
op terecenja prema Vrsta BNS i BNHS kolovoze BNS i BNHS u uqra-
JUS u.ca.o io denom sloju .•j
em

Vrlo tesko i auto ,- , BNS 22s A BIT 45 .•.•)ili 6 do 10

I f---

put 8NS 32s A BIT 60 ili 7 do 14

BNS 45 A BIT 90 .•.•*) 9 do 18
---
BNS 22s A .,- BIT'45**)'
- .. 6 do 10
BNS 225 B ili
BNS32s A BIT 60
Te~ko I 7 do 14
BNS 325 B ili
BNS 45 A
I,, 81T 90***) 9 do 18
BNS 45 B
,
I
BNS 22
BNS 22
BNS 22
A
B
C
BIT 60 6 do 10 ,I
.f
,~. ".':~.:,;i~.. l .
..• ".- !~,,· __ ·':c: .. ':..•...•
". ... BNS,'~~;~~·.~.~.-'<~-I.- . c'. ili ...
,,-., ._< .: ~!. '.~'..:,. f.:,.. •• ··.:· .... ~~.:
.. ":.._.::::r.~';';;"li""':
Srednje ._ . '." . BNS 32 B.. - ..... BIT 90
. ". . ~I
t"
6 do 14 . i
;'
. . ... .1' . BNS 32 C l
ili
.•.
I

BNS 45 A
BNS 45 B i
I...
BIT 130 --9do18
BNS 45 C
BNHS 16 A I
I
BNHS 16 B
I 4,5 do 6,5
BNHS 16 C i
BNH;;16 0 I BIT 90
Lako j 8NS 22 A
ili
vrlo lako BNS 22 8
I BIT 130 5 do 10
BNS 22 C
BNS 22 0 I ill
.l,

J.'"
BIT 200
BNS 32· A - .... - .
I
..,-. J.- __.-__
.!
:~ ;-.... -
--:.-'
I:,"
-,_:' BNS 32·
BNS 32
B:,' ;
C§;:" ....
'L? r:;;-:
..
~~~:--
,-.'-:-:
.:,~
.I~· ';:~6 do .14' j ; ..

T
J *) lzv ederia debljine mogu biti vece Hi man] e
BNS 32 0

,9 roleranci]e utvrClene u t. 10.4.

-I . ::
*"'j B1T 45 maze
* .•"') BI T 90 se upotrebljava
u sf ov i,
'sa upatrebiti sarno za deblj ine sloja ugra<livanJa preko 10 em.
samo za nadrno rsk e visine iznad 800 rn, odnosno kad to z ah tevaju klimatski

Napomene:

J L U slucaju
koristrukci]e ili preduzeti
polaganja BNS na cementnu
takvc odqovarajuce
stabilizaciju .treba izabrati takvu debljinu
mere da ne dode do n~fl~ktov'anja
asfaltne
pukotina
.+.,
u h abajucem sloju.

J "
2. Na kriticnirn
br ati takvu vr stu i debljinu
dconicama (raskrsnice,
B;"JS koja
au tobuske
ce onerncquciti
stanice , trake z a te ska voz:ila i dr.) treba iZ3-
srvaranje kolotraga zbog po sebriih us-

J lova

.3, BNS 45 rnoze se primcniti

saobr acaja .
sarno U sluc aju da se. za ispitivanje probnih tela izradenih iz la-
'. boratorijskog uzorka asfaltne rnes av ine i osobina uzoraka izvadenih iz gocovog kolovoz a,

J primeni poscbna
to d a nije primcnljiV<J za ovu vr stu BNSl.
metoda kojom se rnoze dokai:ati njegova upo treblj ivost (Ma:S<llova me, .

p
 I•
'Or" n" " JUS_U-.1:08,021 __"

•.....• ~
r -
:c. ~
--I•
I
-
F' r-
I
Pr ol.rzi kroz s ito i
I
i
t

Kvadratni % (m/m)
\ ,------_ .....-- '-, - ----- -,-----
..•. "", ; Standard otvor okaca
sita .-. -- '"
Prirodni
. ---
ili drobljeni
, -- _._--- --------
pesak prema ~US 8_83.100
.-- - .. ------
i
mm sitan 0/1 mm srednji 0/2 mm krupan 0/4 mm
'-
-
JUS 8.88_036 I: 0,09 najvise 10*l najvise 10"'l najvise 10*1
I _ ....
, . _ .... 0,25 ..
--- . -.-
_ ...
- -.. -,
,-- . - .. ,

0,71
, .
'-"

- - -

JUS 8.88.029
1,00 , "najrnanje
100
90
najmanje
-
90
. najmanje
-
65
2,00
A,OO 100 najmanje 90
--
"
I 8,00 100
*) Za eN):)tillni i priradni pesak najvise 5 % (m/ml.
I

-F ::.'::.-:
:,~Tabela 4: ."::::',,:.::,. r~:'~~--'- - -;:.-:-- "!" •• :~;.~~-:-=-=-;- .~:.:;
__ =~~=..:!zf~'

.
~
Prirodni
..

Standard Osobina
..... . .-- .....-. ,- Drobljeni pesak
":pesak c·:
- ,
.. -.: .' <. ':.' eruptivni karbonatni
",

1) JUS B.B8,036 Cestice manje od 0,09 mm,

-5 5 10
najv ise , u % (m/m)
"

2) JUS U.B 1.040 Ekvivalent peska, najmanje,

70*l 60*) 60**1

3) JUS BllBS.038
:1

-' u%

Sadriaj
se , u % (m/m)
qrudv iql ine , najv i-
-

0,5 0,5 0,5

- I -_._---.
4) JUS U .81.024 Organske ne c istoc e , n ajvi-
- 0,5 0,5 0,5
se, U % (m/ml -'

-.J '*) Ispi tuje se aka desak ne zadov.oljava u:S;ov prerna rednom broju 11. : .,- ," r,: ._-~_.-- -- -- ..
Aka je udea vJi ad 10 % (rri/rn}, pesak sa ne srne upotrebiti_
**) lsp i ruje se aka pesak ne z adovolieva US/OIl prerna red nom broju 11.
I '

:'.
--l - Aka je udeo veci ad 10 % (rn/rnl, pesak sa rnoze uoo tr ebi ti ukoliko Je ekvivalen t peska vcci od 60 %.

'p
6.1.1.3 Kamena sitriez

Pod kamenom sitnezi za sastav k arnene srne se za BNS i BNHS podrazumevaju se drobljeni kameni mate- •
rijali velic ine zrna od 2 do 32 mm k~ji se dobijaju drobljenjem stenske mase, drobine ili slju'ni~a. Kamena ••

II
sitnez" koja je dobijena drobljenjem slju nka mora da sadrz i najmanje90 % (rn/rn] drobljenih zrna (d roblje-

....1 no zrno je ana koje irna najmanje 50 % lomljcne povrsine].

H 6.1.1.4 Tucanik
~
l Pod tucanikorn z a sas tevkarncne smese z a BNS podr azurneva se k arrve ni rnatcrijal vcli cinc z:rn'] ad 32 do I
~
to
63 mm koji je dobijen drobljcnjem s te nske mase ili oblu taka Pod oblutkom podrazurneva se prir odni k a-

l: rnen i matcrijalsa velicinom zrna vscorn od 63 mmrraoblje noq oblika, koji nije predr oblicn Iii if': pre drob-
Ijen sarno do takvog stepena da ostaie n ajrnaije 50:~ povrsi~e svakog una z aobtjcnon obti ka. Tuca~ik:1
koji je d obij e n drobljcnJcm oblutka mor a d I SJdr21 nZljm<Jnje 90 % (m/m) dro bljunih zrna (d robljcno '
~
I: z rno jc one k ojc im<J n ajrn anjc 50 % lomljenc povrsi nc l .
Ii
~?. II '.
 ". ~':-<-':'::":" -- .... ~. -'..-. ;-
C.' . JUS U.E 9.021 i'1t'1!".a :
-;.- ... -

r' 6~1.;
I
=
'6.1.2.1
Ne
Nescparirani
5 e par i ran
drobljeni
j k a_m e':; L a~;;g
-.
karnerii agregati
afi
t
,
r
i
-:.: --
r
. Neseparirani drobljeni kameni agregat dobija se vestackim putern drobljcnjem cvrste stenske mase, sljun~
ka ili drobine. Neseparir ani drobljeni kameni agregat dobijen drobljenjem sljunka mora sadrzavati najrn a.
nje 90 % drobljenih zrna iznad 2 mm. Pod drobljenim zmom podrazumeva se ono zrno koje irna najrn a-
nje 50 % lomljehe povrsine. . . ~ I
, . I· . I

6.1.2.2 Neseparirani sljunak

Pod nesep ariranim jljunkom z a sastav kamene srne se BNS i BNHS podrazurneva se prirodni kameni mate-
rijal zaobljenoq oblika, koji nije predrobljen ili je predrobljen samo do takvog stepena da ostaje najmanje -I
50 % povrjiine svakog zrna zaobljenog oblika.

6.1.2.3 Neseparirana drobina . . .

. Pod nesepariralom drobinom za sastav kamen~' smese BNS i BNHS podrazumeva se prirodno usitnjena
.f !I
r
stenska masa sa zmom uglastog obllka, koja se aksploatise iz prirodnih nalazista bezpredrobljavanja,
;

6.1.3 Uslovi kvaliteta za kamene agregate

6.1.3.1 Granulometrijski sas tav frakcija kamenog agregata

, n
Granulorne trijski sastav frakcija kamenog agregata koji se mogu primenjivati za izradu BNS i BNHS pre-

t
..:t rna standardu JUS 8.83.100 dat [e , z a osnovne n azivne frakcije i rnsdufr akci]e separi ranog kamenog agre- . --,.~
;'
~
..
gata, u tabeli 51. ' .. '" . ·~ :.~~~::\~~.,-::.J:·;Fi~·.~"·' f~'r,::'
', ; .. r ' - .;:
, :i·
-, ~:I

;:.?-.:: Tabela5.' ,__ ', ..... :.~ :~. ":~:i .<. ;.;~,~··~2:.:~'·~··:·;··.f':(:~;;':;'~·~~·:':·~·;·:"-'·:.··.:.'
'~. :1,
; .
. '}~ Prolazi kroz sita 1\
~';: .
·;t . Kvadratni o tvor .
=-=>' .
;
.~\
~. % (m/m)
~ okaca sita
Osnovne nazivne frakcije kamenog agregata
mm

~ ..• 4/8 mm 8/16 mm 16132 mm

0,09*) rnaks. 1 I rnaks. 1 rnaks.i l '

2,00 maks.5
4,00 maks.15 maks.5
8,00 min.90 rnak s. 15 maks.5
16,00 100 min. 90 rnak s, 15

31.50
- 100 min. 90

:c. ,63.00.
• ,d,.", .
.
,'''I - -,
,,~..-..-' •. j. "" - .- ~.'.~: • ..;.. .,..: ••. -:.-.,. •••.•••••

I r: ~':~-- ~. --:: .~.~:-;.;;.~

I
.,.' "._,.,,,=.:
'~'-~:'~? " _
1 OQ :.-::~
' ...
:-.: ... -c. • •.
I
I
Kvadratni otvor Medufr akcije kamenog agregata
~. okaca sita

-I mm 2/4 mm 8111 mm 11/16 mm 16/22 mrn 22/32 mm 32/45 mm'

I 0,09*) maks.3 maks.l maks.l . maks. 1 maks.l rnaks, 1

J 1.00
2,00
rnaksc S
maks. 15
1 4,00 min,90 rnaks. 5

J. 8,00
11,20
100 maks. 15
min. 90
rnaks,
moks.15
5
maks.5
1 16,00 100 min. 90 rnaks. 15 maks.5

J 22,40
31.50
100 min. 9.0

10G!
rnaks. 15
min. 90
mai;:s.5
rnak s. 15
,~,

I
45,00 100 Olin, 90

J~ G3,00 100 I
!
l J
r ' :J
~l h,~:(;:':":1
,. I 1110IU~~l .,"
...;nll~( 1~:·~:ll.:.S~.I:lCl::"'~·:~1 JU"l'
.~ \, 11'1 n····•.'.
' .. I..~I.
.....
II
,.,;'~::-::.::...'
.:":::'.::-:',":~":~.-'
:- ".-.:----.---_ - -~-..---..-..--.-. - - --~--'-~ ~ --:---~" .--~- -,,------- '---. ~"'- --- ---1 •
....•
) ~ 6-'-:;' r'i::~~~,~,~:,:,:;':":i~~'
g~~~oij:,~~:~r.,of
dote su UI tabeli G.
:d~'Upe"O~":'inOgo~:",'e"",
~n""~'u'~''':
.
."-tJ)·
~

..• ~-:; i
Tabala 6 ~I
'-' Habanje po Los Angelesu
Grupa saobracaincq opterecen!a
, % (m/ml

'-'
.J"f~i::!::;,::~~~:
;t:,em .; .
"

I: .- deonice bez veznog

.
sloja
. . .
..

maks.23
maks.25
..

2) Teske maks.28
I!
3)' II Srednja. maks.30
.. maks. 35*)
4) Lako i vrlo lako
II -
Ii'
I
I
*1 Za BNHS maksimelna vrednost haban]a po .•Los Anqelesu" ma:!e blti 28 % (m/ml.
~ '.

-;"';~C;'~~";,:<~~ ..:f. ·;;';":~~::;'2.::.:r~:~,~~"-,:··

~":.:,::'~:
';:-;::;:1": ~ '; :c.:! ~'-c:,~~~;~,;:".;.,~~~<:,:
I!,-:I ~ .1.•••·•• ~:- ':\~';". '-:..~ •. ' ',;-:,".': !....,;.l:~ ",:~:"" _~-i~ ..
._.

6.1.3.3 Ostale osobine kamenog aqreqara

Ii -
Os tale osobine kamenog agregata date su u tabeli 7
..
.. '.-

.......... ;

Tabela 7

S'tandard Osobina Dozvaljeno najvise

-
1) JUS U.M8.096 Prionljivost sa bitumenom z a kolovoze
-
Procenat neobavijenosti ukupne povrsine svih zrna (u protivnom
. 20%
mora se upotrebiti odqovarajuce sredstvo z a poboljsaMje pr ioniji- 0

•. ,~ I ..
vosti)' . :

2) JUS B.88.044 I Postojanost na smrzavanje natrijum-sulfatom

I
5 % (m/m)
-.J - Gubitak posle 5 ciklusa

3) JUS B.88.031 Upijanje vade na frakciji granulacije 4/8 rnm"! 1,2 % (m/m)**)

~) JUS 8.88.048 Sadrz aj zrna u frakcijama iz nad 4 mm kod kojih je odnos najvece
20 % (m/m) .~
dimenzije prema najmanjoj dimenziji iz.nad 3 : 1
._--.
5) JUS 8.88.038 Sadr zaj grudvi 91 ine u pojedinoj frakciji O,2~ % (m/m)

*} Ukaliko se koriz ti karnen i aqre qat ad dva ili vise nal az ista, mora se ispitati u oijanje vo de isklluc lvo na frakciji 4/8 mm od svak e
¥~te kame~g_agregata.· " ~
-
oo} Upijanje
.
vade maze biti i vece aka je kamen. pos toj an na mraz i ako]e dok azana mcqucnost nje.gove prime,:e. -

Vezivo

Za spravljanje asfaltne rnesavine upotrebljavaju se, u z avisnosti od vrste BNS i BNHS, grupe saobratajnog.:,
op terecerija debljine sloja, riadrnors ke visine i klimatskih usiova bitumeni za kolovoze utvrdenl u tabe-
Ii 2.

Granulometrijski sastav kamene smese prethodnog sastava asfaltne rnesavine

Granulomctrijski karnene smese prcthodnog sastava asfaltne mcsavine mora biti u u tvr deriorn qr a-
I
SJstJV

nicnomrOdruCju d a torn u t abeli 8 i n a slikJm<J 1,2,3,4,5 i 6. ~ !

'., I.~
~'-~ !.- ~~-- ~:J:s:.-- - - •••• ~ .- •. f
.~!
J

~u.~.~
q ••••••••••
4

'\
.
'-',-
_ ' !!!lId
[

'"
, (
t
~ '(:. I·
- ... "

:.,; i :!
.Grenicno p odruc]c granulomerrijskog ssstevs kamene smese za BNHS 16
,,
20 4,0 6.0 n.: 16,.0 r 22.4 ]1,5 ~5:Q' ,I I, I'
700 , I
,
L=::= I
-----
'1 I I I '----1 ' ': ,', ~ I I I I , , I I I
I 1 n I

f--
.I='

90 f---
-- '--
-- ~, -

80 t===r-t====t~-E
t.:

70 3[l
..
I
-.,
~ ~
~ 7' .::<t'
-s 60 "7

40
-~

s
~
50 -r---7'
/F, ' ----r---".
I -: 50.
~
~. ;1
: I

'L::;

C'I...i
.:
c
~
I I
qO s- I'
;'0
Ir---J ..- -_I- .•.. 1-· _.- /- -·.1 ,r
-l.::
'~

!?
N

Q
1---1 . ~ k
30 70

I tA- ~ I
Q:,
' '\
20 F===l I ,:. 80. , , ', , I
, 'I
90 '\ " I
'7
70 I, i'
, ,I
0 J(JJ' III
0 0.09 0,25 0,77 2,0 ~,O 8,0 17,2 160·'· ./; -. 22,4 315'" 1;5 0 i,:\
I t===i , , , , I
I.

I
_.. 0-.,;' I '

/ -· ..···'!"1"··~MI ,.,
~u..··; I:
-:-,' : ,.
, . --.-"'-",~ '\
I
\!glicina streoe kvedrstnoq otvore site u mm (veliclne otvors r8stu~iJotencija/om
:.- .
0,45). i,
:.f;: : .i
'''.'
Ic-
~.~~.~
. e
~"'j

I;;' c
(C".

Slika 1
~f"
,- . s=
'j8
.I~

1
J'"t'~
,::~:{..... ,' ;i1-c;~-.
~'~~'~"""",;"?~":'R·f"3I'.,..·-."Tr."C:-''''''l''l,·'-''':-:-' ",- .', I 1"( ••.••
·' r'··'-·~-I.- ••..
~ •.•••__
•... ;-.•-..-r;-,...-.~_
- •• __ •..
_~._ .•.•._..........-.<c •..•.•.•.I."~ ~''''''-~'''-''''''''.-~''''' __ ~;;_\'J...I.''~~.' :.~.~r.~.;r";:"",,.~~.~.~
.•.•• ..~:.'~: ~.
 [
.
/ "

--.==~---==-=,=><-==
.- ,:t'
~.o ~~c --~=-="=' "T~~~ ~~~ i!
:l ,
CI'
1:0' I
.1 '-
.'. Grenic no p ociruc]« granulome(rtjskog sestevn kstnene smese za BNS 22 G
:~ .C
,It '1 rn
!D
a
L U 40 80 J!.2 160 2z~ ]15 -45,0 II I~'

-> -
I

700 I I I
o "
/
I,
90 I ' ,
~ ./
/
70
., ~ /
.. "
, /
/
'" Ij,

80) 20 . ,I I
~
.I~ /
I

-:::-

'?
70

60 I
-:
../

f--- ..- -: 30
III .

..:.:.

ti~
-: '/ 4a"'·~·!lII(
~. :
./
'--'~~'I
~ 50 ,
/ ./
::: /
/ 50 ~ u:
C; / ./
2' ,

.>
.'-/ .
2 to / 60 I:: ,
~~
';~
1/ . ~
~:'1 3'
~ ]0
/ .L. 70 3',

20 1/
/ ./
~
"

:
.
'.

I
80
'-

'.
...
~.
JO 90
- .,.... ../

'". ".,~,.,.
o [ ... --I 1 --~) 1 m

-''I 1 I
'~,' ..... ,.~,. '

I ._--] I I lc() I,
.0 0.09 0,25 0,77 2,0';"0 8,0 11,2 :,,16,0,;:>' 22,4 31,S 45,0
[ I I I I I I" ". ... I "", I I r ,

,~i.,;~ t . ".".:.:. J,.:. ' I j I

I ,.
Velicina it/ana kvadrDtnog o tv ora sita u mm (velicine 'orvora r;~ru s p otenctjal om 045) ,I I'
. ~ I

1:1: c•

..,'j,1

,..
,I,
,.
. ,··"'!"""·.•••!lII'

- - !-- I.' i.' I.,. I-'-,"'~~~~~r -

Slika 2
. --'"-T--rrl~ .l

•• 1r1~
... ' , . . " ,
" 1:,

$ I. '.
 ." ··-·~--~~c
f

.
;;:'JZ,~
~ I I I I r I I I Iff f

• ~"7.'
.,

'
- i "'_"' .~

"""'.,.
C::
•....
'
•

.'., ,,',
_. . •

".'-~'''~1,!-
.•:
....

=::: "'--
. .... ",.

I '1.
__••.. _

~_ " , :__ '

[

~.".
I •

"
I

I:
I
'"
'I" i
I',
'I···. I
r

,- ------ ,,-=;, .. ,.... '" ,,'

I, ..

=: ', .i. ', ......'~"';

•..,....•,. '1: !

- ..
j

Grenlcno p odruc]e granulomerrijskog sastava k~fn~~e'~me5e zs BNS 225

JOO
2.0 ~.o
. I
~j6,.o
L-LI_
22.~ 31.5 ~5 0 I

I.
'1
»>:
o
r-
r- ~
90
I I /L
, .
~
70
80~ 20
-
- -/
70
I
~
7Z
./

z 30, ,
-...
~
E
'-- 60~
r= .L.
/ ..t·.~
-
/''0:1, ~
....•
(

·.:f ~
).-;
""::J 50 50'~' ;'
"'>;:1 I
0

'1 I~'

~ 1;0 Titr· ...•.

11f::.\',
1

i -'<'- r-- r,
~
-l-----..l'!::-.- J
I

I '"'"
0 JOr- I I ,r
'13
70 . <,
c,'- I V ~,,..
- ..:;],--.
I
1
>-- 7'
~ ·1
20 z~ L ! 80
70 =r--r::;;:;>"'
t IV :"
I "·t,,,
, ::i'"
f
~ 1
90
I I I 7CO
".:
J- - - ,'. -
~
J -.
J I I
i '0
I
l) 009 025 071 2, a :40 8,0 17,2.~. 76,0 • 22,4 3',5 45,0 "
I,, "
I I
,
I j
t ,
:: I I I ===l
j 'I:
I ':, . ". ':, '.
.~.{, Veliciria strene kyadratnog o tv ors site u rnrn (volicine otvora rsstu s p atenciielorn D,45)
:''J . .
.i
'. :'.j ·1 I
I I'
Slika 3
 r
.... ;.I_·.· .• ;..,-:"O."l..&.n>J-=;p ~~~:-.q: .•.;_.••.... ;.,... :..~..•..•..... /

1E.<.¥ ..- -,' 2,0 4,0 8.0

100

- 90

80

70 ~ JO
-r-,
/1 ~i,l=7Z
';0 s :,, '1\
~
-.S.
~
60

50
I ./
1/ ~
./
~
50
.
~",'
f')'

~,
v '
1I
:J »:
2
'Cj

'0
"
•...
1,0
./
-;/
./

I
"7
~V 60
~•...

~'
"
'j
"

"
I
-'<
" JO
<';j

0•...
~ l r
, \.:
"
~
70
,~,
_I
.::::.
j
j"
'I'
,

Q.

80
',I
,
' ,I
I
'

i
I !

20 I
'J
10 .-- 90 I, n,
I
"

~
i~·~·'~II,1 !
0 45 0 ~iI' 'r
0 0.09 0.25 0)1 2,0 1,,0 8,0 71,2 160
, [;: 22,4 31,S" I.: .
I "\
! t=l f 1 i ! I
, "
i
"e:
. It. 1
veticioe strene kvedrstnoq 0 Nora sits u m~ (vette lne 0 ;'ora ~~sriJs p otencljstom O,45)

. "-
....

:'~'
.::C' ."
Slika 4
1-

- r:.
Ii-
'

_~,.~
":{l

? •
)-

y'-._ '~'" •• •• ••~1Iii

' ,I
,"

• ->0
'I

••
~ .•.. •.• ~

~----"------
••••
--••n."a.r.DM.a~~~.~~",~~~
,
·.. ~f~

-mm
, f
;
.. ,-
• I • :" .: •• ': '.:' ...: ~

.' ;::....
• " ••• ,'I"

" 1
{ ".. .-
I.t.
\'''.

1,,1 I
\
....
L \~. 'r,," 'I'
~ ,
r ]
Grpnicno p odruc]e granuJometrijskog sastava kemene s~ese za BNS 32s I
,I I
2,0 4,0 BO n2 760'" J
22 ~ ' 315 45'0
'0
,.' :.!
~J
100 'j'
, I

~'~ " .[
.. ··••.••••.•
'"··~II,I '.
90 J7Zf /
--- ..

80
/'
/ ; ..
7' Jg--~r!:

20
.. . i
'11

-.. 70
I ../ZY
1/.1 :; 30 0
v,
'1,
I
L
/'
7
~/
r].
~.
7 /. r-j' I

-S. /. ./
40
::J
'60
VI
CJ

o~
:::J
s
'i;>
50
I :V
7 I 'f I
50
~
::'

c'
t:~'1
'I
1
'II
,I
'"
Cl
'- r 7"
/'
::: ,
"
?-, ,I
.~ ~O 60
-"<:

<>
/'
»: :...•

~ '\
'- / ,I
70.
]0
'I
Q..
I, ,:
;:
,
I !"
I /,V b2= 80,
, ,I

~zZ/0-
1,/I I
20
I . I
~." .
,

10 r
./' 90 II
I'
.
"I
""''''',:",,''''1111' (.,
0 ICO. .
0 0.09 0.25 0,71 2,0 ~,O 8,0 11,2 76,0
(",
22,4 31,S' 4 5 ,D--~I~ 'I'
~ I I I I I I I
,. I ===l . L
.\
,
I

',\' .
I
'j
\
VeliCina strane kvadra mag otv ora sica u mm (veJicina ocvorij:r[J~ru s p otencijstom 0,45)
:T' .
, (,':

~.. I"
Ie , ..
t ~~:
,, I

Slika 5
t
.~.
-:
~ ..•..
__ ,....-.:::~ ..•.._~ •.•, •. ,,, z-r-e-e-. i"T:"71-::-:::.:~:.-_·=r:"T,".""-:-:::-:-:::-:r.·:"":··;"':':~f.' .::':-.C::::
··.:.r.· ..·.~.r~:U:'lol •..••.·_~u~o...t::" ...•.
!..._-;:r;:.. .-\.~c...-.,,_-;.J T7'"=-~~ I,;--..::::a.;....--=--:!...:~.~_\'I,.\;.-
••..••.. •."'~ .. ,..1'" ' , U"~~~·;.;,...:~.· ••-.• ~11.:...~7i~ ~~:~ .•.
O:;-,;o,.-.l.A;-..:....:-_ •.~ ...:_ ..::.~._~ .•.,:... ..
 - { .

I
I
r
.;! I /
j

:."---"-==;-;"=""='W"~-'''''"'==----'7''''''T''Z"'nP~ - i, • - a - m.",,",'_=.. I ld.i',!o '.

.,
;:-:'il;
:1
\"'1 " ~'.
';'~'(';<};"
-" 'j

.. ':
.

.
. ~;.':
IV' ',1 •
. 'r:l ~
~
"

G, 't..:.
"Granf~no p odrucio granu/omerrijskog sss tsvs kstnene srnese z e iJNS 45 ~ " "
II ~II.;_":',~
16,0· 22.4 3f-;5-===---. '111· ..•
I ,
JOO
I '
". ?
90 01I ".

·····..-'J~/Il /"
80

lQl1?=L~~
.~ "j'.
I; ~

70 "JO
'<,

E ;. .-.1
G
<,
60 1,0 '"01
~ ';5'
:;~ ~ ::J
~ 50 ~ ~
- 50

V
...:. ~.
'-'" 1:
I
.,1

\ I I I· c:
-,
'<
c, 1,0 '7 60 ~
.>
-'<
'-'" ./ "§'<,
c;r: '''In
70 :3

t= --I/1 7";d~
'-
Q.
"-

20 ;.;' 80 . I,

,
,~~I 'I ·.1
I i'
70 ~.•.. 90 I

0
- 1 I ..
, . I 11CXJ
0 0.09 0,25 0,71 2,0 4;0. 8.0 11.2 16.0 22,.4 31,5 -45,0 ,I,
I!' '.:.' ,J , I I I ·~·"'II(II".
...•..

,..- ..
! ,_. I •

. . .,.;;.i.. :; ..-~.-.... . . ". , .. " .

..•
'''--~flY . ;:'

ma _
.--~ Velie ina strsne kvadrotnog otvore site u mm (veliclne otvors 'rsstu $ potenciietom 0,45)

...--.•..---_ .•. ...:-- •••

-II ..-..
-~!
s- - - '.- - - ;-
- :-.' 4
'~.f
'r- ~- i' Tabela 8_
;;;:- ~ - -
. I
~-

l
"--
-
-- . -
Kvadratni otvor Frolazi k roz sito
% (m/m).
.
.
-
- -
H.,
1 o kaca sj ta ...1---·· .------ ..-- .~--
...
----. i~

mm B~HS lBI;~~;;-1 BNS 22s. BNS 32 : BNS 325 BNS 45

-lll1 0,09
0,25

0)1
.. _---- .- o---
do 12 4 do 14 5 do 11
.---- -------- -------
·9 do 30
15 do 40
7 do 37
12 do 53
8 do 17
13 do 27
3 do 12
5 do 18
9 do 27
. 4 do 10
7 do 15
12 do 23
3 do 8
5 cia 12
9 do 19

ILl 2,00 26 do 55
--_._--- -- 21 do 65 24 do 40 17 do 40
-.---- ~------
20 do 35 17 do 30
--
_11~1·..... 4,00
8,00
11,20
58
-_ ... do
38 do 70
88
74 do 98
__
30 do 74
44
- - ....... -.-
do 85
.- --- --- --._-.
54 do 92
34 do 53
50 do 70
61 do 81
- -0 __ .-
24 do 52
34 do 68
42 do 78
-
----
29 do 46.
41 do 62
50 do 71
25 do 42
37 do 56
44 do 64
-"- . - -- ... - _ ... --
~II," 16,00
-- -------
. 95 do 100 70 do 100
'.

75 do 94
-------_ ..
------
53 do 90
r-----
61 do 82
-
54 do 74

I It
--22,40- 100 97 do 100 97 do 100 70 do 100 :76 do 94

I"
65 do 84
~---- --- -- --- ----- . - -- - -- -.- _.- - ..
31,50 100 100 97 do 100 97 do 100 78 do 94
- .. _-- --

~Ilt.- -(f·~·;l·-:--·:~:-o:,:-=,'
· ~,,"" ,.. ;..-..
45,00
.. _._-- --------.
63,00

~~ - -:.;;~-.:,.--.-..:-..:.;..:-"-';<.;~:-~..~;.,
--- -- - - . _ .. --_.-----

.. - .'-,:::;;;:-:'-
100
..
100
--

---.--.•....-:.-~::.
98 do 100
;-- -.'-
100
----

-.~,=::-::-::~j
.. N'
- I~'r .: 8 .:' .. Kolicina veziva i osobine ekstrahiranog veziva .'.;.~~': ..;;;'.•:;.7:;:--. .
- ~I ~':"~ ••• 0_ -.
«- ~.---
__ - __ •••••••
-.,
_ .".
-
- ---
'-".,-
••••• _-
.••.•5·' -.' . -, -. ;....
• ••
::' 1 ~.
•••• ,.. ••••• ~.
~ -'"
i,,"\,,;_! ~ ,~ •• -
'.
•.• : ••
--~>'-""- ....
~;;-~ •.-
~ --.' - -.- ''-.
J~.-"i~".... . - '.
.-. --.,. '~"'··i--
_. .::: :"-:'
.. '~."'.
.~:
, :. ~~;;'i;;~:'i'i~;"';;i;,.:!0~\., ;e' •.~. '·,::;;~·fc:,;t~I"L·'jll~~L(·· '.' .,' j'
-Jlf I I<.,r-:' r"'~;;~,r"'i;'~ ;:;:;,nim m'i"in;~: B~iT;~'~'~
.:~'
";o~~;;;,~ali~i
postiqnu
i"'iti"nji~'
svojsrva data u tabeli 11. Najvece dozvoije no odstup anje kolicine
za da se prethodnirn
ekstrahiranoq vez iva b ilo koje

-I v :
probe u odnosu
mesavine.
na kolic inu utvrdenu u radnom sastavu mora biti u granicama :: 0,5 % (m/m) asfaltne

-I 82 Osobine ekstrahir.mog

Osobine ekstrahiranog
veziva

veziva u odnosu na upotrebljenu vrstu veziva mogu se promeniti do druge sl edece

-'I
vrste bitumena, sto se utvrduje ispitivanjem dubine prodiranja na 25 0 C, tacke razrne ksan]a po metodi
prs teria i kU~lice i tacke loma po Frasu (Fraass) (npr. BIT 60 mof e se promeniti do najviie BIT 25). '.

• ,_!:-;." J.~:..
__ 'L~:f'i';i':~ -~:----uzorka
.9sobin~ prOb~.ih~ tela asf~!~se ,.mes?vi~ec-p.CJ~~~,~.\~~_~"~.:J~a:S,~~IJ).~PostlJpku
izvaderiihiz kolovoznog zastora-·'--.,,;'.',· c~,.,-,••••.,:::~:~I...~~~~.-".·:_:·· '.,
1,,~~obin~~;
I. - . .. .
':-:'.

'.'-

9.1 Za ispitivanje probnih tela izradenih iz laboratorijskog uzorka asfaltne rnesavine i z a ispitivanje osobina

~ uzorka jzvadenih iz gotovog kolovoza koristi se:

I'i
za BNHS 16, BNS 22, BNS 225, BNS 32: B NS 32s, MarSalova metoda prema standardu JUS U .MS.090;

J 9.2 Osobine
z a BNS 45, metoda

probnih
kojom

tela laboratorijskog
se maze dokazati

uzorka asfaltne
njegova upotrebljivost.

rnesavine i osobine uzoraka izvadenih iz kolovoza

J
utvrdene su U tabelama 10 ill, a o dnose se samo na BNHS 16, BNS 22, BNS 225, BNS 32 i BNS 32s,
pripremljene prema standardu JUS U _MS.090 na ternperaturi vczivadatoj u tabell 9.
~
, f:LI.(:$; ..f 1
I,L....E ~.-.0~
JI :.~--.--:...
" 10 Odstupanja ravnosti, visine, p opre crioq pada i debljine noseceq sloja
{ ~

Odstup anja gotovog BNS i BNHS u pogledu r avnosti, visine ooorccnoo p ada i debljine sloja moraju
fi~/
i
J i
5C

utvrditi pre pustanja pu ta u j avni saobr aca] ili pre nanosenia slcdeceq sl oja.
,,~ ."
.~

i.
~. I : i ~
i ~
:\
l1
~'.~1 .-
f ·_·_-----11---- . -----~---
.-. --'-- .. -- - --------- ._ ....
 - ~- ..; .. ;l!:;:! U.t-:·.l)~~~
I
..... - ...:. --:. ;;;'-r
-~~-~r-
II: - .r
, -.~--.~
•t· t Tabcl a 9· r-' -~. _
1 i . --

...,"'~
Vrsta biturncna
za )<oJovoze
Temperatura vdzivdi
mesavine pr] zbij~nIu MilrSalove
asfilltnc

.'.,-
-I
epruvete

I BIT 200 ,. .~:~~

"c
"1
I
'-- .._--
BIT 130
- BIT 90-- '; "-_'--
----
1:l8 ± 3
144± 3· ..
..::1
'-.--.
'I
"';': ..
.-- ".. =-" : '.'-. trz.: -.-:' ..... --: .'~~ "

BIT 60
____ -+- ~" 150 ±3 - I ..
BIT 45.' .,. .156 ±3.

~ .:::~:~~~
~,_~ ~~j
:; I

":
I ",-;--:: ~:
I,"
l·;;c"Tabela
.
.-..t.'r ~. 0" ,':: .:- .'.' .:.
.

10 --
' .', •• -. ~ ':.: •••••••. ". I •••

".:.~
~..:.:::.,
:-:.':;:,~.
:~h1~~.
""_ "'.::-.-_/-:" ;'--41:. n • oJ_. _ _ •
.·_1
..•... .,

-.. . Giu~saobracajnog opterecenja'

'------
r' vrlo teskoi
autoput :
J

tesko ~.
:l
srednje
lako i vrlo lako

. BNS 225 A ',BNS 22s

BNS 22S1):';
Al' . >NS
BNS 22 A
228 •
BNS 22 A..•.
BNS 22 B.
8NHS 16 A.
BNHS 16 B
BNS 22 C BNS 22 C BNHS16C
BNS 32s A BNS32SA'_j. BNS 22 0 BNHS 160
Osobina BNS 32sB:' ENS 32 A BNS 32 A
BNS 32 B BNS 32 B
II, . gNS 32 C BNS 32 C
BNS 320
-

I
L
1) Stabilnost na 60°C, najrna- 8 .5 3 4
nje, u kN ..

2)-Ukocenost (Ul*lri~60 "c. , .. 2,5 2;2 2,2 1,8

najrnanje, u kN /rm . ,1,4

3) . Udeo supljina, % (V IV) 5 do 9 4 do 9 4 do 9 3 do 9

·1 1 do 4
4) Ispunjenost-Supljina kame- Odreduje se
ne smese bitumena, u %

stabilnost (kN) .
Ije) Ukocenost U=
tecenje (rnrn] .

Tabela 11

Osobina ,
. G~j~og OPterecenja
Redni (uzorak izvaden iz gotovog
vrlo tesko i ~ii lako i vrJo lako
broj kolovoz:a)
autoput ,~
~ BNS
BNHS

1 Udea supljina, u % (V IV) 4 do 8 '~! 2 do 10

2 do 6
2 Step en zbijenosti, najma-
) 98 ss 97
96
nje, U %
"'" iflf
'fJJi~: 11
...
1
_ -:- - ~-- r r
-jus U.l".!J.021 ~;"cran:1 1:';

- -,-~ r - r ; - - -.-- .r
10,1 _ftaVf ~s~ } l . - -. ( f- r
I.
I'

l1avriast
I. ~ ,-'
GNS r
i SN ~S meri seravnjacorn
• • • '. •
duz inc 4.0 m jli druqirn
• • • - .' •
odqovaraiucirn ••
illStiurrientom. •
Pri mere-
f.
nju ravnosti ravnjacorn za BN.S za' putevcsa vrto teskim s aobracajnirn opterecenjern i autoouteve.i sa t.cs- I;
i:
kim saobr acajnim opterecenjern , n a bilo kom me stu odstup an]c mcreno ravnjacorn (kao osnovne lin ije] I'
!'
j sme od donje ivice do povdine BNS iznositi najvise 8 mm. ~

i } .
.: Ukoli ko s~ BNS' uqraduje
avo isto vazi i u stuca]u
~ dva sloja,
da se preko
za -cion'ji .slo] odstupa'nje
noseceq slo]a uqraduje
ad ravnosti
asfaltni betonza
maze iznositi
vezni sloj. .
na)visc 10 mm _-.--- - ~
~

. i. Za BNS i BNHS putev.: z_asr~~~~~~~~~i.~rl? ~a~~_~aobracaj_n.oo~t~~:.ter:j:.. ~dst~;J~ie.~me iznositi najvi- ~ t

nf~~::----\~:.10.~~:<-:-'.·--:~_.
__._ .. ~~:"'.-- ---':~:- '---'- --....--_.--- --.----. cz... - ~
: -,;"-:- '_'Pri rucnorn ugradivanju dazvoljeno je odstupanje ad najvise 15 rnrn. ~
;,', '. I I -.- i!

!'.".-
I -. .
10.2 . :. ~:::~:

+ 10 mm odnosno
."NS , BNHS srne o:,:'p,"

do -15 mm.·
?d u tvrdene .o;vol,,, (odredene vis.ne kcte po projektu] najvise za I.
~

f (' 10_3 Popracni pad - - .' .' . i

ti: :.',,' Odstupanje ad zah tev anoq poprecncq pada povrsine BNS i B NHS sm~ daizn.a.s~ ~~jv~~~ ± 0,4 % aps .• (npr: _ J.,
1J.~-s.:r., .., ._,~~ za pa~rec_ni. pa.d, Pd_~.;~tslu8_~:~:-~g~~~e~t~¥-y.~:2i~~~~~.:~::~~~.-.:~':-.- .' "-~ ~:: .. '--. ~.~~~~~~.

'\r~:::'s
h1' ..;);; ~ns;\.';Y.,-;
f:' ..•. Srednja ~re~~~st 'debljirie'~,g~ad~M~ sloja BNS i BNHS sme bitinaj~i~e 19 % ~a'nj:
.

od projektovane
.

I I

r ':(IC·::i,,;, .... Pri

.vrednosti.
odredivanju
., ".'
srednje
. t...

v~ednosti debljine uzimaju se U obzir sva poj~dinacna

_. _

~"erenja osi~ -onih koja od- .. -

.

t
~(:: . . stupaju vise od 25 % od projektovane debljine. f
! ~. ana merenja koja odstupaju u plusu za vise od 25 % od proje ktovarie debljine ulaze u r acun sarno sa broj- C
I
canorn
Nezavisno
vrednoscu projektovane
od sr~dnje vrednosti,
debljine
pojedine
povecane za 25 %.
izmerene debljine ne smeju dostupati u minusu za vise o d ' I~
. "
;.

.: 11
2,5 em ad projektovane

..
Proizvodnja asfaltne mesavme
. .I
I -
debljine.

.,
_."
I
(~::------:"--,~
.
.

I
~

.
./: ;;-
',;: 11.1.
'''~.
Us kladis tanje osnovnih
'11.;" '...:
rnaterijala- .' .' '. .
~
3
/' Kame~i materiJ (d~obljirii lprirodni) morabiti usk(adisten po frakeijama i vrstarna, taka da ne dolazi ~
'." 'c-do' oneciicenja ilredUSObnOg ~esanja. Kameno braSno mora se uskladls titl u suvom stanju. ~
Frakeije prirodnog i drobljenog peska moraju biti z asticerie ad vlaz enja. ~
,.:
.. I /
11,2 Pos trojenje za -. 'I·d··-+I
p~OIZVO nju as 1 3
--
tne rnes avine
:1:i.
I

Proinadnja asfaltne rnesavina vrsi se rnasinskirn putern,

Postrojenje Z3 plroi~vodnju asfaltne rnesavine mora osigurati tacno odmeravanje mase karnenoq br asna i .
vrucih frakcija famenog materijala. Ko lic ina veziva mo z e se odmeravati po masi ili zapren;ini. Ta kod e ~
mora biti osiqur eoo po tpuno ravnomerno obavijanje svih zrna kamenog materija!a, '. .~

Kontinuirano postrojenje z a proizvodnju asf al tne mesavine maze se upotrebiti ukoliko se dokaze kvaiit~t· ~
proizvedene asfaltne rnesavine, 1
;,: 11.3
0,
Temperatura
Temperatura
bitumena
biturne na u cisternama
i asfaftne rnesavine
i temperatura asfaltne rnes avine prilikom izla~ka iz mes~lice, u zavis-
1
nosti od vrs te up~trebljenog birumena,'date su u tabeli 12__ - .

I
-0 •••• I. ' •••

q
.....
'

"
-,
f'
\.
Ij' ..•..
:.- J 'VI, 'I .'

r- - ::'--~ ~
,
-I
;-
1"abela 1,2 _'- _
..... -
'r ,;
- - ~~ " " - - -:: - -. -

Vrsta biturnana
- . -
"
" :0-
Temperatura ~sf:alt~ mesavine
- -
~tpt~tura bitumcna u
l~
za kolovoze ', .,I.clstemama '.
: prilikom izlaska iz mesalic;a
f i . .., .. "

.- °c °c
'-,
I

I
aptimalna najviSe optimalna najviSe

BIT 200
--------- ---
130 -
-
..

140 '140±10
-
' .

160
I
BIT 130

BIT 90
,-
135

140
150

160
.145

150
±
±
10

10
165

170
····1
BIT 60 150 165 lS0± 10

I
175

BIT 45 160 175 170 ± 10 180

•......

11.4
Za kontrolu

Uskladilten]e
Neposredno
n,! krace vreme uskladiStitl
utvrdenih

asfaltne
nakon
temperatura
.
mesavlne
proizv~dnje
U
asfaltna
odqovarajuclm
:
moraju bit! ugradeni

meSa~ina
silosirna..
se direktno
terrnornetri.:
'..

"
otprema
"'~."i'".
na mesto
'.':"
''-
ugradivanja
, ... '
ili sa moh_
.
I ,
I

12 .-'Transport asfaltn e me~avi~e' '?:;~

:':"'~:~~~~~~':~'~:;:':::,~!.'<::::~:.,~"'.~
:::", .• ..... ... =;;~;,~~:;.;:.:·~:c~~".~
'\.'::·:::";~:~I
U tab transporta asf al tna meSav,ina mor~ s,e.zaStititi od kvasenja~hJadenja: i nec~to~a'lerc:tna vczlla u '-::"'1': !
transport asfaltne meSavine moraju bitl cista. Kos kamiona mo!a se za svaku turu transporta poprslcatJ .. :' .
sredstvo;"
•' •
koje spre cava lep!jenje
. . • . •...
asfaltne
•
~eSavin~'z3 2ido~~ kci;,P.rl
...,. -. -', '".
tr~sp~'rni;~i~'J'~na
• "..,
m~hvi~ mo-
I
!." .
1
ra cbavezno biti pokrivena. - •

1;1 Uqradivan]e i zbijanje asfaltne rnesavine I

. f •
-J ..13.1 Priprema pald!oge .. . ~
Podloga I
na koju se polazu BNS i BNHS mora biti ravna i pripremljena tako da ad prelaza transportnih I
sredstava ili rnasina za uqrad ivanje ne nastaju nikakva ostecenja. Pre polaganJa BNS i BNH,S podloga mora! .•
biti cista i ne sme biti srnrznuta, Odstupanje od ravnosti pad loge za BNS ne sme bit! vece od 20 mrn II za .. ..,
BNHS vece od 15 mm pri koriscenju r avnjace duz ine 4 rn, Ukoliko ravnost podloge nijuadOVOljavaJUea •..
# •••••• !' •••.. .'. IIi postoji neki druqi nedostatak, neophodno je:jzvfsiti popravku. : ' .. __.~' _., ,'" --..... ' .. -: ,I
''-';' .--,..;~ ' .. ': ~~.__:....._ ".;\" , ".:... :. ." .;. ',_: ~.;: ",-~,_,,:....:-~, :::..~.' -. :,*.i: '.,,~'~'" , .,,~;:; .-"'':'',:.1, .. :-,:,::::-"':;:- .:- !,- '.~-' ?~

·13.~. Prskanje

U vise slojnoj konstrukciji iIi prl polaganju BNS 1 BNHS na stare asfaltne podloge potrebno [e lzvdid
-......I
prskanje podlcqe. Za prskanje se primenjuje odgovarajuCa biturne nska emulzija ili neko druga sredstvo .'
istog ili boljeg kvaliteta. Prskanje veziva se mora vrSiti prskalicom, kolicinom sredstva ad najrnan]a

1~;~

13.4
0,2 kg/m1

Bro] slojeva

B NS se, po pravilu,

Nac:n
[racunajuci

uqradivanja
ugra~uje

BNS i BNHS
pri tom ~isto vezivo,

u jednom sloju ,
to jest vezivo posle 'isparavanja vode, ulja i drugih sastojaka],

.:.
':'p
'

I' .
BNS i BNHS se uqraduju
ne, ne rnoze da se primeni
finiserorn.
finiser.
Ru cna izr ada dozvoljava se samo t,mo qde, 'bog
.

oqr an ic ene P="":·'II . .

U~.G Vremenski uslovi uqradivanja I .

. , AsfJltna rnesavina se mora uqr acliva ti pod povoljnim vr.emenskim uslovima. UgrndivanJe se nc smt:; vrsl tl .·1
ako je podloga
sc SOle vrsi'ci s arno na
srnr znuta.
S,JviOl
Posle prsk anja prcma
povrsinoma ,
tack! 13,2 i isp ar avanja isparljivih sastojaka
. :
uqradivanje
.. II :
:

.-:--,-,--....,--- .... ;'.': ;::J: ~Ii

'.:S~~?~~;C
~ .I.
 - o rr ana

r---.' -.'---.:- ------

,,',
•••
-~ \,J.~:J.UL.t II

.:..~
~.:- ?::;-' r.- - -_. :f:-'

-kr~f
, :

- Temp'e;atUra-;sfar~e~esavine-n~-ni~ugradN[n;f-

~ Z<lv~sno~ti ad vrs!e upot~eblie~~I~~me~Q OPti~~I,n 'i ~ajmanja temperatura razastrte mase na~meifu
-f:: .I ',,,
ugradlvanla date su u tabeli 13. "

;',! ; l.,
Tabela 13

.~~
'·l
~
·:, Vrsta bitumena
Optimalna temperatura
uqr adivan]e
Z3 N ajman [a temperatura
razas trte
DC
rnase
°c

-l t
.•..••
.~~.
!.
,::V BIT 200 130 ± 10 110
~.~.
~",'j I •
BIT 130 135 ± 10 115
..:...r BIT90 140 ± 10 120
'.~\'
':.'
.,
4:':~~-~.
1' BIT 60 150 ± 10 130
~~- BIT 45 160 ± 10, 135
~

-J
1 ~!

:tl- ,',',' .
.i;J.
Navedenu najrnanju ternperaturu treba povecati za 10 °c u vetrovitirn uslovirna, odnosno za 20 °c ako sa

-t!.i'

~
,.";:l,
'cr
n,'
';<.~" ",
''';';'asfaltna

,Zbiiao
Za zbijanje
mesavina

[e asfaltne
uqraduje

se upotrebljavaju
rucno, """~::':"

m"~in.' ,;'",,7>" '.';:",' -: ','C',,,:,,,;, c:':

valjci railicitih 'tip ova '(st~ticki, ;ibrabi~~i
c,",;;c:,~;;:.,; '"e;,',:',
i'~;,i~isa ~meni~
;••:,.,,;,

tockovlrna]
s:

i ,.'
'~::,~~:l.,,',('".:
. -'t..~
~;,:
J
tr..; ..•· . . _ .' ". . .•. '". _. '. . '. .".. .' -.-,,: . :-.... '. , ......._,. .-" ,-

"~',;:,i-azlicitih masa. Rezim valjanja mq~,a:dabuda takav da. OSigu:~'~~:ae~~~,f,~~!:~,~~ asfaltnoq sloja.Valjcl '"
,~.'. '~:~:;.' moraju imati uredaj za vlaienje povrsine dobosa vodom. Kvaserije naftnim 'derivatirna nije dozvoljeno.
~', :rd"
J." ;'~i'::~
'J:;': c·, Svaki sloj BNS se posebno ugraduje I zbija. '
.
' .. ",C
'.~
- .~:'
",: :';:;:;,':,;;-,
- .~
.. ,.,;":-.;
'.. ,':,-- Vaijanje asfaltnog sloja ydi se od ivice kolovoza ka sredini, a pri jednostranom poprecnorn nagibu ad n i-
ze ka viso] iviei kolovoza. ..-';'~
~
Pojedini hodovi valjaka moraju se uvek preklapati.' c';?"
, "

Zabranjeno je svako z adrzavan]e valjaka na jos nezbijenom po tezu, kao i 'trzajivaljaka pri promeni srne-

~ ra kretarija.li' ", ," '-, -', ,

-i
Zaakreta~jelvaljaka mora se vditi na uvaljanom asfaltu izvan poteza koji sevalja. , ,
Povr sine BNS .nepristupacne valjku (pored ivic njaka, o ko okna, slivnika i druqo) zbijaju se rucnirn nabija-
.:1
,j. "
cem (Ii vibracianim spravama. " ,:.". ' ..•.~-.: ", ~.~
..
{. -~: ",
Za vreme ugradivanja moraju se stalno kontrolisati profil i ravnost svakoq sloja a nedozvoljena odstupa-:
I
nja (t. 10) treba odmah ukloniti. '. , " "'-.--':-- ...•.... -
~ ~~~'i ... ,
... . . . ;;.~.< ...
•. " :•. -r -'. ,:;.:-» -::-,,~: ',.:'. ':-:..-r::": .~-"

, ~.' 13.8 Radni spojevi

-I ~
,~

,. ,
"

" Pri vise slojnirn konstrukcijama uzdui.ni spojevi moraju se preklapatiza najmanje 20 em a p opre cni spoje-
.'
vi z a najma~je 50 em. Prilikom nastavljanja radova, posle duz ih zastoja, nepravilni zavrseci radnih spojeva

-I I
"

.".1
,
moraju se opseci okomito po celo] debljini sloja i premazati ugljovodonicnim vezivom.

14
-I
--J
','

!.
Kontrola

Kontrola
kvaliteta

kvallteta obuhvata prethodno proveravanje kvaliteta, te kuca ispitivanja i kontrolna ispitivanja.

; 14.1 Pre trio dno proveravanje' kvaliteta

"'j

-I 14!1 ..l: I s pit i van

Svi materijali
j e a 5 n a v n ih

koji se koristc z a izradu BNS i BNHS moraju

mat e r i j a I a,

odgovarati odgovarajuCim standardima zarna-

i
-I 14,1.2
terijale

Prethodni
Z3 izr adu gornjih

sas t av
nosecih

asfaltne
slojeva

mesavine
I
--I Prcthodni
£luce pos tic
srstav
pr opisani
asf altne meSJvinc sluii
kvali t,~t, Pre pocctk a asfilltnih
k ao IJboratorijski dok az do je sa predloz cnirn rn atcrijalirna
r adova mora se izr aditi prcthodni s as tav asf altnc
mo- ~

I me s avinc . ij
I,
• 1 ~;
i~
 .1.i:~J.(l"l.l
,
•.... -~ Z,
Ko d P(CthOdJl0g
;,r'd~r' ll;odn~g"""~i'~i'lln'
";'~~~r;i;';"'~
S;)st4ia ail'altnc mcs avrne
~,i";n';'nof;iu;0;oi~~"r~6k;'o
ISPlt IJt! SI! naJmanJc.5Jcdo~,,:.· . _ ,.
~,~=--
f II
' i , I

.... ' ~
a] ispitivanje bitume~a:

tacaka razrneksanja
.:

po metodi
na 25°C,
prstena i kuglice,
.

,
._1 •

,
dubina prodiranja
rclativnazapreminska masa na 25°C; .
b) ispitivanje kamenog braSna:

- g.ran.';!I?_~e~r.ijski. sasrav ,
- Supljin~ po Rigdenu,

I
. '. . 0
.- relativnazaprerninska rnasa na 25 C;
c] kameni agregat:

qranulometrijski
upijanje
habanjepo
faltne mesavine,
. .
vade za frakciju
sastav frakcija

"LC;s Angelesu"
.' '
kamene
kamenog
sitneii
za najvecu gradaciju
agregata,
4/8 mm,
izdvojenu i~ karne ne srne se prethodnoq sastava as- I
- granul~~e'trijs~is~tav kame~e sines~; .' ...: t' . . ....:.. . : .... _
d) procenat I vrsta biturneria, procenat pojed inih frakcij a kamenog agregata I flzicko-mehanicka svojstva
'.0l> .•
.' -: ~ .'~ . -asfaltne' meSavi~e·:·:--.~· -'. +:...,,<.... .v , ' • "... :.~ -. - -.' •....• L:t:::"lT~!'" m'~;;l,!!!"'.e:

~ 14.1,3 R ad n i s a s t a vas fa I t n erne 5 av in e

~~dni s~~~:~·;~~~;~;t~·/~~~a.j·i:~~·ut,;~dUj~ .~~ probnim radom na sarncrn asfaltnom postr~.ienju r ugradiva-

njem;.' '."
Gr anulornetrijski sastav kam'ene smese r adnoq sastava asfaltne m~savi;'e' i kolicina vcziva utvrderi~ pret .. :
hodnim ispltivanjem (pretnodni sastav asfaltne meSavine, t. 7) mora se dokazati na asfaltnorn postroje- .
. nju. Granulornetrijskisastav kamene smese prethodnoq sastava je dokazan kada se granulometrijski sastav :
karnenihsrnesa naimanje tri puta uzastopno uzetih uzoraka proizvedene asfaltne meSavine nalazi U okvi-
ru dozvoljenih ods~p'anja u delu _B tabele 14 i kada se sre~nja v;ednost granulometrijskog sastava kame.'.

i 4: 1.4
ne smese ta tri uzorka
bijen je qranulornetrijski
Radnim
.

Na osnovu . .ispitivanjai

G ran
., :,..
-'.
sastavom

..~

u I .0 m
.' . ':.
asfaltne
nalazi

.~. . .

prob noq ..uqr ad ivanja asfaltnog

e t r i j ski
u okviru
sastav radnog
mesavine
'.

s a s t a v
-'
utvrduje
dozvoljenih
sastava

kamene
asfaltne
odstupanja

se odqovarajuca
meSavine.

S
.;

m e se~.~
datih u delu A tabele

kollcina
sloja dozvojj~va
.

.
~.~
veziva,
se neprekidno

t: ~o I n ih
14. Na taj n acin do-

ugradivanjeBNS.·

'.~.7. 0 r a k a a s f a I e
, I

tne rn e s a v I n e
U toku izvodenja radova granulometrijski sastav kamene smese pojedinacnih kontrolnih uzor aka asfaltne
rnesavine mbie odstupati od radnog sastava z a tolerancije utvrdene u delu B tabele 14. .
...J.. DOZVOljenol odstupanje prolaza kroz sito kamene smese srednje vrednosti ispitanih' kontrolnih uzoraka
'\
asfaltne rnesavine od radnog sastava utvrdeno je u delu A tabele 14.

14.2 Tekuca ispitivanja

Pri izradi BNS i BNHS tekuca ispitivanja obuhvataju:

·11 !

tekuca ispitivanja materijala,.

",I
tekuca ispitivanja proizvederie asfaltne rnesavine , ,
te kuca ispitivanja ugradnje asfaltne rnesavi ne i uqraderioq asfaltnog sloja.

14.2.1 Tekuca ispitivanja materijala

U sklopu tekucih ispitivanja materijala tokom proizvodnje asfaltne rnesavine, uzorkuju se i ispituju slede-
c i materijali:

kameno brasno ,
'11
drobljeni i prirodni pe sak ,
ostali drobljeni
bitumen.
i prirodni karne ni agrcgati,
II
t~:;.j .~. II
 ~
I..E:---
'f

~ .
1: .r.-
r
_.--' . ~~----=-=-~.----
. ,
-------: -··-==-~t·
- - -. - ~ --
.:u.:,., U.C::1.I..'.:1 ,)".:: ..•, 'oJ'

f;'
.
::: - - ~. -
.'-
.p:;, - r· -
-: . - ~
.~. : t-. TiJbcla 14 t - - . -~
~.
.f,. I Kv adr atn i otvor Veli .ina odstupa-
J
:: .: , 'OzniJka Vrsta cdstupanja okaca sita nja za svc vrstc
l; mm BNSiBNHS

JI~I' ':':-6' :., Dozvoljeno odstupanje prolaz a kroz' si'to ·karrlene· ... . .... 0,09 o.s

11 '~,.
j. . :'.;' smese asfaltne meSavine radnog od prethodnog 0,25 2,0
sastav:l'asfaltne rnesav ine i dozvoljeno odstupanje 0,71 3,0

!~.n;~:
-I ;~".;,
::~;~.. : ': A prol aza kroz sito kamene
ispitanih
radnog
kontrolni~
sastava asfaltne
uzoraka
smese srednjih
asf altne rnasavine
rnesav ine, u ± % (ffi/m)·
vrednosti
ad -
"'..
2,00'
4,00
8,00·
3,0
4,0
4.0

.....:':f;~¥.~.:"
-s: 11,20 4,0

-I .. ::<". 16,00 4,0

. ··::2W~ .1.', .
2240 '
40 ,

•...
31 ' 50 . 40
,
I' '.tm .)J r ..: _ I· - a':
. . '. Dozvoljeno odstupanje prolaza kroz s ito kamene 0.09 2,0
. smese pojedinacnihuz or aka asfaltne mesavine ad '··P.25 4 a
e~)r
-I l~.:.r. "f~~'
Jr.,':
~~:~:-,cJ
:~>' ·'o·dsttipanje:pr61~a
.'."B
..
'·p:~:th:~d;:;~g~~;~~~v:~··aJk·ifn/~~~~i~~\d?~J6Ijeno

riac nih kontrolnih

.
kro'z ~it~k3me~e;~~ese

uzoraka_ a~altne
.'.
meSavine
pojedi

=;
."
:'"
.:
0,7) ~:
2,00.:

4,00
.
I"
I
·:':~·~:O·~:::~·.J::~·o:.;~:,~~'_
6'0''':/;''1·····,,,·3,,.,,,,
. .'
7,0
....•..
L"·F· ..··c - - :. -- •• :-.:.. .~ ..,

-.Ii ":~B
;

i :l1::,I. . ...
:.. ' .
radnog sastava asf al tne.rnesavine, u ±. %,(m/ml .:': 8,00 8,0

,~ (' • I • " - •• ,~ '. .•

11,20 .•. 8,0
,.;':~~( .\n!l\1. J ,..... • ",. ,',.. 16,00 8,0

r r~"i:1 .. 22 ,40 8 ,0

-I l.::· . . ,.' 31,50 8,0

.~

r ~. '£:;'
-I ; ~:
..
(1
'

Uzorci navedenih
. II
materijala uzimaju se na mestu proizvodnje
'_
asfaltne mesavirie u asfaltnoj bazi ,
Ucestalost uzorkovanja i odredivanje osobina su sledeci:
III"
Jl1: I'
. .'~j;'
a) za kameno

- granulometrijski
br~no najmanje

sastav;
1 uzorak na isporucenih 100 t:

--" I
b) z a drobljeni
,.500 mJ
i prirodni
isporucene
pesak
frakcije:
ostale drobljene iprirodne kamene agregate najmanje uzorak na

-I c) za bitumen
-
-
granulometrijski
cistoca (kolicina
najmanje
sastav
sitnih
I

1. uzorak
ce stica do 0,09 mm metodom
nil 50 t isp orucenoq bitumena:
mokrog sejanja}:

j'

-I ;
dubina
tacka
prodiranja
r azrneksanja
na 25°C,
po metodi prstana i kuglice,

I' inde ks dubine prodiranja na 25°C.

14.2.2
Tekuca ispitivanja p r o iz v e d e n e asfaltne mesavine
~
. ~; Tekuca ispitivanja proizvedene asf altne mesavine obuhvataju laboratorijska ispitivanja sastava i fizicko .

-11- 1\-
·mehaniCkih
/spitivanjem
svoistva
sasta~;
uzoraka
asfaltne
i redovnu
rnesavine
kontrolu
odreduje
temperature
se:
proizvedene asfaltne mesavine.

l Y - sadrza] bitumena,
__ III.l.:: - granulometrijski sastav ekstrahirane kamene srne se.

J. ,.; lspitivanjem
stabilnost
fizicko.mehanickih
po Marsalu,
svojstava odreduje se :

-Jlr tecenje po Marsalu,

~..I !.' ukoccnost po Marsalu,

laprem!f'lska masa Marsalove epruve te ,
,4j
,
'-'
II
... " "Ul::i,. 111.:..J.0_
", "L '.' I . '- - . .; . . ::'.. ' ::.. .- _ -;I
. _I
- .----. -:-~.

: r
i2 :: -

VcfJ st'dru!)im
-. I

s tandardima
"". - ._

-.
_ i --:. ~.

.- t·(
~

ft·
: . _ :.~

~
I
~ ,.I
i I
JUS 8.80.001 - Prirodni agrcgati i kamen , Uzimanje uzoraka
'_. JUS '8,83,045 - Kameno brasno za uqljovodonicne rncsavine, Tehnicki uslovi
I
JUS 8.B3.050
JUS 8,88.001
JUS 5.B8.010
JUS 8,88,012
-
-
-
-
Tehnicki
Ispitivanje
lspitivanje
Prirodni
uslovi za kamene
postojanosti
prirodnog
kamen.
prirodnog
kamena.
Ispitivanje
agregate

Odredivanje
cvrstoce
za izradu
karne na na mrazu

na pritisak
savremenih

upijanja vode
.
kolovoznih

.
zastor a

.
,
I

~I
JUS B.B8.013-lspitiv~nje prirodnog karnena, Ispitivanje postojanosti pod uticajematmosferilija'
-. - -. "- - . -. - .--. -. .
JUS 8.88.014 - lspitivanjeEilavostl karnena

- JUS 8.88.015
JUS B.88.016
-
-
Ispitivanje
Ispitivanje
o tpornosti
otpomosti
prirodnog
tucanika
kamena
za puteve
prema habanju
i zelezn ice protiv udara
brusenjern
i pritiska
••

.
JUS 8.88.030

JUS 8.88.032:-:-
- lspi tivan]e
nosti
Isp!ti~~nje
peska i sljunka.
.
prirodnoq karnena.
.
Odradivanje

Odredivanja
volumenske

zapreminske
teiine

mase
agregata pri odredenoj

sa poramai supljinama,
zbi]e-
I
.1
iIi
~
JUS 8.88.034 -
zap~~mins~e
Odredivanje
mase bez p~r~ i supljin~ i koeficijerrta
procenta lakih cestica u agregatu
zaprerniriske
.
mase i poroznosti
I
l JUS 8.88.035
JUS 8.88.036:"".
~.Ispiti~anjepeskai
Odredivanje
:....... ..:,...
kolicine
sljunka.,Odredivanje.
cestica
".
u agregatu
.'
povrsinske
koje profaze
vlaqe.u agr.egatu.:.:;·-:~:·r:,,:i~ ..,,:.;:..• ,,,,,_. f.:;:'~;·'l
kroz sito. 0090
. "!'''~:
mm.
••...~-•.•
-~.••
. .....,,_,,;:. __ .:
~ :-': .••.....
;~ '-_ ••....•..•
'.-t:
; -,:.;:.•.••..

I JUS 8.B8.037
JUS 8.B8.038
-
-
lspitivan]e
Odredivanje
peska i sijunka.
grudvi gline uagregatima
Odredivan]e trosnih zma u krupnom
.
agregatu (sljunku)

,
r.
~ JUS B.B8.039- lspitivanje peska za gradevinske svrhe , Priblifno odredivanje. zagad~nosti orqanskirrr.'.
materijama (kolorimetrijska metoda) .
f
I
JUS 8.88.040 - Ispitivanje peska za gradevinske svrhe. /spitivanje peska zagadenog orga~skim materija~;
ma .

.j JUS 8,88.044 - Ispitivanje prirodnog karnena. lspitivanje postojanos ti prirodnog agregata upotrebom

!.
.......
f'
I
Po
JUS 8.88.045
JUS 8.88.047
~
-
natr ijum-sulf ata
lspi tivanje prirodnog
lspitivan]e prirodnog
i drobljenog
kamena.
agregata
Definicija
maSinom
oblika i izgleda povrSine
"Los Angeles"
zrna agregata
I
JUS 8.88.048 ~. Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje oblika zrn a kamenih agregata

.,
~ ..... ~
I jus L.Jg.O~1'O-:~·ILa·t;~·;:at~;ij~ka sita~ N aZiv~e mere ~~ora ',' .' •. '.. ;:, .

r" •••
'.'

JUS U.S 1.040~·rG~~-;.;,ehanicka ispitivanja. Odredivanj~ ekvival~nta pesko~i~ih' tla ..' "

.. .. JUS U,E4.010·~ T~h'~itki uslovi za izr adu povriinskih obrada zastora .

JUS U.E4.012~: '.
Teh~i~ki uslo~i z a lzr adubiturnensk
. ih i katranskih makadama i:
JUS U,E4.020 - Tehnicki uslovi za izradu livenih asfa/ta
JUS U.M3.01O- 8itumen z a kolovoze, Uslovi kvaliteta
-...JI
JUS U,M3.020- Bitumenska emulzija. Metode ispitiv anja
JUS U.M3.030- Razredeni bitumen.za kolovoz
JUS U.M3.090- Uzimanje uzoraka asfaltnih mesavina z a kolovoze i rnase za za/ivanje sastavaka
--,.
JUS U.M8.1J81-:- Ugljovodonicne mesav ine z a z as tore , Odredivanje zapreminske mase
JUS U.M8.Q90- ksfaltne rnesav ine Z3 kolovoze, lspitivanje po Marsalu .
JUS U.M8.093- Ugijovodoni~ne rnesavine za zastore, Odredivanje zapreminska masei sadrzaja sup/jina
'--'
u rnineralno] mesavi~i
r JUS U.M8.094- Asfa/tne kolovoz:ne konstrukcije. Odredivanje upijanja vode uzoraka iz z astora
f
•••.••. I.l- JUS U.M8.09:L Uqljovodoriic ne rnesav ine :za zastore. Ispitivanje ponaSanja pod vodom
l JUS U.M8.099- Uql jovodonic ne rnesavine , Odredivanje sadriaja vode

-t
I
,,
JuS U.M8.100-

JUS 8.H8.60S -
Uqljovodo nic ne mes~vine

Metode ispitivanja bitumena.

za puteve.

Odredivanje
Odr ed ivanje sadrz aja ve:ziva

sadrz aj a p ar'af ina

~ JUS S.H8.610 - Ispitivanje bitumena. Uzimanje uzoraka
JUS 8.H8.611 - /spitivanje bitumena. Priprema uzoraka

l: JUS B.H8.612
JUS.'S.H8.Q13-
- Ispitivanje bitumena.
l spi t ivanje bi(umena.
Odredivanje
Odrcdivanje
penetracije
tac k e razrne ks anja po rne to d i pr stena i kuglice

~~t: ;11~ t•
·-1
-l----·rr ... .,-.• r ,- - .. ...~
- :::-::

~. .,' r (S_lJ'e~~o".::hI'
. JU~ B,HB,614 - ~-~P~tvafi:e l :t1!!"r.:::n:J, 11I(;d,~.p<;f:elr<!cij~. . ; 1 ,.

-I -, ~U~ B,H8,G15 _ l spitivanje ! .turncn a. OdrcJlvanlc du ktilite ta

~, ' ....-
JUS B.H8.617

JUS B.H8.620 _
JUS B.H8.621
_

JUS B .H8.619 _ Ispitivimje bitumena.

_
I spitivanje

du

Ispitivanje
lspitivanje
bitumena.

bitumens.
bitumena.
.
O,dreoivanjc

Odredivanje
Odredivanje
Odredivanje
kolicine

gubitka
.

k inernaticke
nerastvorljivih

rnase grcjanjem
dinarnickeviskozncsti
viskoz:nosti
sastojaka

na temperaturi
.'. .
u uqljcn-te trnhto ri,

od + 163°C
,,'" ..
~

'

JUS B,H8.622 - Ispitivanje hitumena;Odredivanje kollclne pepela

~ ..... .. __ JUSU.C4.010:.... Odredivan]e ukupnog e kvivalerrtnoq saobracajnoq oprerecanja za dlmenzicnisanje as fal-
. .- - -' - .
,-. tnih kolovoznih konstrukcija
~. Dimenzionisanje novih asfaltnih kolovoznih konstrukcija
JUS U.C4.012 -
, .
. ~,.

~• t
~
~ ''': . f:-' '!

~.

. ~ - -:,~.'.:. ..•.:
. _ .......• _ .

. 'l-,:;::,.ci~".: ..... ' :' -:... _:.'..,."'''"'....r':-.'jJ..-~~?:... .~:: ~. ;. ::;~-;.. ',,,-.

.. ',-' ""
,
--: _.... •.•.. . ..•.•. '.',!, .•. -.•.•
. ,.:,j. • ,"

':;':.:':':-::::'::..~.;::r~;; -:..-::-i·~=
.

.-:,
,,', .: ... :...:..:-' -" .~'.'. -.,- '':''::.:~:~':~'.
'.. :.
, ~I:' 7l1:~ :-.(~~":!"l.~ c..I.: ~ .• ;' ..• ' '::'.~~:.~J:-~~I
.:: ': ..~.~;~:.:.:_:;-

jJ
. I' •
..

i:

"

-,.
',:\
~.
I:, -t ,

,
. ~
'.,
• ~ j

::,1.
! ••
I't ,',
t ;
...

1-
~ ... " 'I'

ir .~:-
--W~ -y' -' ~ :.
!,',
:;:'i:
~" .
.;:. :

-1.1- f :.:i'
"
,
~
•
,
,~.
, I •

Ja. · ,IF:
· ~
,...;
I', .

,', I

" :~

'~:I
. ;, ~,
;1
0'
~
0,

~ . ~··.I

· ~.:
..
.oj

,-
k

. ....,1"... •• :i..;'

,4
jdi
~II .c.:-j

-,
lJ~ 025" II~: bLU, l

JUGOSLOVENSKl
STANDARD
-
-
-'-"- - - -Ugljoytd0l! me!avIDe zastare. _- .
-:ODREDIV AbrJ .. PRIYIDNE ZAPREMINSIQ;
za . . .~-=
- ..i-lis
I ---
'" :~-'Cr ..l
-:.U.·M8.0'2 r
-

-, .i SA OBAVEZNOM'
,."P~OM
od 1-I-1968.
MASE-MTh"ERll.
. I
I ASFALTNIH

ReSenje br. f8-5OS3/l od 26-Vll-1967; Shnoeni

MESAVINA

list SFRf.ff.34{1967.
VIII-1967. ~ i

-.~, ~ ..
Hydrocarbon mixtures for road pavements.

-
VlHCH1TYT

kip.
______
CKOnJE
~
3A CT AH,D,AP,D,Vl3AUVlJA
Determination of apparent density of mineral andrssphaltic mixtures
PEnY5n~KA MAKEAOH~JA

200_ rOA.

1 Predmet standarda
""

JI ~ ::l
Ovaj standard propisuje
nih mesavina.
nacin odredivanja prividne zapreminske mase mineralnih
.
mesavina i asfalt-

JI i 2 Definicije

•.
,
~ ,

ji
. ~

'8
=
2.1

2.2
Prividna zapreminska masa nekog materijala
ukljucujuci i zapreminu supljina.
Pod zaprerninom supljina mineralnog rnaterijala podrazumevaju
ili ubitumenom
se i one supIjine u mineralnim zrnima
obavijenim zrnima asfaltne mesavine koje su sa spoljne strane zrna nevidljive.
(Pv) je kolicnik njegove mase (m) i njegove zapremine,

i 3 Namena

Ji ••
3.1 Odredena prividna zapreminska masa mineralne mesavine sluzi za izraeunavanje % supljina u
sabijenoj mineralnoj rnesavini, ako je poznata zapreminska masa mineraIne mesavine u sabijenom
stanju ili za izracunavanje prividne zapreminske mase asfaltne mesa vine prema tac. 3.1, JUS U.M8.081.

JJ 0
3.2 Odredena prividna zapreminska masa asfaltne rsesavine sluzi za izracunavanje % supljina u sabijenoj
asfaltnoj rnesavini, ako je poznata zapreminska masa asfaltne mesavine u sabijenom stanju prema
taco 3.2, JUS U.M8.081, odnosno za odredivanje zaprerninske mase prema JUS U.M8.092.

j; .. • 4 Pribor i raktvaraCi

Jt ::l
Za odredivanje
-
-
prividne
susnica za temperature najrnanje 120°C;
zaprerninske

piknornetar (slika, poz, 1) sa sirokirn grlomi nastavko m (poz. 2) sa brusenirn delom (poz. 3),
mase sluie sledeci pribor i rastvaraci:

Je~ u
u -
oblika i diimenzija prikazanih na slici; zapremina piknometra
500 do 2000 ml;
termornetar sa cpscgom merenja od 0 do 50 "C, i najmanjom
do oznake (poz. 4) treba da je od
.
podelom 0,1 DC; .
vaga sa tacnoscu merenja ± 0,5 g;

J i
-
- stakleni ili rnetalni jitapic ;
~ .- - areometar za rnerenje zapreminske rnase rasrvaraca sa tacnoscu 0,001 gjcrn3;
••

J !
c•• 5
- rastvaraci: benzen (benzol), toluen (toluol) ili trihloretilen.

Priprema uzorka

j i
""'<II
5.1 Prividna zapreminska
nemlevenorn.
masa rnineralnog marerijala odreduje se na uzorku u prirodnom stanju, tj.

J ' 5.2 Prosecan uzorak rnineralne rnesavine susi se na IIO ± 5 "C do stalne mase, Stalna masa uzorka se
dobija, kada razlika u masi izrnedu dva rnerenja, u razrnaku najmanje dva sata pri susenju, nije
veca odf), l/,~ mase uzo rka.

J 5.3 Prosecan uzorak asfaltne rnesavine.suzer prerna JUS U.M3.090, lagano se zagreje u susnici tako
cia se moze prstima usitniti ; zatim se stavi u rastresitom stanjn na limenu plocu i ohladi na sobnu
temperaturu. Aka asfaltna rnesavina sadrzi vodu, zagreva se na vecoj temperaturi dok voda ne ispari,
a potom se navedenirn postupkorn ohladi na sobnu temperaturu.

J ,.'

~I
Ukupno Irtranr. ,
,!
-s
Y'Y •• .,... ••...••••
~ •• ,...."" ••. ,.." ••••• ..-.. •••__
L obnova
:,t
~
~
Strana 2·JUS U. MS. 082 ..

- r ~-:. ~ - i:::=,. - --- -, -- r - r - -

-=
f
i
r
!
Mere u mID-
1- r-
I

"'-

Slika 1

6 Odredivanje prividne zapreminske mase

"t '.

Prividna zapreminska masa uzoraka pripremljenih prema tac_ 5 odreduje se u prostorijistalne tempe-
rature sa tolerancijom +
1°C. Velicina uzorka najmanje 500 g. Uzorak, ceo pribor i rastvaraci
moraju imati istu stalnu temperatura prostorije.
Masa piknornetra sa Jsta.vk:.o~ ciji je bruseni deo (poz, 3) premazan vazelinom izmeri se (ml) sa
tacnoscu 0,5 g. Piknornetar se napun.i pripremljen.im uzorkorn i zajedno sa nastavkom izmeri masa
(mi), .Pqjom se u piknometar sa uzorkorn naspe rasrvarac do preko polovine zapremine pikno-
metra. Piknornetar se okrece, trese, i uzorak mesa staklenim ili metaln.im stapicem dok ne izade
l iz piknometra sva kolicina vazduha, Ako je uzorak od asfaltne mesavine, mesa se staklenim ~tapiCem
toliko da se bitumen rastvori i da izade rastvaracern zatvoreni vazdtili. Stapic se ispere u rastvaracu
"'l i izvadi. Zatim se u grlo pik.nometra stavi nastavak brusenirn delom, dolije rastvarac blizu oznake
I
(poz. 4)i piknometar ostavi da leZi dva sata u prostoriji stalne temperature. Potom se nalije rastva-
racerrr tacno 00 oznake i masa piknometra izmeri (m3), a zapreminska masa rastvaraca ~r area-

l.....o
metrorn izmeri.
Prividna zapreminska masa mineralne, odnosno asfaltne rnesavine, izracunava se po sledecem obrascu:

pv=
v-
m2-ml
m3-ID2
Pr
,
gde je ;
ml - masa praznog pik:nometra sa nastavkom, u g;
II
mz ..,- masa piknometra sa uzorkom i nastavkom, u g;
m, -
V -
masa piknornetra sa uzorkom, rastvaracem i nastavkom, u g;
zapremina piknometra do oznake, u cm- ;
I
P>'(; -zaprerninska masa rastvaraea, na temperaturi ispitivanja., u ·cm3•
Pnvidoa zaprerninska rnasa se izracunava u g/cm3, a zaokruzuje se na 0,01 g/cm3_ Rezultatje prosek
od dva odredivanja.
I
'II
 'l-.i,c, IUS U. MS. 082 Stran& 3

_ - - . _ ~ _:;. ~ - i<=: :: - -~ - .- ~-~

-::.- DO~Oljelltu,PMja: t f-
- isti pnbo~ i ispi~ ± 0,02 g/cm3;
L ....J razlieit pribor, 6dJi~sno iSI*jvaCi ± 0,03
J
g/cm 3• .

Ukoliko SU odstupanja veca, opit se ponavlja dok se ne dobiju dva rezultata u dozvoljenim granicarna.

,
,
Vera sa drugim standardima
i-
JUS U.M3.090 - Uzimanje uzorakaasfaltnih mesavina za kolovoze
JUS U.M8.081 - U gijovodoniene mesavine za zastore, Odredivanje prividne zapreminske mase
i JUS U.M8.092 - Asfaltne kolovozne· konstrukcije. Odredivanje zapreminske mase uzoraka iz
zastora i nosecih slojeva
JUS U.M8.093 - UgljQvodoniene mesavine za z:astore. Odredivanje zapreminske mase i sadrlaj
, ~upl.Pna u mineralnoj mesavini,

i,

~r "
"

I
I

"

iF;

, ~(,
 --.t'.1
,-IJ
II I . i"'ff!"-'-'---
-'... "..:':v-r'-por"
...._.. DK 625_&5:6~_1

--..J
II:
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBAVEZNOM
Asfaltne
ISPITIVANJE
mesavine za koJovoze
PO MARSALU
JUS
U. M8. 090
PRIMENOM XI-1966.
••..-

-L ad 1-VII-1967. Resenje br. 18-6780(1 od 25-X-l966; Sluibeni list SFRJ br. 42/1966.

Q
Asphaltic mixtures for pavements. Marshciil's testing ~TYT 3A ~HJ:\APJ:\~3AL1~JA

J.' f'EIIYbJlV1KA
HA
MAKE;qOHVlJA

.p- ------------
_______ 200_ ron,
·I~ 1 Predmet standarda
. ., CKOnJE
~ III

I Ovaj standard propisuje postupak ispitivanja sastava i stabilnosti asfaltnih mesavina za zastor i
nosece slojeve kolovoza po Marsalu (Marshall) .
• !~
~~
~ ~
2 Namena
~.
2.1 Originalna metoda sluzi za odredivanje podesnog sastava i stabilnosti asfaltnih rnesavina za zastor
i nosece slojeve kolovoza sa mineralnim zrnima krupnoce do 25 mrn (kvad~tna reseta),
~j 2.2 - -~-Nfflatfikova-na metoda sluzi za zastore i nosece slojeve koji sadrze vise od 10 % mineralnih zrna od
••
~. 25 do 50 mm. . .

-1- c
u
>'
~o 23'- ·-Zi"l~€fig=:~f~1tepremaJUS
JUS U.M8.104.
UE4.020 ova ~etoda se ne primenjuje, vec se primenjuje metoda prema

-IJ!.. ,

.~:
I
!

~'--:l-:

1
"
.t:J

o
E
3 Opr~ma za ispitiv~je
I
-', ..."'C-;':·Zi';;;V6is~pltivanje sluziMarsalov aparat koji se sastoji od uredaja za izradu iispitivanje epruveta.

-tJi 3.1 Uredaj za izra~u epruveta

-tI~__-...• ~_":~""
I. 0
>
Uredaj za izradu epruveta (s1. 1) sastoji se od drvenog posto1ja (poz. 1) osnove 200 mm X 200 mm
--L~i.~Jlc~~9,;~ od hra,stovine, smreke.i Slic~? Postolje je pricvrs,Ceno na betons~u.pl?Cu (poz, _2),
.. .:;;::, ._':_.~~~" -~_~1r:~!!,9ALn-a;~¥Je-500 nun X 500 mm 1 debljine 200 mm, pomocu 4 komada celiemh ugaonika
- I
- ~ .--_..
z: ~----. - --·'"-"l.~PQJ VijK"f":~a drvenorn postoiju postavljena
c-ide5!jine"'25
je eeliena ploCa (poz. 3), povrsine 300 mm X 300 mm
"mm, koja je pricvrscena za drveno postoije pornocu 4 vijka i 4 ceiicna ugaonika odgo-

JJ "--2
'r
tJ
:l
varajucih
'
velicina.
::=::::--.Q.rY~n~Jid_wilje mora po celoj povrsini da lezi na betonskoj ploci, a eelicna ploca koja leZi na postolju
I' ~ mora~~~~!:~o~zontalna .. Na.CeliC~Oj Pl~Ci su pos~vljeni vij_~i" drzanje kalupa " sabijanje.epruvet~.
•....••• ~ Upravno na. plocu postavljena Je vodica za mal] za nabijanje epruveta. Vodica na gornjem kraju
,- ---; fiksirana je na eelicnoJtraei (poz. 4) koja je pricvrscena za plocu (poz. 3).
.,
JJI <:••
>
III
Q,

E
Malj za originalnu metodu (sl. 2, poz. 1, sa vodicom poz, 2) je mase 4,55+3,30=7,85
Na donjem kraju malj ima prsten (poz, 3). Visina pada malja pri nabijanju
metodi je 46 em, a po rnodifikovanoj metodi je 25 em.
kg .
epruvete po originalnoj

.=
JJ I
..
4J

Il.
Kalup za sabijanje epruvete (sl, 3) je cilindricnog oblika, od eelika. Kalup ima dva dela, donji
za izradu epruvete i gornji sa uiogom vodice (poz. 1 i 2). Na s1. 3 prikazan je eilindar za izbi-
janje epruvete (poz. 3) i osnovna ploca (poz. 4) na koju se pricvrscuje kalup.

JJ Mehanicka rnesalica za pripremanje mase za izradu epruveta omogucuje da se odri.ava propisana

temperatura da bi se zrna agregata ravnomerno vezivorn obavijala i da semasa lako i potpuno rnoze
odstraniti iz rnesalice. •

J Mesanje se moze vrsiti i rucno u posudi sa lopaticom

mesanje. Pri mesanju masa ne sme pregoreti.
pod istim uslovima kao i za mehanick;o

Ukupno strana 9

II --___
I
 -ana 2 JUS U. M8.090
I
'~
•... a
Mere u mm II
.....•.... ,
110

-Z.3
.4 ••
I
2
I
0
I
0
~
I
'11
~

nn \II .!
- 3
1 I
~
I jl
1-'
'' ~
-

!
~
I
III
t::1:i
- •.I
"I ~
-
,I ~----
:1'Ii
,-;!
...

-, ai- 1 .-' ..

.:.=-.
-' .•~-~.-.--- 4"

..
..':' ..
--:.-"
'- .
--
----J
~

,
Slika 1 Slika 2
,';;~ -

3.2 Uredaji 1:3. ispitivaoje eprureta

Za ispitivanje epruveta: sluzi ;

- mehanicka presa sa celjustima(sl. 4, poz. 1 i detalji poz. 1 do 4) u koju se stavlja epruveta; presa
ima dva indikatora za Citanje sile opterecenja i mere tecenjaepruvete ;
,
1'1
-

-
metalni cilindar sa merama epruvete (sl. 4, poz. 6) za pripremu celjusti prese radi ubaeivanja
epruvete;

vodeno kupatilo dubine najmanje 15 em. koje moze da odrzava temperaturu 60±O,5 °C ili
•
I

4O±O,5 °C; vodeno kupatilo treba da ima 5 em iznad dna jednu perforiranu plocu na koju se ~
!-
polazu epruvete: velicina vodenog kupatila mora da bude tako odmerena da za svaku epruvetu I.
stoji na raspolaganju najmanje 5/ tecnosti i da je obezbedeno uspesno izjedn~Cavanje temperature;
U
I.-
- presa za ispitivanje sa konstantnim
recenja od najmanje W kp;
pomeranjern od 50 mmJminut, sa tacnoscu citanja opte-
!}
uredaji prema JUS U.IM8_092 i JUS U.M8.094 za odredivanje zapreminske mase i upijanja vade
uzoraka iz asfij:ltni.h masa_ .
'"-
'~':.,: '
>t""
I . -.. ..
"- .. il
t.
-lI
JUS U.MS.090 Slrana 3/

Jl
;-"

,aJj
Mere u mm

JJ ~~~
d,
Jj
Jj
J.J
d3
3
JJ
-J.Je 2
..•
-c

~ ~
I: ~7$ ~

J.J
JJ'---
." .,.,.~ .-- .

JJ
JJ- - 'I

~. II
Slika 3

3.3, Dimenzije malja (51. 2), uredaja za izradu epruveta (51. 3) i uredaja za ispitivanje epruveta (sl, 4) i
njihovih sastavnih delova date su utabeli l.
Tabell1
- -
- -
Mere u mm

-l Metoda
0'
I d
I dl
I d2
I d3
I d-4
I ds
I d6

Originalna 98,4 (115,0) 101,6 106,8 106,6 104,0 100,8

,t Modif'ikovana 149,2 (165,8) 152,4 159,6 159,4 154,8 151,6

I
h
d7
I
ds
I I hI
I h2
I hJ
I h,

J ___J
Originalna
Modifikovana
(180,0)
(230,8)
101,6
152,4
305,0
515,0
71,4
137,6
88,9
120,0
(106,0)
(137,1)
(155,0)
(200,0)

J hs
I h6
I h7
I b
I bl
I b2
I bJ

-1 Originalna
Modifikovana
(148,0)
(190,0)
(51,0)
(60,0)
(100,0)
(120,0)
76,2
120,0
3,5
'16,0
(100,0)
(130,0)
(40,0)
(76,2)

--rIJIi I
b-4
I bs
I b6
I R
I RI
I I
0-rigm
- alnaI (12,7) (i2,0) ( 18,0) 50,8 63,5

Ji : Modidkovan'al (17,3) (20,0) (28,0) 76,2 88,9

••...• :;lrana 4 J U~ U. M8. 0':10
I
•....
Iu
Mere u mm
II
.....••••.~
"'t,
1 b1
2
,.• -Wi.

I
'-oJ:::
I
I. b ~l
12.7
I
(] ~
~
~I
3 4
b
6 .;1
J
~
- 'd9
J
:1.
~
' __ •.•...••..•.. .......,;"".~.'" •..,.. •• -!c~""' -
•...
5
....
'--""-
._----:--._----
__
~L - . _
.•....--.= .•'--"-
,-.
? ~I
iiIi

=;.~~;:-;:-...:..:-
..•~..:••....--- ..

..
, ----~:-
..;::- ._- ..-.~.~----

--',~.,,-••.......... ..
." ..
-, -.-....,..
b.
~I
~

Slika 4
-I
3.4 Tolerilncije men
- •. -~-:::=:::~.::.-,.,,"',...:. "'-'-

. Mere u zagradarna
tolerancija je±O,l
~o-=--

navedene u tabeli 1 nisu obavezne. Za obavezne mere propisane na 0,1 mm

mrn, a za mere koje su propisane na 1 mm tolerancija.1:.2=l mm.
~.
ji,j

4 Izrada epruveta
Da bi se odredio optimalni sadrzaj veziva za datu rnesavinu rnineralnog -agregata,izfaduje se niz
~
mesavina sa. razlicitirn sadrzajem veziva. .
Prvoj mesavini daje se vezivo u kolicini koja se odredi vizuelno, a potom se za druge mesavine do-
daje vezivo po 0,5 % navise i nanize, od prve date kolicine veziva, dok kriva za Marsalove vrednosti
ne da optirnalnu sadrzinu veziva, Za svako ispitivanje izraduje se serija od najmanje 3 epruvete. Za
LI
jednu epruvetu potrebno je oko 1 200 g rnesavine (rn), Da bi se dobila epruveta visine oko 63,5 mm,
neophodno je odrediti potrebnu kolicinu mesavine posle nabijanja prve epruvete iz zaprerninske
tezine pornocu korekcionog faktora (f) koji se izracunava iz sledeceg obrasca:
LI
gde je:
f=m
63,5
( -h--1
)
LI
f - kolicina mesavine koju treba dodati ili oduzeti od upotrebljene kolicine rnesavine (rn) da se
dobije epruveta visine 63,5 rnm, u g; Ltl
m - kolicina mesavine za izradu prve epruvete, u g; , -
h - visina prve nabijene epruvete, u mm.
I! ,11
; .~
-IU
. JUS U.M8.09Q Strana 5
'1
"-
1J
,
,
,

JJ ...•~'"""!~
1,/1,
Visina spravljenih
nisu u navedenirn
• J
gramcama.
epruveta mora da se krece u -granicama od 60,5 do 66,5 mm. Epruvete Cije vi sine
granicama odbacuju se, a mesto njih rade se nove koje moraju biti u navedenim

Mineralna masa koja se za-svaku-epr·uvet-u-mera-odvojeno----pgmesati, odmerava se iz pojedinacnih

-lJ frakcija u posudu ZC\ rnesanje, mesa se i zagreva na temperature u zavisnosti od vrste veziva, koje
sudate u tabeli 2.
Mesavina minerainog agregata koja irnavise frakcijaprethodnose prosejava na pojedinacne frakcije,

--Ll a potom se sve frakcije pornesaju. Sadrzaj zrna preko 25 mrn u frakciji 12/25 mm ne sme da prelazi
10 % od celokupr.e mineralne mesavine,
Zatim se mineralnoj rnesavini dodaje vezivo tacnoscu od 0,2 g, zagrejano na propisanu temperaturu
i mesa svedok se mioeralne eestice potpuno ne obaviju. Mesanje treba cia traje 3 do 5 minuta, Pre
-LJ punjenja u kalupe mesavina mora imati, U zavisnosti od vrste veziva, temperaturu navedenu u tabeii 2.

Tabela 2 Mere u °C

-LJ I Vrsta veziva

-
Tempera- Razredeni bitumen
tura 1
I vrlo
Bitumen Katran-
~ I -- I viskozni

I 80
JJ. ~~
..
Mineralne
mase
Veziva
1160 do 180 140 do 80 160 do 70

jl40do 150170 do 110 i 70

I
do 80 190 do 110
do 90

JJ-.,,' ::::~:: /130 do 140 ! 30 do 70 150 do 60 _I-.?_~" do 80

-lL:~=:c,=:~;g;,--_:::_,-'~rimer. ~;_-u_Z0~~iz gotove m~savinev-i!.i- uzorci Lz-k~lovoza, sa_bl~l~meno~_!<ao vezivorn, za~revaju

!,>._=-:~:_:.,:-=',~:-p::,o::.u-suvsrul~lna oko 100 C,.pazlJlva se rueno izdrobe I potom zagreju na 130 do 140 C me-
sajuci na resou.
JJ~ _ -=-::"02::=-::::-:UkolikO';-:~meSanjutemperatura asfaltne mesavine padne ispod 105°C; rnesavina se odbacuje.
,-~~c~:~~:::~_~_:Postup(!.-le::~r~ev~njai rnesanja se obnavlja, dok se ne dobije rnesavina=propisane temperature.
__~::=:."_,,~:,,"._Z~Sy.ak:o'=i-spitivanje izraduje se serija od najmanje 3 epruvete, pri cernu se za svaku epruvetu pri-
If
-llti - J,_=-,_,,,,-,,,,:,;;;,,__ premarposebna-asfaltna mesavina, Dozvoljeno je sarno jedno zagrevanje uzorka. Za izradu epruveta

•_I
_.I[~·"~
-~.-~,--,
-:;;':';-:--
-.:P~Sl=-,;.s~ajai1.:ia::tkalu'p~sa
zagrevaju se kalupi za sabijanje sa vodicom, osnovna prstenasta ploca i prsten malja u susnici ili
na drugi podesan nacin na propisanu temperaturu za rnesavine u tabeli 2. Cilindricni kalup treba
prebrisati iznutra sa malo glicerina radi lakseg vadenja epruveta.
v.~?icomza sabijanje, vpo!o~~e na pod osnovn~ ploc~v~alupa .okrugl.i fil-
--~. _c,-,-,,=~_,_' _--:-tnr-_papIEe.d-gOyaraJuce velicine, a potom se mesavina sipa u kalup u malirn kolicinarna i Iopaticorn
seravnomerno-rasporeduje upravnim ubodima iopatice u sipanu mesavinu, Gornja povrsina mesa-
jJ -.~,--
-'.'--:-:. __--=c:.y~ne~-s.e-';-ugla:Cali tako oblikuje da. u sredi_~i ~stane jedno ~~ublje~lO nadv.isenje::' Spojen k~lup sa vo-
_:-~_ dicom-se-odmah
se-masanabija
prenese u uredaj za sabijanje, kalup se pncvrsti 1 postavi vodica sa maljem, Zatim
sa 50 udara maljem (oko 1 udar u sekundi). Onda se kaiup za sabijanje okrene za

JJ-- .. ........--...":-~"'..- ..
',
-18e7~£-:.i.joS::-jednorn se sabija sa SO udara maljern, Punjenje rnesavine u kalup i sabijanje epruvete
sme da trajenajvise 4 minuta. Kalup sa epruvetom se rashladi na vazduhu ili se kalup hladi vodenim
--IDlazom~sP-O-lja:tO_minuta tako da se epruveta ne kvasi. Na kraju se epruveta pazljivo istiskuje pornocu
izbijaca.stavljanjem kalupa za sabijanje na celicnu plocu prese. Pre ispitivanja treba epruvete da Ieze

JJ . najmanje jedan sat na horizontalnoj podlozi na sobnoj ternperaturi. Preporucuje se da epruvete

odleze 24 sata. Uzorci iz gotovog zastora Hi nosecih slojeva kolovozne konstrukcije uzimaju se buse-
njem cilindricnih jezgra, a mogu biti i kornadi 40 em X 40 em koji se obrade u epruvete. Uzorei iz
kolovoza mo1aju se na pogodan nacin osigurati da se ne deforrnisu,

JJ 5 Ispitivanje po originalnoj metodi

31
...JJrJ I..spinvanja . na I epruvetama su s Ie d eca:
.

zaprerninska rnasa na najmanje 3 epruvete prerna JUS U.M8.092;

JJ za~.re~ina
uptjanje
I supljina
vode na najrnanje
" izr_acunava ili se odr eduje opitom;
3 epruvete prema JUS U.M8.094;
;;]/ ispitivanje stabilnosti i tecenja ,
iii-,'
 I
;':"

-'
Strana 6 JUS U. MS".090
AI
-- 5.1 Ispitivanje stabilnosti i tecenja
••
.....
Za ispitivanje stabilnosti i tecenja uzimaju se epruvete koje nisu koriscene za opit upijanja vode.
Epruvete od mesavina za izradu asfalt-betona prema JUS U.E4.014 sa vezivom od bitumena i1i
I
vrlo viskoznog katrana (preko 49 "C) prethodno se temperiraju 30 do 35 minuta u vodi na 60± 1°C.
Epruvete za izradu asfalt-betona sa katranom 250/500 prema JUS U.E4.018 inoseci i vezni slojevi
od biturneniziranih mesavina prema JUS U.E9.020; temperiraju se 30 do 35 minuta u vodi na
I
iii
40± 1 "C, -
Celjusti prese moraju imati ternperaturu epruvete. Yodice celjusti pazljivo se ociste i premazu tankim
slojem ulja. Pomocu metalnog cilindra sa merarna epruveta, koji se postavi u eeljusti, indikator za
merenje sile i indikator za merenje tecenja tacno se doteraju na nulu.
I
I
Potom se memi cilindar izvuce i na mesto cilindra u celjust sestavi obrisana epruveta.
Epruveta se odmah opterecuje presom pri radnoj brzini pritiskivaca od 50±3 mm u minuti. Pod
radnom brzinom podrazumeva se navedeno porneranje pritiskivaca pod opterecenjem, Stabilnost
po Marsalu je dostignuta cim opterecenje na indikatoru pocne da pada; tada treba indikator ukociti
i ocitati silu opterecenja u kp. Deforrnacija epruvete, koja se dostigne do tog momenta, daje tecenje
u rum koje se ocita na indikatoru za tecenje.
Ovo ispitivanje mora cia se zavrsi za 30 sekundi, pri cemu se kao pocetak ispitivanja uzima vadenje
!
epruvete iz vodenog kupatila.
Vrednost za stabilnost odredena na ovaj nacin mora se jos .pomnoziti korekcionim
zavisnosti od razlike u visini epruvete.
.
faktorom, u
.!
Tabela 3

Epruveta .spravljena u Epruvete iz gotovog

il
Visinaepruvete
em'
. 1aboratoriji
I Fakto.~
korekcije
I
I Visina
kolovoza
epruvete
ern
I Fakto.~ .:
korekcije
I
.¥ •• II-

. I
6,05
6;07
6,09 ..
1,084
1,077
'';'-

},OYI
2,54
2,70
2,86
5,56
5,00
4,55
il
"6;Il 'C065 3,02 4,17 .._·....···.-. --1·, ~.
~-... .

.. .
II .6,13 _ .'7' . . - I,Q59 --- - 3,UL .-..-
3,85.
. ··,--TosT
6~1_5-'::",.~~7.- - -~.--. ,---- •....--y--"'-

I 6,17 1,046
3,34
_ ;~_ .. _ .. J •.••.~•. ~ _..

3,49
3,57
3,33
--·;-1
I 6,19
6,21
.6,23
1,040
1,035
1,030
3,65
3,81
3,97
3,03
2,78
2,50
•
. 6,25 ·~J",~S~.::.: ~_._ -- '"4-;-13 2,27
6,27· -:c. 1,020 4,29 2,08
6,29 1,015 4,45 1,92
..•.. 6,31 1,010 4,61 1,79
6,33 ,- 1,005 4,76 1,67
6,35 1,000 4,92
6,37 0,995 5,08
1,56
1,47 &.1.
1- -.~:!~
..- -r- :-
0,990
0,985
5,24
5,40
1,39
1,32
~

6,43 0,980 5,56 1,25

6,45 0,975 5,60 1,22 ~
6,47 0,970 5,80 1,165
6,49 0,965 6,00 1,100
L 6,51 0,960 6,20 1,037 ~
I
6,53 0,956 I 6,40 0,987
6,55 0,952 I 6,60 0,943 \1
L 6,57 0,949 6,80 0,&97 ~
6,59 0,945 7,00
I 0,858

L-
6,61
6,63
0,941
0,937
I 7,20
7,40
0,823
0,815
i}
6,65 0,934 I 7,60 0,770
I,
I

I, ' . "
I i
Ii
...
I~
JUS U. MR. 090 Strana 7

~IJ Kao rezultat za stabilnost i tecenje uzima se prosek od najrnanje 3 epruvete.

-1
~IJ.... ' -
,",
Za stabilnost i tecenje dozvoljene razlike pojedinacnih opita mogu iznositi najvise ±20 %. Ukoliko
'to nije slucaj, opit se ponavljadok se ne dobiju najmanje 3 rezultata sa dozvoljenim razlikama.
Prosecne vrednosti merenih stabilnosti se zaokrugljuju i to: do 500 kp na 10 kp, preko 500 do 1000 kp
.na 20 kp i preko 1000 kp na 50 kp.
~I.j
6 Ispitivanje po modifikovanoj metodi
...LI
•.. ;.;
-
6.1
Ova metoda se primenjuje. za zastor i noseee slojeve koji sadrze vise od 10
25.do 50 mm .

Oprema za ispitivanje
Za avo ispitivanje sluii oprema prema 51. 1, a delovi opreme prema slikama 2, 3 i 4 irnaju odgova-
% mineralnih zrna od

rajuce dirnenzi,e prema tab. 1, taco 3.3. Tolerancije mera date su u taco 3.4.
~IJ 6.2 Izrada epruveta
Dimenzije epruveta su: visina 95,2 mID, preenik 152,4 mm.
Malj (s1. 2. poz. 1 i 2) sa vodicom je mase 9;2+3,3= 12,50 kg. Visina pada malja pri nabijanju
-~ epruveta je 25 em. Mesavina epruvete se nabija sa' 85 udaraca maljem sa svake strane epruvete.
Visina spravljenih epruveta mora da se kreee u granicama od 90 do 100 m.m. Za izradu jedne epruvete

~L potrebno je oko 4100 do 4200 g mesavine (m).

I
.Da hi se dobila visina epruvete priblizno 95,2 mm potrebno je, posle izrade prve probne epruvete,
iZYrsj~i korekciju doziranja mesavine pomocu faktora (f) koji se izracunava po sledecem obrascu:

-L'- f=m (9~,2 -1)

gde je:

-I ... _;
f·~ koliCina mesavine koju treba dodati
se dobije epruveta visine 95;2 mm,--u g;
ili oduzeti ad upotrebljene kolicine mesa vine (m) da

-I ~'-
m - __masa._Ill~sayine probne epruvete,
h - visina probneepruvete,umm.
- -:._,-,
Da!ji-'PQ_~:t!1pa~
na izrn¥-epruveta.je
u g;

u svemu isti kao u taco 4, osim sto punjenje mesavineu kalup

i sabijanje epruvete ne-i.sme da traje viseod 6 minuta.

~t 6.3 Ispitivanje stabilnosti i tecenja

Ispitivanje je u svemu isto kao i po originalnoj metodi prema taco 5, osim sto se epruvete pre ispi-

JJe . --
tivanja prethodno temperiraju Iezanjem 40 minuta u vodi na 4O± 1 "C.
--';;'.:'.~::"-
Korekcioni faktori stabilnosti .epruveta, u zavisnosti od visine epruveta, datisu u tabeli 4.
Tabela 4

JJ _.
Ebruveta spravljena
1aborato riji
u Epruvete izvadene iz
gotovog kolovoza
I

JJ '-1
Visina
ern
F.ktor
korekcije
:r Visina
em
Faktor
korekcije
Visina
em
Faktor
korekcije
Visina
em
Faktor
korekcije

JJ, _J
1 2 3
I 4

1,000
5 6 7 8

9,00 1,047 9,52 6,00 1,922 9,00 1,047

JJ 9,02
9,04
1,045
1,043
9,54
9,56
0,998
0,997
6,12
6,24
1,856.
1,789
9,12
9,24
1,037
1,027

9,06 1,042 9,58 0,995 6,36 1,723 9,36 1,016

J .--
9,08
9,10
1,040
1,039
9,60
9,62
0,994
0,992
6,48
6,60
1,657
1,591 ~
9,48
9,60
1,004
0,994

9,12 1,037 9,64 0,991 6,72 2,525 ·9,72

J
0,985
9,14 1,036 9,66 0,989 6,84 1,458 9,84 0,976
9.16 1,034 9,68 0,988 6,96 1,392 9,96
I i 0,967
.-
\
I
I It
 'r I
.~

uta 8 JUS U. MS. 090

.•
II ~

' ..••...
Tabela

1 I
4 (nastavak)

2 I 3 I 4 I 5 I 6 [ 7 I 8
I
•...
9,18
9,20
1,032
1,030
9,70
9,72
0,986
0,985
7,08
7,20
1,354
1,330
10,08
10,20
0,958
0,950
I••••
9,22 1,029 9,74 0,983 7,32 1,307 10,32 0,941

I
-
9,24 1,027 9,76 0,982 7,44 1,283 10,44 0,933
9,26 1,025 9,78 0,980 7,56 1,259 10,56 0,924
9,28 1,023 9,80 0,979 7,68 1,235 10)68 0,916

9,30
9,32
1,021
1,020
9,82
9,84
0,978
0,976
7,80
7,92
1,212
1,188
10,80
10,92
0,907
0,898
I
o...i
I .
9,34

9,36
1,018

1,016
9,86

9,88
0,974

0,973
8,04

8,16
1,167

1,152
11,04

11,16·
0,891

0,885
I
.ill

9,38 1,014 9,90 0,971 8,28 1,137 11,28 0,878

9,40 1,012 9,92 0,970 8,40 1,122 11,40 0,872

9,42 1;010 9,94 . 0,968 8,52 1,107 11.52 0,865

e~ ,
9,44 1,008 . 9,96 0,967 8,64 1,092 11.64 0,859 .
9,46

9,48
1,006

1,004
9,98

10,00
0,965

0,964
8,76

8,88
1,077

1,062
11,76

11,88
0,853

0,846
I
9,50 1,002 12,00 0,840
I

7 Izraiavanje rezultata

Za mesavine za zastore i nosece slojeve mogu se nanositi nadene vrednosti u dijagrame za: zapremin-
!
-". :~:::skiFIDasU,zapreminu supljina, stabilnost i teeenje, prema sadrzaju veziva u % mase na 100 delova
.mineralnog agregata. Pojedinacne tacke se zatim. medusobno poveZu i dobiju 3 dijagrama,
I
.J
'~::-::~·OptiriJ.aIn.i
sadrzaj veziva se izracunava kao srednja vrednost iz dijagrama na osnovu sledeeih poje-

-
dinacnih vrednosti :
sadrzaj veziva pri maksi.mumu stabilnosti; J
- sadrzaj veziva pri maksi.mumu zapreminske
:~ ~drfuT veziva pri srednjoj vred.nosti, propisanog
mase;
opsega, zapreminskih supljina.
_I 'lItil
Sadrzaj veziva odreden na ovaj nacin mora da leZi u propisanim granicama za odredenu vrstu zastora
"ilinoseeeg sloja i da da mesavinu koja odgovara zahtevu u odnosu na stabilnost, tecenje i zapreminu
supljina. I ,I
w
U protivnom, mora se izmeniti sastav mesavine mineralnog agregata ili vrsta i koliCina veziva, tako
da se mogu ispuniti ovi zahtevi,
;1
{
w
8 Uslovi kvaliteta meSavina :
~
Uslovi kvaliteta mesavina za zastore i nosece slojeve kolovoznih konstrukcija propisani su u slede- ~
\

LI~
cirn standardima:
JUS U.E4.012, JUS U.E4.014, JUS U.E4.016, JUs U.E4.018 i JUs U.E9.020. \

Veza sa drugim standa,dima

~I
ill

JUS
JUS
U.M3.010 - Bitumen za kolovozne zastore
U.M3.030 - Razredeni bitumen za koIovoze
;1
II
JUS U.M3.040 "'"i"":. Katran 7.a kolovoze
(" .
'~

L. JUS U.M8.010} Metode ispitivanja biturnena '.

 .Jj
JUS U. MIS. \NU :ilranl1 ":J

JJ
JJ. ..•. ~"
I, H.
JUS U.M8.092
JUS ,U.M8.094
JUS U.E4.012 -
-
-
Odredivanje
Odredivanje
zaprerninske
upijanja
Tehnicki uslovi za izradu
mase uzor aka iz zastora
vode uzoraka iz zastora
bitumenskih i katranskih
i nosecih

rnakadama
slojeva

"-,
JUS' U.E4.014 - Tehnicki uslovi za izradu asfaltnih betona
~I JUS U.E4.016 - Tehnicki uslovi za izradu katranskih betona
J\jS U.E4.018 - Tehnicki uslovi za izradu asfaltnih i katranskih betona pO hladnom postupk:u
. JUS U.E9.020 - Klasicne i savremene podloge za puteve, Tehnicki uslovi za izradu
~ JUS U.M8.104 - Ispitivanje dubine utiskivanja

.r
-J.e
~
• __ J

-t -
~
'-'

-1
'--

-1
1- _J

11._.•

j.
--

1
--\

!
,".--

1
--

~~

~.
J
~Ll ·DK625. 85: 620,1

_1.1
d

JUGOSLOVENSKI Asfaltne kolovozne konstrukcije JUS

STANDAR~ ODREDIV ANJE ZA..PREMINSKE MASE
UZORAKA IZ ZASTORA I NOSECIH SLOJEV A U. M8.092
_Li ,
SA "OBA VEZNOM
" ,,)'»lUME1IJOM
. od 1-1-1967. Rcienje br. 18-4326{1 od 28-VI-1966; Sluz"beni list SFRJ br. 27{1%6.
YII-1966.

-:'O' ••••• ~

~L: Determination .:.of bulk

..
density of asphalt pavement
.
samplings .

-I. 1 Predmet standarda

:~. .•.. ..

J. 't:I

...oe
u
III
Ovaj standard propisuje nacin odredivanja zaprerninske mase uzoraka iz zastora
probnih uzoraka iz asfaltnih masa za izradu zastora i nosecih slojeva.
. . .. 1,.' ".
i nosecih slojeva i

I
J. u
"
:1
-a...
2 Primena :. ~.!~

Ovaj standard se primenjuje na uzorke od asfaltnih masa za zastore i nosece slojeve.sa zrnima odre
.• denog granulometrijskog sastava: Iz dobivene zaprerninske rnase, prividne i specificne mase izracunava
'" se zapremina supljina uzoraka uzetih iz zastora, nosecih spojeva i probnih uzoraka.
J..~
..
Razlika u zapreminskoj masi izmedu uzoraka iz zastora i nosecih slojeva i probnog uzorka iste
asfaltne mase predstavlja merilo za postignut stepen zbijenosti mase u zastoru ili nosecern sloju .
-e

J.
.:",
o
>
co 3 Oprema .' .,,? ..... , . ;;~s. .' ':.1:

••o"
.
.>: Za ovo odredivanje sluzi vaga i hidrostatickavaga, kapaciteta 2 kg, osetljivosti 0,2 g.

J. e
••
.;>
o
4 Postupak odredivanja
~I 4.1._.. ' _~_preJI.linsJs:a,masa odreduje se na uzorcima iz zastora ili noseceg sloja i na probnim uzorcima koji
.. ...- - se pripreniaju u laboratoriji ili na gradilistu .

J·~I -''''::::::c _. "8

~ ... .,.._U,zqxcisl!-p.ra,v_q.ugaonog oblika dimenzija 10 em x 10 em, a visine prema visini zastora il i noseceg
,~~:·':~::~slQj.l()i'~~gra:"ili
noseceg sloja
uzorci mogu biti i izbusenajezgra. Od uzoraka iz zastora mora se
'. ......"_" ... ,~~:~~:c:':';:J2:tt1Sp1{itil)ja~'QClstraniti vezni sloj. Potom se iieanom cetkom odstrane odvojeni komadi. Uzorci mo-

-I' .·.~r_.. ~~.~~.',-~·~.~~~r;i:::,:j~k::~:~m ili sa krupnim porarna. Uzorak je sa krupnim porama, ako se pri potapanju
'~. ..:'

~ ---~.co= __ ::Cc'lTzor1ca:'u"voau' pojavejnehurici, .

.
J
. .~...
.. 0 . ' .4.Jo~,,_~y~~gp;1k:sl\:fipjrn porama osusi se u eksikatoru do stalne mase i izrneri (M). lzmereni uzorak stavi se
~ .--- ·--·"' ....~oiC!eZijeoan-'s'at u vodi od 20 ± 1°C, zatim izvadi iz vode, istapka vlainom krpom (ne osusi) i ponovo
izmeri (Md.

Jei u
".-
Potomse uzorak stavi u zieanu korpu
., _izmeii'rnasa"
Zapreminska
iizorkauvodi (M:z).
masa uzorka sa finim porama
hidrostaticke

izracunava
vage. Korpa sa uzorkom

se iz sledeceg obrasca:
potopi se u vodu i

"
J' t.. >
u
Co
'2",:~c=gtle
(
:ie~'" ':.:~'.:.1· .-
p=----
M,-M2
M
~
~HCT~TYT 3A CTAHAAPA~3AU~Jp
HA

J ;.•.•,
•..
p =s-zapreminska rnasa uzorka, u gfcrn3;
M = suva masa uzorka, u g;
M 1 -== masa vlainog uzorka posle lezanja 1 sat u vodi, u g;
M 3' =i.rnasa. . uzor k a potop I'jenog u vo d u, merena na hid
cp.
PEnY5n~KA MAKEAOH~JA

200
Co .'.- 1 rostaticickoi
OJ vagi,. u g. C K 0 nJ E - rOA •

J ~ . II.
4.3 Uzorak sa.krupnirn porama, izmeren do konstantne mase (M), premaie se spolja sa sto manje vazelina
ili tecnimparaf'inom, cime se krupne pore ispune, odnosno zatvore, Potom se uzorak potopi u vodu,
pa ako supore dobro ispunjene onda se ne pojavljuju rnehurici, Ako to nije slucaj, uzorak se naknadno
premazuje vazelinorn ili parafinom da se krupne pore potpuno ispune i zatim odredi masa ovako
J -
pripremljenog uzorka (M(). Razlika M(-M
Potom se izmeri masa uzorka potapanjem
daje masu upotrebljenog
u vodu na hidrostatickoj
vazelina ili paraf'ina (M2)'
vagi (M),
Zapreminska masa uzorka sa krupnim porarna izracunava se iz sledeceg obrasca :

J p=------
M

M'-( M) + ~2)
J Uk: up no !ltrlllUl 2

I I .I .TTTC'-rOSLOVF.NS'KT 7.AVOD 7.A S'l'A NnA R.nT7.AC'TTTT I

 ::> U.jVJ().V,J; ocrana L.
:-~ .

I
~
gde je:
'; . " -; I
I
I~ '

..•.•.
p
M
= zaprerninska

= masa
rnasa uzorka,
suvog uzorka, u g;
u g/cmJ;
I
M,
M2
M3
= rnasa

=
=
vazelinom ili parafinom premazanog
mas a vazelina ili parafina,
masa uzorka potopljenog
u g;
uzorka, u g; ,

u vodu, merena na hidrostatickoj vagi, u g.

:1
p' = specificna masa vazelina ili parafina, u g/cm3• ..

Zapreminska masa odreduje se na tri uzorka. Rezultat je prosek: od tri odredivanja.

Rezultati
-
-
pojedinih odredivanja
za uzorke sa finim porama
za uzorke sa krupnim porama
smeju se razlikovati:
do 0,02
do 0,05
g,/cm3;
g/cm3•
I
Ukoliko to nije slucaj, odredivanje se ponavlja dok se ne dobiju rezultati u dozvoljenim granicama.
I
e'J
:..

: " ~.
Veza sa drugim standardim~
JUS U.M8.090 -
JUS U.M8.094 -
,
Ispitivanje
Odredivanje
stabilnosti asfaltnih rnesavina
,

upijanja vode uzorka iz zastora -

koji s~,odnose naasfaltne kolovoze
metodom po Marsalu
Pored navedenih
..: . :..: c!"
r drngi standardi J
r '

::1,.:
J
J
I!'
J
••
eJ
J
, ,

,I:.
~

LI
\...-0
il
Ii
;!'~ : ;

LI
_IJ DK 625. 85: 62Q( J

_'I JUGOSLOVENSKI
,ST..<\.NDARD
Asfaltne kolovozne konstrnkcije
ODREDIV ANJE UPIJANJA VODE UZORAKA
JUS
U.M8.094

-'jJ SA OBA VEZNOM

<,,,, PRlMENOM
ad 1 -1- 1967. Rdeujc
IZ ZASTORA

br'. 18-4326{1 od 28-Vl-1966; Sloibenj lirt SFRJ

Determination of water absorbtion of asphaltic pavement samplings

VII-1966.

br., 27{1966..

-L
1 Predmet standarda
1. "e
111
0
u
III Ovaj standard propisuje naein odredivanja
asfaltnih masa za izradu zastora.
upijanja vode uzoraka iz zastora i probnih uzoraka iz
I
~::J
Q
•
N
~ :a•.. 2 Primena
.•
-Le "<:
~ Ovaj standard se primenjuje na uzorke od asfaltnih masa za zastore sa zrnima odredenog granule-

,~
as
N
metrijskog sastava. Razlika izmedu kolicine upijene vode uzorka iz zastora i probnog uzorka je
.j
•• merilo za postignuti stepen zbijenosti mase u zastoru .
">..
0

J N

bO
-,:.:0
2u
3 Oprema VlHCn'TYT
.

3A CTAH)J,AP)J,V13Al.(YlJA
HA
J
>
~ Za avo .odredivanje sluzi sledeca oprema: PEnY5n~KA MAKEAOH~JA
0 , 5p. _
•••
..,::J - vaga j hidrostaticka vaga sa tacnoscu 0,2 g,
a
I '-' _____ ~ 200_ reA.
..
_c_ .. ___ Yakuumeksikator,
J •..
""0
'0
0
. ·~·vakuumpuinpa sa vodenim fnlazom ili motorna vakuumpumpa,
CKOnJE

-t S
N
::J
o

..••
- zivin manornetar.

E 4 Postupak 6dredivanja
J ;:;
>
o
!!
::J
4.1 Upijanje vode odreduje se na uzorcima iz zastora i na probnim uzorcima koji se pripremaju u labo-
ratoriji ili nJ gradilistu.

-.1-;.• , 0
Uzorci s_ul'ravougaon~g oblika, dimenzija 10 em X 10 em, a visine prema visini zastora. Iz zastora
+: , uzorcimcgribiti i izbusena jezgra.
- ' ' Od uzorka iz 6stora mora se pre ispitivanja odstraniti vezni sloj kojim je zastor vezan za noseci sloj .
_J _~

.O""'~:'-:CC:·;:-i>bt6m~'-'iie:~igii:nomcetkom
odstrane sa uzorka odvojeni komadi mase, Uzorei moraju biti bez pu-
. . kotina, ' ",;:-
j "
'"
"2 Uzorci mogu biti sa finim ili sa krupnim porama.
I '

"0>" 4.2 Uzorak sa finim porama se osusi u vakuumeksikatoru do konstantne mase koja se izmeri (M) sa
j ,
,

' _3
e""
'tacnofcuO)-g. '
.. ~<:!il!l.-.~euzorakstavi eta lezi jedan sat u tekucoj vodi od 20 ± 1 "C, izvadi iz vode, mokrom krpom
.. :·:·sFist"apka (ne'su.si) i masa uzorka izmeri (Mj),
" Zatim se uzorak staviu korpu hidrostaticke vage, Korpa sa uzorkom potopi se u vodu od 20 ± 1 °C
....
"2
j. >
""E
I izmeri masa\ uzorka u vodi (M:z) .
Razlika Ml-M2 predstavlja zapreminu uzorka (V), u em3 .
...S...
u
Uzorak se potom stavi u vaJcuumeksikator napunjen vodom, tako da voda bude 10 em iznad uzorka.
p.
Za uzorak sa mekim vezivorn (katran, razredeni bitumen BIT 35/300 i BIT 40/200) primenjuje se

j voda koja se Wadi ledom da bi se izbeglo povecanje zapremine uzorka za vreme izvlacenja vazduha.
Zatim se pusti pumpa urad i pocinje izvlacenje vazduha, tako da se za oko 30 minuta postigne najveci
vakuurn od najmanje 15 mm iivinog stuba apsolutno.
Na primer ako je atmosferski pritisak 760 rom, onda je vakuum 760 - 15 = 745 mm.
j Posle tri sata vakuum se ukida i odtog momenta ostaje uzorak jos-dva sata pod atmosferskim pritiskom
u vodi od 20 ± 1 "C. Zatim se uzorak izvadi iz vode, potapka vlainom krpom i izmeri (M)). Uzorak
, I
se potom stavilu Zicanu korpu, potopi u vodu od 20 ± 1 °C i izmeri masa uzorka u vodi (M4).

J ,
Razlika M3 - M4 predstavlja zapreminu uzorka (If 1), U em>.

Ukrupno strana 2

_l ~ -_. - .
""!'
I
i~

-'
Upijanje vode uzorka izracunava se iz sledeceg obrasca :
II
.....••... ~
Upijanje vade uzorka u
Q = M3 -
% mase izracunava se iz sledeceg obrasca :
M
I
Upijanje
U"pijanje. vode u

vade uzorka u zaprerninskirn procentima izracunava

% mase = M3 - M 100
00

M
se iz sledeceg obrasca:
I
Upijanje vode u zapreminskim % = M 3 - M 100
MI-M2
I•
gde je:
M = masa suvog uzorka, u g;
Ml = masa vJainog uzorka, posle lezanja 1 sat u vodi, u g;
I
M2
M3
= masa uzorka potopljenog u vodu, u g;
= masa vakuumiranog vlainog uzorka, u g;
'1••
M. = masa vakuumiranog uzorka potopljenog u vodu, u g.
4.21 Ako je V 1 vece od Y, onda mora da se odbije povecanje zapremine = VI - V od uicupnog upijanja
vode u vakuumu (M3 - M) da bi se dobilo stvarno upijanje vode.
U ovom slucaju upijanje vode uzorka izracunava se iz sledecih obrazaca:
el
-.-'
U
" . .d
. plJanJe vo e u
% 0 mase
M M
= (M3- )-(M3- 4)
M
+ (MI-M~ . 100 01
U"pijanjeie vod . leim·
vo e u zaprenuns %=
0
(M3-M)-(M3-M4)+(MI-M2) ~100 ,I
.
Oznake su iste kao u taco 4.2.
.
'-..
M1-M2
--
4.22 Upijanje vode odreduje se na tri uzorka. Rezultat je prosek od tri odredivanja.
Rezultati pojedinih odredivanja srneju se razlikovati:
J
% mase do
- u 1,0%;
)
- u zapreminskim % do ... 0,5 %. . •
. _ Ukoliko to nije slueaj, odre\divanje se;onavlja dok se ne dobiju rezultati u dozvoljenim granicama.

_0' 4.3 Upijanje vode ne moze se eksperirnentalno odrediti na uzorcima sa krupnim porama.
••I
Zapremina pora kod ovih uzoraka moze se priblizno odrediti prema JUS U.M8.092. Potom se upijanje
vode .uzoraka sa krupnim porama priblizno racunski odredi.

-l.
e.J
Veza sa drugirn standardirna
JUS U.M8.090 - IspitivJje stabilnosti asfaltnih masa metodorn po Marsalu
JUS U.M8.092 - Odredivanje zapreminske mase uzorka iz zastora i nosecih slojeva

rl
~

~·I'
~i
\iJ
~
~ !

t!:~.'.

lJ
l ~11
~
I~f~
~;~:
 iitJ'
~'

{l "'-- _ =-_".: . ;;.-- -~. ~ ._.- '. ',:,~'" -"- - - -

!
u-s r- ,'.--'
- - =.-].
--41 J - WGQSLOVENSKI
.' .. -- .. -- -
S'I'ANDARD
::'
~""_ - _" _ "_-!1g8Qy~iUCne
.: - ~l?ITIV~f' PONAS&~~A.·POD-V~DOM
meSa~e za zastore
~[-~-u: Mff.0r-· ~ - ~
;'1 - --:
- '.- m 4.J~
SA OBAVEZNOM . l, ' - - - -. -~/--
.. '

P,~qM .- 'I
~l Rclenje br, 18-2077/1 od 23-III-1967; Sllizi>enl list SFRJ br. 14/1%7. "
od'1-vn·1961, . . '. ::.: '

~
'<4-

--J
,
j
Hidrocarbon mixtures for road pavements .. Testing of behaviour
\l\HCnHYT 3A
under ar
CTAHAAPAV13AlJ,V1JA
UI\' •

J: '0
• 1 Predmet standard a
PEnYbn~KA
E,p"
MAKEAOH~JA

200_ roa,
t --~--C-K-O-n-JE i

-'~ III
Ovaj standard propisuje nacin ispitivanja ponasanja pod vodom ugljovodonicnih mesavina il
, mineralnog agregata kamene sitnezi ili sljunka obavijenog vezivom. Vezivo moZe biti razreden!
bitumen, bitumenska emulzija, mesavina bitumena i katrana, bladni katran za kolovoze, bitumen
BIT 40 /200 i meksi bitumen.

-' I· .2 Primena
....

-'e: --' - "8

avo ispitivanje sluzi za ocenjivanje mesavine rnineralnog
. veziva. za agregat pri delovanju vode,' .
-

.'
.
materijala i veziva s obzirom na prionljivost

J.- ;
J.l 1 3 Tok ispitivanja

Ispituje-segotova ugljoyodonicna mesavina ili mineralni rnaterijal obavijen vezivom, koji se pri-
rnenjuju tit izradu me~vine.

J. !
~',-
~.:<:-_
a

Il
'-.:--~-.-.
"-' 0
.-,f~
3.1 Ispitivanje
= ":]iffieil>sg-~QQ}(!!Zorka~;~tavi
gotp"; G meSaYine
u stakleni sud od 500 em3 prema JUS U.M8.093 i prelije destilisanorn

J.~-i'" /"--

'\
··;~voabrnO(i'o!(o-20-°C. Posle 24 sata Iezanja pod vodorn na sobnoj temperaturi, vizuelno se ocenjuje,
pri do or oj svctlosti, koliko je mineralni materija1, obavijen vezivorn.
Ocenjeno obavijanje u~%, zaokruzuje se na 10 %>,
•S

! ~
~
3.2
3.21
Ispitivanje obavijenog mineralnog

Je
materijaia

Za i-~pitl-;;a~j~ upon·.~:b:java rnineralni materijal velicine zma od 8 do 12 mm, a izuzetno 18 mm

J.e; '" koji se pere destilisanom vodom i susi najmanje 2 sata u susnici na 105°C. Potom se izmeri 300 g
uzorka, stavi sb u porcuiansku zdelicu i obavije vezivorn u kolicini i na temperaturi prerna tabeli.
,~ bitumenorn stavi se u stakleni sud od 500 ern- i posle 2 sata se prelije desti-
_ -Matei-"'Jj~i"-2oi)i{\;lJen
.
lisano rn VOdO,"
- i .

JJ.-~;
'~-:
l
i~I'"'- '~~-. ~ - ~.~--
~
::c -,-
- , --- --
Vrsta veziva "
I-
'- Kolicina veziva u g ---
T e m per
I
a t u r a

_ ~ veziva (0C) agregata (0C)

::I -- - .- - --------. I 'I
-'-•.•J i BituITIo!n. _ 12 150 150
--
,I j ~ Katraf1~-za k~i~~~~~---!
--- 12 --
,
70 do 100* I 40 do 80*
••••• E -'-------.-----J---- I
;~~. ~ M~sayin3 bitumena: 12 70 do 100* 40 do 80*

..lI e, ,-
I
HI":?::~'
--------
" " I
-..- ------~--
..
- - i----- ~- 15
-" ------.",,---"
..
,---
--.
---- ~o 20

Ii
----_._,--_ ...-
I,
I
Razre.icni bitumen 15; do 70* 40 do 80*
---
--41 '-Bit-::~:~l;ij~---"l------ 1-20 ---

JJ '
20 \ 20
u zavisnost od viskoziteta veziva

U1cupno straJlA 1
i

J -T .JUGOSLO'V"'ENSKI ZA VOD Z'.(i STANnARDIZACUu~

J. obnova
y ·196'J.
 I•
-.~~~----~~----------~----~~------------------
:JUIZIa 2 JVS U. Mi!. O:t<i

-- r
....•
~'
r- .,
1
-se kao .; 7A :ba~~j~ a;:~-;~~~~hi!~r~ ~~ja, ~~;~ 'a~t sc7~t~--
hodno estavi da le!i 24 saq, na staklenoj ploei na sobno] temperaturi, a potom se stavi u staklcrii -
sud i prelije _dcstilisanom vodom, - . -.
Ako se kaovezivo primeni hladni katran onda se mclavina .katrana j agregata ostavi da leZi24 sata
u sudu da sc -agregat obavije, .a potom se i prelije destilisanom vodom.
Sve ostale mesavine se posle 2 sata preliju destilisanoni vodOm.
3.22 Poole 24 sata lc:bnja uzorka' pod destilisanom vodom, na sobnoj temperaturi, vizueIno se ocenjuje
pri dobroj svetlosti koliko jc agregat _vezivom obavijcn.
Ocenjeno obavijanjc u %, zao~jc se na 10 %.

Ve:m sa drugim standardima

JUS U.M3.010 --Bitumen zakolovozc
JUS U.M3.020 - Bitumen.ska em~ja za kolovozc
JUS U.M3.030 - Razredcni bitumen za kolovoze
JUS U.M3.040 - Katran za kolovoze
"-' JUS U.M3.0SO - Hladni katran ~ kolovoze
JUS U.M8.093 - Hidrauliale mesavine za zastore, Odredivanje zapreminske mase I saddaj
lupljine u mineralnoj meiavini
"-"

'''..
,
.J!

--'

.....-J

--
.-J.t
'~'

\.
i;~'
. .:;~ 1
 -mit
J

DK 532.13:691.1:625.75

J1 8.
.rUGOS LOVENSKI
STANDARD
ISPITIV ANJE VISKOZNOSTI
TECNllI UGIJOVODONICNlli VEZIVA
JUS
-Ii SA OBA YEZNOIH

.'
p~nH;NOM
DC! 1-~-1961.
;
ZA KOLOVOZE

ReSenJe br. 17-2111 od 13-IV-1961;

'

Sluibenl list FNRJ br. 15/1961.

U. M3.100
.IV-1961.

1,

~I 1 Predmet standard a

-I: ,
"

Ovaj standard propisuje metode ispitivanja viskoznosti tecnih ugljovodonicnih veziva za kolovozc
i to: katrana za kolovoze, razredencg bitumena, hladnog katrana za kolovoze i biturnenske ernul-
zije za kolovoze.

2 Opste odredbe
~ .. /
OV:J ispir ivanje vrs: se pornocu viskozirnetra za kat ran (sl. I), odnosno Englerovog viskozimetra (sl.Z).

--I
-::l
e
;.'
i:
tn

-I. '"N"

-I- ~'
--I
'2

'-----,;.;.-
n~ /1

J:<..~\
\..

?9:O,I
,0 "\ ~ 'r ,~
--·'tC:l:"-_,~,-
~~.
Vi
o
--'.-'~---
..., -- .. , .,._-'----
._------_.- ..•. -

J'-~--J
s
- i
.~cll c
~

1-----·- ; UI
~I
1(')'1-

I___§ -
-:t:.~'lt·c~
.. Jt ,"coc 00 ..
~.. ".O.~. '
,:... '." :'.", ".,
----.==----------- ..- --S1.2
"\,';,

I 51. 1

J ---
- s.,
(J

"
-= - -" ·-:--c.:·trvTskozi-metru za katran vrsi se ispitivanje ka trana La kolovoze, razredenog
katrana za kolovoze i zitkih biturncnsk ih emulzija.
U Engle! ovorn viskozirnetru vrsi se ispitivanje biturnenskih emulzija.
biturnena. hladnog

"
'2 3 Ispitivanje viskozimetrom za katran
~. -"g-
> ..J.l - -Vfs-ifbzri;st~veziva odreduje se u visk ozirnetru sa orvororn mlaznice 10 ili 4 mm (pi erna viskoznosti
-t:'
a, -':,"'uzorka), a vrerne isticanja izrazava se u sekundarna, potrebnirn za isticanje 50 rnl veziva.·

3.2 Oprema i pomocni materijal

~ "<:
.~ Za ova ispitivanje potrebna je sledeca oprema i pornocni materijal:
.•
:-
c. - viskozirnetar za katra n za koiovoze sa priborom (po 51. 3 i 4);

~
3
il
- posude sa otvorom rnlaznice od 10 odnosno 4 rnm, sa zatvaracirua (sl. 3);
... - merna tikvica od 50 rnl ;
:!,
- dva termometra od 0 do 100 °C, cevasrog oblika, sa podelom od 1/2 °C; @
sekundorner ; _ HA,b.,PilVl3AU,V'JA.
~ rnerni cilindar 100 rnl, sa pode.orn ; ~ ~HC1V\1Y1 3A C~~
kalibar za proveravanje otvora mlaznice; Eny£,flV\KA MAKEP.OH~JA
plarnenik. ; P _
~ 1% -rii rastvor kal ijumovog sapuna ill rnineralnog ulja. op. 200_ ron.

II
! .
e
1
K0 nuktrpno .trana
....h., ......•...•
J
••.• na 2 rus U:M3.i 00 ~
;..

f·,:-
..
....; ].J Pnstnpak ,1-
Za katran za kolovoze i razredeni bitumen sluzi posuda sa otvorom mlaznice ad 10 mm; za hladni

' ..•.
,
katran i zitke biturnenske emulzije, cija je viskoznost veca od 15~E, slu:!i posuda sa otvorom mlaznice
od 4 mm.

-
rr
4>~5
4]40

,-
I 4Z.
,
SJ -
S?

~
~I
I
,
,I
'-- !114>4~4m
~i 1-Li'-4
.I
. Katran
[ SI. 3 SI. 4

za kolovoze PrYor se ' dobro prornesa i zagreje na 50 do 60oe, zatirn ohladi na tempe-
,I
raturu propisanu u standardu kvaliteta odnosnog materijala i ulije u posudu sa otvorom za isticinje.

;:;i<
"Bi~umel1ske.:·emtll2.ije (zitke), hladni
se ne zagrevaju. I katran i razredeni bitumen niske viskoznosti

.Xem.p~qttur:a u vodenorn kupatilu u viskozirnetru prethodno se regulise na 20, 25, 30 Hi 400e

prethodno
J
J
i na toj se ternperatur i odrzava ..
Prj:"tom,e':5~,cesce i dobro termometrom promesa tecnost u posudi sve dok se ne postigne pro-
:...=- ,.p.i<;ana..t~!Ilp-eratura. Tada se tuk lon j"'ierinometar i eventualni visak tecnosti, tako da povrsina
'vezi'Q1og:::~n:dstva, pri vertikalnom polozaju stapica za zatvaranje, bude u visini VI ha siljka na
~tapi~.'h-p()d otvora za isticanje postuvlja sc mcrnicilindar
rnenske ernulzije, sipa 20 ml rninerulnog
podigne stapic za zatvaranje i obesi 0 ivicu posude.
od 100 ml u koji se, izuzev za bitu-
LIlja ili I%-nog'rastvora kalijevog sapuna. Tada se

'Pomoci.i sekundomera meri sc vrcrne ist icanju od momcruu kada zapremina veziva u mernorn
. J
~=-~
cilindru dostigne 25 ml pa do momenta kuda ouu dostignc 75 mt. Vreme isticanja ovih 50 ml
veziva u sckundama -jc rncra I." \ i-,kJI/.llll,;l 11;1 i oj icrnpcratur i ispitivanja,
,'- - ~C!opJ.lQdno je da sc prccni'k 11ilall1il'~ posucc povrcmcno
. Pri odredivanju viskoznost i cmulziju.
konrrolise pomocu odgovarajuceg kalibra .
mercnje pocinje podizanicrn stapica za zatvaianje. a zavr-
.J
sava se dostizanjern rnarke od 50 ml.
-.I .Dozvoljena grdkapri ispitiva nju jc± , \0': ..,

4. Ispitivanje Englerovim viskozimetrom ~

•....• ~.
'1.1 Oprema i pomocni materijal
Za
-
-
ovo ispitivanje potrebna je sledeca oprerna i pornocni materijal:
viskozimetar po Engleru, sa odgovarajucirn
sekundomer;
priborom (~1. br. 2);
tJ
- dva termometra od 0° do 50 "C, cevastog oblika, sa podelorn od 1//;
-
-
-
rnerni cilindar od 100 rnl, sa podelom;
bronzano pleteno sito sa otvorom 0,6 mm po JUS L.J9.010 - »Laboratorijska
destilisana voda;
sita i reseta«;
LI
-.;

4.1
- 2 %-ni rastvor kalijumovog
Postupak
sapuna.
LI
Pre svega, na uobicajeni
nest se izrazava U
nacin odredi se vodena vrednost Englerovog viskozirnetra, Vodena vred-
sekuridamai definise se vr.emenom koje je potrebno da 200 rnl destilisane
.v-p.de_~.)Q_o.c: isrece iz viskozimetra u graduisanu tikvicu. ~I
- ~~;·~B.~~;b.~~.t
....{,:~.
litl.
'"-"
 II . JUS U.M3.100 S~
§

--I ~
Pre oJedivanja viskoznosti, emulzija se procedi kroz pleteno sito od 0,6 mm po JUS L.J9.01O,
. prethodno nakvaseno 2 %-nim rastvorom kalijumovog sapuna i temperira u vodenom kupatilu

.: !,u,
na 20°C toliko dugo dok se u celoj masi ne postigne ujednacena temperatura. Voda u vodenom ku-
patilu Englerovog viskozimetra isto tako se podesi na 20°C i na ovoj remperaturi stalno odrzava,

~~-
Pre toga se viskozimetar dovede u potpuno horizontalan polozaj pomocu vijaka, a zatirn se vrh
stapi& za zatvaranje pre stavljanja u mlaznicu za isticanje, nakvasi u 2 %-nom rastvoru kalijumovog

I
sapuna, a do visine oko 1 em.
i
Potom se temperirana emulzija ulije u viskr zimetar do odredene oznake. Zatim se CeSCe prome-
saju voda u ~odenom kupatilu iemulzija dok se ne dostigne konstantna temperatura od 20 "c.
Kada je temperatura vode u vodenom kupatilu i u emulziji tacno 20 °C, podigne se stapic i

_I pusti da emulzija istekne kroz mlaznicu u mernu posudu. Meri se vreme isticanja 200 ml ernul-
zije. Pri ovoroe se pazi cia emuizija tete duz zida mer ne posude, kako bi se izbeglo stvaranje
pene. Trajanje isticanja 200 ml emulzije, podeljeno sa vodenom vrednoscu, daje viskoznost
emulzije u Englei ovim stepenima. Za svaki uzorak vrse se tri ispitivanja i uzima srednjavrednost,

~I Razlika izmedu tih ispitivanja i srednje vrednosti ne sme biti veta odS %, a ako je to slucaj,
ispitivanje se mora ponoviti sa novim materijalom.
Posle svakog ispitivanja sud se .ispere destilisanom vodom, a zaostatak vode u sudu upije filter-
ha.rtijom. Ci~nje mlaznice vrsi se stapicem nacinjenirn od melee filter-hartije, natopljenim pret-

~I hodno nekirn rasrvaraeem, npr. ksilolom.

Dopustena tolerancija pri ispitivanju je ± 0,5 °E.

I. Napornena : Veoma viskozne emulzije, cija je viskoznost veta od 15°E, kao i sve emulzije cija se viskoznost ne moze

-.'
bez teskoca odrcditi u Englerovorn viskozimetru, ispituju se prema taco 3 u viskozirnetru za katran za
kolozove, sa rnlaznicom od 4 mrn, a pri temperaturi vodenog kupatila i ernulzije od 20·C.

'--'.,

~I
~I
~I
_1
~l,
J
J
J
l~
lJ
y
..!:

.r,> . I:" "

';"..-