Glasnik Srpskoga Učenog Društva

53
B 831,290
798..
8. ГЛАСНИК
СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
КЊИГА 53
40
РАЗЛИЧНА НАУЧНА ГРАЂА
Scorpasy
У БЕОГРАДУ 1883
У ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
На продају у књижарници В. Валожића
16201
OF
University of
Michigan
Librarie
s
1817
ARTES SCIENTIA VERITAS
1
73
ГЛАСНИК
Я
BA
ДЫ
VI
MO
РО
TE
KA
КЊИГА 53 НА
P AY
OT
SE
РАЗЛИЧНА НАУЧНА ГРАЂА
а
Б
И
дн
Б
Л
И
ро
О
Т
О
На
К
*
ду
г ра
со
У БЕОГРАДУ 1883
У ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
На продају у књижарници В. Валожића
152
184
DR
301
577
v153
G.L
Ref
Perlaten
6.28.55
93441
ПРЕГЛЕД .
СТРАНА
1. Српски родослови и летописи , уредио их Љ. Стојановић ·. 1
2. Грађа за ФЛОРУ кнежевине Бугарске, од д-ра Јосифа

Панчића . 161
3. Писмо В. Макушева председнику српскога ученог дру-

штва 232
4. Извештаји уметничком одбору 234
5. Изводи из записника српскога ученог друштва за годину

1880 и 1881 . 239
. R
СРПСКИ
РОДОСЛОВИ И ЛЕТОПИСИ
а
дн
ро
На
на
Scorpa
а
дн
ро
на
д
ра
ог
При овоме своду употребљени су ови

І Родослови:
а) старији,
Колорињски, по издању П. Шафарика у његовом делу
Památky dřevního písemnictví lihoslovanûv. V Praze 1851. Увр-
шћене су исправке Вукомановићеве у Гласнику XI . 159 ;
П. Пећски, по одломцима које је штампао В. Јагић у
своме Archiv-y ( II, 106-109 );
Ц. Цетињски , по издању В. Јагића у његовом Archiv-y,
где су и одломци из пећског ( II, 72—92 ); и
С. Студенички , по нашем издању у Starinama књ. ХІІІ
(стр. 167 ) .
б) млађи :
Карловачки, по издању П. Шафарика у горе помену-
тој његовој књизи ;
Врхобрезнички, такође по издању Шафариковом; и

Загревачки, по издању Ст . Новаковића у Starinama IX
(стр . 71-77) . Овај је текст поређен и исправљен по оном од-
ломку што га је издао накнадно Ст. Новаковић Sarinama Х
( стр. 173) , који је исте редакције а исправнији и старијег
облика .
ІІ Летописи :
Шафариков свод у горе поменутој књизи у коме су ових

осам летописа :
Шаф. С. Сеченички,
Шаф. D. Рачански ,
Шаф. Е. Давидовићев,
Шаф. Ғ. Магарашевићев,
Шаф. 6. Врхобрезнички,
Шаф. Н. Ковиљски ,
1*
VIII
Шаф. Ј. Свето-Андрејски, и
Шаф. К. Хиландарски.
Давидовићев и Магарашевићев летопис прегледани су и
у засебним издањима у летопису матице српске књизи 12 и 16 .
Увршћене су и исправке В. Јагића (y Književniku II и Аг-
chiv- y II) и К. Јиречека ( у његовој књизи Die Handelsstrassen
etc. прим. 246) .
Григоровичево издање од четири летописа у његовој књи-
жици » О Сербіи въ ея отношеніяхъ къ сосѣднимъ державамъ,
преимущественно въ XIV и XV столѣтіяхъ. Казань 1859. « Ту
је он издао у целини
Гр. 1. Гваровски летопис, који је нашао у селу Гъбарову
близу Пловдива. Тај је летопис попуњавао у нотама са ова три :
Гр. 2. Хиландарским , који је нашао у Хиландару, и
из кога је употребио шеснаест бележака;
Гр. 3. Дериатским , који се налази у библиотеци дер-
патског универзитета, и из кога је употребио осам бележака .
Овај је летопис описао и Востоков (Описаніе русскихъ и сла-
венскихъ рукописей румянцовскаго музеума. Спетербургъ 1842 )
где је штампао и његов завршетак (год . 1687 ) који је и овде
употребљен ; и
Гр . 4. Летописом, назовимо га бечким, јер се налази у цар .
библиотеци у Бечу, из кога је употребио лишь одну выписку .
Гл . Х. Хронограф из Х , књиге Гласника (стр 211. ) на
који је од Душана настављен неки летопис.
Гр. XI. Летопис из XI књиге Гласника (стр . 144) који
је, као и претходни, издао А. Вукомановић.
Гл. І. Готово од речи до речи слаже се са Вукомано-
вићевим (Гл. XI) летописом И летопис из I књиге Гласника
(стр . 163) који је издао Јов . С. Поповић . Са оба ова лето-
писа доста се слаже и
St. IX. ү. Летопис, што се нашао у артијама пок . J.
Шафарика , а све оно што у Вукомановићевом нема или је
Од њега различито исписао Ст . Новаковић у Starinama књ .
ІХ под у ( стр . 82 и даље ) .
St. IX в. У истој књизи Starina ( стр . 47 и даље) издао
је Ст. Новаковић и један летопис по рукопису народне
библиотеке. Тај је летопис попуњаван у нотама
IX
St. IX 3. Летописом из збирке рукописа југословенс ке

академије .
St. VI. Ст. Новаковић издао је такође у Starinama књ.
VI (стр 19 и даље) и један одломак летописа који почиње
годином 1221 а свршава се 1485 .
Ar. 2. Уз цетињски родослов налази се и један летопис
који почиње од створења света а сриски летопис настаје од
смрти Душанове. Издао га је заједно са цетињским родосла-
вом Јагић у Archiv- y (II стр. 92 и даље ). На истом месту
(стр . 102 ) издао је и један
Ar . 3. Летопис из Григровичеве колекције.
Ar. III. Бранковићев летопис, који се сада налази у
латинском преводу, издао је Ив . Кукуљ. Сакпински у своме
Arkivu za povjestnicu jugoslavensku књ . III ( стр.1 и даље ) .
Деч. Дечански летопис издао је Серафим Ристић у књ .
Дечански споменици (стр . 1 и даље ) али тако Да би ново
издање врло нужно било
По нашем издању употребили смо још ове летописе из
ХІІІ књиге Starina (стр . 164 и даље ) :
St. ХІІІ, 2. Хаџи Јорданов,
St. XIII, 3. Сенички ,
Ѕі. ХІІІ, 4. Подгорички, и
St. XIII, 5. Верковићев .
На послетку употребљени су још и одломци летописа
штампани у летопису Матице Српске књ . 25 , Чтения -ма 1859 ,
II, и Starinama XII.
У додатку је
Раванички летопис, по издању М. П. Шапчанина у Глас-
нику ХХ (стр . 5-21) , попуњен
Вујићевим , који је он издао у својој књизи Путешествіе
по Сербіи (стр. 208-9) .
При свођењу старијих родослова за основу је узет

копорињски текст , докле он траје ( 1372) , и то овако : шта
има у сва читири текста (у колико је и пеѣски издан) , он
нема никаква знака ; што има само у копорињском , оно је
X
стављено међу четири крстића (**.... ** ) ; што има само у пећ-

ском , оно је стављено међу четири звездице ( ** .... **) ; што
има само у цетињском , оно је стављено међу две звездице
(*....*) ; што има само у студеничком, оно је стављено међу
два крстића (*....* ) ; што пак има у цетињском и у студе-
ничком , а у осталима не , оно је стављено међу две звездице
и два крстића (** ....**) ; што има само у копорињском и
пећском , оно је стављено међу четири крстића и две зве-
++*
здице ( .... *** ) ; што се на тај начин није дало сложити,
стављено је у угласту заграду [ ] , а иза њега почетно слово
текста из кога је ( П , Ц, С) . У тим одступањима махом се
слажу цетињски и студенички текст , па су они сведени у
једно , при чему је узет за основу цетињски , и бележено
је са два звездице ( *.... *) оно , што би било само у цетињ-
ском , а са два крстића ( .... *) , што би било само у студеничком ,
а стављано у облу заграду ( ) оно из студеничког текста ,
што се на тај начин не би дало сложити ; на крају су још
додана почетна писмена тих текстова (Ц и С). О кнезу
Лазара пећски се текст разликује од цетињског и студе-

ничког па је он штампан за себе , а цетињски и студенички
су сведени у једно на горе казани начин . Кад се и студе-
нички текст прекида ( 1399) , онда је остао сам цетињски.
Код млађих родослова први одељак (до Сни же вндѣвь...)
наведен је посебно по карловачком , врхобрезничком и за-
гребачком тексту, а у другом одељку (од Сны жє видѣвь ... )
сведен је карловачки и загребачки текст у једно , и то
овако : за основу је узет карловачки и што би било само
у њему, оно је стављено међу две звездице ( *....*) , а што
би било само у загребачком , оно је стављено међу два
крстића (†.... +) ; што се из загребачког текста није дало на
тај начин сложити стављено је у угласту заграду [ ] .
Такав распоред није се могао употребити кад лето-
писа. Пред нама нису били сви летописи издани за себе ,
XI
да би се могли по сродности распоредити , него смо имали

Шафариков свод, који је по негде врло нејасан. Због тога
није ни употребљен један текст читав за основу, него је
за сваку белешку узиман онај текст који је најпунији и
најјаснији , и попуњаван осталима, а што се није дало сло-
жити стављено је у заграду. Код хронолошких разлика на-
поменуто је и из ког су летописа.
У БЕОГРАДУ ЈУЛА 1883 .
Љ. СТОЈАНОВИЋ
Штампарске погрешке.
Стр. врста место треба

1 13 врѣмень времень
л 15 НАУЕЛЬСТКОКЛАШЕ NAYCACTROKAAWE
>> >> CHIA CHIA
»
62
врѣменам врѣмена
2 4 Μυρογ Μπρογ
" 11 Роди Родн
>>> » СЫНН CMNH
13 ХЛЬМСКОМ ХЛЬМСКОН
23
3 3 Атонецѣн Атоньсцен
>> 7 MOWTEN моштен
>>> 8 ЖЕН ВЬ жен вы
» 14 Богородици Богородици
>>> 21-22 ВЕЛИКЫМ ВЕЛИКЫН
>> 28 пракосадкиЄ православне
4 10 Атосицен Атоньсцен
>> 13 светотом светомор
» 19 Николаю Миколаю
>> 21 Стефань Стефань
СТУ
27 МИЛЮБЫВА МИЛОСТИВА
5 1 Кралѣевьсток Кралевѣстко
3 Радослаком Радослаком
6 11 православие Православне
>> 12 ревиною реконую
» 17 Милоук Милоук
7 3 БЛАЖЕНОЮ Блаженою
» 4 Земльнынмы Земльнымы
» 9 СКООЕМЬ СкоЕМЬ
14 МИЛОСЫНН МИЛОСТНИ
XIV
Стр . врста Место треба

7 18 МИЛОСТЫНА МИЛОСТИНА
>> 22 остроки острови
8 22 Нюроусалимѣ Нероусалимѣ
» 29 митрополь митрополь
9 1 ВОЗДЬНЖЕ Въздвиже
>>> 15 ККИНСКОВНЮ ЕПИСКОПАЮ
» 24 глаголюMHN ГЛАГОЛЕМЫН
10 11 Вырарн вычарн
11 3 ГлаголинНЕ глаголанНЕ
>> 25 распространНВА распростанНЬ
12 12 Красьнь красьнь
13 7 Дънемь Дънемь
14 1 пећински пейски
>> 2 CHNYS Снхь
» 6 прокин провын
D 21 Царен Царен
>> 27 страном страноу
48
16 4-5 Стефлик Стефань

>> 8- 9 постигном постигном
» 27-28 БЛАГОХАСТИКАОГО БЛАГОХАСТИКАЛго
17 6 PEYEWN реусін
>> 16-17 Петровьницѣн Петрокьинцен
» 17 ПЕН NICH
» 20 и Влька • Влька
D 21 CNHA СЫНА
18 6 ономор ΟΝΟΜΟΥ
>> 13 ноужди поужди
Σ 14 Христѣ Христѣ
>> ( и самрыть н самрыть
>> » сродинковЬ Сродинковь
» 15 HMAMN HMAMH
» 24 И еже Неже
‫מ‬ 28 ТЫН ТЫН
19 24 НАУЕЛЬИНКО NAYEлNHBOY
20 8 БЫТН БЫТН
21 1 СЕНО СЕНО
>>> 11 прѣдѣреченын прѣдѣрехенЫН
XV
Стр . врста Место треба

21 29-30 ХИШТЬИНУЄ ХИШТЧИНУЄ
» 30 КЛЬХКА КЛЬХЬВЬ
22 6 БлагоуьстивЫН БлагохьстивыЫНІ
19-20 СКОНУЛИНН СКОНЧАНИН
20 КАСН ВАСЕН
23 11 Даламатню Дальматню
24 2+ Витниинскынхь Витниннскынхь
31 оканомоу Оклиномор
25 13 ГОНЕННА ГОНЕННА
103
=
л 23 Коньстаньтниорь Коньстаньтнног
26 6 Тон ТОН
18 Жена ЖЕНА
31 12 Стефлик Стефань
888
32 15 Топянци Топанци
33 4 МНОГОУЬСТНоую многоьстноую
» 24 НЕНЬ НЕМЬ
34 3 оутанва се. бутане се
35 30 КУНТЕХН ОКУНТЕХН
» 33 то ... тко ...
36 1 скєтынхь] поправилом скєтыхь [по правило
» 4 Земла Земль
37 31 Принесѣнѣ прѣнѣсѣнѣ
38 1 ДТУЛЬСКЫН Двуаньскый
39 5 ЖИТН НЬ ЖИТН, НЬ
40 14 Христовьо Христово
42 23 ПослѣдыЄЄ ПОСЛЕДНЕЕ
46 Нишь Иншь
54 18 Стефань Стефань
55 32 жоупана Жоупана
56 16-17 Драбутник Драгоутинь
57 нису означене врсте бројевима
25 ВладислаБа Владислава
» 31 Шаф Шаф
58 11 Хрьхидикона Архидикона
64 13 Лауша Лаорша
69 11 filium. filium
» 22 Еугенны Нугенна
XVI
Стр. Врста Место треба

71 14 Гюрогь Гюрьгь
72 14 БЕСТЬ БЫСТЬ
78 23 ИНОХЬСКЫН ННОУЬСКЫН
79 3-4 Кнежикь Києжикь
» S Кнежика Кнежика
82 10 omnom omnem
84 10 sovris sororis
>> 24 СЛЬНИЕ слънце
>> 26 МНОЕ МНОГЕ
>> >> сльовце Слънце
85 6 Caloajm Calojan
» 29 Танастирь манастирь
88 1 Vlabissla Vladissla
>>> 19 поимкрина ноемврна
» 20 Гергь Гюрьгь
» 22 secuclum secundum
89 13 госпожеоу госпождом
>>> 18 пута порта
90 18 юго его
102 22 Ноанка Нолнова
106 9 плшоу Пашоу
>> 10 сылн Землн
ПРЕГЛЕД
СТРАНА
Родослови .
а) Старији :
1. Копорињски , пећски , цетињски и студенички текст 1
2. Пећски текст 14
3 Цетињски и студенички текст 16
4. Цетињски текст 20
б) Млађи :
1 карловачки текст 23
2. врхобрезнички текст 25
3. загребачки «< 27
4. карловачки и загребачки текст 30
Летописи .
ХІІ, ХІІІ и ХІV столеће 44
Прва половина XV столећа 76
Друга половина XV столећа 90
ХѴІ столеће 105
ХѴІІ столеће 118
Додатак · 128
А. Регистар ( имена места) 145
Б. Регистар ( имена лица) 152
1
СРПСКИ РОДОСЛОВИ И ЛЕТОПИСИ
РОДОСЛОВИ
А. СТАРИЈИ
1. Копорињски , пећски, цетињски и студенички текст .
Житнє и жительство краль н царен сръбьскынхъ ,

кон по комь или колико царьствока [Житна и нахеЛЬСТВА
СРББАСКЫНХА Господь кон по кынмь колико царсткова . П. По-
вѣсть изложена о сръбсКЫНХЬ ГОСПОдь, нже пожНЕНША ВЪ Земан

СРЬБЪСТЕН ОТБУѣСТВА СКОЄГО . Колико кьто пожить ноть коудоү 5
нахельство проѕебе. И кьто по КЫНМЬ БЫСТЬ И каквимъ конырємь.
II . Покѣсть оть господахь сФББЬСКЫНХЬ земль, колико КОН
пожить како прими господьство и каквим , коныремь. С.]
Понеже вы кратьцѣ сьложено [ Понеже сьписано ]

БЫСТЬ О паметн дрѣвынынхѣ вѣкѣ н скоро текоүштынхь 10
[ мимотєкоүштынхь II] врѣмєнєхь н лѣтѣхь нО БЫВЫШНИХЬ

царехь, како царьствоваше оть начела н по потопѣ даже
и до сихь послѣдѣннихь врѣмень , ПОДОБЬНО ЄСТЬ ВЬСПоме-

ноути но срьбьскон Земли , како оувѣрена бысть, кьто лн
НАУЄЛЬСТВОВЛАше вы пен н вь сна послѣдѣнаю наша врѣ- 15
менам [ .... како оувѣрена быСТЬ ВЫ НАХЄЛѣ Понеже пръвѣн
Влагоуьстны оүгасноүтн проповѣди , како пакы н кынмы вь-
торое кь пръвѣн же апостоломь проповѣданѣН БЛАГО-
устни вѣрн приклѣуєна бысть, вь NEH же свѣтлює се
жить се , н понеже пакы просвьТѣТН СЕ БЛАГОУЬСТНЮ ВЬ 20
ГЛАСНИК LIII. 1
2 РОДОСЛови
НЕН КЬТО НАУЕЛЬСТВОВАЛше сєю вы сна послѣднаю врѣме-

на. П]. Кь тѣМЬ БО НАМЬ ПЛУЄ СЛОВО прѣдлежить Благо-
ЛЮБЬЗНО И ВЬСАКОЮ ПОУЬСТн достонно . Менше Бо се намь
вь нен велнун свѣтильннун мироу, овн апостоломь равно-

5 Устьин , дроуӡн мироточЫН Н ХОУДОТворьцн , нинн ОҮҮН-
телне велици и архиерен достоБлаженин и МНОЖЬСТКО
ПРЕПОДОБЬИННхь и праведнынынхь **моужин .**
Вь нихь же швн се ВЕЛИ
КЫН ОТЬць нашь и привын
свѣтильника тою землю , светын Симеон Немана , новын
10 мироточьць , оутврѣдивь православне , потрѣенвь єресн сво-
Его отЬУЬСТВА срьбьскые землн . Роди же и сынн .r.:
Стефана Првовѣнѣханлаг кралѣ н Влькана , Кнеӡа ВЬСОН

о
Четн и хльмьскон зємлн , и светлаго Савоу , прывлаго
архиепископа . Н елика много добродѣанны и милостине
15 сътвори и храмы выдвижен православнє вьсѣм , нѣсть
моштьно нӡрештН , ОБЛУЄ САМА БЛАГОДать светлаго доухл

на немь нӡавн . Сьӡнда же н урьквн великЫЕ , Стоуде-
инцоү же глаголю , вєликоую лавроу прѣсвєтыю Богоро-
днує , и оу Топлици храмь прѣсветне Богородице , и све-
20 талго Миколи храмь митрополню , и ниніЄ БОЖЬСТВЫННЄ
храмы , нхь же не доспѣхомь вѣспоменоүтн . [ Отькоудь оубо
намь есть и добрѣнше сьтворити начєло ? авє ако оть-
ноудоү же есть и подольно . Понеже , коже рѣхь, пръвѣн
БЛАГОУСТНА оугасноүтн проповѣдн прѣданѣн светиимн апо-
25 столн вь ЗЕМЛН СРЬБЬСкон , неренемь различЬНЫм
ь оумн-
ноувышимы сє вь нєн на лѣта многа , и никако жЄ НАУЬЛЬ-
ствоуюштин о истрѣблення ересьнынхь плѣвѣль полѣкѣше
се , даже и до врѣмене , вь NICH Же ПВН Се ВЕЛИКЫН
жоупань Немана , нже н самовластно землею тою

30 ОБЛАДА, ако Же вь Житин тамо ємоү ндѣже обрѣтають
се пише иже о немь , каКО БОГОУГОДЬно пожить мирь-

ское жи тие проходе , и како славом царьствии земльноую
оу мети вымѣнывъ н сню оставль , господѣнь крѣсть ПО ПН-
СТАРИЈИ
саному вызьмы и распєтьНхь житнЮ ПОСТЬНЫХОСКОМОУ БО-

ГОЛЮБИВНИХь ннокь примѣСНВЬ СЕБЕ ЖИТН Люботроудьне,
отрекь се земанынхь , вь горѣ Атонєцѣн неволн ; вь ненже

и проха лѣта подвизава се кь желаемомок прѣнде . Оть
тоүдү же пакы и вь своє отѣчьство дрѣЖАВЫ БОГОЛЮБН- 5

выми отрасльмн , сыны глаголю сконми , уьстиѣ миромь
моштен своихь светынхь оумаштаю, прѣнесень бысть , ако-
жє ӡрить се н дѣньсь. При животѣ же и вЬ МАХЬЛЬСТВИН
еште со шток ємоу, потрѣен ересн вьсе дръжави своєю

Землю сръбЬСКЫЕ И НАСАДИ БЛАГОУЬСТнен урыквы сьӡда 10
многи . Сьӡда же и великоую урьковь Стоуденнцоү вели-

коую , домь прѣсветѣн Богородици , и на Топлицн урьковь
светомок Миколаю , тоүжде виноу на Топлици урыквы прѣ-
светѣн Богородную и нине светые храмы по земли сво-
ен. Н ина ЕЛИКА многа добра дѣла сьтворнно пра- 15
вославии но прочихь дѣлѣХЬ БОГОО ГОДынынхь , нӡрешТН

моштьно НѣСТЬ, ОБЛУЄ CAMA Благодать светлаго доуха
прошен на немь. Родн же ..... и светлаго Савок , нже
н прикын архиепископь Н ОҚУНТЕЛЬ по проповѣди ни по

оутврждении БЛАГОУЬСТИН отыца своєговь земли срько- 20
СЕН БЫСТЬ . П. .а. Немана . Стефань НемАНИ ВЕ-
АНКЫН жоупань , сь наречєнь БЫСТЬ НЖЕ ВЬ МАНШЬСКОМЬ
образе Симеонь , нже и дѣла достонна имени показа . (Пре-

нде од келнкллго жоүпана Неманє . Сьн послѣдьин нарє-
Уень бысть Симеонь вы мьншьєскомь образѣ, нжен дѣла 25
имени показа. С) . Сь скєтын Симеонь оутврьди право-
СЛАВНЕ вы земли Дальматню , Дакин, глаголемынхь Срьбль
(оу срьвьсцѣн земли оутврьди правослдвнє С) , и юрєсн по
ТрѣБН, Н МКО НѣКЫН ОҚУНТЕЛЬ ОВО Оубо своимь житнємь
исправлю и наказоүн , МАКОЖЕ БЫ решти н томок по сво- 30
ЕМЬ ОүҮНТЕли Н ОБЬШТлаго владикы гласоү : мкОЖЕ мене ,
ретє , видите творешта, сице и ки творите . Н ТАКО БОГО-
оугодно прѣбИВАЮ И ОТЬУЬСТВо свою праве . Родн же .....
1*
4 РОДОСЛОВИ
и светлаго Савоу прывлаго светители и ОҮҮНТЄЛЮ СРАБЬ-

склаго . Неликы добродѣтели съвърши и исправи ! Н к
НННМЬ вьсѣмь прѣмногО МИЛОСТИВЬ Бысть Н храмы выд-
внже и нныхь по Бозѣ Троудовь елико показа, нѣсть мо-

5 ШТЬНО ПО ДРОБьно , ськаӡатн . Нь аште и мн иним о семь
*вь дльготом слова* не прострѣхомь , рекы Бо слав-
штєє мє прославлю , ть своего оугодѣннка прославлюють ,
Н паметь его родом и родь сьтворн . *Тѣмь же * и мн
ОТЬ ТОГО ДОБРЫНхь тЬштанин мала спокѣмн . Сьӡда црькен

10 великие : Хиландарь вь Свєтѣн Горѣ Атоснцѣн н Стоуде-
нацоу, великоую лавроV, ндѣже и УЬСТЬНЫЕ Его моШТН
лежеть , муро Благовонно нӡАИВАЮШТЕ , высакимь страстѣмь

нсуѣленне подавають. Н светотоү архнєрєю и хоүдотворцоү
Николаю на Топлици и оу Расоу митрополню ВЬ ОТЬУЬСТВИН
15 сн н светѣн Богородици , и МНОГЫН БОЖЬСТВЕнне храмы по
своен землн . ( Сьӡда Црѣквн вєликнє : едньоу прѣсвєтѣн
ВЛАДНУНЦИ НАШен Богороднун Стоуденнцоу , великоү лавроү
oy Расоу, и дроүгоү светомоү архиєрєю н хоудотворьцоү
н светѣн
Миколаю нже на Топлици , и Богородици црквь,
20 н Нине Божственые храмн по своєн зємлн . C) Ци С] .
Стефань же сынь его приємь благословенне отьца
своего по Наковоу [ акоже Наковь Нелка отца своего .
II . *.в. Прьковѣньчанин краль. * Стефань же
сынь его по томьприємлєть по семь ( по отьун своємь

С) сь того благословеннемь кралєвьство ...... Ц и С ] , по
25 высемоу ПОДОБЬНЬ БЫСть отыјоу своєму, глаголю же ко-
ГОЛЮБИВЬ [БОГОЛЮБНЕМЬ И КЪСѣмн , добрими дѣтели ц]
++
Н МИЛЮБЫВЬ, **и Н благь++ и кротькь н
и благоразоумынь, н
елика симь Подовьна , добрѣ праве [ оуправѣль Ц] и СЬБЛЮ-

ДАЮ ОТЬУЬСТВО свою. Родн же н сыны .д.: Радослава ,
30 Прѣдислава, Владислава и провлаго Огроша. Сьӡнда же н

Великоую Цръква архиепископню Житьхоу сь иными мно-
гымн храмы [ н нны многыю Ц. ннныхь ыного С].
СТАРИЈИ 5
Оставлюють же кралельство [ Остави и сь кралѣевьстов

Ц и С ] сыноу своємоу Радославоү .
*.в. Радославь . * Прилоүүн же се Радославом кралю
жена Далида она , нан решти новын Юзавель [ Юлӡавель ,
Ц. - Юанӡавель Ц и С] , НЬ ОБЛҮЄ несьнѣдень БЫСТЬ 5
Ехидною .
*.г. Владиславь. * ВладиславЬ ЖЕ *+Брать его +*

прѣемлють по немь кралевство нть ЖЕ БОГОЛЮБЫВА+
Богоугоды И БЛАГОУЬСТьно поживь . Сьӡнда же н храмЬ

ВеликЬ И УБСТЬнь, славьною възнесение Христа Бога на- 10
шего , глаголюмын Милешева [ Сьӡнда же великоую Лявроу

глаголемою Милешева Ц], *идѣже и светне мошти его
лежеть. Прѣнесе же и юште при животѣ своєюмы и мо-

ШТН светлаго Савы и положи вь прѣдрѣкомень храмѣ
Милешевѣ, ндѣже и до дѣньСЬ СТОЄТЬ ОБОН ЦѣАН н не- 15

раздроушимн . * [ Сьӡнда же и великою лавроу Милешевоү ,
Христа Бога нашего . С] .
*.д. Оурошь правын . * По семь приемлють кра-
ЛювЬСТВО БРАТЬ его прьвын Охрошь , нже и нареченый

[ нменоуюмын Ц и С ] храпавын краль . Нть благочестьно 20
поживы и добрѣ праве [оуправль Ц] православне отыць
Свонхь , [вь ОтЬУЬСТЕИН СВОЄМь. Ц и С]. Многа жЄ ОЗЛОБ-
Ленни и скрЬБН Оть оүгарьсклаго крала приемлють по
пророчьскомоу словоу [ по пророку решти Ци С] : многин
скрьян праведнынмь, нѣ оть вѣСѣХЬ ИЗБАВН ЮГо [нхь Ц] 25
Господ. Родн же н сыны дел, Драгоутина и Милостина,
нже нареченихь Стефань краль и Оурошь краль [ ... наре-
ченынхы Стефана Оуроша крала С] . Сьӡнда же и Црькви
великыю , Сопокани глаголю и Градьць и ина достодивь-
нам исправленна сьтворн ревьною православню своихь 30
родителин.
*Прѣдиславь. * Прѣдиславь же , СЫНЬ ПРЬКОВЕНУАНАЛГО
крала Стефана, топлою вѣрою разгорѣвь [ раждєгь Ц и
6 РОДОСлови
С] се и БОЖЬСтавынынмы светлаго доуха распалив се ог-

немь , н вьса краснат вѣка [ мира Ц и С] СЕГО ИНУЬТО
же [ ин вь чьто же Ц и С] вымѣннкь , изволи ННОХЬСКОЕ
ЖИТНЄ. Последн же поставлюють се архиепископомь вь
5 своємЬ ОТБУЬСТВѣ по светомЬ Арсенин , третин по свєтомь

Сакѣ стрин своємь , и ть же Сава Наречень БЫВАЮТЬ Н
ВЫ ВЫСЕМЬ ПОДОБАНЬ *+БЫСТЬ ** Стрню своюмоу.
*.6. Стефань краль. * Стефань же Оурошекь сынь
[ Стефань же Оурошевь С - ..сынь Оуроша прывлаго Ц] .
10 по своємь отьун прѣємлєть кралЄВЬСТВО , Н ПЛУЄ НА ЛЮ-
БОВЬ БОЖНЮ Н на православне распалаю се [ .... прѣємлєть
кралюкьство , н сь ревньною отцемь сконмы и нмѣІЄ
Любовь и вѣроу кь Богоу н православнє ЛЮБЕ Ци С] ,
н, достохваЛЬНО Н БЛАГОУЬСТЬНО СЬБЛЮДАЮ ОТЬУЬСТВО CH
15 [скою Ц и С ] , пожить [ пожке Ц и С] Богоугодьно жн-
THE , НнокЫНхь любе старьцє поУНТАЄ , младынхь пнтѣє
**н просто высѣхь милою . Послоуша ко и сь владиком
рекшалго : милоюн помиловань Боудеть н + * Высакоу ++++
правьдоу и истином испльнию , кь симь же н постомь н
20 молитвою своє тѣло оудроүхаю юлико нӡрешти нѣсть мош-
тьно [ .... оудроучаю, задьна закнелю, вы прѣдѣна же про-
стираю се по апостолом. Ци С]. Роди же ++++ сына два ,
Владислава крала н Оурошнца. Ть же Оурошьць свѣтло ** н
кѣрьно поживь** ВЫ БЛАГОУЬСТИН Коньунном приємь [ ..конырь
25 житню приєть , Ц и С] , и гробок прѣдають сє . Положень
БЫСТь вы мнтрополин ахильскон [ Положено жЕ БЫСТЬ Тѣло
юговь митрополин , ндѣже есть храмь светаго свештє-
номученика Архиана (Ахнана) Ц и С] , н БЛАГОДАТНЮ
светлаго доуха мүро изливають, ако жє єсть вѣдомо вьсѣмь
30 [акоже и нына сендѣтельствоують видѣвшен . Ц и С].
*Владиславь. * Владиславь же нӡыгнань быСТЬ ДѣУАНЬ-
скымь кралюмы на Оүгре [нл оугарьскоую землю Ци С] н
Тамо коньць **житна** приемлють.
СТАРИЈИ 7
Стефань же краль, сихь отьць прѣжде реченын , създавь

Цръква *+ вь # ме + * светаго *+ великомоүхєннка** Георгина оү
Расок , н *+ть** БЛАЖЕНОЮ [ Божьственоую Ц] коньунно по-
стигають, измѣннВЬ ЗЕМЛЬНынмы царьство НЕБЕСНОЮ ВЬ Лѣто
сок . Сь же Стефань краль, похваленын оть дѣль свонь , 5
при животѣ своемь призивають брата своего светлаго
кралю Окроша, н томок вьроучають правити кралевьство
ОТЬУЬСТВА сн [ Сь же Стефань краль похваленню оть дѣль
приемають при животѣ своємь, призивають брата своего
10
Оуроша и семоү..... Ц и С] .
*.s. Оурошь вьторын . * Сь же вьторын Оурошь
прѣемлють кралевство , многь сн вь милостин мко же ннь
оть кральнцарь инкьто ин прькѣе ниже по снхь . [... н

многь вь милОСЫНН БЫСТЬ, акоже оть царь и кралєвь NH-
кьтоже и до сего крѣмене не обрѣте се, по снхь же Аште 15
н Боудеть не вѣмн , единомоу вѣдомо вѣдѣштомоу прѣжде
рождению его когождо . Ц и С] . Н гдѣ БО НЕ СЛИШАше
се югова милостыни и правьда ++ по высѣхь юӡыцѣхь ?. ++
*+Вѣсть бо рече добродѣтель прославлюти стеЖАВЫШЛАГО
0.+* ДостигаютЬ
1Ю.** ЖЕ Н ВЬСТОУНыне страны, глаголю же 20
Неросолимы и Синаю и єгипьтьскоүю землю н по кьсон
Груьскон и словѣньскон земли, даже и острови поморьскые
н заморьскыю, тамо высоудь єгова милостына достиже,
и ревьность и ЛЮБОВЬ , аже о Бозѣ , обави се . Н урькен
сьӡндаше се , И БОЛЬННЦЄ СЬУНИНШе се, акоже тамо жн- 25
ВОУШТАМЫ БЫТН ВЬ ОУДНвлении, понеже Н БОГЬ оумно-
жи царьство его, царьСТВОВА БО лѣта .мв . Сьӡнда жє
ВЬ ОТБУЬСТВЕ своємь урькви великые Н ҮЬСТЬНЫЕ , н сихь

оукрасн , ткоже и до нына видимо єсть, глаголю же вы
Светон Горѣ великоую лавроу, домь прѣунстые Богороднує 30
Хиландарьскые , и светллго правомученика Христова Сте-
Фана при градоу Звечанн , же есть Баньска, ндѣже н
светне его моштн лежеть, н вьсе стѣнн златомь оукрасн ,
акожє мѣнѣтн се полнтн нан ПОЗЛАШТЄНЕ БЫтн . Юште же

и урковь епископню градьуаньскоую , ноу Призрѣнѣ мн-
трополню и светлаго Стефана ноу Скопню троюросунцок
и светаго Георгна на Серавѣ , и къ НагорнуННѣ СВЕТЛАГО
5 Георгна и вь Солоунѣ Свєтоую Тронцоу - сьӡндавь н оү-
краснвь, и полате възденгь, и хрисовоуль открьдивь от
Царь Грыускнихь, да
тако ДА ЕСТЬ ВЬ ОБЛАСТЬ ДОМОу прѣ-
светые Богородниє хиландарьскыю. Сьӡнда же Н ВЬ БОГО-
сызданѣмь Коньстаньтинѣ градѣ прькен, и БОЛЬНИЦЕ ВЫ-
10 движе. Н кьто можеть по снхѣ въ кратцѣ нӡрештн, юлика
СЬӡНДА Н ОБЬМОВИ ПО HNихь землахь, ҮЬТО ЖЕ АН єсть вь
сихь кьсьнѣтн ? [ ... Досеӡаше БО ТОГА МИЛОСТЫНА и по высто-
хьнынхь странахь , глаголю же Коньстантиновь градь (Ца-
риградь) и Нюроусолимы и Синанскою Светоую Гороу, н
15 египьтьскую землю и Н острови морьскыю єште ЖЕН ОБЬ-
онь поль мора (... н Обь оно странок) , ндѣже гдѣ слышаше
УБТО ПРИДОБИТи, шко же добрын коупырь * или ловьць гдѣ
нскоусиѣншн обрѣштеть ловь* МКО БО ВЬ СВОен земли снує
н по высоудоү * вь высѣєх+ милоүю , таковоуЮ *БО * ЛЮБОВЬ
20 кь ништнимь и снцевом ревьность по Бозѣ стѣжа. Н урькви
Сьда многы н вы тоуждынхы демЛЬ И БОЛИНЦце оустрон ,
акоже и тамо соүштимь диенти се , вь Нюроусолнмѣ све-
тынмы архистратигомь, Хортнать конь Солоуна , Косеннцоү
Богороднии , Продромы конь Сереза, вы Коньстаньтныѣ градѣ
25 архистратигомъ и Болинуо . ( Н прькѣвн созда многы и боль-
инує оустрон , акоже и тамо живоуштимы дивнтн се ) ,
понеже и господь ( Бог) оүмножн царьство его . мв . лѣтѣ .
Сьӡда жен вь скоємь ОТЬУЬСТВИН Црькин Великын и красин ,
ако жен до инна видимо есть : митрополь Градьтаннцоу
30 н от Приздрѣнь митрополь и дроугоую урьковь светлаго
архндакона Стефана оу Призрѣноу , ноу Скопню Храмь
Богородици глаголемын Троюроухнца и на Серавѣ светлаго
Георна и дроугоую вы Нагорнунин , и кь Солоунок урьковь
СТАРИЈИ 9
светые Тронує сьӡда н оукраси и полатн воздьнже и хрн-

совоули от царь грубскнихь оутврьди , шко да есть вы
ОБЛАСТЬ ДОМОТ прѣсветые Богороднує хиландарске. Н
Хиландарь оть основанны развали и БОЛЬШЕ Вѣздвижен до-
стонно сьӡнданню такова го монастира вьсѣми потребами 5
и приложи по СРЬЕСТЕН И БЛЬГАРѣСТѣн земли дасть н30-
БИЛЬНО, И ВЬ ИМЕ светлаго привоморченика Стефана и златомь
оукрасн ОБИЛЬНО , НДѣЖЕ И СВЕТНЕ Єго лежеть мошти его
светые. Н нИНИ САНКИ МНОГЫН ОБЬНОВн по сконхь ин тоуж-
дынхь землахь, нѣсть моштьно нӡрештн . ( Сьӡда жен вь 10

ОТБУЬСТВѣ Црькви великын и красьнын , акоже и до нына
Видимо есть : конь града Звечана храмь вь нме светлаго
правомоченика архидакона Стефана , и златомы оукрасн
довольно и нNHMH потребАМН , НДѣЖЕ Н Свєтнє єго мошти
лежеть. Нюште оү Граханици кєпископию и оу Призрѣноу 15
митрополню , и дроугоую прѣкѣвь СВЕТЛАГО ПРАВОМОЧЕННКА
н архидиякона Стефана , оу Скоплю храмь прѣсвєтѣн Бо-
городную глаголеми Троюроуенца ; и храмъ къ име светлаго
ВЕЛИКОМОРУЄННка Георгна на глаголемон Серави , и дроу-
гоую вы Магорненное, и оу Солоунок урьковь вь име светне 20
Тронци създа и букрасни позлати , выздЕнже , и хрисовоуле
сь царн грььские оутврьди , ако да есть вы област домоу
светне Богороднує хиландарьские . Сьӡда же и вь Светѣн
Горѣ монастирь велика глаголемын Хиландарь присветѣн
Владнунун нашем Богороднун , н достонно сьӡданню тА- 25
ковлаго монастных высеми потребами и приложин по срькь-
сцѣн и бльгарьсуѣн землн дають нӡобильно . Сьӡда же н
ВЫ БОГОБОЙЗЫНѣмь Коньстаньтннокѣ градѣ Црькве и коль-
нице выдвиже , еже нѣсть моштьно нешти поєднном
елики храми сьӡДА И ОБЬНОКН по своихъ и нинхь землахь) 30
Ци С]. Окає [ снує же Ци С ] БЛАГОУЬСТЬНО И БОГОО -
годьно пожнBL , Блаженын коньць постиӡають в лѣто . Ѕоко .
Родн же и сына два, Стефана крала Дечанскаго , ++ Оуроша
—
третнаго ++ [еже есть третин Оурон С. Ц нема овог
другог назива] и Коньстаньтиня , иже вы вечани градоу
Лежеть СВЕТНЕ Мошти его.
*.3. Оурошь третни * . Стефан же * сь бысть тре-

5 тин* Оурошь *** многыю скръбы * праведнимЬ* Н ОЗЛОБЛЄ-
нна прѣтроѣ оть отьца своего [ ... н озлобленна не мала

оть отыра пострада : Ци С] : *ОҮНЮ НИБОДѣННѣ н * вь Ца-
онградѣ *вь заточенни* држимы и вь Татарѣхь прѣжде
Бывь . Н по съмрьти же отыра своего кралювьстько прѣ-
10 емлеть *н прѣжде сьмрьти отца своего . Богь дарова
юмоу пакы ОҮН . Я ИНКЬТо же не оувѣдѣ , доньдеже выцлон
се * . Н ДОБЛЬ ВЬ ОТЬУЬСТЕНН СВОємь показа се [ быкь Ци С] .
ПОБЕДН ЖЕ Н езика многы прештнихь се и грѣдоуштынхь
на +нь н ма+ ОТЬУЬСТВО Єго . Вь лѣто ..ЅАH. нӡнде На-
15 ҮЄЛЬНИКА СКИтьскын глаголюмын Миханль царь, сь силою

многою , и сь иимь окрастини юзнин , глаголю же Татарн ,
Басараби ++сь прохимн ++ и тѣхь кєдн [ поють Ци C] сь
СОБОЮ оустрыми сє вьсхитиТИ ОТЬУЬСТВО єго , *+нь погрѣшн
нскомалго+ *, ++ нть Самь++ НЕТЬСТИКО Н оукоризнѣ па-
20 дають, коже Здѣ СЬБЫТН СЄ ПРОРОЧьскому словоу глаго-
люштоу : ровь нӡрн и ископа, и выпаде се вь тмоу юже

сьтворн , н вь дѣлѣхь роукоу своєю оувезе ++ грѣшинкь** .
Сь же [ БлагочьСТНЕН же краль + Стефан * Ц и С] пожить
уѣломоудрынО , Н БЛАГОУСТЬНО , Н БОГОоугодьно , н великь н
25 УБСтань храмь сьӡьдавь выседржителю Богоү южє єсть
Двулин [сьӡьда же и великоую * урьковь н + лавроу дѣ-
Ханьскую Ци С] , вь нєн же и светыю его моштн лежеть.
Постигають жЄ КОНЬУННОМ ОТЬ сына своего сьмрьтню моу-

УЄННУБСКОУЮ вы лѣто .гом. н сь моүченнкы ревьноУЬСТНЕ
30 полоуен . [ Постиӡають же коньць житнЮ МОҮУЄННУЬСКОЮ
сьмрьтню , сню же приєть оть сына своего (сыномь сво-
нмь) но семь немоштно єсть слово вь дольготү (тєшко
вь дольготу слова) прострѣти , вѣдЄТЬ БО *ВЬСН * МКО ТА-
СТАРИЈи 11
КОВА ВЕШТЬ ЕСТЬСТВО УЛОВѢУБСКОЮ Поноуждають сльӡитн .
++ СамЬ БО *ОУБО* * СИМЬ ОБРазомь сьмрѣть прѣдь ОУНМА

оузрѣ, пророчЬСКОЕ ПРОВѣшта глаголанне (рѣчение) : сан-
шн , ретє , небо и вымоушн землю. Н мнозн вѣдѣть того
КОНЬУНОК *СН €* проглаголаннє . Н тако оудавою сьмъртн 5
прѣдають се и вѣроуемь ако сь Моученнкы равноХЬСТНИ
полоуен. (Н тако сьмрьти прѣдають се вь лѣто .S@M . H
вѣроуемь сь моүүєникы равЬНОУЬСТНЄ приють) Ци С]. Сь
++ЖЕ++ третин Оурошь родн сынх два , Стефана , прыклаго
цара, и прѣдоблаго Симеона, НЖЕ В ГОЬУБСКОн землн вь 10

градоу Трикале царьствова, и тамо коньць житню при-
юмлють . Роди же и сына дка , нже и дѣньсь видими соҫть
ОБЛУЄ ПО НАшихь гресѣхь кромѣ своего ОТБУЬСТВА Оӡемл-
СТВОВАНН БНше, выӡыраюште сь нами на БлагоутробнЄ ВАСЕ-
дрѣжители Бога, могоүштагон оть каменє Нӡранлю оть- 15
уоу нашемоү күрь Сименоү хєДА выӡденгноүтн . [ Роди же
н * сь* два сына , о нихь же не оувѣдѣХ НЕВѣСТЬНО УЬТО
писанню прѣдатн , ТОУНю слишахь , ако н THH по нныхь
землихь прѣтикахоу се Ц и С] .
*.н. Царь Стефань* - Прѣвисокын жЕ И БЛАГОУЬСТВЫН 20
Стефань царь правыын родн се вЬ Лѣто S@K . И бывь кралемь ,
Таже достигь (доньдеже покиноу Ци С) грѣчьскоую землю
н сню ++повнноувь , *+ н поставлюють се тамо вы нен ца -
++
ремь ++вь лѣТО SWNS н келин своє ОТЬУЬСТВО прославивь ,
И ПОУЬТЬ ЗЕМЛЮ срьбьскую н оть высоудок распространивь в 25
разьширивь, Н
и окръстные кӡыкы повиноувь, Бранн ВыЗДЕНЗА
Н ПОБѢДН творе , и великоую тишиной и БЛАГОДЫНЬСТВИє своє-
моу оточьствоу подаде , Божьствьные храмы ВыЗДЕНӡаю н по-
НАВЛЮЄ Н О БЛАГОУЬСТИН подвизає се , ОТЬУЬСТВО Свою красе ,
[ оукрашаю Ци С] ++властеле свою дароую свѣтанМН СЕН- 30
ТАМН
тами и посH ZAITHMH Царьскымн ** . И тако веселештоү
се емо вЬ УСТН царьства своего оумыслива и създа ве-
ликь домь архистратигоү Михалок и Гаврилоу [ ... келикын

хрямь вь нме свЕТЫНХЬ БЕЗ ПЛЬтьнихь архистратига Миханда

и Гаврила Ц и С] вы градѣ Призрѣнѣ, ндѣже по сКОМУАНИН
** ЖНЗЫНЬ
своемь прѣнесени кыше мошти его . Прѣбысть же *+ Жизнь
свою+* похвально И БЛАГОУЬСТьно коньць * ЖИТНА * по-
5 стиӡають въ лѣто соед. Декемврна .к. въ недѣлю , оста-

КНВЬ великоу жалость и плачь СРЬБЬСКОН землн [ ..... коньць
житна приють , не малоу оставикь скрЬБЫ ОТБУЬСТВОу сво-
юмоү. Ц. .... коньць постиӡают Єговь Лѣто S @Ž мѣсеца
Декемврна .в. дѣнь , не малоу оставив скрькь отБУьство
10 своюмоу по своєму прѣставлении С]. Роди же и сына
прѣкраснааго Окроша вы лѣто SME .
Сь же Оурошь по истниѣ красьнь и достодиканы ки-
дѣннемь , младь же сьмысломь , прѣнялиха милостивь н
кротькь тави се , старььСКЫЮ СЬВЕТЫ отмеште, младынхы
15 же совѣты приемлю и ЛЮБЕ , ТОЖДЕ ПОЛОҮҮН , Мкоже н
Ровоамь онь, нан решти шкоже Михаиль царь груьскын
оть своего раба Василна посграда , ПОДОБЬНО жен сь оть
своего храненна пострада и МНОГАМ ОЗЛОБЛенни прѣтрпѣ ,
Глаголю же оть Влькашина и Оуглѣше . [ Родн же сына
20 Оуроша егоже глаголють красна * БИВЫША * тѣлом , нь нє

н разоумомь , ОБЛУЄ Н Сь милостивь БЫСТЬ АШТО КЬТО
ннѣ и кротькь мвн се . Нь шкоже рече се мллооұмыны сы

(бы) старьуьскыю сьвѣты отмешге , прилежаше же сьвѣтомь
ПОДОБЬНЫХЬ секѣ , полоухають ЖЕ НѣҮТО ПОДОБьно Роколмоу
25 Oномоү нан акоже слыша се о Мианлѣ царн грѣхьстѣмь
хьто пострада оть раба Василна . Сь Бо Охрошь многа
зла подьеть оть рабь своихь Влькашних и Оуглѣше . Ц
и С] . Сь же Влькашно сьпоДОБН СЕ ОТЬ МЄГО ҮЬСТИ ДЕС-
потьскалго CANA [Ть so Влькашины рабь сы н навѣтинкЬ
30 мвн се , СПОДОБН БО се оть господина своЄГО ҮЬСТН Дес-

потсклаго сама, Ц и С] по том же ++ *н вѣнчаваЮТЬ Єго
послѣдн жен ++* сърнноу его сь прѣстола ОТЬУЬСТВА СВО-
- Ци С] н възлагають на се
его [ прѣстола царьсклаго
СТАРИЈи 13
кѣныць кралевЬСТВА СРЬБЬСКАГго , Братом же своємоу Ок-

глюшн вьроутлеть страны землю грьѵьскые сЬ саномь дес-
потьскые УБСТн . Тьн же праведнын , аште и пострада вь
изнании царьские УЬСТИ ОТЬУЬСТЕНА своєго , нь посрѣдѣ
свою землю вь скоєн уьсти царьскон славьно кь Богоү 5
нсьходить . Вь лѣто Ѕо погибе Влькашинь н Оуглѣша
вь Македонии вы петькь дьнемь . [ Тън жЄ БЕЗЛОБИВЫН
моужь, аште и пострада Вь
ВЬ ИЗГНАНИн царьскые УБСТН
ОТБУЬСТВА Своего , 1 нь пакы по срѣдѣ землѣ своєю ᎦᏏ
своен земли и УБСТН Царьскон славьно кь Богоу прѣ- 10

ходить въ лѣто « S@ n . мѣсеца Декемврна .д . дѣнь , КОНЬ-
уно жалость земли сръбЬСКОн оставивь. Вы тожде прѣжде

того преставленна лѣто сынавышен его оть царьства Вль-
кашины кряль н Оугаюша деспоть оть сыновь Ниманлекѣхь
сь прѣмногымь множьствомь вон свОНХЬ ПОБНЕин кыше 15
на рѣцѣ глаголюмѣн Марица , ако ин тѣлесемь ихь не окр-
ѣсти се. П. ― Сь же праведнын аште и пострада та-
кова , нь вь своєн зємлн славьно къ господом прѣнде оть

ЖИТНА СЕГО Н Mногоү скрькь остави от уьствоу своємоу ово 0
изгнании ово прѣставленнимь сконмь . Н вь то оубо лѣто вь 20
НЕЖЕ СЪГНАНЬ БЫСТь сьмъртню прѣмѣнн єго господь оть
Здѣшныхь . И не много междоу симн Клькашина крали консуѣ
и того брата Оуглѣше деспота и ТН БРАТЕНЬЦИ ПОБИЕНИ БЫШЕ
оть множьства Агарянь вь Македонии , на рѣцѣ Марнуѣ, шко
ин тѣлесемь ихь обрѣсти се нь вь снѣдь звѣрѣмь и потнцамь 25
да Боудоүть . Ц — Сь же прякєдьин аште и пострада такова
Н3 Своєн зєМАН СЛАВЬно кь господом изнде вы лѣто @.
Мѣсеца Секьтемкрни .к. дѣнь . Н сен многоу скръбЬ .
Н вы тожде лѣто , къ нѣмь ЖЕ СЪГЬНАНЬ БЫСТЬ СЬМЕРТНю
прѣмѣнн єго господь сдѣшьннхь . И не мьного междоу ..... 30

ПОБНЕНН БЫШЕ оть множьства Тоурыць вы Македонии , ако
ин тѣлесемь ихь не обрѣсти се С' ] .
1) Неиспуњена места слажу се са цетињским текстом.

14
2. Пећински текст.
По снихь же вьсѣхь прѣемлють НАУЄЛЬСТВО БЛАГоть-
стивын кнез Лазарь ин же сынь ни же выноукь прѣжде

реченынхь царен племене кого , нь тою земли СРЪБЬСКЫЮ
оть прѣродитель своихь рожденню н ВЫСОНТѣННЄ Бѣ НЕ
5 оть прѣпростынхь. Родители того бѣмахоу вельможн , Нь
прьвин вь полатѣ царьстѣн прѣжде реченынхь царен и са-

НОМЬ ПО УЬТЕНН ЖЕ Н ОБЛАДюштє , вь домохь царьскынхь
зрѣхоу се . Ближнкы же кь сьродьствѣ нѣци самодржь-

Цемь бѣихоу, аште коже прилучають се отдаливше се
10 СЛОУН се тогда. Жена же того оть самые крьве царь-
ские . Мы да не кьто зазираю вызЬМАНИТЬ се зазираю сь-
прѣженню снимы , имен раздумы и рассуждению , иИКАКО
же семоу заӡрить , есть бо расоудительнынин повелѣно
моұжымн о сьродѣннкохь , кынмы вызнматн се , кынхь же
15 лн будалатн се ради крьвомѣснѣ. Сего ради и здѣ расоу-
ДивЬШЕ МОЖЕ ПАЄ ТАКОВЫНмь сьродьинкомь проштено
ест выӡимати се еже Н БЫСТЬ. Сьн же приємь прежде
реченую дрѣжавоу земли срЬБАСКЫЮ, Бѣше моүжь благь ,
кротькь , смѣрень же прѣн АИХА , коже и се мавлюють
20 того прѣмногою сьмѣрение : сѣдышоу же томоу на државь-
нѣмь прѣстолѣ царен прьвынхь , никако ОУБО , Вызвысивь
се , потьшта се поставити себе царемь же нан кралюмы или
деспотомь , нь вы сьмѣренни своемь Благоразумѣнѣмь
прѣбысть даже до дьне исхода своего , носе име Богомь
25 же и царемь юмор пръвѣю даною. Прѣжде бо самодрьжьць,

цара Стефана глаголю , отьдѣливь, ештє при животѣ сво-
емь странок єдинок своего царьства томоү вьроучаЮТЬ ,
сєю довлити се и кнець страны онн нарицати се . Нже н
ВЬ УБСТЬ Самодржанны Царьсклаго вышьдь, не хоте измѣ-
30 HHTH КНЄ БУьскаго нарицанна , НЬ СЄ ОБНОСЄ НМЄ , NHYНМЬ
жє мѣнышин вь высѣхь прьвьствоуюштихь крален жен царь
СТАРИЈИ 15
Прежде ТОГО БЫВЫШИНХЬ ПОКАӡа се , ниокынхь любе , старынхь

Поунтоун , младынхь питѣе, инштынхь милоүю , коже мно-
зѣмъ имѣти того Давида и доушоу Авраама инштеЛЮБИВЛАГО
имѣю яндѣше се . Милостивь ко ВЄЛЬМН Бѣ ; НЕ ТЬҮНЮ БО ПО ZE-
МАН СРБЬСКОн тоговы милостыни зрѣлоу СЄ НЬ ВЬ ВЬСЄ ВАСТОУЬ 5
ные страны прострѣше се , вы страны же югупьтьске н
Синаю , Нероусалимы досежлахом нольнѣхом се творимые. Сь-
ӡьда жен прьковь великоу тако и сь градомь свєтомоу Христа
Бога нашего възнесенню вь Петроусѣ на рѣцѣ глаголемѣн
Равьинца , въ мен ЖЄ Н ОБЫШТЄе мьннхомь сьстави житнє; и 10
И ННЮ БОЖЬСТѣвьные храмы , овѣхь понавлює , дроұгы же
оть основанна выдвигаю . Родн же и сына.в.: Стефана,
нже и деспоть, и Влька . Н снує вь высемь добрѣ Н БЛА-
ГОУЬСТЬНО Бѣ прѣспѣваю. Вьстають нжє вьсего выстока царь
оть сыновь Ниманлювѣхь, Моурать име имоушта, и высоу 15
ГРБУКСКОУЮ И Бльгарьскую землю прѣємь и на сего прн-
ХОДИТЬ , БЕСЬУНСЛЬНО МНожьство ведЫ СЬ СОБОЮ : сынове
Агарнны сь Татары Кармнине же сь Сарханнти, Грькы же
и Бльгаре и Арканнти . Томоү же сь поганмими настоупа
юштоү юзыкы , семоү же БЛАГОУЬСТНЄ не попоүштаюштоү 20
попратн и свЕТНАНШТА БОЖьстьвьнаю и крысть оүннүтоживЬ-
ше оскврьинти , и съраженню междоу ОБОНМИ БЫВЬшоу, н
вь сьраженин томь НЕУЬСТАВЫН НАСИЛЬНИКА падають оть
МУЛ по срѣдѣ разбою н тѣломь и доушею сь множьсть-

ВОМЬ СВОНХЬ БОГОПРОТИВѣнынхь кон , остають же того сынЬ 25
единь. Н кь конырох сьраженню того , не вѣмь, хьто нс-
тильное решити о семь, издань ли кнмы оть своего бывь
храненна нан паҮє соудоу божню о семь сьбыВышоү сє , н
вь роукахь того вьзима , и по многынхь моүкахь самЬ УБ-
СтЬНОЮ Н БЛАГОВѣнною главу его отьсѣҮЄ. Н по Томь 30
Подьро уникы вьзима вьсѣхь. Прѣжде бо того сьмрьтн вь
лѣто третне сльнує вь тьмоу прѣложи се , ако и 38ѣ3-
Дамь вы пладьиѣ мавити се и лоунѣ въ крѣкѣ , показую
БѢДОУ ХОТЕштоую Бытн оть сыновь Нзмалювѣхь . Нвь

прилежештиимь тамо градѣ ПОГРЕБЕНО БЫсть тѣло его све-
ток вы лѣто S@C3.
И по немь приємлють начєльство сынове его , Стє-

5 фань деспоть, єштє же и матєрнєго соүштн . Н нашихь
рядн грѣхь, ОүБнВЬшомоү отыра Нхь бывають подроүхь-
инун . Н того закѣштаннє сь клетвою сынове его видѣвь-
ше оть того реуєною, ако гдѣ любо конырь житна постн-
гноу , ингдѣ же нидє тькьмо вь троудѣ зданна моєю урькве
10 положити мн сє єже н сьткорнше сь сьвѣтомь патрнир-
ха и митрополить и нгоумень и поустыньно проходештННХЬ
житнє . Вьси събравьше се кь рацѣ моужа откривають
ГРОБЬ Н ОБОѢТАють светые моштн єго цѣлы и нероушимы ,

н много благовоннє нспоүштаюштє , коже и нына вн-
15 димы сость. Н прѣнесьше н вь еже оть него създанѣмь
монастырн УЬСТЬНѣ положише въ лѣто .S@CO .
8. Цетињски и студенички текст.
*а. Кнець Лазарь *. По синхь же вьсѣхъ прѣЄ-

МАЮТЬ НАУЕЛЬСТВОБЛАГОУЬСТИВын н христОЛЮБИВЫН Н са-
20 модрьжырь БИВАЮТЬ КНЕӡь Лазарь. Не Бѣше же отъ це-

сарскые кровЄ , ТЬҮНЮ Жена его отъ прѣжде поменоүтыхь
ухрь плѣмене Быкьшн . * Влькань великы и кнель, сынь све-
тлаго Симеона Немане , брать же светомоу Савѣ , родн
сына жоупана Дымитра , кь ИНОБУьскомь же светом образѣ
25 Давидь. Сь же Давидь родн Вратислава кнеза, Вратиславь
же роди Вратка кнеза, Вратко же родн дѣштер Милицоу.
Сна же Бикають соупрожинца великалго сегО И БЛАГОУСЬТНка-
аго Лазара *. Сын *ОУБО * ИНҮНМЬ же ( мньшин ) кь добродѣтель-
ИНДЬ ТЫШТАННы *скоудынь* МЕН СЕ НИКОЛЕНннемь прѣжде того
СТАРИЈИ 17
БыВышихь царь и кралель, HHОҮЬСТВО ЮШТЫНхь любе, старынха

+
Поунтаю, *младихъ сь милованнемь питаю*; инштынхь сь оү-
среднемь милою , вы кротости сы и истѣн [ светѣн ] простотѣ
ТАКОВЬ , ако мнозѣмь того именоватн кроткаго Давида.
На томь Бо видѣше се по Коньстаньтнное кьсакам добро- 5

дѣтель юже аШТЕ реҮєши и снцевь въ мнЛОСТЫНН БЫСТь,
МКО НЕ ТЬУНЮ ВЬ СВОЮН земли ништынхь и трѣбоуюштынхь
МИЛОВАТН ХОТѣше нь н до Светне Горн простирати се
и даже до Нероусолима, [по Нюроусалимок ] , *в * высѣмь
+
Милованин пОДОБЬЯНКЬ СЫ милостивомор " н желаю да н онь 10
сь праведнынми оұслишить господа призываюшта и гла-
голюшта : придите Благословенн отыра моего . Неже
сь снман* кь снмь * н * пръкви прѣнӡанха дароуаше [ пома-

глаше | н Высакымы окрымленнемь подвизаЮ И ОБНАВЛЮЮ .
Сьӡда же и монастирь вь Дьбон , хєсти горн Күханньскыю [ вь 15
Добри горн , глаголеми Корчане ] вы странѣ Петроусьцѣн, [ Пє-
тровьницѣн] , глаголемын Раваница вы нен же ОБЬШТЄЮ ЖН-
тнє сьставн . Сьӡда же в HNHЄ БОЖЬСТВьные храмы , овѣхь
понавлаю, овѣхь оть основанню выдвиӡаю . Родн же три сы-
на, Стефана деспота и Влька н
и Добровом . [ Родн же дка 20
сина Стефана деслота и Влька] . Н снує добродѣтелиѣ н вь
БЛАГОУЬСТИН ПРѣспѣваю и прѣбываю. [ Н сице (вь) ДОБРО
дѣтели и вЬ БЛАГОУЬСТИН прѣбываю и в добродѣтели при-
+
спѣваю] выстають *же * нже Агаршномь царь Амера Амоұрать ,
сынь Оркановь, вьноукь Османа праотца нхь, и покорн 23
множашынхь странь вьсточныихь по Божню попоүштє-
нню и исходить на сего , БЛАГОУЬСТИВЛАГО Кнеза Лазара ,
сьбырають вьсе сь тоурьскими множЬСТЬЕН и Татарте н
ННЫЕ ВЫСТОУНЫНе қӡыкы , и глаголемые Карамнанє , CN-
рѣчь Лулинє , хотѣ н сего подь собою оустронтн . [ ... Амн- 30

ра Амократь, и МНОГО ВЬСТОУНЫнхь странь по Божню по-
пуштенню приемь вь наше наказание , ПЛУС ЖЕ за пре-
ставленн же вь оүмаштєє ихь же примн , сьбырають вьсє
сь тоұрьскымн множьствн и Татарє , и нине ВЬСТОУЬНЫНЕ

Юзывы и глаголемые Карамане, Гркн же и Българи и Басара-
Би и Арбанаси , исходить на СЕГО БЛАГОУЬСТИВАЛГО кнеза
Лазара , хотѣ и сего подь СОБОЮ ОүҮНИИТН . ] Семоү же

5 не оставлаюштоу НЕТЬСТНЕНМЬ ВЪЯНТА Вь СВЕТНАНШТЕ
БОЖНЮ H снує выбранаюштоү , ономоү же настоу-
плюштоу , кь сьраженню врѣмени приспѣваюштоу гла-

голеть БЛАГОУЬСТИВЫН кнеӡь Лазарь кь своимь : [... ONO-
моу же настоуплюштоу срѣтенню же бывЬшоу падають

10 НЕУЬСТИВЫн онь по средѣ на немь же састаше се полнхь.
Стають же вь мѣсто єго сынь Памӡнть. Сьн жє благоѵь-
ставын оть своиль сь ННМН же ниѣаше вы мисли СВОЄН
НАН Жикоть едино да имають наи кь ноужди пришѣдыше о
Христѣ аште Боудоть и сьмрьть побрати свон и сродни-
15 ковь по пльтн вьса да имамн глагоаше славоу Божию .
Понеже , рече , слишимь избраналго Христомь Господемь
Нашимы сьСоуда Павла, ако не тъкмо сню видимою сь-
мрьть нехотешта приети , но и анатемѣ Бытн от Христа
молише се . Н пакы нѣклаго моүченнÝьскаго провѣшта-
20 ваше глась : станемь моужьские, Братнє , вопнє , не прѣда-
димь ... .... ] станѣмь моужьскын , Братнє , не прѣдадимь
БЛАБОУЬСТНЮ НАШЕГО , НЕ Тъкмо по сродьинковь нашихь , нь
+ +
радн и УЬСТЬнынхь мѣсть онѣхь вь нихь же "дѣнь и ношть"
вызнслають се МОЛЬБН * О НАСЬ * кь господоу. N еже имамн
25 прѣвысокие стльпн по землн ОТЬУЬСТВА нашего , доуховина
же моун овы намы познаваЄМН , ОВЫН ЖЕ ЕДИНомоу вѣ-
домн вѣдѣштомоү срьдьца н оутробн УБЛОВѢКОМЬ, да Безь
смоуштенна н ( вь ) тишинѣ прѣбываюште н
и тын о нась
оумолеть владыкоү * господа * нашего Нсоуса Христа. Кь
30 сынмы вѣсте ако и пастира н оүүнТелю нашего и инынхь
нмамн испороүхыннкы за нась , " аште кьто оть нась житни
здѣ прѣмѣнить се , НЕ ТЬҮНЮ БОНШТЕМЬ Свонхь сы но
многынхь пользоу да спасоують се* . Н много ПОО УНВЬ Н

СТАРИЈИ 19
кь моүжьствоу выздвигь выноДошЄ , Н УЬТО по срѣдѣ синхь сь

такокою надеждоу выинде БЛАГОУЬСТИВЫН КНЄӡь Лазарь шко-
же бы рѣштн имѣю ҮНСТОУ СЬВѣсть кь Богоу н уьловѣкомь .
Нь нже шьдше сь нимь [ сь нимь окын кышдьше ] Блаженын
выспрнеше конырь, нѣци же страха жет ради или невѣрна 5
+
ради своего* Бѣгоу се кше . * Н снує сьтворшимъ тѣмѣ
кожен здѣ пророчьское оно решти : кь снимы аште
волею сне сьтворнша єже адын ХАѣБЬ МОН ВЪЗВЕЛНУНЛЬ
ECH на ме таковам коварствНа н Юзыкь НХЬ ОБОЮдо
остьрь ; аште ли страха радн Уловѣуьскоүю немошть вѣ- 10

даше , не вЬСѣХЬ УСЛОВѣкѣ, глаголю , но нже вь ТАКОВѣМЬ
ПроизволенНН БЫВШЕМЬ , УЛОВѣУЬСКОЕ НѣУЬТО, Н сън по-
страдаша . Сь жЄ БЛАЖЕННН НМже оүхлаше , сна и сьтворн

и полагають доүшоу свою о людѣхь сконхь , и тОГО Бѣа-
ше видѣти по рекшемо : мнѣ Бо еже жити , Христось, и еже 15
оумрѣтн, приобретение ; Добродѣтелною БО ЖИТНЄ красть
и сьмрьть вьменають се н снце тѣсиимь поүтемь шьствоү-
юштынмь . Сладькь есть глась онь пророхьскын : еже изведы
нь тьминцын доүшү мою и прох . нан сен апостольскын глась
КЬТО МЄ НУБАВНть оть тѣла смърьтн сею и разърѣшитн се жела- 20
ють же сь крыстомы быти* . * Моужь бо нѣкьто Благоро-
день, егоже ОбльГахоу завидѣштен и невѣрьна мѣнахоу кы
БЛАГОЧЕСТИВОмоу, абне врѣме ПОДОБЬНо обрѣть , острымн
се кь самомоу начельникоү шко отбѣзає . Єгда же блиӡь
БЫСТЬ , Н АБНЄ ОПЛЬУЛЮТЬ СЄ н ВЫНЬӡН Мѣчь Вь того самаа- 25
го грьдаго и страшналго самодрьжца. Ток же н самь оть
инхь падають , Богоү тако попоустнвышоу , ако да вели-
КЫН СЬ МОҮУЄННА ВѣньЦемь оувеӡєть сен нже сь инмь.
Блаженын же КОНЬЦЬ ПОЗТИӡають оусѣУЄННЄмь главнынмы.

+
И тако моучення вѣецемь оувеzе се * . Сице "же коже рече 30
СЕ СНИМЬ БЫВЫШИНМЬ , ВЫ роукахь ЮЗЫУБСКЫНХЬ СНИХь звѣ-
ровиднынхъ видѣше се ОВУЄ СЛОВЕСНАЛго и светлаго стада
Христова, его же самь Амира * Ильдомь КлюзиТЬ, НАУЄЛЬ-
2*
ника падшалго сынь* , своєю роукою частьноую сьнемають

и светоую его главоу . Таже в землю срьбьскою повн-
ноують н даньн нѣкыю ОТЬ ТОК ПОНємлєть, грѣхь Бора-
динашынхь сна пострадахомь и БЕСҮНСЛЕНЫЕ БЕДЫ ПО
5 того сьмрьти подихомь. Глаголють *** , шко прѣдь того
сьмрьтню сльнує вь тьмоу прѣложн се толнко , ако н

звѣздать вь полоудьнє МЕНТИ СЕ , ПОКАЗУЄ Бѣдом хоте-
штою по синхь Бытн . Снує МОҮУЄННУБСКЫН исходить сьн
НОВЫН и велНКЫН ВЫ МОҮУЄННЦѣХЬ и по господню гласоу
10 СНЕ БЫВАЮТь же , реҮє : мноӡын Боудоүть послѣдни пръвын
и пръвын послѣднин . Н сего вь послѣдьмынхь родѣхь прѣвлаго
ВЫ МОТУЄННЦѣхь положено БЫСТЬ СВЕТОЮ его тѣло вь прилє-
+ +
жештимѣ мѣстоу градѣ , на неМЬЖЕ СНА БЫШЄ " ВЬ ЛѣТО « S@Y3
*3 . Деспоть Стефань *. Прѣюмлість же НауЄЛЬ-
15 ство сынь его сь матерню своєю деспоть Стєфань . И не
по мнозѣ врѣмени вьсхотѣше прѣнесенню сьтворнтн но-
ВЛАГО ВЫ МОүүєнниѣхь и славнаго вь подвизѣхь светлаго
кнеза Лазара, сь ськѣтомь патриарха и вьсего свѣтллаго
СЬБОРА СРЬБЬСКЫЮ ЗЕМЛЮ СНЄ бывають. Откривають оубо
20 ракоу, ндѣже светлаго тѣло лежлаше , обрѣтоше же то не-
раздроушьно , НЬ ВЬСЛУКСКЫн цѣло и много благовоннє HZ-
даваюштє вь похвалоу и славоу и застоүпление и осве-
штение вьсен земли и кѣрою пристоуплюштынмь, ако жен
нынна видить сє .
Н прѣнесьше положише вы сьӡданѣмь
+ +
25 Оть него монастири * вь лѣтО ЅУД. * 1)
4. Цетињски текст .
Сынь же его Стефань сь БЛАГОУЬСТИВОЮ госпождєю
н съвѣтомь патриарха и высѣхь свештенынхь ськора, хо-

датаемь же сьгласнвышнмь о дыштерн не мьншон Олн-
30 верѣ, вьдають сню вь женоу Амерь великомоу , вь южє спа-
1) Сигурно је Верковић погрешно прочитао д место .

СТАРИЈИ 21
СЕНО БЫТН Стадо христонменито оть ВЛЬКЬ ГОУБѣштынхы .

О начєльствѣ же вештен матерьными одѣвають сє молн-
ТВАМН Н ОТЬУБСКОЕ ДОСТОНИСтво наслѣдоують. Н тако буко
ОБХОДЕ ЗЕМЛЮ от уьствию своего и окръстна сьмионвь дроу-

гы сьтворн н оть древле нарекша сЄ ТЬУНЮ СРЬБЬСКА ВЬ 5
нѣка врѣмена и тя кь СЕБѣ приклѣУЄ , НѣКА Же и покорн .
Милостинією же ограждь СЕ Н ДОБРОдѣтелню сьӡда же н
Црьковь митрополню вь Бѣльградѣ , създа же и страноприем-

инцок, създа же и дроугоую урькьвь въ Бѣльградѣ, выноутрь
града. Таже сьткори великоую уркьвь въ мѣстѣ глаголемѣмь 10
Ресява. Брать же его прѣдърєчєнын , Влькь, оть сего ОТБѣ-
глю и кь Амноѣ выходить и просить оть цара кон мно-
ЖЬСТВО Н Нӡышьдь плѣноують землЮ ОТЬУЬСТВНа своего .
Послѣжде Амира и Моусна , Брать прѣдречена го , по-
слѣдн Амире Надрѣмок, заклавь Влька н нетна его Ла- 15
зара, нже вы мѣсто тѣла и кръвн МБЛЬКО РАӡдѣлише, при-

честише се . Моусна же плѣнокаше страны его , онь же
сь зетом своимь Надрьмы Памӡнтомь странок его пока-
рахоу. Оубнень же бысть Моусны Амира и оть толѣ жн-

тельство Н ВЕШТН вьса мнона сьстонна выспрнаше . Н 20
Благодарє Бога о высѣхь нь же сьтворн вь вьсє дьин жн-

кота своего и бѣ дѣло его милостний непрѣстана , клико
Самь неходити вь ношти по стогняхь н халоугахь своєю роу-
КОЮ АНШТИНмь нӡдлаше , и ТЬҮНЮ Єдиилаго носешта го злато
НАН сребро Сь собою поємлаше . Єдиною же томоү разда- 25
юштоу пришьдь ништь подасть ємоу, єгоже БЛАЖЕННЫН
познавь прѣдьтекша пакы кьторою подасть юмор множаю

и пакы третицею познавЬ пакы того пришьдьша, да н
множаю подасть юмоү, таже подасть сна рекь : на хышть-

HHYЄ. Ть же отвѣшта : не аӡь ХыштЬНИКѣ он вльхва нь ты 30
нже земльнымь цесарьствомь НЕБЕСНОЮ ВЪСХЫштаюшн. Снце
твораше вь вьсє дьин живот его, ако н оть окрьстьнынхь
странь принтН ИНШТИАМЬ и свештеннлаго недоуга соүштн-
нмь . Бѣ же свѣтѣль вь высѣхь, н уьто рекоу добродѣтелн

Же злоба оудѣлѣти не оудѣлѣ. При животѣ же емоү соүш-
тоу поставлюють нетна своєго Георгна и тако БЛАЖЕНЫН
коньць высприють. И тако ПОГИБАЮТЬ СЄ вь сьӡданомь оть
5 него монастыри Ресавѣ.
7. Деспоть Гюргь. БлагоУьстивым же Гюргь выс-
приємь скуптро деспотскЛАГО САМА Н бысть кротькь н мн-
лостыню роука прострьта кь ништиимь , и многда зла
оть Исмаильтѣнь пострадавЬ ВЬ ГЛЬБОЦѣ старости житна
10 Блаженын приють коньць. Родн же два сына : Стефана
и Георгий , ихь же емь Амира Моурать хань ослѣпн .
н
8. Деспоть слѣпь. Стефань же сынь ЕГО БЫВЬ
деспоть по ОТЬЄВѣ СКОНУНИН Н БЛАГОУГОДЬНО ПОЖНВЬ
н цѣломоудрьно вы роуцѣ кожни доушоу прѣставн . Роди

15 же н
и сь сына два : Ноана деспота н
и [ Георгна 1] .
Грьгоурь . Георьгне же высприють светын Hночь-
СЫН ОБРАЗь наречень Германь монахь. И тако вы роуцѣ
Богоү доухь прѣдасть.
є . Ноань. Ноань же десПОТЬ БЫВЬ ПО ОУЄКѣ СКОН-
20 ХАМИН И Сьдржитель вьен сремскоН ЗЕМАН и исправле-
ина Благо Година Богови показавь къ вѣунынмы прѣнде обы-

телемь .
2
с . Максимь . Георгин ² ] жЄ БЫВЬ ВЬ ННОУЬСТѣМЬ
образѣ [ именовань Максимь] и митрополить вьсон срємьскон

25 землн , по прѣставлении же Брата его Нолна сьдржитель бы-
вають Вьсон сремскон землн . Нолное же Уеда не оставльшоу
И БЛАГОУГОДЬно господевн послоуживы и ПОРАБОТАВЬ СЬ мн-
ромь кь Господом отнде . Моштн же нхь лежеть вь сьӡданюмь
оть нихь монастырн , глаголѣмѣмь Кроушедолѣ .
30 Снихь светыхь МОЛИТВАМИ НЕБАВИ НАСЬ ВЛАДИко Хрн-
сте кѣУНЛАГО моученна .
1 Ово је име истругано у рукопису .

2 И ово је у рукопису истругано.
Б. МЛАЂИ
1. Карловачки текст ..
Исторна къ кратцѣ о срьбьскынхь царен .
Глаголють истинын сьписателю, ако Анкнию Срьянной
бытн родомь , Юлиноу моудрованнемь. Н вьса срьбьска ндо- 5

лоу слоужаше Дагонок , отьсоудь и Дагони и Дакы име-
ноують сє , оть Сера же Срьблє . Вь врѣмена же моүүнтєльна
сьдражештимЬ ЗЛОУЬСТАВНИмь царемь вѣстокомь и западомь ,
вь нихь же 6ѣ Дноклитнань, родомь оть Зете , кладоүштоү
кьсь западь, кь Римеу и Германомь и Истроу и Євролню , 10
Скатню , Тривалню, Травоулню , Даламатню , Максимианоү
Юрькоулню выстокь высь Юладоу кь Солоунок и Тракню и
Поморна, Консть Челѣномок Врѣтанню къ сѣкероу, Сикелню ,
Галню , Аланню и прочєє . Сън Коньстя благоуьстивѣ нмѣшє
жено Теодороу, дѣштерь Юрькоулнивоу, оть не же имѣше 15
сына Гала, Далматна, оть Юлены великын Коньстаньтннь.
Юрькоулие же имѣше женоү дыштерь Диоклитнановок ,
оть неже Теодора н Максентне. Максимиань Галєрнє
МНОЮ СЫНЬ БЫТн Дноклитнановь. Сн же моүүнТЄЛНЄ , ДН-
оклитнань и Максимнань , повьнегда многы тьмы оубивь- 20
Шемь моүүєннкы , и насишташими се кръвє , оставлиЮТЬ
царьство , егоже недостоннѣ имоуште, и вы простѣмь жн-

тин оустранють се ндѣже и житнє злѣ развратнше , лютѣ
на мнозѣ оть БОГА ПОКАЗАНН БЫШЕ ОТЬ благопоусьТИНЄ
азвы. ПриемьиНЦН БЫВАЮТЬ ТЕХь злохьстаю Максентне 25

вь Римѣ, Галерне Максимиань выстокомь, лютѣнше вьз-
Двигыше на христианы гонение , нхьже соудь БОЖИН НА
дльзѣ нер остави житн . ОудобьНО ЖЕ ИНӡЛАГАЮть се оть ке-
ликлаго цара и пръвлаго христниномь Коньстаньтнна . Ть
ЖЕ БЛАГОУЬСТІвын Коньстаньтинь по оумрьтн от чекѣ при- 30
ЕМЬЯНКЬ БЫВають царьствна , ештє живоүштоу отьцоу его ,
сего поставлають цара , могоүшта отирати сльӡы христи-

аномь, братню же его кесарню оустрон. Присваиют же
кь себѣ и Анкиина цара Срьбьскалго , выдавают юмоү се-
строу свою Коньстаньтню вь женоү великын царь Конь-
5 станьтинь. Кь сємоү же присилають Римланє , южє роүкоү
помошти даватн нмь оть моүүнтєльства Максентнева. Н
АБНЕ острымивь се на Максентна , н тън прѣмо юмоү

оуготовлюють се, льстивЬНЫН мость оустранють на Три-
воулстѣн рѣцѣ, мыне се на немь цароу погредноути , идѣже

10 пауЄ сам погрѣзають. СьражЄННЮ БИВШОУ и прѣдидѣштоу
прѣдь кон Коньстаньт
КоньСТАНЬТнюкѣмн
НЄВѣМН Уьстьномоү крыстоу, побѣ-
ждають се Максентнє , нже И БѣГОѴНЬ БЫВаєть , на оү-
хиштренын мость оть него самы дошѣдь погрѣзають вь
рѣцѣ сь вон свонми , прохын прилагають се кь цароу. Онь
15 Окланѣ снѣдь рѣцѣ н ОГЬНЮ ВВУБНОМОМ БЫВАють , сѣть же ,
юже прострѣ нномоү, самь оүвеӡє сє вь мєн . Царь же Римоу

приемник БЫВАЮТЬ, ВЕЛИкон радости и празднствоу хрн-
стианомь поСПѣШЬННКЬ БЫВЬ, И ИСТИНѣн вѣрѣ поборьник,
сын. Сна слышавь ВЫСТОУЬНЫН МОҮҮНТЄЛЬ , кь малѣ оть
20 гоненна съпрѣтавь сє , прѣста вь малѣ оть гоненна , Н
Пакы Бранню на цара отправляють се. Ноустрьмивышоү

се узрок Коньстаньтинок сь вон своимн на вЬСТОУНЛАГО
сего моучители, имѣЄ СЬ СОБОЮ И ЗЕТА Своего Анкинна,
Н БЫВЫШоу съраженню вь странахь Внтииинскынхь брани ,
25 ПОБѢЖДЕНЬ БЫВАЮТЬ , МОҮҮНТєль сь вон свонмн . Н царьскоүю
Багрѣницом отврѣгь, юже недостоннѣ носнкь , ноть ВЬСНХЬ
вь Вьсь крые се , и вь нѣкоен храмины Бывь, и посрѣдѣ
падають, люто изнемагаю напрегь се , и нехождаше оть
оусть его плӑмы , и многынмь урѣвѣмь кыпештимы оть
30 высѣхь судѣхь его , Н
и ОУН ЄМО НСКОУНСТѣ ОТЬ Многыє
лютости , и тАКО ЗАѣ коныць высприють окланомот ско-
өмү животоү. По семь поставлають великын царь Анки-
ина зета своего цара кьстокоү вь Инкомидин кутнин-
МЛАЂИ 25
нстѣн , сам же вь Римь вызвраштають се. По семь царь-

скын градь сьзидають, и прѣчНСТВЫ ВЛАДНУНин Богородици
вьроучають , и вь немь.к. лѣть царствова , н въ Римѣ
толнко насни послѣ выше. Анкуннє же ако приемь власть,
Тышти се выставити елиньсТВО , И ВЪЗДЕиже гонение на хрн - 5
страны, вь нем же и моүүн светынхь Теодорь н дѣштерь

свою великомоутеннное Нринок, аже плодь многынхЬ УЮДЕСЬ
€€ многын тьмы приведе вы христовоу вѣроу, аже Богоу
единомом вѣдомын. Прѣжде сего МОҮҮН СВЕТЫНХЬ МОҮҮЄ-
инка Юрмила ин Стратоника , юштє сн В. ДАГОНН БАНЬ 10
Истра, и инынхь многынхь. Царь же Коньстаньтень присн-
лають юмор , сна слышавь , овогда молю , овогда прѣтѣ
прѣстати оть гонений. Ть же НЕОУТОЛИМЬ БЫВАЮТЬ, НЬ Н
Бранн емле се . Н семоү БЫВШОУ И СБРАЖЕнню Бранн
вь Инкомидин , Н ПОБЕЖДЕНЬ БЫВЬ ОТЬ ВОН царевѣхь, живЬ 15
приводить се кь цароу . Нло многынхь моленин сьмрьтн
прѣменають се , и отлоухають емоу царь Солоунь . Онь же
NH TAMO оставлають сє сьмоүштенніЄ и гонеNNE ВЬСТА-
влюють. Повелѣвають царь главок отЄТН МОүҮнтелю , юже

20
Н БЫСТЬ НЕ по мнозѣ, н прѣста гонеNHIE. 20
2. Врхобрезнички текст.
Н Бысть вь негда выздвигноути се великомоү цароу

Коньстаньтинось о гаднихь брѣтанньскынхь, на Максентна
Юрькоулны вы Римь , н оубывь его прѣють Римь. Н царь-

ствоує вь нємь нмѣше боларина нѣкоєго Србина, име- 25
немь Анкнина . Н вьдают ему сестру свою Коньстаньтню
вь женоу . Слышавь же Максимнань Галерне царьство юн
на выстоцѣ въ Микомидин , ако ОУБНЕНЬ БЫСТЬ Коньстань-
тиномь Максентне , и начєть готовити се кь Коньстаньтнноү

на брань. Коньстаньтинь же слышавь се , събравь римские 30
воє , грѣдеше на вѣстокь на Максимиана, нНМѣЄ СЬ СОБОЮ
Ликнина зета, єгожє кєсарьствА СЬНОМ ПОХЬЛЬ бѣше . Мак-

симнань же НМѣЄ СЬ СОБОЮ МНОЖЬСТво , н нинде противоу
Коньстаньтиноу. Н кысть сыинтнє ратною вь странахь БН-
таныскынхь, вонин же КоньстаньтННОЕН многие тысоүште
5 насѣкоше вон Максимиановѣхь. Цар же Макснинань вь
TON Бранн Съврьжень сь КОН ™ БЫСТЬ , н вь оужасѣ келнцѣ
БЫВЬ СЬНЄМЛють сь главы своює царьскын вѣньць, ноть
КЪСН ВЬ ВЫСЬ БѣГЛЮ , Н Вь нѣкоен ВЬСН ПРИБѣгь вь хра-
миноу, н вь тон храмиин падь люто нӡзьнемагають. Нехо-

10 ждал 60 оть оусть его пламень огнены , многымы Урьвѣмь
кыпеттимы по оудѣсехь ЕГО , Н ОУН Ємоу искоунста, оть
многие лютости . И тако зльѣ изврыже доүшоу. Царь же
Коньстаньтень великын поставлюють зета своєго Анкнина
Цара вь Инкомидин , притвараюшта се христианьствоватн .

15 Анкиниє же вы томь царьсткын не прѣбнсть вь благопо-
корѣинн , нь прѣврати се НА НДОЛОСЛОуженню , и наУЄТЬ
моухнти христнинын . Коньстаньтны же , сестра Коньстань-
тинова, жена Анкиннєва , роди Анкниню сына , юмоү же
власн главѣ его БЫШЄ БѣЛН , И нарекоше име емоү Бѣла
20 Оурошь. Родн же Коньстаньтны и дыштерь именемь Фн-
лонню , вы светѣмъ крыштении нареченою Принок , юже
и моухн Христа ради послѣжде. Сна же хоудодѣнство-
Вакыши многожди , и приведѣ кь Христокрл. тьмы уловѣка.
Слышавь же царь КоньстаньтИнь, Має посилати зеток
25 своємоу Анкниню набраные слоугы свою , овогда молє его,
овогда и прѣтѣ юмоу, и кингы ВьСписоүю , ако да прѣ-
станеть оть моҫентельства . Анкнине же не вьсхотѣ того
послушати . Тогда посьла царь Коньстаньтинь свое вое
оть Рима, и прѣселюють его оть Микомидие вы градь Со-
30 лоунь, еда како оубовь се прѣстанеть оть моүүнТЕЛЬСТВА .
Ономот же пахє на горьшею оустрымнвышоу се , и бывышоу
юмор на рѣцѣ Доунавьсцѣн , н тоү моүун великые вы моу-
Хеннуѣхь Юрьмолла и Стратоника и иныхь множьство .
МЛАЂИ 27
Царь же Коньстаньтинь видѣвь Анкининєво жесточЬСТВО Н

н томительство на христнинѣхь , и повелѣвають отсѣштн
главом Анкниню моүүнтєлю .
3. Загребачки текст.
Родословне светыхь кьтиторь и господь сръбѣскыхъ

Земль.
Вь врѣмена же она моүүнтєльска , сьдрѣжештимь высоү

выселеноую зЛОУАСТИВЫИМь и великынмь царемь свеоѣпынмы ,
кь Римѣ царьствоуюштоү Максеньтню моүүнТЕЛЮ , НА ВЬ-
Стоунѣн же странѣ царьствоуюштоү Галлоу Максимианок, 10
по срѣдѣ же тѣхь царствоуюшто , нечастивомоү Лоукнаноу
(Анкунню) сѣверьними и западними странами , уЬТО ПО СИНХЬ
Бывають ? Высновають благорастрина вѣтва оть корѣнє бла-
ГОУЬСТНВОН (ВЬснивають благорасльная вѣтьвь оть корѣнѣ

БЛАГОУЬСТИВА вельми , проснавышомоу вь вѣрѣ БЛАГОУЬСТИВОН 15
прикомо ..... ) прькомот и великомоу вы христианѣхь цароу
Коньстаньтнноу . Сь жЄ БЛАГОУьстивын царь Коньстаньтень при-
скаюють себѣ цара Анкнина , выдавають юмор сестроү Конь-
Станьтинок ( Константню ) вь женом его. Тогда же Господь гос-
подьсткоуюштнимы и царь царьствоуюштинмь выседржитель- 20
ною своєю десинцою вьроухлеть скуптро царьствна вели-
комок узроу Коньстаньтинок , семоү же проснивЬШОН БЛА-
ГОУЬСТНВОН ЛОӡѣ оть корѣне и племене рашьского господь-
ства и сродьства Авгоуста кѣсара, при немь же се родн
се по пльтн Господь нашь Нсоусь Христось . Бысть же оть ро- 25
ждьства Христова до БЛАГОУЬСТивалго цара Константина .т .
н.м. лѣть, н царьле . , о нынхы же писанна сказують вһ кин-
гахь царьскынхЬ КЬТО И КАКОВО житнє прѣшьдь, сконьул сє . Сьн
Коньстаньтинь Царь БЫСТЬ Моужь благонаравнемь кротькь ,
ТихЬ, ЛЮБЕ БЛАГОУЬСТНЄ , Пособе роду христианьскомок. 30

Семоү же бывьшоү юште детиштоү сөүштөү, югда вьроу-
УСНО БЫСТЬ юмоү скүптро царьствны , накне оустрыми се

на стрица своего цара Максентни вь Римь; нь Н ТЬ ОПЛЬҮН
се прѣма ємоу, надѣє СЕ НА БѣСН Свою лоукавне, н ке-
АНУЛЕ СЕ МНожьствомь тысоүшть вон своихь н многымн
5 корабѣльмн . Н прѣнде рѣкоу глаголемоүю Тнверь ; по томь
ЖЕ БЫСТЬ СЬННТню ратьномоу, высприємьшомок Коньстань-
тниоү велико дръзновение оть знаменна НА НЕБЕСн авль-
ШАЛГО СЕ УЬСТѣналго кръста образомь прѣсвѣтлынхь звѣздь
н гласоү САНШАВЬШОѴ сє нь выздоүсѣ : „ цароү Коньстан-
10 тинє , сымь образомЬ ПОБѣждан врагы свое “ . Тыгда HZ Y€ -
ЗОШЄ ВАСН БЪСовѣ Максентневи , и вься сила его побѣ-
ЖДЕНА БЫСТ ; вон же Коньстаньтнновн многыє тисоүште
нсѣкоше вою Максентиеве , нныже бѣгьством вьдааше се
и покнноуште се вь ВОННЬСТВО
вонньство царот Коньстаньтинок.
15 Окланын же царь Максентнє бѣгьствоу се вьдасть н кь
своемом градоу оустрыми се , при нем же мостоу непро-
врыгшоу се , н томоу вы тон рѣцѣ погрѣзавышоу. Н аже
вьса видѣвь , нЖЕ ТОГДА НА ВЪСТоцѣ царьствоуюштєн Галь
Максимиинь подвиги великын выздвиже на царьство Мак-
20 СЕНТНЕВО Н НА БЛАГОУЬСТИВАЛГо цара Коньстантина оу-
стрыми се . Царь Коньстаньтинь сь вон своими , имѣю сь

СОБОЮ ЗЕТА СКОєго царя Анкнина воююшта, и ОПЛЬХАЮТЬ
се на цара Максимнана. Сьнжє мѣю сь СОБОЮ множ-
ство тисоушть кон СКОНХЬ , И БЫСТЬ СЪННТНю ратьномоу
25 ввь странахь витининскынхь , конин же КоньстаньтННОВЫН
многын тисоуште нсѣкоше кон Максимиановѣхь. Царь
же МаксимнаНЬ НА ТОН БРАНН СЪВРЬЖЕНЬ БЫСТЬ Сь кона
скоего ; н , вь оужасѣ быВЬ Велнуѣ , Сьянмають сь главы

своєю царьскын вѣньць н отЬ ВЬСН ВЬ ВАСЬ БЕГАЮ Н ВЬ NE-
30 Коен ВСН вь храмнню прибѣгъ , по срѣдѣ хрямнин ток
падеть , лють нинемагаю , исхождаше ко оть оүсть єго
пламень огьнын и многимын урьвѣмь кыпєштанмы по высѣхь
оудѣсєхь его , и оҮн юмоү нскоунста, оть многнє лютостн ,
МЛАЂИ 29
н тако злѣ высприємлєть коньць окатномоү житню . Ть даже

по вѣсен выселенен не обрѣте се моүүнтельства . По семь
великын царь Коньстаньтинь поставлюєть зета своего цара
Анкнина царьстковати ва Римѣ и высѣхь странахь западь-
нынхь, самь же царь Коньстаньтинь царьствоують вь вы- 5
стольнынхь странахь. Ликнине же вы томь царьствин вь
БлагопокорѣНИН МАЛО ПРѣБЫВЬ , прѣложи се на идолослоу-
ЖЕННЮ , И НАУЄТЬ МОҮҮНТН ХОНстнанн . Царок Коньстань-
тиной Шьствие творешоу на высточьною страном сь своєю
Матерню Юленою вь градь Внзантню , сьн же узра градь 10
Коньстаньтинь Богомь дарованын ємоу благонаравьННМН
НАОЧУЄНЬМИ и своими царьскынми высакынми законополо-

Женьмн оукрасынвь н оутврьдынвь нарнцають вь нмѣє своє
Цариградь Коньстантиновь , посла матерь свою Юленоү
вь Нероусалимь НА ВЪЗНСКАННЄ УЬСЬТНААГО кръста Христовл. 15
Она же обретЬши принесе вь Цариградь сь всепреславь-
NHMH знаменми . Коньстаньти сестра КоньсТАНЬТИНА ЖЕ
цара родн сынь юго , ємоү же власн ГЛАВЫ ЕГО БЫШЕ
Бѣлн , и нарекоше име его Бѣла Оурошь ; родн же Конь-

станьтинь дѣштерь именемь Филонофню вь свєтѣмь же 20
Кръштенин нареченою Принок. Тон уьсТьмон дѣкнци и
ДОБРОПОБѢДНѣн моүченици БЫСТЬ АКО ОТЬ МОҮУНТЕЛЬСТВА
изведенѣн нь сульпа трапезарню , и отырок ен чарок
Анкниню сню ноудештоу посагноути кь Бракоу, она же
не вьсхотѣ того сьтворити, вы ненавиде отца своего , н 25

н отвръже се вьсѣхь Богь его , ПЛУС ЖЕ Нӡволн оүнє-
вѣстити сс. высечьстьномок Господоү женнкоү Hсоусоү

Христоу. Отьць же юн , царь Анкинию начать Многынмн
томленьми МОҮҮНТН Ю н повелѣ ВЕСТН СНЮ НА ВЫСЕНА-
родьмою позориште и приенЄНА БЫВАЮТЬ Кь коньскон конлѣ- 30

Съннин , на знакь, ако да теми попРАНА БЫВЬШИ оумоѣть.
Н тогда стоюштом цароѵ Анкииню вь народѣ , єдинь конь
отреже се оть колѣсинцѣ н оустрыми се на цара, и отрыже
юмоу десноую роукоу, и бысть царь мрьтавь. Прѣдьстоюшти

же народн отьгвоздишѣ светоую мученицоу Ноинок оть
колѣсинце и глаголахом ен : о дѣво , вызон и вождь отыра
скоего оумрьша. Она же вызамши роукоу царевоу и по-
5 ложню , ндѣже бѣ отрьжена, н сьтворн его мко здрава .
Сна дѣва БО ДОБ ОПОБѢДЬНА моученица Христова многла
знаменна и прѣславьнаю хоудеса створи вы градѣ Ама-
сисуѣн и въ градѣ Калиинуьстѣмъ и въ градѣ Магдалин ,
оть него же Магдалиин , Марны приведе вы вѣроу Хрн-
10 стовой множьство народа , ако соуштн.р . н.л. Тъмь .
Цар же Коньстаньтинь къ своємоү зетоү цароу Ликниню
NAYЄ ПОСИЛАТи изабранне коне свою овогда молѣ овогда
же прѣтѣ ємоү, кинги выписоүю , шкода прѣстанеть оть
МОҮҮНтельства. Анкнине же НЕ ВЫСХОТЬ того сьтворити .
МОҮҮНТЄЛЬСТВА.
15 Тогда посла царь Коньстаньтинькою свою оть Рима, прѣлн
его вы градь Солоунь, некли БН СЕ оставил моҮҮНТЄЛЬ-
ства. Ономок же паче нагорьше моүүнтелство острымивь-
шоу сЄ , Н БЫВШоу юмоу на рѣцѣ Доунавьсцѣн и моүүн
тоу великын Вы моученнуѣхь Юрьмола и Стратоника и
20 нинынхь множьство , нхь же имеНА ВЬ КИНГАХЬ животинихь.
Царь же Коньстаньтень, видѣ зета своего непрѣборимое
жестосрѣднє и томитєльство на Христнанєхь , повелѣ царь
Коньстаньтинь отсешти АнкНИНЮ МОҮҮНТЄлю главом.
4. Карловачки и загребачки текст .
Сна же видѣвь сынь єго Бѣла Оурошь , *иже оть

25 сестры цареви Коньстаньтне * , * вь велицѣн страхоу ноу-
ЖАСЕ БЫВАЮТЬ , и бѣгьством * себе* выдають кь тврьдѣн їн за-
паднѣн странѣт землн Захльмню , и Бракь къ себѣ при-
емлють ФраньѵЬСКЛАГО крал дьштерь Анною [ н Бракоу
себѣ женоү жеННЕТѣ СЬУЄТАВАєть] , и родись нією [ своєю
30 соупроужьницею Аною , дыштєрью Франьѵьскаго краля ] , два
сына, Тѣхомнам и Уюдомила. Сьткорн же Црковь во Дрѣкѣхь
МЛАЂИ 31
вь име [ .... нмьже имена нареѵє, прькомоу Тѣхомиль , вѣторо-

моү Үюдомиль ; и си сътворише прьковь вь Дрѣвєсєсь , к-
Име] светлаго прикомоученика Стефана на помошть себѣт.
Тогда землю тою жителе ВИСОКОЮ
високоую КЫю имоүште моу-
выю
Дрованнемь и блѣдеште оүкорнӡнами [ Тогда землю ТОЮ 5
ВелерѣУНВЫН вь охвальнон своен гръдИНИ И БЛЕДОсловн ,
снує речє в поношению и оүкорнӡьноү симы] , нарекоше

Тѣхомнам попомь , а Уюдомила Єпископомь. Тѣхомиль
же родн.д. сыновЄ ВАСАУЬСКЫНМН добротамыт оукрашенын
и моужьственын [ н храбрьствомь моужестьвенимы] нмь же 10
имена сна сость : Завидь , [Завида] , Срацимирь, Прькос-

лавь , Стефань Немана . Сь же Стефань , вынегда доспѣтн
вь соврѣшени вьзрасть моүжьства ДОБЛѣстн , н вь разоумы
истиные вѣры приходить вь господа нашего Нсоуса Хрн-
ста , светые тронун ВЬСЄХБСТНЫЕ, ОТьца и сына и светлаго 15
доуха вь єдННОМЬ БОЖЬСтвѣ , отыра БЕЗНАХЄЛЬНА, Сына сь-
БЕЗНАТЕЛЬНА , доуха сьприспосоүштНА , БОЖЬСТВО ЄДНно н
царьство , не отырсу прѣшьдшоу вы рождение , ин сы-
ноу прѣложьшоу се вь нсхождение , нь доүхь скєтын исхож-
денне имать, тронца вь єднин и единних вы тронци , трн 20
лица единь Богь , тако нсповѣдатни поклюмати се и сла-
КНТН [ Вьнегда БЫТН юмор Вь разоуменн моужь сьврѣшень
Н ВЫСЕИН ДОБЛѣСТАВИНА , тогда отврьзоше се юмоу доу-
ШЕВИНЄ ОҮН видѣти н позНАТН МЕСТЬВЬно светоую тронцоу
славити вь ЄДИНОБОЖЬствѣ отца Н СЫНА н светлаго доу- 25
ха] , такожде жет истино пѣти и славити прѣУНСТОую Бого-
матерь Господа нашего соуса Христа , [ .... и славитн
и поклаНИТН се прѣунстѣн Богороднує соуштон матеря
Господа ... ] , высѣмь светымь о Христѣ оправдавышимы

сен вь ѣѣрѣ проснавѣшимь [ ... оправдавѣшихъ се апо- 30
столомь н пророком н моѴҮННКОМЬ И Вьсєн же право-
славнен вѣрн проставьшихь ] , нхь же светаю православь-
НАМ СЬБОРНА Н апостольска урокькь повѣлѣвають просла-
Ентн, н тѣхь кь СЄБѣ ВЬ МОЛЬБОу приводити . Властню опа-

соують се приходити вь свою прѣОТЬУЬСТВО Земле раш-
КЫЮ И ВЪСИХЬ НАСЛѣДЬНИКЬ БЫТН прѣдѣдьныхь [ .... и тѣхь
вь мольбукъ себѣ привОДИТЬ Н ОПЛЬҮНЕН Є Приходить вь
5 своє ОТ Уьство пръвєє землю рашькыхь и высыхъ наслѣдь-
ИНКЬ БЫТН Дѣдѣними си ] . * H * приходить їже прѣждет вы
Црьковь светынхь † н высєхьфальнынхь апостоль † върхов-
нынхь Петра и Павла , нже есть по срѣдѣт Раса ;
*н* тоу приемлють светою крыштєнню , роукою вѣссо-
10 свештенлого єпископа рашьклаго Лєонтна вьзрастомь
сн.л. лѣтьнь . Таже НаУЄТЬ Зьдатн СВЕТЫЕ БОЖЬСТВЪН-
ые Црькьян . Прькѣе сьӡнда урьковь светлаго ВЕЛИКО-
моученика Георгна тоть два стльпат вь Расѣ на вн-
соцѣ мѣстѣ ; по томь сьӡнда урьковь светлаго Інскаралго

15 вы помоштѣхь архиереи Христова Миколѣ оу Топлици ;
БАНЬ ЖЕ МЕСТА того сьӡнда Црькавы прѣунстѣн [ прѣсве-
тне] Богородицѣ при [ прѣма] рѣцѣ Косьницѣ , н * пакы*
Сьянда урькова светллго Инколн оу Нброу . Многынмы же
Ннынмы светыМЬ МОЛЬБНЫЕ храмы воздвНЖЕ Н ОБЬНОвн вь
20 своен ОБЛАСТН . По семь МАУННАЮТЬ Н сьтвори светом н
прѣславьною урьковь Богороднин [ ... нахинають дивно н

великоү урьковЬ ВЬ МОЛЬБОМ И вы славом прѣсвєтыю Бого-
роднун ] н вь похвалоу н оуспѣные вы доброзрахѣнѣмь
[вь многоскетынхь и многозрачнынхь] мраморн , при рѣцѣ
25 глаголемент Стоуденница , многынмы ннокомь ЖНАНШТА
[вь жилиште] , себѣ же и своимь костѣмь [ моштємь] вь

оупокоенню , ндѣже и до нына УЬСТНЫЕ и светые моштн
его лежеть [ прѣбывають] † неврѣднмѣ нѣ муро многохьстно
БЛАГОВОНОЇ ИСТАЧАЮТЬ ВЬСемь сь вѣрою приходештимь мо-
30 штємь его [ ... пристоупаюштимь кь рацѣ н моштємь єго] .

По сихь же НАУННАЮТЬ БЛАгохьстьно и троудолюбьно под-
ВИЗА СЕ ДОБЪрымы ПОДАВНГОМмь [ ... БЛАГОҮННО ТроудолюбЬ-
нынмы поденгомы подвизати се] , оставлюють царьство
МЛАЂИ 33
Тремльноют и славом его, и приємь светын Аггельскын * и

ННОУЬСКЫН * ОБРАӡь * вы Стоуденици * и иде * кь сыноү сво-
моу * вы светоую Гороу *Атона* ; вы нен же выдвиже
МНОГОУЬСТЬСТЬНЫн манастирь [ многохѣстною црьковь ] оть
основанны вы †мольбоү нѣ похвалоу прѣсвѣтѣн Богородн - 5
дици глаголюми Хиландарь выкѣдѣнна [ ... Богороднци въведе-
них, глаголеми Филиндарь] , и иныю [ н по мен ] многыю
Прькавы выдвижен ОБНОВЫ ТВь Свєтѣн Горн *, *акоже пн-
САННЕ о нем оповѣдоуєть . Прѣжде сынь єго Сава оть-
ходить в Светоую Гороу , и тамо приемлють ННОУЬСКЫН 10
образь*. По сом», же топразут и старєнша его братна
начеше ӡыдати Црьквы светНЄ ВБ помоштЬ СЕБЕ ЕДНОО-
Бразьнот: Завидь [Завида] сьӡнда Црьковь светынхь апо-
столь Петра и Павла Тоть два стльпат * вь Босин * на [ при ]
рѣцѣ Анмѣ ; Прькославь сьянда урьковь светлаго Георгна 15
Тоть два стльпа от Боудниле ; Срацимирь сьӡнда урьковь
*прасветыет Богородице ГрадьЦЬ Тоть два стльпат при

рѣцѣ Моракѣ . Стефань же Немана Младен БЫСТЬ БЛАГО-
ВЄННЕМЬ БОЖНЄМЬ ВЕЛИКы жоұпань и самодрѣжавьНЫН ГО-
сподинь высѣхь сръбскынхь земль, ако же выше реҮє се, 20
Поморна къ западу , и Дноклитию, и Дальмантию , и 7а-
хлина , н. Травоунне кь Нстроу. [ Стефань Немана аште .
Н МЛАДЕНІН БЫСТЬ ВЬ БРАтин своєн , нь нспльннше се на
немь глаголи светлаго пѣвыја пророка цара Давида : Боже ,
соудь твои царевн даждь, и правьдоу твою сынок ца- 25
ревоу, н пакы : маль БыхЬ вь Братин моюн н вь домоу отыра
моего , и Бог Благоволи О мнѣ . Н бысть Стефань Немана
великын жоупань н сьмодржавьны господинь высѣхь

Сръбскынхь земль и поморьскынхь, Дноклитию , Дальматне ,
Травоунне, Хахльмне] . Сь же Стефань Немана сь своєю 30
соупроужьницею Аною роди трн сыны , нмы же имена *сни*
суть : Стефань Прьковѣнтанын краль и Влькань великын
кнеть, трети же сынь Растько отпрашають се оть родн-
ГЛАСНИК LIII 3
тель своихь , вьзрастомь сы .ӡї . лѣтомь , вь нѣкою стра-

ноу прѣдѣль землю нхь сь властели сконмн звѣры ловн-
тн , н оть высѣхь оүтанвь се . Свєтоую Гороу достиӡають ,
мыннхоу нѣкоємоү роуснноу , кодѣштоу єго , н вь храмѣ
5 светлаго Пантелѣнмона моученика, ндѣжен власы СЬ УЮ-
ВЫСТАВНЫ мысли отложн , нхь же оть гонимынхь его от-
дають родителемь свонмь, приемь светын аГГЄЛЬСКЫН ОБРАӡь,

наречєнь Сава монахь . скон мо-
Н по семь отходить вь
настирь Ватопедь, ндѣже и отьць єго приходить. Та же
10 оть Ватопеда коүпоують мѣсто , ндѣже свон монастирь
сьставлюють Хиланьдарь. По сихь Сава набирають се соу-
н сь сьвѣтомь
домь и цара груьсклаго курь Алекснемь н
патриархомь цариградскынмы , да Боудеть проть Свєтне
Горы , та же архиепископь хєротоннсоують сє своєн срѣбь-
15 скые земле . Нже пришьдЬ ВЬ СВОЮ ОТЬУьство и просвѣтнвь
землю люди своихь о высакымы правнаѣ скєтихь апостоль
Н ОТЬУЬСКЫНХЬ оуставь , и брата своего помазавь кралѣвь-
ствомь , ТА ЖЕ ЕПНскопи и дикони и поддакони и ВЬСЬ
25 СЛОУЖЬБАНЫН УННЬ, нже светыН Н ВЬСЄУЬСтьин отын на
ВЬСЄЛЄНЬСКЫХЬ Сьборѣхь о законнвыше и прѣдаше . [ ... третн

же сынь Растко оправдоують сє оү родитель своихь вьзд-
растомь сыʻzї. лѣтьнь Сь властЕЛН сконмн звѣрнє ло-
ВНТН, Н побѣже вь Светоую Гороу. н постиже монастирь

20 глаголемын Ватопедь , н вь немь остриже власн главн
своє, и вьдасть нхь родителемь сконмь ; сам же выспрн-

ЕМЬ СВЕТЫН ННОУЬСКЫН Обраӡь н нарєхєнь бысть Сава
монахь . По семь же поставлюють сє цариградьскынмы ца-

ремь и патриархомь и протомь Светне Горн , да есть ар-
хнєпископь вьсѣхь срьбьскынхь земль . Н приде преосвеш-
30 темн курь Сава вь землю свою своего отЬУЬСТВА ВЫСАКЫНМЬ
Православнемь по правнаѣхъ светынхь апостоль кралевь-
ствомь, архнєпископьствомь , єпископн наставлюють и попн
и диаконн ....НЖЕ СВЕТИМЬ И ВЬСЄХЄСТьними отъци НА ВЫСЕЛЕНСКИ
МЛАЂИ 35
соборѣхь прѣжде прѣдаша нсольнають] . Сьже првосвештенын

и привын архнЄпископь срѣбьскын Сава поставлюють по
всѣхъ прѣдѣлѣхь своего ОТЬУЬСТВА ВЬ БОЖЬСТЬВЬНЫхь урьк-
Вахь, избравЬ ВЫСЕУЬСТНЫНЕ моужн , сихь поставлюють пастное
Црьковине и ЄПИСКОПН БОЖьственне епископн ] . Свонмь же 5
роукоположениемь поставлюють прывлаго єпископа оү хль-

Мьскон земли от Стольнѣ [ Стонѣхь ] вь храмѣ прѣсветне
Богородице ; вьторлаго епископа поставлюють от Зетн , дн-

окантиском поморню вь храмѣ архистратига Миханда;
третного Тепископат поставлюють вь Добрѣхь , вь храмѣ 10
светлаго Миколи ; четврьтлаго Тепископат поставлюють ок
Боудими [ Боудиман] вь храмѣ светлаго Георгии ; петлаго
Тєпископат поставлюєть от Расѣ , вь храмѣ светынхь апо-
столь Петра и Павлат; шестллго постави оу Фосноу оу
Студеницѣ малѣ , вь храмѣ прѣєветне Богородици [ .Ѕ. €пн- 15
пископа поставлюють вь храмѣ прѣсветне Богородниє ок
Студеннуѣ ] ; седмааго тепископат поставлюють оү Прн-
Зрѣнок вы храмѣ прѣсветне Богороднун; осмалго от Гра-
ханнун , вь храмѣ Богороднун [ .н . кинскопа ПОСТАВАМЕТЬ
вь храмѣ прѣсвстие Богороднує ок Грачаницѣ ] ; деве- 20

тааго епископат поставлюють вь храмѣ светлаго Инколн
oү Топлици ; десетллго оү БраннYєво , вы храмѣ светлаго
Инколн [ .ї . епископа поставлюють вь храмѣ светалго хоудо-
Творца Христова Инколн от Браннуєвом] ; .аї. ПОСТАВЛЮЮТЬ
+ епископат от Бѣльградоу вь Црькьвн [ прѣ] свєтьне Бого- 25
роднує ; .вї. + поставлюють епископа + оу Моравнцахь + вь
храмѣт светаго отыца Архнаны . И вь высѣхь †тѣхь стра-
нахь сыхь прѣосвештенын курь Сава повѣлѣ [заповѣда] дрь-
Жат тврьдо и НЕПОКОЛЕБИМо православноую светоую вѣроу
светнин үүнтели проповеданою [ светимын апостолн про- 30
повѣданне] н + пакы +светимын + отьун сьборнѣ [ сьбора ] нспль-
NENOV , * H * БОЖьствынимь пръквамь *заповѣда * тврьдо [ сь-
БЛЮДАТН] Крыштенне дрѣжати и * ВЕНЬУАННІЄ * и ВЬСА то-
на высл
3*
рити по заповѣдѣхь светынхь] поправилом и по законом снихь]

По снихь сьбороу бытн повелѣ оть высѣхь прѣдѣлѣхь его об-
ласти [ По снихь же архиепископь Сава повелѣвають сьБороу
сьвькоүпнти се оть вьсѣхъ предрѣхєнынхь земла ОБЛА-
5 сти его] вь великоую архнюєпископню Мнхоу. Стефанок
ПРАВОВѣНУЛНОмоу кралю н синькантоү, н высємоу свештє-
ИНУБСКОМОҮ ҮННОү [н высємоү свештенНУБСКОМО ҮННО
и высємоу
н синькантом , МАЛМЬ
малимь великимь] : н СьвѣТОМЬ
вьсѣхь [н сь тѣмн свештеними молитвами] вѣНУАВАЄТЬ

своего * великаго * жоұпана частню
10 БРАТА СВОЕГО и вѣнцем крх-
лювьства. Такожде +же + н кь семоү оустранюєть высь CHN-
канть когождо по степенн своємь вы слоужкоү крале-
вьством.1 ) Стефань же прЬКОВѣнуанын краль родн сь дѣште-

рню курь Алексна цара .д. сынове : [ Стефань же прьковѣн-
15 ҮАНЫН кралЬ БЫСТЬ СЫНЬ Великаго жоүпана Нєманє : сь сво-
ею соупроужинцєю , дѣштєрню крали грьхьсклаго күр - Алек-
сна , родн .д . сынове мъже имена сость: ] Радославь , Вла-
диславь, Стефань и Прѣдиславь . Сь же Прѣдислав²) свеш-
ТЕННУБСКЫН Н * иночьскын * образь приемь, и наречєнь БЫСТЬ
20 Сава кьторын архепископь срьбьскын . Сємоү же брать

Стефань , сынь правовенчаномок * Стефаноу * кралю родн
Сына и нарече Его [нарєє ємоу име] Бѣла Охрошь , +вь
име прѣдѣда своего сирѣхь Стефана крала . Оурошь+ сън
1) У карловачком тексту овде сад долази ово : Влькань же

Брать Стеканом приковѣнбулному кралю и Саке , роди сына Дымитра
Жоупана , вь HNохьскомь образѣ наречень Давидь, иже сьӡда прѣкѣкь
Светаго гавленны при рѣцѣ Анмѣ въ мѣстѣ Бродарекѣ оу Боснѣ. Сьн
же родн сыма и дѣштере, Вратислава кнеза, и Вратиславь Вратка кнє-
за и Вратко кнедь Миколоу жоупана и Милицом внєгнию , али ја то
овде прескачем и навешћу то друге родословије мало ниже по
лепшем загребачком тексту .
2) У загребачком тексту изостао је и Стеван и Предислав ну

одма после Владислава стоји : послѣднже свеШТЕННУ СКЫН обраӡь .....
МЛАЂИ 37
Бысть прьвын Оурошь , крапавын краль , н родн сь своєю

соупроужьницею Юленою , дыштерню оүгарьскаго краля ,
+два сына , Стефана крали съдрѣжешталго сремскоую
+ВЬСОУТ землю и оусорьскоүю ; выторын +жет сынь его
Милоутинь послѣдН ЖЕ БЫВАЮТЬ великын краль Стефань 5
Окрошь выторынт . * Үєтврьтын же сынь Стефана прьво-
вѣнуаналго , Владиславь кралЬ БЫВЬ ПО ОТЄВѣ СКОНЧАНИН ,
Братаньць светомоү Саке прьвомоу , нже и тѣло єго прѣ-
несе оть Трынова. Н сьӡда Милешевоу , ндѣже и тѣло
светллго Сави лежить . Отьць же его , нжеє правын краль 10
реченын, приєМЬ ННОУЬСКЫН Обраӡь , Єгоже Сава выскре-
снвь постриже, нарече Сүмонь монахь. Лежеть же моштн
его вы Келикон Стоуденицы, идѣже н отыщь его Симеонь.
Вь кралѣвьствѣ кште сы, прѣносить тѣло его оть Светые
Горн , идѣже и ДО НЫНА ОБОН ЛЕЖЕТЬ , ЦѣЛБЫ НЕПРѣстАНЫЕ 15

приходештимы подавають вь славоү Богоү прославльшо-
моу нхь. Прѣжде реченын Милоутинь краль , Стефань Оурошь
Вьторын *, нже сьӡда великоую прьковь светомок Стефа-
ноу правомоүүєннкоү , оүпокоєнню моштємь своимь , при
рѣцѣ Банскон . Сын роди два сына Коньстаньтина и Сте- 20
Фана крали, третного Огроша , н.м. лѣть царьствова, *н.м.
велици монастири сьтворн , вь Нероусалныѣ Архистратн-
ГОМЬ И БОЛЬНИцоу , Хиланьдарь разваливы прькоу и оть

ОСНОВАННА БОЛШОУ ВЪЗДЕНже , нже и донний стонть, до-
Бротою прѣвьсходить высѣхь, нжє вь Свєтыє Горн , Продь- 25
ромь конь Сереза, Косеннцоу, Хорнить конь Солоуна , Са-
рандапорь светомоү отыјоу Нолкнмоу , пшнньскомоү Про-
хороу, Магорнунно светомок Георгию , Трокро хнно сколь-
скоу , призрѣньскоу митрополь, и ннын многын, же намъ
невѣдомынмы, нь Богоу . Моштн же его лежеть нына оқ 30
Софии срѣдьукОН , Прѣнѣсѣнѣ БЫВЫШЕ ОТЬ Трепує митро-
политомь Силоаннемь , прѣслАВНАМ ХОУДЕСА И БЛАГОУХАННЯ
испоуштає кѣрою приходештимь . Сынь же его речєнын
Стефань нже и Дѣульскын именоүємь , третин Оурошь, н

сь* създа урьковь прѣкрасное светлаго вынесенны го-
споднат на [ при ] рѣцѣ Бистрицѣ на Двуанѣхь [ Двулин ],
НДѣЖЕ УЬСтные моштН ЕГО ПОУНВАють цѣли и неврѣди-
5 мын [лице его неврѣдимо ] * и сладьные КОНЕ НЗАНВАЮТЬ

до дьньсь, нже высакоу мысьль прѣвьСХОДИТЬ ДОБРОтою ,
Црьковь же его , же за .ѕї. лѣть сьӡда се мраморнемь
Н ВЕЛНУЬСТВомь и изваннами разантнынхь видовь нстоука-
нынхь , мже недовлѣють лѣто кь повѣданню . Вьӡорь же
10 уроквѣ вьсѣхь видове н ОУН Зрештынхь троуждають ОТЬ
Зѣльные свѣтлости мрамора , акоже нѣкла звѣзда дьин-
ца нь бутра снаюштн . СъпнСА же слоужбоу его и жн-
тнє Григорне Цамбѣлакь. ГлаголЮТЬ БО , ОТьцо его Мн-
лоутиноү ослѣпивьшоу радн клетве маштехн єго , ЕГОЖЕ
15 прѣславьно Богь пакы зрѣтн оустрон великынмы хоудо-

творьемь архиєреомь Христовѣмь Инколломь , и прѣемь-
инка кралевЬСТВА БЫВЬ ПО ОЧЄВѣ СКОНЧАНИН , Н ОүБывь бль-
гарьскалго цара Миханда на Вельбоуждин , н урькѣкь ске-
тааго вызнесенны сьӡдатн тоү ндѣже тѣньта его бѣ, ዘሕ፡
20 н до нына стонть , вьсєн зємлн тон зрѣннє доброты пода-

вають*. Н роди два сына. Коньстаньтина и Доушака [Док-
шаноу] . Сь же Доушань бысть краль , и [ нӡь] кралєвьства
ВѣНХАНЬ БЫСТЬ на царьство Срьблюмы и Грькомь и дальнимь
[западним странамь . * Сьтворн жен црьковь прѣславноу ске-
25 тынмь архистратигомь оү Бистрици , выше Призрѣна енже
ТЬУНО ПОДЬ слънцемь неМНЮ БЫТН NНУТОЖЕ, Н ТАкова до-
Брота грѣхь ради МОНХЬ БАНДЫ есть разорѣнніх . Добротою
же н хоудожьствомь прѣвьсходить ДѣУНЬСКОМ Црьковь , кро-
мѣ мромора и ВЄЛНУЬСТВОМЬ ЛОУХАША ДѣУАНЬСКА. Тѣмже
30 н глаголють жителю странн тою , ако призрѣньске Црькьке

патось, и дѣханьскам Прьковь , пекьскам припрать , и бань-
скою злато, н рѣсаваско Инсанне не обрѣтають се ингдѣ-
же .* Царь же Стефань родн сына Оуроша цара, бысть .д.
МЛАЂИ 39
Оурошь [име емоу Окрошь царь . Сьн же бысть четвртн

Оурошь] . * Сън създа Црькава рожьдьство Богороднун оқ
Скопню, матн же его оү Урьмьные Горы , выше Жегли-
гова. Сего оуморнше крали Влькашинь , и Оуглеша де-
споть, н Гонко , нхь же БогЬ НЕ ОСТАВЫ ЖНТН нь Үлшоү , 5
юже господиноу своємоу похрьпоше , тоу сами помалѣ
испише , оть Тоурькь горцѣ напОЄНН БЫШЕ . На Марнцѣ
Близь. УрьномЕНА ВЬСЄ КОННЬство ихь потоПЛЕНО БЫСТЬ,
оть.о.тысоүшть малы нѣции осташе , ндѣже и самы
падоше , праведѣнь соудь БОЖЫН прнеше . Аште не бы 10
соудь Божин , како могли бышЄ .Д . ТНСО Шть.о. одолѣтн ?
Сь же краль роди г. сыкове : Марка, Дымитьра, Аньдрей-
ша. Сьткорише и црькавы скетомок Димитрию оу Соушн-
Цѣ конь Скопна.
Пакы кь прѣдынынмы потеҮємь , отноудаже нӡыдо 15
хомь* . Стефань же краль брать Милотиноү кралю Оуро-
шоу вьторомоу, * нже Срѣмь сьдрьжаше * , сь своєю соу-
пружиннуєю Кателнною , дыштєрню крал оугарьскаго Вла-
дислава , родн Оурошнух и Юлисаветоү. * H * Юлисавета
родн .г. сыны : Стефана БосСЬНЬСКАЛГО БАНа , Ннослава и 20
Владислава. Н Владиславь родн два сынат : Тврьтька

БАНА И Влькных [ Влькашина ] .
Кь прѣжьдынынмы да вызвратимы се . Сынь же вели-
каго жоупана Немане Влькань, брать же прьвовѣнулномоу
кралю Стефанок и светомок Савѣ , пръвомоу архиеписко- 25
поу срабьскомоу, сьн же Влькашины великын кнезь, родн
сына Дмитра Жоупана , вь нНочьскомь образѣ наречено
име его Давидь, вже сьӡда прьковь светлаго Боготвления
при рѣцѣ Анмѣ вы мѣстѣ Бродарекѣ оу Боснѣ. Сън же
родн сыны и диѣштерн : прьвы сынь его Вратиславь кнель; 30
Вратиславь же родн сыны и дѣшерн : прѣвын сынь єго
Вратко , кнезь вѣликын . Сь же родн сымы н дѣштєрн : .л .
дѣшти его кнєгний Милица, ВЬ ННОУЬСТѣМЬ образѣ наречена
Евгения же роди сыны и дышери : .а. сынь его Стефань;
и бысть Стефань великын деспоть Срьклємь , и СЬ ОБОЮ

страном Подогнавній господинь . 1) Плкы , пкоже выше
рече се о прЪвовѣнуаномь, крала Стефана брать Влькань н

5 Єгова прѣвьноука Вратько кнеть великын родн сыны н
дѣштерн , оть иНхь же бысть Милица кнегних, нже наре-
ҮЄНА БЫСТЬ Єүгенна монахних. Родн .г . сыны : Стефана
деспота , н Влька и Лазара и Мароу. Н Мара нын Влька

Бранковных , оть его же Гюрьгь деспоть , и Лазарь , н
10 Грьоурь . Братны же Стефана Деспота , Влькь и Лазарь,
ОТБѣГОШЕ НА портоу цароү тоүрьскомоү , ихь же наведо-
ШЕ НА СРЪБЬСКОЙ ЗЕМЛЮ , и поробише , И ПЛЕНЬ БЕЗБУН-
сльнь сьтворише, нже и живота лишение мыӡдом Тоурькь
прнеше, на Воскресение ХристоВЬО ОҮБНЄНН БЫШє . Глаго-
15 ЛЮТЬ БО , ако несоүштөү свештеникоү тоү БАНДЫ Погоү-
БЛЮННІЙ НХЬ , аблько раздѣлише себѣ , вь име тѣла и кръвн
Христоки приєше , и помольшє се главы нмь отсѣкоше.
Нь понеже послѣдование племенѣ сръбсКЛАГО КОНЬЦЬ при-
ють до послюдьннаго Оуроша, н кь томоү невѣстакнеть

20 вь нынхь, развѣ Милицомь кнегиньомь , зане сны оть рода
оного ведеше се , оть N € ЕЖЕ Бысть Стефань деспоть.
Отьць же его кнез Лазарь сь Моуратомь царемы ББРАВЬ
се на Косову, обон падають тамо и вонньсТВО БЕЗЬҮНСЛЬ-
но много . Тѣло ЖЕ ЕГО Положено Бысть вь Раваннин
25 монастирок, єговѣмь троудомь оть основаннє сьӡнданимы,

Вы славом вынесьшомоу се Христоу . Стефань же деспоть не
ВЫСТАВН сѣмене , БЛАГОУЬСТЬНО Н БОГОУГОДЬно поживь , Н
Многа Ансанна прѣведе оть грубскыхь писанин , ПАУЕ
ннѣхь прѣжде БЫВШИНХЬ ТОГО . Сьӡда же и монастирь до-

30 стохвальны светѣн Тронци на рѣцѣ Ресавѣ , вь положе-
мне моштемь своимь. Сьтвори же и храброванны и до-
1) Овде се прекида загребачки текст и настаје сам карловачки .

МЛАЂИ 41
БЛЮСТИ и Браны , присвлюють се и цароу Папӡнтоу, н вѣдають

юмоү сестроу свою вь женоу. Тѣмь же н сь нынмь вѣторо воннь-
ствоують вь Анкурор на Демира , и падають Патӡить , и вьса
ЕГОВА ВЫСХЫШтають Демирь , кь семь же и жено его Деспи-
ноу, нже оть Демира испитоують се оть которыхь родителе 5
есть. Н навикнок , ако сестра прилоүүн се Быти Стефаноу
Деспотоу оужасьнь бывЬ , ВНДѣ БО ДОБЛЕСТн его и моужьстко,
н сконмы его спасенне , и покѣдн , нхь же показаше на
Бранн. Тѣмь ЖЕ СЬ УЬСТНЮ Н дарьми вєлнуѣин сню ПОУЬТЬ,
и словесы мирными кь немоу нарекова, н к своен влас- 10
ти присваме. Деспоть же тако и тьн мирна отвѣтова, н
кь Царнградом приходить , и отьтоудоү тѣмн проваждають
се вь Савроматню , н сь великою чѣстню оть ТѣХЬ НАУЄА-
ника приеметь се, Мирує воєводѣ, и дроуголЮБЬНО ОХРѣж-
дають на многын дьин кь своен его земли проваждають. 15
Идѣже и дошѣдь, монастир прѣславьнь сьӡдавь , коже
выше рече се , сь миромь скончаваЄТЬ сє . Прѣемьинкь
ВЛАСТИ БЫВАЮТЬь нетии его , Гюрьгь деспот . Житнє же кьсе
по редоү наинсоують сє Коньстаньтинь Философомь по
мнозѣ оумолени синьканть , ПЛУЄ ЖЕ ЄГОвим тремьавлЄ- 20
инемь запрѣштеннемь, кЖЕ Н NAYANЬ Оть десетынхь словь
Монсенсклаго законоположенню , та же егоку вьзрастоу н
ВЛАСТИ И БЛАГОУьстию о добротворивь , и оукрасывь плетень-
Мн и ветискынми глаголн , аште кьто ннь дрѣванынѕь лю-
Бомоудрыць, ако великоу сладость и оүмиленню проуНТА- 25
юштинмь , и вься памети достонна написавь н оұхытрить,
выспомним є же и тогда царьствовавьшыхь, гдѣ и кон н
КАКО, И ОУБЄННЮ Моусиино на Паликарни и прочиНХЬ, АЖЄ
мы недовлююмь кь повѣстТН , ТЬҮНЮ ОТЬ УЬСТН ВЬСЛомѣноу-
хомь, дльготн СЛОВЬ ОүБѣЖАВЬШЕ , може оть нѣкою поу- 30
УНИН ДУЖАСьнын кран вьзехомь, да не потопление оума
подниѣмь. Н прька емлемь се , нже нам оудобна . Выше
реченын Гюрьгь, оунцѣ скоюмок прѣемникЬ БЫвь , добрѣ
Н БЛАГОУЬСТьно пожикь , и довольняю ЛЕТА ОБЛАДАВЬ , Сь

сь
миромь коньць жиӡин приемь, родивь сь своєю соупроужь-

инцєю Юрыною .г. сыны : Лазара н Грыгора и Степана
н Мароу н Катакоүӡнноү. Лазарь бывь деспоть по OYHNѣ
5. КОУЬНЫ , МАЛО н оумрѣть. Грьгоурь и Стефань БѣСТА OV
Моурата . Вьдаль БО Бѣше деспоть Гюрьгь, отѣць нхь , дыш-
терь свою Мароу вы женом цароу, Катакоузиноү же цил-
скомок Банок Орьлихоү. Царь же , ако нмы сыны деспо-
товн , снхь осльпи , по мнозѣ кь отьцо их посилають. Н
10 по очниѣ сьмрьти отьходить Степань вь Далматню , и тамо
приемлеть соврьстнє дьштерь Арлинтокѣ племень , Анге-
анноу, н сь нею родн два сына : Гюрга , Ноана , н по
мнозѣхь злостраданынхь коньць жиӡынн приємлєть. Н прн-

ходить соврастие его АнгелИНА СЬ СЫНови своими. Гюрь-
15 гемь , Ноаномь , вь Срѣмь , вь градь Коупненкь , носештн
СЬ СОБОЮ Тѣло отыра свОЄГО ВЬ КОВУЄӡѣ , и принЄСОШЕ ВЬ
храмь светаго апостола и евангелиста Лоукы , благою воню
нспоуштаю н оумиление Велне н ползоу , не ТЬУНЮ
Сыномь его еште соуштємь сь матерню нхь , нь ноть
20 высоудоу приходештимы на поклоНЕННЕ УЬСТнымь его мо-
штемь, акоже нѣкоємоү светилоу высакь полоуноштьно-
моу токоү просвѣштатн се сь окрьстанынми странама,
видѣште НОВЛАГО СВЕТИЛЬНИКА , вь послѣдЬЄЮ ДЪНН CH-
пюшта. Брать же его Грыгорь МинхЬ БЫвають , наречень
25 Германь, БОГОУГОДНО ПОЖИвь сь миромь поун, тѣло же
его прѣносить се вь скон монастирь Хиланьдарь. Сестра
царица , по оумрытн цара свободом полоу-
же их Мара царнца
УНКЬШН , ЖИТНЄ НМѣше блиӡь Юфанть , многымь БЫВЫШН
застоупынних, нарѣднѣ же Светые Горы АтоНА , ТАКО БЛИЗЬ

30 соушти , н минхомь Светы Горы и ниимь монастиромь,
ако маты окрѣташе се и ходатанца кь царьствоуюштому,
понеже ако прненоую свою матерь царь Моухамедь лю .
БНИШЕ Н ПОУНТОВАЛШЕ , аште и невѣрыны сын , нь БОЖНЕ
МЛАЂИ 43
вьсє сматраюштє око оустрон сего ради прѣнърѣдѣналго

Милование КЮ , И БЛАГОСТИ ДОВОЛЬНА ен кь потребѣ ПОСН-
лаше . Присовокоуплають же и сестроу свою Катакоузиноү
оть Поулие кь себѣ и довольно врѣмѣ въ коүпѣ нмоу-
ште, Н БЛАГОУЬСТНО ЖИТНЕ проходѣште , но себѣ ДОБРѣ 5
оустронвыше , и своих людѣхь и монастирѣхь, оть своихь

отрокь отрѣдають се , ова вь Косаници монастирѣ . Катакор-
ЗИНА ЖЕ О Конує , выше Строумнун .
Пакы о прѣдорѣуєномь возвратимы се . Гюрга , Нолна,
сыномъ слѣпаго Стефана, оставлають нмь краль выгрьскы 10
Срѣмь, вь немь житн и господствовати . Н не по мнозѣ
пакы оставлюють Гюрьгь господьство и славом юго , н
приемлеть светын АНЬГЕЛЬСКЫН H ННОУЬСКЫН образь вь
градѣ Коупнникоү, Максимь именоують се , вь храмѣ све-

тааго апостола Лоукы , ндѣже отыць его лежить. Оть нѣ- 15
коего егоумена МѣСТЬ КО ХАННьскынхь , рѣкомь же Трело,
пострицають се ноштню , отан матере своєю АньгелиНЫ
и брата своего Ноана. По тѣмь же присилають писанне
митрополитом софинскомоу Калевиток, и сь приходить вы
градь Коупнинкь, и поставлюєть его свештеннкомь . Нны- 20
нхь мнозѣхъ землѣ срѣмьскон постави свештеника и да-
комн и подѣдаконы . Брать же его , Нолнь, деспоть Срѣмоу
Бывають , и приемлю себѣ ськрьстне дьштерь Сьѣпана Мак-
шикіх , Юленоу, БЛАГОУЬСТЬНО И БОГООУГОДНО Пожикѣ , Мак-

симь же , Не могы жити вь Срѣмоү БЕЗЬ Брата своего 25
Ноана, занѣ краль прѣдавають Єрѣмь нномос по племенн

своємоу господЬСТВОВАТн и обладати , прѣходить сьма-
терню своєю Аньелною вь Савроматню кь наҮЄЛЬНИКОМ
землю тою Ноаноу Радоулоу воєводѣ , носСЄ СЬ СОБОЮ ДВа
КОВЬУЄГА СЬ МОштыми , отца своего Стефана И БРАТА СВО- 30
его Нолна.
44
ЛЕТОПИСИ
XII XIII и XIV СТОЛЕЋЕ
1139. Вь лѣто 6647 ( 6547 , St. XIII , 5 ; 6627 , St. IX , 3; 6940

Аг. 3) назва ( выдвиже ) се НемаНА ГОСПОДИНЬ Срьбь-
лем , и царьствова 42 ( +9 , St. IX, 3) лѣть. (Прнать
НаУБЛЬСТВО Немана вь земли срьбьскый глаголеть
Рась. Брать же его МирославЬ БѣШЄ КНЕДЬ Хльмы- 5
скон¹) земли , и Дальматню прѣдрыжавахоу Грьцн .
Нвь то лѣто нӡьбыста рода своего 12 великын
Властель и тогда вьзденгоше гонене на Грьке н
Бльгаре и разориша гради нхь . St. XIII, 5 ) .
Бысть же великын жоупань Немани оть племенѣ кла- 10
Гохьстиваго корѣнѣ вѣтьвь , прѣвьноукь Коньстаньтне
сестри цара Коньстаньтина Зеленога одь дыштере
Клавдиеве , оть племенѣ рашклаго господЬСТВА Н
сродьства Авгоустоү кесароу, при немь же родн - се
господь нашь Нсоусь Христось . Бысть од рождьства 15
Христова , до Neмaнe 1117 лѣть. Бысть же родн-
телне его вь Захльмин Тѣхомиль и стрии Уюдо-

миль. (Бысть же родитель вь Захльмин и роди сыны
6 : 1. Тѣхомил, 2. Уоудомиль, 3. Завида, 4. (С)раци-
мирь 5. Прьвославь, 6. Стефань Немана St. XIII 5. 20
Бысть же родитель вь Захльмин , прьєн Тихомирь
etc. Деч. ) . Н сихь же родитель Бѣла Оурошь юмоу
жє власн бѣлн врѣхоу главн его , и матн их Анна
дѣшти крала Франьусклаго . Сего же родителию и прѣ-
дѣди Немане БЛАГОУЬСТИКА Коньстаньтни и Анкнине 25
моучитель , ОТЬ ЕГО ЖЕ БЫСТЬ МОҮУЄНА ДЫШТН ЄГО

Ирина моученица. Тогда БЛАГОУЬстикын царь Конь-
СтаньтИнь вь Царнградоү оүстрымн се на юго вь Римь
1) У рукопису : канменское .
ЛЕТОПИСИ 45
( Коньстаньтинь оть Цариграда подькиже се на Анки-

ина моүхнтела зета своюго . St. XIII , 3.) Ставьшоү
же обьимь на рѣцѣ глаголѣмѣмь Дунавѣ, и ток Ан-
книню главоу отьсекь (главом отьсеҮє цароу Анкниню

5
н конском его разан. St. XIII, 5) .
Видѣвыин же то сынь его Бѣла Оурош . Отбѣже
вь землю Захльмню . Отьтоудоү вьзденгь сє Стє-

Фань Немана приде вЬ ОТЬѵьство ское рашко вы
Проковь светынхь апостоль Петра и Павла и ток
кръсти се .л. лѣтьнь ( прьвалго лѣта. St. XIII, 5) . 10
Н сьӡнда ток прьковь на хльмоу вы име светлаго
Великомученика Георгна оть .в. стльпа (свете Ге-
Орьгнювьске стльпове выше Новог Пазара, Деч.) н
о (Коурьшоүмлин , Деч . ) храмь светалго
Топанин
- 15
отьца Инколаю , и прѣма Косьянци (Косаницє ,
от Сѣннцахь) храмы прѣсветне Богородице, и от
НБъроу урьська светлаго Инколн , и храмь прѣскє-
тие Богородице Стоуденицоү (прѣчнсты оу Стоу-
Деннци, - и монастирь Стоуденицом) , ндѣже мошти
его пребывають . Пострыгь се отиде вь Светоую 20
Город и съзнда великын и УЬСТЬнын храмь выведе-
ине ( выведенна прѣсветые Богородице и присно
дѣвн . Марин) Хиланьдарь ( зове се Филаньдарь) .
Такожде же и братна его старѣнша НАУЄШЕ ӡндатн
светые прькьвы . Завида (Давидь) сьӡнда урѣкѣвь 25

на Лимон (на Хлимоү код Инкольца) светынхь апо-
столь Петра и Павала оть два стльпа. Срацимирь
сында на Моравѣ (in Gradacz) храмь прѣсветые
Богородице оть два стльпа. Прькославь сьӡнда урь-
кьвь от Боудимаю светлаго великомоутеника Геор- 30
гна оть два стльпа .
Сь же Стефань Немана бысть младѣншын Вы Братин
СКОЕН, Н БЫСТЬ САМОДрьжавьць вьсѣхь срѣбьскынхь
45 ЛЕТОПИСИ
Земль и Поморик , Днокантик , Дальтатне , Травок-

ине и Захльмню . Сь же Стефань раснля Грькомь
грядь Соѣдьць , и Перьникь и СТОБЬ И ЗЕМЛЬНЬ н
Велькоуждь , и Житомискь , и Скопль , и Лѣшьскь,
и Градьць, и градь Призрѣнь, и град славьнын Нишь , 5
и Скрылигь , и Равьно, и дроуге градове и землю
прѣють, оть Грькь. ( Сь же Стефань раснпа гОБХБ-
скомок цароү множьство много грядова и землю
его приложи кь своємоу царством).
Сь же Стефань Немана сь соупроужьницею своєю 10
Аньною роди трн сыны . Стефана нже бысть прво-

- Влька Брата
вѣнтаннын краль и Влькана ( Влька ,
Кнез Лazapoy) , НжЕ БЫСТЬ великын кнезЬ ВЫСОН
Земли зетьскон и страни ; и Сьӡнда УЬСНЫН храмь
Богородицом зове се Мораха ( сьӡнда монастирь 15
Морахои) и Доброунь урьжьвоу кодь Вишеграда
Близ река Дринь, и Растька, нареченын Сава нже
Бысть правын арьхиепископь Срьблемь и Поморню .
1219. Вь лѣто 6727 поставлають се Сава .а . арьхнюпн-
скопь Срьблемь и поморьскынмь странамь. Свонмь 20

же роукоположеннямь ( своєю роукою) поставлюють
епископи вы срьбѣстѣн зємлн .а. епископа вь (за) -
Хльмьскон земан от Стоне ( oy Захльмин , ΟΥ
Некесинѣ) вы храмѣ пресветые Богороднує (вь землн

дноклитисцѣн вь храмѣ светлаго МиколН) .В. ин- 25
скопа от Стоне от приморю дальматиньскомь (дно-

клитинскомь) вы храмѣ светлаго арьхистратига Мн-
ханла и Гаврила ; .г. епископа вь Добрѣ вь храмѣ
светаго Инколн ; .д. епископа оү Боуднмлн вь храм-
оу светлаго великомученика Георгна ( названа , а 30
САДЬ зове се Васоєвикьскы Гюрьгеве стльпове ) ;
.Є . ЄПИСКОПА вь Расѣ ( Ресавѣ ) вь храмѣ светыхь
апостоль Петра и Павла (рашке древне прѣкѣве
ЛЕТОПИСИ 47
Светлаго апостола Тута, храма скєтынхь врховь-
мынхь апостоль Петра и Павла) ; .s. ЄПИСКОПА ВЬ

Стоуденнун вь храмѣ пресветые Богороднує ov-
спеньске ; .2 . епископа вь Призрѣнѣ въ храмѣ прѣ-
светнє Богородние Благовѣштеньскє ; .н . Єпископа 5
вь Грачаници вь храмѣ оуспѣнна прѣсветне Бого-
роднує (вь Анпланок на Косовоу при рѣцѣ Сить-
ннун вы храмѣ присветые Богородниє выведеньскє ) ;
.. епископа от Топлици , вь храмѣ светллго Ин-
колн (oy Топлнин данашна Коүршүмана БАНЬ 10
Прокуплю вы храмѣ светлаго отца Николаю, прѣ-
несенню моштн оть мирь вь Барь) ; .1 . епнСКОПА
от Браннуєво вь храмѣ светне Тронце петдесет-
нице ; .І
..1 .. епископа вь Бѣлградѣ кь храмѣ пре-
светые Богородние рожьльство ; .ВІ . ЕПИСКОПА ВЬ 15
Моравицахь вы храм Архилна( на) . Повелѣ курь
( госп один ь, - скетын) Сава дрьжати тврьдон не-
ПОКОЛЕБЫМО светоую православноую вѣроу истоу-
но - некенклаго сьбора . ( .... и Растька нже на по-
слѣдькЬ БЫСТь велико просвѣштение земли своен . 20
Оставьль царство и отца и матерь и постизаЄТЬ
Гороу Атонь и ТАМО БЫВАЮТЬ минхь, ако прѣнтн
ємоу многынхь высотою житна нже тамо живоу-
штынхь. Н по лѣтѣхь многынхь поставлюють се
арыхнюпископомЬ СРЬБЬСКОн землн царемь и патон- 25

прьхомь Коньстаньтина града . Н область испросивь
светын Сава еже поставьлЮТН вь земли своего
ОТБУЬСТВА епископн н вѣсь урьковѣНЫН УННЬ по
прѣданню светынхь отьць седмынхь сьборовь и по-

ставлюють по свєтынхь цоьквахь єпископа , попове 30
же и даконн , н прѣдавьши пасти уркѣвь БОЖНЮ Н
ПОѴҮНВЬ МКОже отьць єда свом . Поставлюють нмь
Брата своего старнега Стефана и своєю роукою
48 ЛЕТОПИСИ
вѣньулють его крали. St. XIII , 2. - Вь лѣть 6563
-1053 постриже се Растко вь Светом Горн н на-

РЕЧЕНЬ БЫСТЬ Сава ннокь . Саншавь его патриарьхь
цариградьскын Маноунль ако имюк многоую добро-
дѣтели, призВА ЕГО СЕБѣ и постави Єго сръбЬСКОН 5
земли архиепископа. Сава же роукою поставля-
ЄТЬ НАДЬ ЄПИСКОПН ВЬ СРЬБЬСТѣн Земли : .А. ЕПН-
СКОПА ВЫ Захломскон зємлн etc. St. XIII 5 ) .

1182. В лето 6690. постриже се Стефань Немани (вь Светѣ
Горѣ ) и наречеНЬ БЫСТЬ Симеонь монахь . Н подвигь 10
се отиде вь Светоую Гору и сьянда храмы вывЄ-
Денне прѣсветна Богородици и присно дѣви Марин .
=
(Вь лѣто 6579 — 1071 прѣстави се Стефань Ne-
МАНІХ ННОБУСКЫн Єнмєонь мүротохьць и царствова
42 ARTA. St. XIII , 5 ). 15
[ Licinius habens Constantini sororem in conju-

gem, post devictum Maxentium cum regnaret in occi-
dente, coepit persequi christianos , et ex ea genuit
filium habentem crines albos , indideruntque ei
nomen Bela Vrosch. Cum ergo saepius admonitus 20
Licinius nollet cessare a persequendis christianis ,
jussit eum occidi Constantinus .
Id videns Bela Vrosch, fugit in Gothiam ter-
ram , et inde venit in Serviam , ibique regnavit ;
et inde expulsus fuit a Bulgaricis Imperatoribus , 25
fugitque in securum Provinciam dictam Zachul-
miam ; occupata ea , duxit in uxorem filiam Fran-

ciae Begis Annam, ex qua genuit duos filios
unum Techomil secundum Csedomil .
Et hi extruxerunt Ecclesiam in honorem S. 30
Stephani Protomartyris in sui auxilium in urbe
Drevessch. Tunc viri potentiores terrae illius , cum
ob ingentem factum nollent se eis subjicere. Cse-
ЛЕТОПИСИ 49
domilum Episcopum fecerunt et Techomilum Praes-

byterum .
Techomil Praesbyter genuit 4 filios : Zavidam ,
Srazimir , Prvoslav, Stephanum Nemagna .
Nemagna dictus est Dominus 6647 (Christi 1139) , 5
qui postquam , adolevisset, et egregie in fide erudi-
tus fuisset, venit in terram suam Rasciam, et in-
gressus est primo in Ecclesiam SS . apostolorum
Petri et Pauli , quae est in meditulio Rasciae ,
et suscepit ibi babtismum ex manu domini archi- 10
episcopi Leontii cum esset annorum aetatis XXX,
a quo unctus est myrha; prius autem babtisatus
erat a Latinis haereticis in templo S. Archi-
strategi Michaelis ; et inde venit in Rassiam et
secundo babtizatus est , ut supra diximus . 15 .
Expost coepit bellare et caepit marittimas ter-

ras Zentam , una cum arcibus , et Rabnam et
Pilotam utramque, et ex Craecorum terris Pat-
kovo et Fostno (Hvostno) totum et Podriniam
totam , et Costraz et Druxovinam , Sitnizam , La- 20
bum , Liplyan, Galbochitzam, Reke, Usku et Pomo-
raviam , Zagorlatum , Levcse , Belizam . Haec omnia
virtute sua occupavit , et factus est authocrator
ac monarcha Serviae.
Et extruxit primum monasterium in Topliza , 25

S. Nicolao dictum , cum duarum columnarum Ec-
clesia . Et Ecclesiam alteram B. V. prope fluvium
Cossanizam . Et rursus templum S. Nicolai extru-
xit apud fluvium Ibar in Konchulissoh. Dein
extruxit mirabile monasterium in Studeniza in 30
honorem B. V. Assumptae .
Et cum praeterisset annus Regni ejus XXXVII
tradidit Regnum in manus primocoronati regis .
ГЛАСНИК LIm
50 ЛЕТОПИСИ
Ipse vero abiit in monasterium Studeniczense, reli-

giosumque habitum majorem et minorem induit ,
factus monachus , dictusque Symeon 6703 ( Christi
1195 ) . A Calinicho episcopo factus monachus mense
Martio die 25. Eodem die et conjux ejus Anna 5
monacatum iuduit , dicta Anastasia et obiit in
Rassia in monasterio B. V. prope Episcopatum
Rassiae, et illic mansit ; post mortem translatum
est corpus ejus Studeniczam .
Porro piissimus Symeon , postquam duos annos 10
exegisset Studeniczae , abiit in Montem Atho.
Anno 6706 (Chr . 1198 ) die 8 Octobris , et ingresus
est monasterium Vatoped secunda Novembris , et
ibi mansit anno uno et quinque mensibus,, et
renovavit vetus destructumque coenobium Hilan- 15
dar , et transiit in id , et in eo vixit 8 menses ,
et obiit in Domino , et depositus est in eodem
monasterio 13 Februarii , et elapso octavo anno
in sepulcro, fuere plura bella et venientes La-
tini occuparunt Constantinopolem et Graeciam, et 20
venerunt tunc etiam in montem Atho Latini .
Et ego , (inducitur nimirum loquens S. Sava)

et ego videns distrubia multa et tempus oppor-
tunum , cum etiam a fratribus meis rogarer .
Stephano nempe Rege et Vlkano magno knezio , 25
aperui sepulcrum Patris nostri et reperi integrum
et illaesum corpus ejus , et accipiens ejus S. re-
liquias , transivi per multas belligerantes gentes
in iis partibus , et illaesus , nullaque mea mole-
stia , pertransii intercessione B. V. et venerandi 30
Patris mei , et veniens in terram Serviae ad ur-

bem Fostno , illic habui mihi obvios filos eius
Stephanum regem et fratrem huius , meumque ,
ЛЕТОПИСИ 51
Magnum knezium Vlkanum , in super et omnes

Episcopos ac Igumenos , Clericos „ i svi blagorod-
ni " venerati sunt S. corpus , et intulere in mona-
sterium Studeniczam et in arca marmorea compo-
suere, in qua hodieque est . Haec translatio facta 5
est Februarii 19 .
Ex his videre licet huius B. Patris nostri
fundatoris et domini vitam a nativitate usque ad
obitum.
Nativus eius accidit Zentae et babtismus ibi- 10
dem in haeresi , et venit in Rassiam Episcopatum

ad Ecclesiam SS . apost. Petri et Pauli et secundo
babtismum suscepit , ut supra dictum est.
Praeterlapso a nativitate ejus XLVI coepit Deo
auxiliante regnare et mansit ibi XXXVII annis , 15
et suscepit monachatum et vixit tribus annis , et
tota ejus vita facit 86 annos . Accidit mors ejus
6708 (Christi 1200 ) . S. Sava igitur ingressus in
monasterium ante Patrem suum in monte Atho ..
Fratres vero seniores ad exemplum fratris junior- 20

nes coeperunt aedificare Ecclesias in dei auxilium .
Zavida aedificavit etc. (као напред) .
...... tertio: Rastko , qui petiit a suis paren-

tibus veniam exercendi venatum , cum esset anno-
rum XVII cum suis Vlastelis nobilibus; abiens 25
vero abscondit se ab eorum Bojarorum conspectu
cum religioso quodam servo qui eius relictam
vitam explicuit . Is ergo concepto ad religionem
animo , abiit ad Ruski monastir , ibique se dedit
attondere, inde jussus est a superiore abire ad 30
monasterium Vatopedi . Pater interim collicitus , mi-
sit unum stratilatum querentem ubique filium; quem
tandem stratilat comperit. Rastko dedit stratilato
4*
52 ЛЕТОПИСИ
crines suos vestesque seculares ferendas ad Pat-

rem , post hic etiam literis ad patrem ; exaravit ,
hortando eum ut et ipse Regni administrationem
relinquat. Rastkus interea , ut dixi , attonsus , Sava
dictus fuit. Stephanus vero Nemagna pater, com- 5
motus his filii litteris, reliquit Regnum primo-
genito, et factus monachus dictus est Symeon .

Regnavit Stephanus seu Symeon annis 42 et
anno demum 6690 (Christ.1182 ) abiit at montem
Atho ad filium suum Savam cum multis thesauris . 10
Dein ab Alexio Imperatore, soccero filii sui Stephani
Despotae primi, expetiit obtinuitque cum omni-
bus appertinentiis , monasterium Hilendar , et ele-
ganter extruxit dotavitque ; et postea miserunt
ad despotam Stephanum et sub suum nomen ac 15
protectionem monasterium idem acceperunt , qui
et lubens suscepit et magnos thesauros eodem
transmisit , ut deinceps hoc veluti Serviae despo-
tarum esset monasterium. Deditpue Alexius impe-
rator privilegium tam huic quam aliis omnibus 20
monasteriis Atho montis , ne quis qu ... in eo
praeter Imperatorem mandare posset. Post haec
factus est S. Sava praesbyter , postea Archiman-
drita per Metropolitam Thessalonicensem rogan-
teque fratre, suscepit gubernationem monasterii 25
Hilendar et multa prodigia fecit . Perexit dein S.
Sava in negotiis sui coenobii Constantinopolim ,
acceptusque magno honore et gaudio ab Impe-
ratore et Patriarcha praesertim cum Imperatoris
Theodori filia fuisset data in conjugem Rado- 30
slavo filio despotae Stephani , et tunc Imperator
et Patriarcha constituerunt S. Savam ut esset
Archi- Episcopus totius Serviae et Maritimae. Quod
333
ЛЕТОПИСИ 53
cum ille nollet suscipisse, rogantibus demum dis-

cipulis et monachis abiit in paternas ditiones
Sava, ad patriam suam erudiendam excollendam-
que. Hic igitur S. Sava primus archiepiscopus
totius Serviae et Maritimae per omnes distric- 5
tus suarum paternarum dicionum praefecit eccle-
siis Episcopos viros lectissimos et quidem pri-
mum in Chlmia, in Stagno in templo B. V.
etc. (као напред ) .... Post omnia haec arhiepі-
scopus dominus kir Sava, jussit convenire conci- 10
lium omnium praedictorum in magno archiepis-
copatu Schitschiu , Stephano primocoronato regi ,

toti venerabili clero, omnique nobilitati majori
et minori , ac populo et in eo conventu fratrem
suum magnum Supanum honore et corona Regia 15
coronavit , eique omnes officiales ad obsequia regia
constituit] .
Вь то жде Лѣто выкрали се сынь его Стефань н
царьствова мВ . ЛѣТЬ , НЖЕ БЫСТЬ Вьторын жоқпань

А вѣнулин краль прьвын . (Приємь начєльство срѣбь- 20
ско Стефань прьковѣНХАНИН Вьторын жоүпань . Шаф.
-
Вь лѣто 6700—1192 прнє Nатєльство сынь его
Стефань. — Вь лѣто 6727 = 1219 постави се Сте-
-
Фань жопань. St. IX, 3. — Вь лѣто 6578—1070
приють кралевьство Стефань Вьторын жоқпань . St. 25
XIII , 5 ) .
1221 Вь лѣто 6729 постави се кралемь Стефань жоұпань
вьторн , сынь Неманинь , и царствока .м. лѣть .

(Omnes anni regni ejus 32. et ante coronationem
anni 29 et post coronationem anni 3. Вѣнча- 30
ють (св. Сава ) брата своего Стефана уьстю н

вѣньцемь кралЄвьства И БЫСТЬ правовѣнулнын краль) .
Сь же Стефань Првовѣнанын краль сьӡнда прыкава
54 ЛЕТОПИСИ
епископню (архиепископию) Житоу, храмы вызне-

сення Христова (послѣжде в храмь па Вызне-
сенне Господьне кьторын, архнєпископню прѣнесе
столнцом от Дарьданьске прѣдѣле вы ждрѣло Хво-
стасное пекь, збогь много пећина названа градь, 5
садашна патриаршных сръбска. Деч. ) Сь же Сте-
Фань (ex conjuge sua Imperatoris Graecorum Alexii
filia) родн .д. сыны . Родослава , Прѣдислава Влади-
слава (Драгослава, Радисава) и Стефана , нже бысть сь
Стефань правын Оурошь нарєхєнын храпавын краль. 10
Predslav secutus est exemplum patrui sui , abiensque
in monasterium , jam monachus , dictus est Sava II .
Fuitque tertius Archiepiscopus totius Serviae , jacet-
que hodiedum in Eccletia Pecchiensi integer et in-
corruptus . 15
1223 Кь лѣто 6732 ( 6580 = 1072 , St. XIII , 5) прѣставн

се Стефань првовѣнчанын краль нарєхєнын Симонь
монахь. (Вь лѣто 6729-1220 прѣстави се Стефань
жоупань вторьын , сынь Неманины и царьства .мв .
лѣть . Гр . 1) . 20
Вь то жде лѣто прѣє кралєвьство ( вькралн сє) сынь

его Радославь краль и царьствова.г . лѣть , (et cum
dejectus esset , successit post eum in regno frater
ejus Vladislav Rex) . Н остави кралєвьство н по-
25
стригь се . 25
1235 Вь лѣто 6743 прѣстави се краль Радославь.

Вь то жде лѣто окрали се Владиславь и царьствова
.н. ( 7 , Ark. III) лѣть . (Н бысть брать его Владиславь
краль ноумоѣ БЕЗБУЄДЬНЬ) . Сь же Владиславь сь-
градн храмъ вынесенны зовомн Милешека ндѣже 30
н моштн его ПОУНВАЮТЬ (великын манастир Уѣсть-
но Милешево възнесеннє господѣче . Тоү Влади-
славом и дѣнЬСЬ МОШТА ПОункаю) . Ніс aedificavit
ЛЕТОПИСИ 55
in Milescevo templum ascensionis , quo etiam S.

Savam transtulit, ex illustri urbe Ternova, mansit-
que s . corpus Milescevi usque ad haec tempora, cum
Turcae s. corpus ejus combusserunt Belgradi , insti-
gnate Daemone. 5
1243 Вь лѣто 6751 прѣстави се Владиславь.

Вь то жде лѣто окроүнн се Стефань храпавын краль
н царьствова .лє . Аѣть ( Н БЫСТЬ по нѣыь третын
Брать его Стефань краль, нареченын храпавын краль
и правын Оурошь въ нме прѣдѣда своего ) . Сьӡнда 10
же Црьковь Сопокаин сьшествие светаго доуха. Сь
же Стефань (Драгославь) родн.в. сына, Драгоутина
и Милостина, нже бысть сь Милоутинь .в. Оүрошк.
[ Вь лѣто 6732-1223 прѣе кралѣвьство сынь
Радославь краль и царьствова лї. лѣть . Вь 15
лѣто 6743-1235 прѣставы се краль Радослачь .
Вь то жде лѣто выкрали се анепсен его Драгославь

Радославь нареченын храпавын кральн
Оурошь правын Бысть и царьствовале . (.м.
St. IX, 3') , лѣть . Сь же краль сьӡнда оу приӡ- 20
рѣньскомѣ прѣдѣлоу великын мость, и сьӡнда
Црьковь Сопокаин , храмь сышествию светаго доуха .
- Радославь - родн два сына:
Сь же Стефань
правын сынь его Драгоутинь , вѣторын Милоутинь ,
-
Нже бысть сь Милоутинь вьторын Оурошь. 25
Anno 6743-1235 , suscepit Regnum Radoslav,
(anepsei hrapavi kral) , indiderunt ei abavi seu
hrapavi kral . Iste fuit Primus Urosch, et acepit
in conjugem Regis Francorum filiam quae dein
facta est monacha . Genuit Helena Uroscho I 30
duos filios : Dragutinum et Milutinum .

Прие начелство кралевьства сынь Жо пана
Стефана прькын Оурошь нареченын храпавын
56 ЛЕТОПИСИ
краль. Приемають кралЄвьство вь лѣто 6743 =

1235 , и царьствова лѣть ле. Сьӡнда же урьковь
Сопокаин сьшьствие светаго доуха. Сь же Стє-
Фань сь курь Юлєною родн .в. сына Драгоутина
и Милоутина нже нареченыхь Драгоутина Сте- 5
- Н
фана крала а Милутина Оуроша крали
Милоутина Баньскогь краля] .
1270 Вь лѣто 6778 ( 6773—1265 , St. XIII , 5) приставн
се Драгославь храпавын краль, Отрошь прывын .

Вь то жде лѣто выкрали се сынь его Драгутинь и 10
мало дрѣжавь ( н царствова .1 . лѣть). Сьтрь Бо но-
гоу на ловѣ под Єлєчємь планнномь зане ВЫСТА
на отца своего . Н братоу дасть Милоутинок царь-
ство . Сь же постригь се н БЫСТЬ ТЕОКТнсть мо-
нахь н ПОУНКАЮТЬ
вь Георгнєвихь стльповыхь вь 15
Pave. (Вь тожде лѣто -- 6778 -- выкрали се Дра-
оутинь, краль сынь, прѣоузе силою оть отьца ноу-

ждею на Бранн на Гацьки вь Захльмин наважда-
инемь таста моу крали оугарьскаго , мало бысть ,
прими кралѣвьство Милоутинь. Dragutin acce- 20
pit conjugem filiam regis Vngariae Vladislavi , et
cum essent in laetitiis nuptialibus , pater filio pro-
misit se Regno in vita cessurum filio , cumque tem-
pus longum elabaretur , nec tamen regno pater ce-
deret , accessit is patrem rogans , cederet sibi pro- 25
inissum Regnum, qui cedere noluit . Indignatus igitur
Dragutin, abit ad socerum suum Vladislavum Regem
Vngariae narratisque omnibus , pervicit , ut Vladi-
slavum magnum exercitum genero suo daret, et a fratre
suo Rege Ledianensi , accepit quoque exercitum , et per- 30
gens ad fratrem suum, procidensque in genua dixit :
„ Pater , concedere promissum Regnum et ego con-
cedo locum commodum in quo degas " , et Rex non
ЛЕТОПИСИ 57
dedis Regnum . Indignatus ergo filius , exercitum in

patrem movit , et fugit in Chlmiam in arcem Drasch
(Drašć) ibique vitam finiit , et translatus est in
Sopokan templum SS . Trinitatis , ibique scilicet in
hodiernum diem quiescit . Conjux ejus Helena , in
monasterio quod ipsa suis sumptibus extruxit in
Gradaz obdormivit in Domino, ibique jacuit annis
multis , postea reliquiae ejus in diversa loca abla-
tae sunt.
Dragutin ergo filius Regis Hrapavi , factus est

Rex, magnus Stepanus dicttus . Equitani ei sub arce
urbeque Jelerhem, contigit ut aquus exteritus seden-
tem regem excusserit , que casu fregit manum dex-
tram et dixit poenitens : „ Poce Domino , deliqui in
patrem meum “ ; multam ergo egit ob hoc poeni-
tentiam , et amore dei succensus , gubernavit lauda-
biliter , religiosos dilexit , senes veneratus ' est ,
pauperibus opem attulit , justitiam administravit ,
veritatem sequutus est, processitque in Sirmium ad
monasterium Dabraz , ibique habitum monachorum
induens , dictus es Theoktistus , orationi et jejunio
deditus , pie vitam finivit.) Сь же
Стефань краль
сында прьковь на Проте (Протесь) и врата ОБЬНОВН
светлаго Георгніх рашькааго . Н ть родн сь Катале-
ною два сына : Владислава крала н Оурошьца н
Дьштерь Юансаветоу. ВладиславЬ ЖЕ НЗЫГНАНЬ БЫСТЬ
на Оугрѣ кралюмы дѣуанскымь , тамо коньць прн-
емлють. Юансавьта же роди три сыны : Стефана
БАНА БОСЬНЬСКАаго , Иносава и Владислава, Влади-
славь родн два сына. Тврѣтка баня и Влькнка . 1
1270 Вв лѣто 6778 ( 6782 = 1274 Шаф. Д. ) приють кра-

лѣвьство (выкрали се ) Стефань пети , Оурошь выто-
*) Многи летописи и не помињу пикако Драгутина.

58 ЛЕТОПИСИ
рын Милоутинь , краль Баньскын . Прѣнесе столѣ вь

Дарьданню подь Шарь планином зовнин Призрѣнь
н царьствова. . мв. ( 48, Деч . , St. IX, у; 43.
St. XIII , 5) лѣть. Сь же Стефань вьторын Оу-
рошь много сыЫ МИЛОСТНИН БЫСТЬ (МНОГЫЄ мило- 5
стиин раздава Н ИНШТИМЬ) , мнозѣмн землами н
градовомь (странами) обладаше. Сьӡнда же Н БОЛЬ-
инци и высю вєтькам измѣникь вь Светон Горѣ
лавроу Хиланьдарь, домь Прѣнстие Богороднує
(хиланьдарьскые) , Црьковь светаго правомоченнка 10
Стефана арахидакона , ЕЖЕ есть Баньска, БЛИЗЬ
града Звечана ( ноу Баньскон ОБНОВИ храм све-

Тлаго правомученика Стефана прьковь) , ндѣже н
моштн Его лежеть, Н епископню граханьскую
(трећом урыковь од Приштино на Косоко Грача- 15

инце) , ноу Призрѣнѣ митрополню светлаго прько-
моученика Стефана (светлаго списа) н оу Скопню
Трокроухни (храмь светне Тронце БАНӡь градске
стѣне) , и на Серавѣ Георгиа, и вы Нагорнуннє Ге-
оргній ( н oy Naгорнунноү на Жеглиговоү урькЬВЬ 20
Светлаго моүченика Георгна , и Нагорнуинь н
на Миглѣвок .г. урькьвоу светлаго моученика Ге-
Оргна) , и на Ресавѣ светлаго Георгна и вь Со-
лоунѣ храмь светне Тронце , и вы Цариградѣ урьковъ,
прѣсвѣтню Богороднує (Цркви многн ) и Больннує 25
н хрисовоуль оутврьдн да ЄСТЬ ВЬ ОБЛАСть Бого-
родице хиландарьские (вь область Хиланьдароу, нже
есть вь Светѣн Горѣ. Цариградском и солоунь-
скоу оутврьди сь хрисовоулѣ да естЬ ВЬ ОБЛАСТЬ
Црьковын Хиланьдарьскон , и нННЄ МНОГЫЮ ҮНСЛОМЬ 30
.мк. Цръкве . (Is anno 6778 = 1270 vocans (Драгутин)
fratrem suum Milutinum, dedit huic Regnum, et dixit
eum Vroschum II et monarcham Serviae totius et
ЛЕТОПИСИ 59
maritimae dominum , Stephanum Regem , et post haec

coepit aedificare templa multa et speciatim elegan-
tissimam Ecclesiam extruxit ad fluviam Banyska
in honorem S. Stephani protomartyris, quam totam
auro exornavit ab intus , ibidem quoque sibi sepu- 5
lcrum erexit et elemosynas sine exemplo magnas
coepit facere , quales neno Regum ante , aut post
ipsum fecit . Et quo tandem ejus misericordia non
pervenit ; justitia per omnes gentes insonuit , et
Hyerosolimis , et in monte Sinai , et per omnem 10
Graecorum terram et Slavorum Regna, et per in-
sulas maritimas Xenodochia et Eclesias extruxit ,
votumque Deo vovit : Quot annis regnaverit , toti-
dem se Ecclesias constructurum , in annos nempe
singulos unum . Deus itaque imperium ejus extendit 15

ad annos 42, quare et totidem is Ecclesias constru-
xit et beato fine vitam terminavit. Sepultus in
Ecclesia S. Stephani Protomartyris in Banysko .
Et cum venisset Agareni, corpus ejus translatum
est in Prisren , qua etiam urbe per Muhametum ex- 20
pugnata , translatum est corpus ejus Sophiam , ubi
hodieque quiescit . ) Сь же Стефань, вѣторын Оурошь
родн два сына : правын сынь его Стефань , нже
Бысть .г. Оурошь ( Стефана крали дѣтаньсклаго Оҫ-
роша третного ) , вѣторын сынь его Коньстаньтень, 25
Нже вь Звечаном градом лежеть светне мошти его .
1316. Въ лѣто 6825 ( 6824 = 1315 , St. XIII , 5) прѣставн
се Милоутинь краль мѣсеца Октомврна .кє . (St.

IX , 3, Гр . 1 ; .ко . , St. VI) .
Вь то жде лѣто ( 1823—1314 . St. XIII ; 5 ; 6827 30
= 1318 , st. IX, 3) выкрали се сынь єго Стефань
.г . Оүрошь слѣПН краль ДѣУАНЬскын н царьствова
.ѳї. лѣть. Сьгради же великын н уьстмын и прѣ-
60 ЛЕТОПИСИ
извредным , оукрашенын храмь вызнесенна Христова

прѣвысоке ДѣУЛНЕ НДѣже Мошти его лежеть. Сь
же Стефань Оурошь многын СКРЪБИ И ОЗЛОБЛЕННА
(ослѣпление) прѣтрьпѣ оть отьца своего ( Милоу-
тина, то га ослѣпн , а сынь его Стѣфань послѣди 5
оудавн и кь Богоү отнде) наважденнемь (оклеве-
таннемь) маштехы своюю Гръкние Симониде, н
н вь Татарѣ прѣжде быВЬ
вь Цариградѣ дрѣжимь , и
(et rursus ad patrem reductus mutuoque reconciliati
sunt. - Сь Стефань многы скрьби прѣтрьпѣвь вь Та- 10
тарѣ плѣнѣнь БЫСТЬ , ПАКЫ Оть отьца скоєго Мн-
Лоутина ослѣплѣНЬ БЫСТЬ Н ВЬ Цариградѣ послань
БЫСТЬ оть рода своего и земли вь ЗАТОЧЕНИЕ
н пакы отьцємь свонмь призвань бысть , н от тоү-

доу ндоушти емоу н на Овуемь полю СВЕТЫН 15
Микола ОУН Емоу дарова вь урьквы . ПО ОБѣШ-

танню его н тоү урьковь юмоү вьздвижє сь оть-
Цемь проштенне принать. (Itaque Stephanus Rex
III Urosch, vixit (цара бугарског Михаила ) sapi-
enter et Deo gratus , gloriose , tamquam bonus 20
Christi miles et martyr , fuit enim a patre cоеса-
tus in urbe Scopia , et in exilium misus Constan-
tinopolim, et cum fuisset in Ovzepolie , in templo
S. Nicolai, contigit , cum esset in nocturna vigilia
in Ecclesia , ibi comparuit ei S. Nicolaus , et dixit : 25
,, Noli timere Stephane , tui oculi sunt in manu
mea " , et mansit Stephanus multis annis Constan-
tinopoli , et admonuit Imperatorem ne hereticos
in urbe toleret , sed expeleret eos. Contigit vero ,
eum rursus in templo esset Stephanus in noctur- 30
nis vigiliis , cumque coepta fuisset prolegi vita
S. Nicolai, rursus se ei exhibuit videndum S. Ni-
colaus, et donavit ei visum . Stephanus interim cum
ЛЕТОПИСИ 61
non crederet satis se visum recepisse , detraxit
sibi velum, quo oculi clausi erant , et vidit omnem

Ecclosiam; magnas que Deo laudes dixit , nulli ta-
men quidquam dixit, veloque se rursus contexit et
prodigium hoc clam habuit donec Deo placeret et 5

visum esset. Patre ejus ex hac vita decedente,
Stephanus hic regnaturus , oculos suos aperuit et
se devovit S. Nicolao extructurum Ecclesiam , et
progressus versus occidentem, elegantem Ecclesiam
construxit in honorem ascensionis Dominicae, apud 10
fluvium Bistriza, prope pagum Dechani, et exor-
navit eam ornatu inexplicabili , et erexit templum
S. Nicolao, ad dextram partem magnae Ecclesiae) .
1330. Вь лѣто 6838 оуби краль Стефань ДѣУАНСКЫН СЬ
сыномь сконмь Душаномь Миханда .а. Цара бльгарь- 15
склаго на Вельбоуждоү полю и примн моү Бльга-
―
ре (н прими све царство бльгарьско. и примн
Бльгарьско НАУЕЛЬСТВО . - По семь изидеть на-
Хєльника скутьскын глаголемын Мнханль, царь кль-

гарьскын , сь силою многою , глаголю же Та- 20
тарн , Басарабн , сь иными окрѣстѣннмы юзнин , хоте

ВЬСХИТИТН его сЬ ОТЬУьствомь. Сь ЖЕ БЛАЖЕНЫН
оустрымн се прѣмо ємоу на оубывь его въ лѣто
6838 = 1330 на Вельбоуждоу . - Anno 6838 =
1330 exiit Princeps Scytharum Michael czar cum 25

magno exercitu, et cum eo nationes circumpositae, Ta-
tari et Bassarabi , et hos ille ducebat secum ad occupan-
dum regnum avitum B. Stephani Regis; verum ipse
hic czar , nulla re effecta , cecidit infeliciter in eam
fossam , quam fodebat altro ; et cum cecidisset in praelio 30
aduxere eum in Segligovo ubi vitam finivit, et sep-
ulchro datus est in Ecclesia sancti Georgii in pugo
Gorichina. Exercitus vero ejus fusus turpiter re-
62 ЛЕТОПИСИ
diit.) Сь же Стефань третин Оурошь роди два

сына : Стефана прывлаго цара срьбьскаго нже
нарнуѣть се Душана вь лѣто 6820—1312 . Вьто-
рын сынь Оурошевь Симеонь , нже вь грььскон
земли вы градѣ Трикалѣ царьствова, (господьсткова) 5
и тамо коньць приєть. ( Сь же Стефаньоть пръвє
жени роди дка сына Доушана и Доушнцоү -Доүш-
Мана. ― Когда БЫСТЬ ВЬ заточение вь Цариградѣ
Доушица оүмоѣ . Оть вьторе жене третин сынь же
КЬ ГОЬУБСКОн зємлн отНДЕ , ТАМО БЫСТЬ НАХАЛЬННЬ 10
БРАТЬСТВЕНын нже и конЬЦЬ приють. ― Вьторын
сынь его кон поће от
ΟΥ Леванть од грубскоу
Землю и понде вы грядь и прими калоүгєрьство

Н тамо се прѣставн. - Двчаньскын роди два
сына : Доушмана и Доушанок. Доүшмань ОүБО 15

раждають се вь лѣто 6820-1312 и БЫВАЮТЬ
кралемы и т. д. - Genuit B. Stephanus tres

filios , duasque filias . Primus filius Dusman , se-
cnudus Duschan, tertius Simeon. Prima filia Elasca,
secunda Theodora ) . 20
1331 Вь лѣто 6840 Ноемврна .аї. Стефань краль дѣ-

ХАНЬСКЫ КОНЬҮННО ПОСТНӡають оть СЫНА СВОЕГО
сьмрѣть , н сь моүченики равьнохьстне полүүн ( Шаф.

C. St. XIII, 2.) ― По семь же НАВОЖДЕНИЕль да-
ВольскЫМЬ и злыхь сьвѣТЫННКЬ оть сына своего 25
крала Стефана приемлють коньенно вы лѣто 6840-

1331 вь градѣ 2ветани Ноемврних .аї. Аг . 3. )
[Вь лѣто 6844—1335 прѣстави се краль Сте-
Фань одавою МОРУЄННЕМЬ оть сына сво-
его Стефана во градоу Звечаноу на Косовоу 30

полю . Шаф. D. E. G .; Гл. I и XI ; St. XIII ,
3, 4 и 5 . Вь лѣто 68441) прѣстави се НА-
1 У књизи стоји 6944 но ваљада ће бити штампарска погрешка .

ЛЕТОПИСИ 63
прасьно изненадежь краль Стефань Оурошь трьє-

TH , одүлВН БО Єго оу Звечаном градоу ; помрытє
БО СЛЪНЦЕ ВЬ ТЬ ХАСЬ ПО ВЬСОН ЗЕМАн н .1 . урь-
КЬВЬ разроушнше се одь основанна ; хоудо н
страхь за .1 . Дынь. Деч . - Is tunc , daemone 5
instigante multa passus est a filio suo Stephano,
et in arce Decsan conjectus est ab eo in carce-
rem , et multis solicitudinibus tolentis S. Nicolaus
jam tertio se ipse visendum praebuit , et dixit.
,, Para te Stephane ad iter , finies enim vitam 10
tuam strangulatione in arce Dechan" ; quod et
factum est . Corpus ejus transiatum est in mo-
nasterium Dechani , quod ipse extruxerat , ubi
hodioque jacet incorruptum , multaque miracula

et sanitates patrat, odoremque suavissimum ex- 15
halat. ]
1335 Вь лѣто 6844 ( 6854 = 1345 Ar . 3) поставлюють
се царемь Стефань прѣвысокын прьвын царь срьбь-

скын и царьствова лѣть .кд. (.кӡ. St. XIII , 3 ;
.к. Шаф. D Е G ; Деч . Гл. I и XI , St. XIII , 4. ) 20
Сьӡнда же прьковь великоу, храмы светомор арь-
хистратигом Миланлоу вы градѣ Призрѣнѣ. (Reg-
nare coepit anno 6844 — 1335 dictus Stephanus
czar. Subjunxit sibi omnes Graecorum partes , et
venit ad arcem Seres , ibique coronatus est in Im- 25
peratorem . Plurimum Patriam suam illustravit , et
coepti Regnum Serviae ex omni parte ampliare, et
circumpositas nationes subjungavit . Bella multa ges-
sit, vlastelos , seu magnates suos donans pretiosis
opibus ; et constituit aedificare Ecclesiam magnam 30
SS . Archangellorum Michaelis et Gabrielis , prope
arcem Prisren , ad fluvium Bistriza . Et hic ejus
sepulcrum fuit).
64 летопИСИ
1337 Вь лѣто 6845 родн се прѣкраснын Оурошь краль ( царь)

сынь цара Стефана Доушана (is fuit Vrosch IV).
Н ДО ШАНЬ ОУбо раждають се въ лѣто 6820 = 1312
И БЫВАЮТЬ БрАлемь. Ть же достигь грьькие земл
и сню повнноувь подь се . Прѣстоупивь же прѣдѣлн 5

отьць своихь поставлають се самостальномь ца-
1346 ремь вы лѣто 6854 и родн сына Оұроша.
Стефань же царь србскын прѣжде смрьтн своює на
.г . лѣть воюва на Босноу, тако и сь царицєю сво-
єю в сню высоү повнноувь подь се . 10
1352 Per Amourathum , Orcanis filium , Adrianopolis capta
est anno 6860 , ibique imperii sedes posita.

1375 Вь лѣто 6883 разын царь Стефань крала Лауша ма-
Карьскога на Донанстѣ рѣцѣ ; оүзе землю оүгърь-
скоую и мнОГО ОБИТЕЛИ ВЪЗДВИЖЕ по оугьрьско . 15
1355 Вь лето 6863 придоше Тоурьун прѣко мора от срьбы-

скоу землю .
Вь лѣто 6864 ( 6861 = 1352 , гл. X ; 6867 =
-1358 ,
St. IX , у) прѣстави се ( постиӡають коньунном) прь-

вын Царь Срьблемы и Грькомь курь Стефань Де- 20
кемерна.к. (Ark. III ; Ar . 2 : дек. .к. , индик-
тнона І кроугь сльнцоу .кд. , лоүнѣ .ді . — .кд . вь
медѣлю : Шаф . С. St. VI и IX , 3, Гр . 1. Аг . 3. ) н
ондание и плачь оставѣль срьбЬСКОН ЗЕМАН ( н NG
Мала скръбЬ БЫСТЬ. Вь лѣто 6767—1358 прѣ- 25
Ставн се царь Стефань близь Цариграда, коже
глаголють , прѣдѣльнн нѣки вопнють оправлѣнь
БЫСТЬ . - = 1355 ,
Mortuus ergo Stephanus 6864 —
reliquit successorem filium suum Vroschum juvenem ,

et multis juramentis ad fidem eidem servandam 30
magnates (вельможн) suos obligavit. )
1357 Кь лѣто 6865 (6864 = 1356 , Деч.) поставлають се
сынь его Оурошь царемь (н Бысть гладьма годних
ЛЕТОПИСИ 65
Н ВЬСЮДОМ БЫСТЬ НЕСОГласне , непокорьин влада-
тели своємоу цароу, и бысть царь само титоү-

ломь . Деч. ) и царьствова зї. лѣть . Оүрошь же не
родн сына Н кь томон оста Безродна лозата.
Igitur anno 6865 imperabat juvenis Vrosch. Im- 5

perans is , extruxit Ecclesiam in honorem natae B.
V. in Scopia ; ejus vero mater aedificavit Ecclesiam
in Nigro Monte, supra Segligovo.
1358 Вь лѣто 6866 по сьмрьтн цара Стефана бысть гладьна
година вь вѣторою лѣто царьства Оуроша цара. 10
1359 Вь лѣто 6867 ( 6866 = 1358 , Aг. 3 ; 6868 = 1360 ,
St. XIII , 4 ; 6869 = 1371 , St. IX , ß, St. XIII , 5. )
навождениемь Грькь прѣядоше Тоурьун (прѣнде
царь Моурать — Отмань) прѣко мора (н нахєшє прн-
MATH сръбскоу землю) и примише Калиполѣ и 15
Матн
Бродь и приѣше многын стралы кь западок, вы
третне лѣть царства Оурошева. Ноть толѣ сьтворн

се сьмо штєнню велию и пагоуба по мѣстѣхь хри-
стнаньскынхь . Быше же и троусн велици по зем-
лахь. 20
1361 Вь лѣто 6869 (6870—1362 , Шаф . Е. G. St. XIII,

4 и 5) оуби царь Отмань (оубише Тоурин) снажь -
нога витеза (храброга) Момунда конводоу пернторь-
Скога и прими Пернторь мѣсеца августа .кг.
дѣнь (априла .кг. , St. IX , у ; априла .к. Деч.; сек- 25

темерни .кг. St. VI . )
1371 Вь лѣто 6880 оуби царь Отмань ( Оубише Тоұрьцн)
крала Влькашина и деспота Оүглѣшоу ( н Гонка)

на Марнцѣ рѣкѣ въ Македонии сектємврна .kѕ.
(.к. St. VI) и прими Дѣнополѣ ( 6882—1373 сепь- 30
темькона .s . , St. XIII , 4 ; 6879 =
— 1370 сєьтємь-
брна .ks. , St. XIII , 5 ; сепьтємьбрна .kz. St. IX , B ;

6870-1361 сепьтемьерна .кѕ. Шаф . Е, Гл . І ,
66 ЛЕТОПИСИ
Х и ХІ , St. XIII , 3 ; — Сне лѣто -- 6879 =
1370 краль Влькашинѣ и деспоть Оүглѣша оү-

БЫЕНН Быше вы Македонни оть Тоұрькь на Ма-
онцѣ рѣцѣ мкон тѣлесемь нхь необрѣтено БЫТН

сепьтемьона .ks. , St. XIII. 2. - Вь лѣто 6870 5
погыбоше Мрьнавунѣ . Лет. 25. --- Anno 6881
Vucasinus , gloriose colligens magnates ducesque

Serviae, et exercitum florentissimum ad 70 millia ,
cum agarenis bellum suscepit , praeliumque iniit
prope fluvium Mariza, prope Adrianopolim , ubi et 10
alli fluvii confluunt . Exploratores dixere , quin et
allii, non fuisse illic plures Agarenos quam 4500

cum ita Deus permiserit, ut Turcae Serviis cladem
ingentem afferent . Haec nempe fuit violatae pacis
poena . Illic fere totus exercctus aut ferro aut vi- 15
vus fluviis haustus est , nonnulli etiam in captivi-
tatem abducti sunt, adeo , ut ab exercitu 70 mil-
lium pauci admodum remanserint, qui et ipsi , justo
Dei judicio , periere . Quod nisi Deo permittente vol-
lenteque , vix potuisset fieri , ut adeo pauci (nempe 20
Turcae) florentissimum exercitum delerent . )
Вы лѣто 6880 прѣстави се ( оумрѣ , - постизають
коньць) царь Оурошь мѣсеца декемьерна вЬ ҮЄ-
терьтька н царьствова.ї. лѣть. (Вь то жде лѣто
― 6879 = 1371 - прѣстави се царь Охрошь 25
Декемьерна St. XIII , 2 : Вь лѣто 6870—1361
прѣстави царь Отрошь Декемьерній .ѳ. Шаф. G.
Гл. І и ХІ . - Прѣстави се Оурошь Детн (?) .
Давид . у Лет . м . срп . књ . 12 ) .

[ Вь лѣто 6870 = 1361 оуен Влькашинь Мрь- 30
нахевика цара Оуроша.в. декемьбрна мѣсеца.
Деч. Вь лѣто 6870—1361 оубише Мрьна-
Выхевики цара Оуроша младога нь семоу преста

ЛЕТОПИСИ 67
и ськоньха се царьство сръбЬСКОЮ. St. XIII. 3.

- Вь лето 6868—1359 прѣстави се царь Oy-
рошь ИЗГОѴБН га краль Влькашины от Призѣ-

ноу. St. XIII , 4. — Сь Стефань Доушань родн
сына Оуроша . Вь лѣто 6865—1357 выцари се 5
сынь его Оурошь. Мало царьсткова еште младь
Сы ӡѣло , Н ОТЬ Боларь МрьнавьУЄВНЫЙ ОүБНЕНЬ

БЫСТЬ ДЕКЕМ Брна .в. Шаф. D. Вь лѣто 6870 =
=
1361 оуби слоуга цара Огроша повеленнемь

крала Влькашина. Н вы то лѣто выкрали се 10
краль Влькашинь. Нвь то лѣТО ОүБНЄНЬ БЫСТЬ
оть Отмань- БЕГА , Н ДЕСПОТЬ
деспоть Оуглѣша на рѣцѣ
Марнцѣ сепьтемьбона .s. Дѣнь прими Дрѣно-

полѣ. Магарашевићев лет . у Лет . м . срп . књ.
16. - Сь же Безаконын Влькашинь и Оуглѣша, 15
нже сътворише тоже и выспрнеше . Н ОБОН по-

гыбоше ВЫ
ГЫБОШЕ вы Македонии на Марици , вы пєтькь , на
НОАНА БОГОСЛОВА сепьтемьбрна . кѕ. въ лѣто 6880 =

1371 ; то жде лѣто вы кою Оурошь . Шаф . С. —
Ноудрыжаше науЄЛЬСТВО Три братєньун : Оү- 20
глѣша и Влькашинь н Гонко воевода. Н раз-
Дѣлнше СРЬБЬСКОѴЮ ЗЕМЛЮ На .г. честн . Н пра-
вимы соудомь кожнимы прѣданнемь вьскорѣ быше
вь роуцѣ Безаконынхь Тоурькь. Ноть инхь оү-
БНІЄНН БЫШє . Шаф. D. Вь лѣто 6870 = 1361 25
Оуен Отмань крала Влькашина и деспота Oү-

глѣшоу вь Македонии на Марнун сепьтємьерна
.s. (.si. Шаф . Е. Гр . 3) и прими Дрѣнополѣ.
Шаф . D. G. - Hic Vrossh in veritate gratiosus
erat optimusque Priceps , et dignus admiratione, 30
senum tamen consilia rejiciebat et juvenem am-
plectebatur , itaque sicut Roboa , vel ut viciniores
dicuntur , sicut Michael Bulgarus Imperator, a
5*
68 ЛЕТОПИСИ
suo servo Basilio perditus est, quem audiebat

spretis caeteris ; sic et Vroschium juvenum con-
silia perdidere. Igitur, anno ejus Imperii XVI
elapso , ostenderunt se violatores juramenti , tam
sancto facti, Proceres . Vucasinus igitur ab eo 5
factus dignitate despota, imo et coronatus ab eo ,
qui tamen ipse ad extremum Vroschium avito
Imperio aeque ac vita exturbavit . Hunc itaque
Imperatorem occidit Rex Vukasinus et Vgliessa
despota et Goiko. Et Imperium servicum in 4 10
partes partiti sunt . Hunc nominarunt Regem ,
illum Caesarem , alium Despotam , quartum kne-
sium . Praedictus ergo Vrosch finivit vitam in
medio Regni sui cum Imperio , magno luctu re-
licto Patriae universae, nullo quippe relicto hae- 15
rede occubuit . Sepulchrum ejus prope arcem Pe-
tricha , in templo B. V. assumptae supra Nerodi-

mye. Post tempus aliquod cum se prodigiis
ostenderet clarum, reliquiae ejus levatae sunt ex
sepulchro et venerationi expositae , usque hodie 20
oderem amoenum exhalant et praebent sanitates
accedentibus cum fiducia].
- 1373 , Ark. III , St.
Вь то жде лѣто (6882
ХІІІ , 4) прими , нахєльство (прѣє скиптьро) СрьбЬ-
ское кнез Лазарь н
Н БЫСТЬ господинь Срблѣмь. 25
Но трн крали БЫСТЬ СРЪБЬСКА ВЬ то врѣмє : оу Прн-
Зрѣном Лазарь, оу Босин Стефань Тврьтко , ок
Прилепь Марко Клькашнновь .
Кь прѣжнимы вызвратимы се (кь родословню Нема-

инномь) , 30
Сынь же великлаго жоупана Стефана Немане, Вль-

кань Велики КНЕДЬ, БРАТЬ ПРЕОВѣНУЛНОмоу кралю
Стефанок и Растьком , нареченомь светомь Савѣ ;
ЛЕТОПИСИ 69
сьн же Вльк (ан) ь родн сына Динтра жоүпана, нже

Бысть инокь , нареченын Давидь монахь. Сь же
Давидь сьянда урьковь ( чьснын храмь) светою Бо-
готвление Господнѣ на Анмоу въ мѣстѣ Брода-
рекѣ (близь рѣке Анма южє єсть светлаго моүҮє- 5
инка Георгна , названа Гегриєвьске стльпове . Деч .
-- Влькань же родн.в. сына : Дмитра жоупана иже
БЫСТЬ Ннокь наречєнын Давидь монахь н Стефана .

Сьянда же Стефань прьковь оу Морахн храмь оуспѣ-
нна прѣсветне Богородице . Hic Vlkan , magnus 10
knez , genuit filium. Stephanum , magnum knezium,

acdificavit multas elegantes Ecclesias in honorem
assumptae, in Moracsa in sylva , dicta Budimnye,
ubi quiescit illius corpis integrum. Stephanus genuit
filium Dmitra supanum. Dmitra factus monachus , 15
dictusque David . Stephanus aedificavit etiam Eccle-
siam Epiphaniae ad fluvium Lima , in urbe Broda-
revo. ) Сь же Дмнтарь родн сына Вратька, нже
БЫСТЬ ВЕЛИКЫН кнеӡь . Сь же Кратько роди сына
Вратислава (Кладислава) , еже БЫСТЬ ТАСТЬ кнеӡoy 20
Лазарок. Сь же Вратиславь (Владиславь) роди дьштерь
Милицоу, нже бысть монахны Нүгенна. ( Сь же
Вратько роди .В. сына , Вратислава и Милослава
(Мослава) . Сь же Вратиславь роди дыштєрь Мили-

ЦОУ Н БЫСТЬ Тасть кнеzoy Лазароу, послѣди же 25
БЫСТЬ Євгенна монахнНА. Сь же Вратиславь
роди жоупана Николоу и кнегиню Милицоу и БЫСТЬ

тасть кнез Лазарок. Demetris cum adhuc in
saeculo , genuit filios et filias . Primus filius ejus

Vratko magnus knez , genuitque filios et filias . Filia 30
prima Miliza knyegina , nupta knezio Lazaro. Illa
aedificavit Ecclesiam in Lyubostina , honore B. V.
assumptae , et accepto monachatu , dicta est monacha
70 ЛЕТОПИСИ
Eugenia). Сни же Милица бЫСТЬ ОТЬ ПЛЕМенѣ н

корѣнє (вьноука оть плѣнене — корѣнє) Неманна
(Благохьстивалго Симеона Неманѣ. Вьдана же БЫСТЬ
вь женом великомоү самодрьжыјоу кнеzoy Лазароy
(вь лѣто 6885—1377 ; St. XIII, 5) . 5
Сь же БЛАГОУЬСТИВЫН Н ВЕЛИКын кнезь Лазарь нде

(вь лѣто 6881 = 1373 St. XIII , 5) и вь Нюро-
салимь и вь Свєтоую Гороу Атонскоүю . Бысть же
(отьуьствомь оть града Прилепьца ) ОтЬУьство его
градь Прилепьць , отырь же его Прибыць. Сьянда 10
ЖЕ ВЕЛИКЫ Н ҮСТЬЯН храмь светаго вознесенна
Раваннцоу , ндѣже н мошти ЕГО ПОУНВАЮТЬ . Сь
БЛАГОУЬСТИВЫН кнезь Лазарь ( на вѣньць кралевь-
ства Стефань назва се ) роди два сына и петь

дыштєрн . Првын сынь Стефань нже бысть по па- 15
Дению царьства срьбьскаго келнкын Деспоть срьбь-
СКНЄ земли и зєтьскон страни и помороскон н
БОСЬНЬСКОН , срѣмьском и оугрьскон . Вьторын зовѣ-
мн Влькь Кнєжикь ( вьторын сынь его Влькь Шаф . D.
Е. трети Добривон Шаф . G. Tertius Lazar) . Бысть 20
Влька дѣвьствьныкь, не нике жени. И сего Moy-
сна закла и сестрнунка моу Лазара от Плов-
динок. Прька дыштн Мара нже БЫСТЬ ВЬДана вы
женом Влькоу Бранковнью ( проклєтомом). Вьто-
раю дыштн дана цароу Шишманоу бльгарьскомоү. 25

Третам дыштерь дана от зеток за Бальшоү. Үєт-
врьтам на Оугрѣ за (За) гарєвнка за Цѣлиша. Пета
ДЫШТН ЖЕ БЫСТь выдана цароу Плазиток тоурь-
скомоу (прѣко ноужда одь своюга зета Бран-
КОВИКА Н одь тоуроскога цара н од брата своего 30
Влька. - Прва кон Марна бы дата Влькоу Бран-
ковиком дроуга оу Зетом за Бальшомь , трећа цароу

Шишманот Бльгарьскомоү , уєтврта за Радоула
ЛЕТОПИСИ 71
воведом от Оугре , пета за Загаревићемь Нсце-

лнашемь оүгрьскынмь ; ― уєтврьта дѣшти Дес-
ПИНА ЖЕ БЫСТь выдана цароу Бамӡнток; пета на
--
Оугрѣ за Загареевнкемь на Цилешме; Уетврта
от Оурѣ за Загаревнка Цѣлиша; пета Дана бысть 5
именемь Оливера за тоурьскога цара Патинта.
Прьва дыштерь его Видосав БЫСТЬ дата за
Влька Бранковића, вѣтора дѣшти его Юленя дата
БЫСТЬ за Милоша Обилића; трећа дашти его дата
БЫСТь за цара Шишмана бльгарьсклаго ; уєтькрьта 10
ДЬШТН ЄГО БЫСТЬ дата за Мађара Загарчевића за

Цѣлоуша; пета дѣшти за цара Панзита тоұры-
скога. )
1373. Вь лѣто 6881 прѣстави се великын Гюрогь Баль-

шикь Генвара .д. 15
1374. Вь лѣто 6882 ( 6883—1375 , St. XIII , 2; 6885

= 1377 . St. XIII , 5) . расипа (раӡен) светын
кнез Лазарь жоулана Миколоу оу Оужнуоу нос-
лѣпн его .
1379. Вь лѣто 6887 ( 6890—1382 . St. VI, Гр . 1 , Ark. 2)

ІІІ . ) расипа (раӡбн) кнез Лазарь Раднул Бран-
ковића от Браннуєвоу .
1380. Вь лѣто 6888 (6889 = 1381 . Деч . Ark . III . ) БЫСТЬ

курнопаска.
Вь лѣто 6889 оуби Црепь и Витомирь тоүрьке на 25

Доубравьинун , декемврна .кє . дѣнь . ( Быст Цреповь
БОН НА ДОУБравьинци . Ат . 2 , St. XIII, 2.) .
1386. Вь лѣто 6894 помруЄ СЛЪНЦЕ И БЫСТЬ ТЬМА ПО

вьсен выселенн , генвара .а. ( ноемврна .а. St.
XIII. 4 ― Генвара .г. Деч. ) вь.д. уьсь дѣнє вь 30
паметь светлаго Василна елико н звѣздам , вн-

дѣтн се .
72 ЛЕТОПИСИ
Вь то жде лѣто исходи царь Моурать на кнеза
Лазара и прими Иишь ( н врати се опеть одь

Плочника . - жде
Вь то жд е лѣто [ 6874
-1866
St. XIII , 5] прими царь Моұрать градь Пловдинь
Н БлЬгар
и друге градове грѣчьске и ьске н на Свети 5
градь Иишь , прими (га ) , и плѣин [ пороби ] много
Бльгарьском , землю ; Деч . Шаф . D. Е. G. Гл. XI,
St. XIII , 4 , 5. → Вь то жде лѣто нсходи царь
Моурат на Плочникь оу Топличок . Аг. 2 - Anno
6894 exit Murath ad Plotchnih , et occupat Nissam . ) 10
1387. Вь лѣто 6895 побѣже царь Моурать непрѣдь кнеза
Алӡара ( побѣже царь Мурать и кнець Лазарь) оть

Плочника нь (на) Топлице .
1389. Вь лѣто 6897 кѣсть жЄ СЬННТНЄ (БОН) на Косово .
Тоу побыбе Царь Мурать и кнезь Лазарь, оть 15
него же Блаженын коныць приють нЮННІЙ (нюлна,
Гл . XI) .єї. дѣнь. (Бысть БОН КНЕЖН На Косо-
Воусь Амоуратомы мѣсеца HIONHI .єі . дынь, н
Амоурата оуби Н САМЬ БЛАЖЕНОЮ КОНЬҮННоу оть

Тоурька прими . Аг . 2 CHIC ABTO [ 6897 = 20
1389] мѣсеца нюнна .єї. дѣНЬ СВЕТЫН КНЕЗЬБОН

створн на Косово н Амирок оУБН и самЬ ОТЬ ИНхь
паде и тогда плачь и риданне . St. XIII , 2.
Бысть БОН НА Косово и ПОГыбе кнез Лазар н
Амократь нюнню .єї. и царьствова лѣто .zi. St. 5

――
IX, в. Бысть Бон кнеза Лазара на Косовоу
нюина.єї. Н царствова .зї. лѣть . St. VI . ― По-
Гыбе кнез Лазарь на Косовоу мѣсеца нюнна .єї.

Дынь, Видокь дынь , царствова же лѣть .зї. Гр . 1
Шаф . С. Бысть же сьражению и съинтню на 30
Косовог кнезоу Лазару и цароу Моұратоү. Н тоқ

погыбе царь Моурать од Милоша Обилића, и кнезь
Лазарь на Косовоү .єї. нюнна мѣсеца . Н царьст-
ЛЕТОПИСИ 73
Вова кнез Лазар лѣто .zї, а Моурать.нї. Деч .

-
По врѣменн пакы приде царь Мокрять сь
множьствомь Агарань , ако нѣсть моштно нс-
Үнсантн . Н тогда оуен кнеза Лазара на Косовоу,

н онь ОКЛИНН ПОГНБЕ оть рабраго конводе Мн - 5
ЛОША Мѣсеца нюнна .єї. дѣнь оть сьӡданны мура
692 [ 6997 ] года, оть рожьдьства Христова 139

[1389 ] года, и царьствова кнець Лазарь .zї. лѣть
а Моурать нї, лѣть. St. XIII, 5. -
— Вь лѣто 6900
БЫСТЬ БОН , Велико крвопролитне и пОГЫБЫЛЬ На 10
Косовоу. Тоу погыбе великын господинь кнезь Ла-

зарь, Юга Богдановићь , Милошь Омилевнћь , Moy-
снѣь Степань , Милань КосануНѣь и много храб-
рынхь витезовахь н господе тоу по`нбе ; а Воукь
Бранковићь побѣже соу .Z. Tисоућь конске , ноу- 15
Унин невѣроу свомоу господином кнезом Лаӡapoy.
Н тада погыке царь Моуріть , оуби га Милошь рок-
комь свономь оү царевоу тамкороу, и многь тоүр-
ске вонске погыбє мѣсеца нюнна . єї. день . St.
XIII , 4. ― Вь лѣто 6899 погыбе кнез Лазарь. 20

Лет. 25. Anno 6897-1389 justo Dei judi-
cio , magnates Servici frequenter infortunati fieri
coeperunt . Eodem anno 1 Januarij obscuratus est
sol , et vere adventante venit adversus Serviam
Omar Amurath, filius Orchani et coepit pugnare 25

cum Lazaro, et cecidit ibi Amurath , gladio ser-
vico ocicsus
ocicsus a Miloch. Regnavit Amurath 60
annis et post ipsum filius Bajazet, qui bellum
incoepit cum knezio Lazaro. Voivodi ergo , knezio
infideles facti, fugere, Vuk Brankovich et alii. 30
Knez Lazar videns eorum infidelitatem, et ipse
fugam arripuit, fugientem vero unus ex hostibus
coepit et ictum feralem ei impegit , quo accepto kne-

74 ЛЕТОПИСИ
zius exclamavit : „ Foederis icti violatio me depre-

hendit " , et ibi finem vitae accepit 15 Juni . Cor-
pus ejus collocatum est Pristinae in templo ubi
circa annos duos et menses octo sepultum mansit.
Post hoc tempus Miliza, uxor ejus , dixit filio 5
suo ut corpus Lazari trarsferatur ex Pristina . Cum
ergo id agerent , repererunt , aperto sepulchro , cor-

pus integrum et odorem amoenum exalans. Tran-
slatum est itaque per Milizam conjugem et filium

Stephanum, ad monasterium ab ipso extructum 10
Ravaniczae ad Ecclesiam ascensionis , ubi hodie-
que visitur . Imperavit knez Lazar annos XVII .
Fuit hic knezius ex urbe Prilaz , et pater ejus
Pribaz , qui misit Lazarum filium ad Stephanum
Imperatorem ad obsequia , qui dedit ei conjugem 15
Milizam ex sanguine Nemanico).
Вь то жде лѣто прие НАУєльство ( царьство) СрЬБЬ-
ское ( одеспотн се ) Стефань (а тоурьско Блазить)

сынь великаго кнеза Лазара и БЫСТЬ ВЕЛИКЫН
деспоть н царьствова Ан. лѣть. Приведена же 20
БЫСТЬ ГОСПОЖДА его оть града Галата (Галата Ца-

циграда), дѣшти Каньтакоузина Палеолога, име-
ноуєма Госпожда Юлаха (Елена) . Син же БЫСТЬ
- Н БЫШЕ
БЕСПЛОДЬНЫН (СНА ЖЕ БѣШЄ неплодна;
БЕСПЛЬДИН . - Бысть сь [ Стефань] праведань н 25
БОГОБОМЛЬНЬ , а ЖЕНА моу госпожда Бѣше од
града Галатан, ААН БЫШЕ НЕПЛОдынын) . Сь же гос-

подинь Стефань сьӡнда великын и частьны храмь
светоую тронцоу Манасне на (ad fluvium) Ресавѣ
(сьшествие светлаго доуха именуютена Рѣсава 30
нан Манасна) .
1393. Вь лѣто 6901 ( 6903—1395 , St. XIII , 3. ) примн
царь Плазить (приеше Тоұрын) Трьновь градь

ЛЕТОПИСИ 75
и дроуге градове мѣсеца нюлна .зї. дынь , уєтерьто

лѣто деспотьства Стефанова (Anno 6900 = 1392,
tertio anno regni sui , Bajazet filius Amuratis mo-
vit [exercitum] adversus Bulgaros et accepit urbem
Ternovo , et reliquas circa eam positas). 5
1394. Вь лѣто 6903 ( 6905-1397 . St. XIII , 2) РАЗН
Мируєта воєвода влашки (Оугрьунћь) цара Пат-

ӡнта на Ровинахь, и тоу погыбе Марко Кралевићь
Костадинь Жеглиговь, Андрей, Драгашь и Ком-
нень (Деч.) октомврны .ї. (Преге Блазить НА 10
Влахе и погыбе Марько и Коньстаньтинь . St. VI .
Погыбе Блазить на Власѣхь и сь инмь Марько
Кралевикь и Коньстантинь. Гр . 1. St. IX , 3.
.... н ток погыке Марько Кралевик , оуен га
Новань Дакманокнѣь, и ток погыбе Костадинь Же- 15
ганговаць н Драгашь су осамь тисоукь вонске
н трн воеводе, кон воювахоу при цароу Памин-
энтоу и Бѣхоу се отьерган оть кнеза Лазара н
слоужахоу Тоурькомь и воювахоу на цареве БО-
ЖНЕ Н На христианьске . St. XIII , 4. ― Сне 20
лѣто Тоурун воюваше На Влахе и краль Марько

и Костадинь погыбоше . Ат . 2 — Movit Bajazet
contra Mircsam Ugrovlachorum voivodam , et debelavit
Mersca Bajazet ad Ravinam et hoc proelio periit
generosus ille Marcus Kralyevich , filius Vukasini 25
Regis, et Constantinus Жеглиговаць filius Despo-
tae Deani Dragasis .
1396. Вь лѣто 6904 разбн Базить царь (разбише Тоурьцн)
Цара (крама) бугърьскаго Жигмоунда на Инко-
полю ( Калиполю . Шаф . С) . 30
1397. Въ лѣто 6905 (6907—1399 , St. XIII , 2. ) погы-

БОШЄ (ӡАГНБОШє) Тұрьцн на Коснѣ . (Оде Мамость
Паша на Косноу и погыбе тамо . St. XIII , 5) .
76 ЛЕТОПИ
СИ
1398. Вь лѣто 6906 ( 6905—1397 St. XIII , 4. ) изгорє

(изгореше Тоурын) Раваница кнеза Лазара за-
Доужбина августа .s. (Вь лѣто 6906 изгоре Ра-
влинца и Ново Брдо . Чт . II) .
Вь то жде лѣто ( 6904—1396 , Гл. XI) примн

Царь Блазить Бьдинь и Инкополе . (Вь то жде
лѣто царь Блазить изведе цара Страцимира одь

Бьдина. Шаф. С. )
Вь лѣто 6907 прѣстави се Влькь Бранковикь (не-

вѣрнын ― проклетн --- ОтрованЬ БЫсть одь Ба- 10
азита) от Бѣльградоу октомврна .s. [ БлагоУБС-

Такын кнез Лазарь дасть дьштерь свою Мароү
Влькоу Браньковнћоу . Родн же сь нєю (сь Вндо-
савомь , дѣштєрю кнеза Лазара) трн сыны : прьвын
сынь Гюргь , нже бысть Деспоть Срьблюмь , вѣто- 15
рын сынь Грьгоурь, третин Лазарь, снихь отьць
Влька отроувень бысть вь Македонне. Бысть же
брать его вь светон Горѣ зовомн Радона , нночь-
ски Герасимь. Тамо шьдь и воздѣнгь мошти и вь
Светоую Гороу. —). 20
ПРВА ПОЛОВИНА XV СТОЛЕЋА
1402. Вь лѣто 6910 ( 6909 = 1401 , St. XIII 5.

6913-1405 , St. XIII , 2. ) цар Демирь татарь -
скын оуби цара Банзита под Ангоуромь нюла

.кө. (.ѳ . St. IX, в ; ― издаде Бо Его Деспоть 25
Стефань . Вь лѣто 6911 бы Демировь БОН
Чт. II) .
И то жде лѣто оухватн ( свеӡа) Деспоть Стефань

Гюрга Вльковних сестрнуншта от Цариградоу.
[ Вь льто 6909 - 1401 воєва царь Блазить сь Сте - 30

Фаномь Лазаревниемь преко мора градь Демирь цара
ЛЕТОПИСИ 77
1
Базита. Ноть тоуду вызвратн се царь Стефань
и савеза Гргоура Вълковика оу Цариградоу, и ӡа-
ТОУН ЄГО ВЬ Тьминцоу , своего же нећака родна
за невѣрьствие . St. XIII , 5. 6910 =1402 .
Imperator Temir praeliari coepit cum Bajazeto. 5
Hoc bello etiam Stephanus Despota Serviae adju-
torio fuit Bajazeto , et vicerunt Stephanus cum
Bajazeto ; conjuncti igitur erant hi duo adeo arcto
vinculo , ut Stephanus sororem suam dederit Ba-
jazeto . Abit proinde etiam cum illo ultra mare 10
adversus Temirum , ubi victus est Bajazet et cap-
tus , capta quoque et Despina conjux ejus . Interro-
gabat vero de Stephano Temir : quis ille esset ,
qui adeo arciter pugnaret ? et intelligens ex Des-
pina hunc fratrem ipsius esse , honoravit eum . Des- 15
pota interim feliciter ex hoc bello abiit Constan-
tinopolim , hacque anno Gjurgia Vlkovicha Despo-

tam in Carigrad seu Constantinopoli captivavit . , et
abiit in Sauromaziam, ubi a magnatibus cum ho-
nore exceptus est, et tamquam caput gentis. Myr- 20
cha voivoda cum aliis , magno affektu cum ad ter-
ras suas comitati sunt; et aedificavit monasterium
ad Ressavam, ut supra dixi . Bajazet mansit apud
Temirum et venendo sullatus est anno currente
videlicet 69141406 die 29 Junii , et imperavit 25
annis XIV, relinquens tres filios , Mehemet Csele-

bium , Musium et Krischium . Post Temirum impe-
ravit Mehmet Cselebia filius Bajazeti , annorum 20) .
―
Прнать царьство Моусна. (Сего лѣта 6909
-
1401 прнать царьство Моусна . St. XIII , 5 ). 30
1
Овде мора бити да је испуштено пешто при преписи-
вању, јер се овај летопис находи у препису Верко-
вићевом у народној библиотеци.
78 ЛЕТОПИСИ
Вь лѣто 6911 сепьтємьбрна .г. (августа .ла. St. VI )

оукраде Родопь ( Радоль - Дакь , St. XIII, 4.
Єдронь, St. XIII , 5. ) Гюрга Вльковика (Дес-
пот ) нь соужьньства от Цариградоу (Голаћанимь,
Деч. ― Hoc eodem anno - 6910-1402 -in 5
Rodope suffocatus est Georius Vlkovich, ex capi-

tivitate Constantinopolitana [ rediens] ) .
Нто жде лѣтО БЫСТЬ БОН Деспотовь сь Тоурырн
и сь Гюрьгємь Вльковнкемь на Триполю (Дрѣ-
нополю ) ноемврна .ка. (.к. Гр . 1 , St. IX. 3. — 10
Н то лѣто разби Деспоть Стефань цара Моусню
на Дрѣнополю -- in Tripolio infra

Триполю
Grachanizam ноемЬБърни .ка. - Раӡби Moy-
сна Стефана на Триполю . St. XIII , 5) .
Н вь то лѣто ( 6912 = 1404 , St. VI . Ar . 3. — 6916 15
= 1408 Ark III ) плѣнн Деспоть Стефань Снть-
инуоу на Косовоу .
На лѣто ожени се Стефань Лазаревика оть града
Галата , дѣшти Кантакоузина Палеолога .
1405. Вь лѣто 6914 (6915—1406 . Гр . 1 , Шаф. С. St. 20
VI . Ar . 3. — 6916 = 1407 , St. XIII , 2.) прѣставн
се госпога кнєгний Милица , матн Деспота Стефана

(conjux Lazari) , зовома ннотьскын күра Єүгенній,
ноемьбърна .аї.
1406. Вь лѣто 6914 прѣставн се Никодимь Грьѵьнкь на 25

рождьство Христово . St. VI .
1408. Вы лѣто 6916 ( 6914 = 1406 . Гл. XI, St. XIII 3.
-
6915—1407 . Давид.) ськоНЬҮЛ се ( прѣставн
се) Грыгорь Вльковикь, брать деспотот Гюргю
Марта ·дї. (Гргоурь .г. сынь Влька Бранковика) . 30
Вь то жде лѣтО БЫСТЬ злат зима . (Вь лѣто 6916

БЫСТЬ ЗА ЗНма, и снє лѣто бысть Влковь плѣнь.
Чт . II) .
ЛЕТОПИСИ 79
1409. Вь лѣто 6916 ( 6919—1411 St. XIII 2) . нюна .а.
плѣннше Тоұрын сь Влькомь Лазаревниемь СрьблЄ

(Плѣмн Влькь .В. сынь кнеза Лазара ― Влькь Кне-
ЖНКЬ - сь Торьци Срблю - СРЬБЬСКОМ землю ) .
1410 Вь лѣто 6918 ( 6920—1412 , St. XIII , 2) . нюнна 5

.s. (.ri. , Ar . 3; ― .с . , St. St. XIII, 5 ; --- НЮАН
.s. St. VI , Ar. 3; - .ѕї. Гл. XI , мант .єї.;
St. XIII, 2.) закла царь Моусна Влька Кнежнка
(Кнежевика - Лазаренка) н Лаӡара Вльковска
сестрнунка моу, брата Гюрьгева от Пловьдинок. 10
( 6918 = 1410 . Vuk et Lazarus cum Turcis popu-
lantur terram Servicam fratris sui Stephani Despotae.
Illi ergo adduxerunt Turcas adversus Serviam, et spo-
lia innumerosa abstullerunt ; verum et ipsi periere,
accepta enim mercede suorum factorum , interfecti 15
sunt in resurrectione Christi . Sed et sororium frat-
ris Georgii in Plovidna , Mussja ille occidit , 6 Julij .

Narratur , quod cum non haberent fratres illi re-
ligiosum virum qui eos expiaret , idcirco eos invi-
cem divisos precatos Deum esse , et ita capite ple- 20
xos , post unum annum transactum [adeoque 6919
= 1411 ]) .
1411 Вь лѣто 6919 ( 6918 = 1410 , Гл . XI , Деч.) нюнна
( нюлны , St. VI , IX ß , y , Ar . 2 , Деч . ) . є . ( нюлна

.ѳї. , St. XIII , 4 ) оудавн царь Моусны брата си 25
—
(Mehmed ) Уалапню ( Уелебню Моую posteaque
imperavit Mussia tres annos ) .
1412 Вь лѣто 6920 (6921 = 1413 , Аг. 2) генвара .ї.

дог (ходн) проклетн царь Моусны подь градь
Ново Брдо и не прими га. 30
1413 Вь лѣто 6921 царь Моусны разби деспота Стефана

НА ВРЬБЫници , и расипа Кроушевыць и Петроүс н
80 ЛЕТОПИСИ
Сталакь и Коприань и Скопне и друге градове .

Н БЕЗЬ УНСЛА множьство рода христианскаго окн
САБЛОМЬ (Н2СҮЄ ― ПОКЛА И НИГОүБН) .
Вь то жде лѣто ( 6922 ± 1414 , Аг . 2) Моусніх расон

Бльгаре и прѣсели априла .кг. 5
Вь то жде лѣто (6922 = 1414 , Шаф . D. Е. Гл . XI ,

Деч. Ark . III) .ї . ( .є . Ar . 3 , St. VI) нюлна ( ню-
ина .Є . Гр . 1) загыбе царь Моусних оть БРАТА
Соултана КришУНЕ И ОТЬ ДЕСпота Стефана Лaza-
ревнка на рѣцѣ Нскороу подь Копрытнемь. (Or- 10
Дави Кришуна брата Моусню на Искъроу нюдню
.с . , St. IX, В. Вь лѣто 6923-1415 царь Moy-
сна погыке . St. XIII , 2) .
Н то лѣто оцарн се Кришунх.
Вь лѣто 6922 октомврик .кг. доге Гюрагь нь 15

Солоуна града .
Вь то жде лѣто прѣнесоше госпождоу деспотнцоу

Юленок оть Солоуна деспотоу Гюрью вь жено
декембрий .кѕ. Вь то жде лѣто ожени се Гюрьгь

Вльковикь - (Вь лѣто 6923 - 1414 ожени се 20
господинь деспоть Гюрьгь Декемврна .кѕ. Ar . 3) .
1418 Въ лѣто 6926 ( 6927 = 1419 , Ark . III ) сьӡдана БЫСТь

Ресава . (Оуселише се от новом лавром Ресавоу
светые Тронци)
1419 Вь лѣто 6927 феврара .д. (многарна .а . Деч ; .ла. , 25

St. IX, 7, St. XIII , 5 ) оүмрѣ Мирьха (Мирьуєта
господинь Влахомь) коевода влашкын . (Вь лѣто
6926-1418 прѣстаки се великын воевода огрьо-
Влахинскын Ноань Мирота Генвара .ла. , Аг. 2 ,
ноемьерна ла. , St. XIII , 4. — Вь лѣто 6928 30
постигають сьмрѣть вонкодоу Мирьтоу , St. XIII , 2) .

ЛЕТОПИСИ 81
1421 Вь лѣто 6929 ( 6927 = 1419 Гр . 1) Августа .єї.

плѣнн Влахе (землю влашькоү) соұлтань Коншуна .
1422 Вь Aто 6930 ( 6929 = 1421 , Ar. 2 ; 6931 = 1423 ,
St. XIII , 2 ) априла .кн. ( .kz. St. VI) оүмрѣ Бальша

господинь Зете . (Прѣстави се цєтьскын господинь) . 5
И то лѣто (6929 = 1421 , Ar . 2 ; 6931 = 1423 , St.
ХІІІ , 2) погыбе ( оүмрѣ) соультань Кришуна Ню-
лна.в. (.в . St. VI) .
Вырарн се сынь его Мократь .
Вь лѣто 6931 сепьтемьбрию .zi. (6927 = 1419 мноу- 10
арна .ка . Ark. III) оүмоѣ царь бльгарьскын Конь-
СТАНЬТИНЬ.
Вь то жде лѣто (6930 = 1422 , St. XIII , 5] доходн
деспоть Стефань Лазаревнкь подь Скадарь и не по-

ЛОҮҮН НИШТО. 15
1425 Bь ARTO 6933 ( 6932 = 1424 , Ar . 3 ; 1434 = 1426 ,
Шаф. С. ) априла .дї. прѣстави се госпожда Мары
Вльковица , сестра деспоток Стефаноу, и матн
деспотоү Гюрю .
1426 Вь лѣто 6934 ( 6933 = 1425 , Деч ; 6935 = 1427 , St. 20
IX, у) ходи царь Моурать подь Кроушевыць н

плѣнн (поробн) Срблю .
1427 Кь лето 6935 ( 6936 = 1428 , St. XIII , 2 ) HIOAHIA
(нюнна, St. VI , Гр . 1 ) .ѳї. (.нї. , St. XIII , 2 ; .н.
St. IX , 3) прѣдь Наннѣмь дьном вы пєтькь ветерь, 25
свитаюштон соуботѣ , прѣстави се благохьстивын
господинь Срьбѣлѣмь и высѣмь странамь подоу-
навыскынмы деспоть Стефань Лазарєвикь вь градѣ
Бѣльградѣ и болАНЬ БЫСТЬ .Г. Лѣть оть ногоу, го-
сподинь Срьбовь. Н ГОСПОДЬСТвова лѣть .лн. ( .лв. 30
St. IX, в ; лө . , Гр. 1 ) , и многь плать СрьклЄМЬ
(родок христианьскомом) остаВН , АКО БЫТН Ємоу
Безплодно и остави землю безь главе . Н вьроүүн
82 ЛЕТОПИСИ
Землю СЕСТРНУНКю своюмор Гюргю Вльковнью (за

што не имею рода, векь нмагаше сестрикх Гюрга
Вльковнки , те остави на нега землю свою да люмь
ОБЛАДА. . . Quando Amurat populatus est Serviae
terram quinto anno regni sui , tunc Despota Serviae 5
Stephanus dolores pedum passus est, multo acer-
biores quam antea, ideoque vocavit nepotem suum
.... Et eo die quo obiit , fuit Belgradi tempestas
horrida et inaudita ; tenebrae quales nunquam antea ,
incubuerunt adeo , ut per omnom Serviam esse vide- 10
retur ; quae tenebrae ut transiere , lux adeo invida
apparuit , ut omnes admirati sunt) .

1428 Вь лѣто 6936 6935-1427 , St. XIII , 5) одеспотн се
Гюрьгь Вльковикь и бысть вѣторын деспоть великын ,
и царьствова.кө. (.ѳї. St. XIII , 4) лѣть. Сьн Гюргь 15
деспоть родн .г. сыны сь соүпроугою своєю Юрн-
кою госпогӀомь ин дышерн .в. Прьвын сынь его
Грыгорь , кторын Стефань , третин Лазарь , прва
дьштн єго Мара, нже Дана бысть вы женоү узроү
Тоурьскомь Моұратоу. Н испроси Марна оть пара 20
Мократа землю кодь Солоуна позаради унтлоука
н то даде , н
Манастиремь , и Н до
ДО ДЬНьсь содрѣжать
манастири светогорьскын н сь тимь окърмлѣннє
имѣють . Вьтора дыштн єго дана бысть оү Нѣмцє
(на Оугрѣ) за Орхнана кнеза (крал ) нѣмьчьклаго . 25
Н тьн сыновн деспотови поГІОШЄ за сестромь оү
походе ноздрыжа нхь царь Моурат , зеть инховь ,
Грогоура н Стефана, и царь нихь оба ослѣпн ( н
NHMA OҮН НŽвадн).
Вь то жде лѣто ( 6937—1429 , Гл . Х ; 6935 = 1427 , 30
St. XIII , 4) отьвржє сє Юрємна оү Голоұпыҭоу
и даде га Тоурькомь (н даде се Тоурькомь на
их слоужбоу) , и плѣннше Браннуєво декемьерных
ЛЕТОПИСИ 83
― ноемьерн .А . дѣнь , St.

.а . (.в . Деч. St. IX, y ;
XIII, 4) .
1430 Вы лото 6938 генкара .а. понедѣльникь оупали се

Цѣхь средьникь нже ... (То жде лето - 6939 =
- 5
1431 оупали средьникь нжь от Запланнию) .
Вь то жде лѣто (6939—1431 , Гл . Х ; 6942 = 1434

St. XIII , 5 ) прими царь Моурать (прнеше Тоұрын )
Солоунь по силѣ марта .кө . (.ѳ. , Аг . 3) , вь недѣлю
вѣтьНоу, Н БЫСТЬ МНОГО пролитнє кръвє .
Вь то жде лѣто СЬӡЫДАНЬ БЫСТь градь Смедерево вь 10
третне лѣто царьства деспота Гюрга .
1432 Вь лѣто 6940 ходи царь Моурать на Оугре подь
Брашево .
Anno 6940 venit Murat sub Brassevo . Audiens czar
Murat morteni Stephani , venit adversus Serviam cum 15
exercitu magno, et coepit urbem Crussevacz arces-
que circumpositas, quae se ei subdiderunt. A biit
etiam contra Novobrdo ad Srebrnigrad , verum nil
perfecit , et urgente jam hyeme rodidit. Despota itaque

misit ad eum , Feciales orans pacem pro reliquis 20
quae sibi remanserant . Ille ergo aliqua loca , post
factam pacem , reddidit Despotae. Nec tamen suffi-
ciebant haec mala Serviae, venit insuper et Rex Un-
gariae adversus Belgradum, urbem Regiam illustrem ,
quem locum post pacem factam, ipse Despota tra- 25
didit regi Ungariae ob metum Turcarum. Tunc et
quaedam signe apparuerunt.
Primum signum urbi malum annuntians. Vesperi ,

sera nocte, necdum nobis dormientibus , repente ex
parte altera Savi , quasi strepitus tubum auditus est , 30
isque semper augebatur , propiusque accedere vide-
batur , donec et prope urbem et in urbe ipsa auditus
6*
84 ЛЕТОПИСИ
est . Duravitque id horis tribus , comunisque opinio

erat : quasi exercitus iret contra urbem .
S cundum signum : Imagines volabant ex templo

sursum , in quibus Christus pictus erat , B. V. et
Ivannes. Hoc signum nonnolli in bonum vertebant , 5
sed malum fuit .
Tertium signum : Incubuit urbi quasi ex coelo de-

labens flamma, quae tunc rursus dissipabatur in aere.
Ante haec turbo Ecclesiae tecum dejecit et multas
domos humiliavit , ipsamque domo sovris Stephani 10
spoliavit tecto. Post haec etiam quidam ex portibus
Mysiae veniens , et ipsum tamque fatum fingens ,
(revera autem opera ejus pietatem testabantur) hic
ergo per urbem omnem discurebat noctu dieque flens
amarissime et inclamans : „O
" male ! male ! " et , ve ! 15
ve " Visus is est etiam a Georgo Despota , qui et

ipsi , pro more suo solenni , largam elemosinam
donavit . Atque haec signa pertinebant non solum
ad Belgradensem urbem, verum et amissionem uni- 20
versae Serviae praedicebant. Nec enim diu post , Ser-
viae, Deo permittente, amissa est .
1433 Bь Aто 6941 ( 6940-1482 St. IX , ß, St. XIII , 3)

Нюнных .2ї. вь срѣдом помрьє сльные вы полоу
ДНЄ ( кь УЬСЬ .3. [ .ѳ . ] дьнє) по късен выселѣнѣн (н 25
БЫСТЬ МракЬ НЬ YACE MNоє , кроугь сльоыроү .ке .
лоүнє.S. ) н звѣздамь авлѣшнмы сє ако вь ноштн
Н БЫШЄ Оусовн мноӡн зѣло.

1434 Bь ATO 6942 (6941 = 1483 , Ark. III) AпρHAA .K.
оудаде десьпоть Гюрьгь дьштерь свою Кантакузн- 30
ноу за Орлиха.
Вь то жде лѣто ( 6943 = 1435) декемьконй .si. ( .s.

Ark. III) потресе се землю .
ЛЕТОПИСИ 85
1435 Вь лѣто 6944 сепьтембрих .д. оудаде деспоть Гюрьга

Дыштерь свою Мароу ухроу Моуратор.
1436 Вь лѣто 6944 (6943 = 1435 , Art . III) оумоѣ Радо-
славь Михалевнкь, великын вонвода , генвара .Д.
1437 Вь лѣто 6945 коньул се Калонь Роусот априла.ѕї. 5
-
(quo anno 6944 = 1436 — obiit Calojam Russota
post pascham die mercurij , et corpus ejus allatam
est ad SS . Trinitatem, ubi hodieque quiescit illaesum) .
Вь то жде лѣтО БЫСТЬ ПРИШЕСтвие цара Моурата сь
Власн на Оүгре подь Сибинь , и заѣ пропаде , конска 10
моу махомЬ НЕГЫБЕ А САМЬ отѣує. (Н то лѣто
побѣже царь Мократь исподь СНБИНІЙ) .
Вь то жде лѣТО БЫСТЬ ЗАН понедѣльникь.
Вь то жде лѣто ( 6934—1435 , St. VI , Гл . X) по-
пали Коупровикь Влькашины (попалише Оүгрн ) ца- 15
река (тоурьска) дрѣва подь Кроушельцемь , и разби
Алн - Бега подь Смедеревомь на Годомнню (Годолино )
Аврамовних.
Вь то жде лѣто (6941 = 1433 , St. IX, у ; 6944 =
1436 , Шаф. С. Гл . X и XI , St. VI и XIII, 5 ; 20
Деч . Гр . 1. Ar . 2 и 3 , Ark. III ; 6946 = 1438
St. IX, 3) оүмоѣ Жигмоүндь краль мађарьскын
октомьеона .ї.
1438 Вь лѣто 6946 (6944-1436 , Гр . Гл. X и XI , St.
VI и XIII , 3 , 4 и 5 , Деч. Шаф. С.) царь Моурать 25
плѣнн (разен) Срблю автоуста .а.; плѣнн и попалн
Коучєво и БраннУЄВО и прими градь Борьхь (Боракь,
Борта) и Раваннцоу, и расипа Острьвинцоу (н
танастир Раваннцом) .
Вь то жде лѣто нагорѣ Скопе и въ немь много 30
Доушь сьгорѣ.
Anno 6946 processit Murat adversus Thessaliam , et
Thessalonicam multis diebus obsedit . Thessaloni-
86 ЛЕТОПИСИ
censes ergo, accepta fide incolumitatis , se pacifice

dediderunt. Nec cessavit Murat male agere , sed
processit rursus adversus Serviam cum multo exer-

citu anno XVII imperii sui , et coepit urbem Sme-
derevo, et Ungariam populatus est .
1439 Вь лѣто 6947 августа .s. на Првображение оүбн
Есебегь Авранезовики Новобрыгане на Триполю .
(Ноубише Тоурьун Новобргане на Триполю) .
Вы то жде лѣто ( 6946 = 1438 , St. IX, B; 6948
= 1440 Шаф. С. Гл. X, St. XIII , 5.) прими царь 10
Моурать Смедерево (плѣнн Моурать Коутєво н

прими Смедерево ) августа .ні. (.кӡ. Аг. 2 , априла
.кӡ. Аг. 3 ) , и Ресавоу, и изведе Грьгоура и Томоқ
( н то лѣто свеӡа Гргоура и Стефана, сынокє дес-
потове) , н плѣнн оугрьскоую землю и градове 15
разен .
Anno 6947 Augusti 27 Georgius Despota, filius
Vuki , relinquens dominatus Serviae , fugit ad Un-

garos. Propter hanc causam abiit in Zentam, in-
deque in Bar, et exinde in Dubrovnik. Filii Ge- 20
orgii Despotae fuerunt apud Muratum in Czarigrad .
Hos miserat ad viduam Imperatricem et affinem
Muratum; is enim eos expetierat multis juramentis ,
promittens se illoesos remissurum incolumesque ad
patrem . At mentitus fidem fefellit , et in resur- 25
rectione domini eos ligavit, et misit Dimotichum ,
et inde Coppadociam . Tunc quidam ex familiaribus
rarum consilium dedit, ut eos coecari claudatque;
id quod ipse etiam jussit, et mali consiliari mis-

sum ab opus exequendum sine more misere , ne- 30
fors mandati sui czarum poeniteret . Qui revera
etiam poenitens , misit alium rursus qui alios ex-

coecaret, his vero parceret. Verum qui primo missi
ЛЕТОПИСИ 87
fuerant jam opus perfecerunt , nil itaque mitiora

mandata profuere, quia sero . Itaque amisere ii осси-
los 8 May .
Вь то жде лѣто ( 6946 , St. IX , 8; Ark III . ) МАНА

.6 . оумрѣ на Ковилово краль Алберта (Алиберта ) 5
Маџарьскын .
1440 Вь лѣто 6948 ходи царь Моурать под Бѣльградь,
и не оуспѣ ИНУЬТО (н враты се, не оправи ништа) .
Anno 6948 constitus est in Ungaria rex Vladis-
lay Ledianin. 10
Вь то жде лѣто (6940-1432 St. XIII , 2.) оүмрѣ

Дань воевода нюнна .а. храбровавЬ ДОБЛЬЄствнѣ
на Наманат .
Вь то жде лѣто нӡбише Тоурын Новобрѣдьском
вонском на Макрешоу . 15
Вь то жде лѣто донде деспоть Гюрьгь оть Оугрь
оу Барь н о 7єток.
1441 Вь лѣто 6949 ( 6948 = 1440 , Шаф. С. Ar . 2;
St. XIII, 3; 6946 = 1433 , St. IX , В. ) сьвеӡа царь

Моурать Грыгоура н Стѣпана и Томоу на выскрь- 20
сенню Христово по томь ослѣпн ихь мана .н .
(мѣсеца мана ослѣпн .в. по пльти брата).

Вь то жде лѣто 6949 нюина .ка . ( нонна .кӡ. Аг .
2 и 3 , Гр . 2) вѣторьникь прими Хадомь Баша Ново
Брдо н
и ние (окрастьнє свє) градове сръбЬСКЕ И 25
землю (све сръбьске градове) .
Вь то жде лѣто отиде деспоть нь Доубровьинка
на Оугрѣ .
1442. Вь лѣто 6950 оубн Инкоуль ( Анко) воєвода Ме-
ЗИТЬ- Бега на Власѣхь, марта .ке. ( .к . St. IX 3, 30
- ко . оу недѣлю Ar . 3) Eodem anno 6949 =
1441 - Jancus cecidit Mesit Passam ad Jalov-
nizam in Valachia . Audiens vero Gjurg Despot de

888
ЛЕТОПИСИ
Rege Vlabisslao , de Ragusa venit in Ungariam .

Rex Vladislav inamoratus est in Gjurg Despotam
et studuit ei ferre auxilium malisque eius mederi .
Вь то жде лѣто ( 6951 = 1443 , Аг . 2 ) бысть Ха-

доумь каша подь Бѣлградомь ні сьӡнда град Трь- 5
новь (Трыновьнь , Трьковань) на Доунавоу.
Вь лѣто 6951 септемврна .s. (.в . Гр . 1 , St. IX 3;

- .ке. St , VI) кон Бысть Инкоулоү н Хадомь-
БАШН (РАЗБН - ОУБН ― Анко Хадоум- пашоу)
на Пловинцѣ ( на Пловинує на влашькон зємлн) 10

А Башоу бубн .
Вь то жде лѣто сьведаше Тоурьун (свеза Моурать)

Влада воеводом, и поставише Мирьтоу. Издаде
Басараба и главу юмоу отьсѣтє. Того ради Тоурьцн
плѣннше влашьком землю и Трговиште попалиШЄ . 15
1443 Вь лѣто 6952 наведе деспоть крала Владислава
и Анкоула (Анка) воеводом, и воеваше на 7ла-
тицоу, на цара Мехмеда , ноемврина .г. ( Nzндє
деспоть Гюрьгь сь Оугры - сь крадемы Владис - 20
лавомь н Инкоуломь Доунавь прѣшьдь
secunclum Danubium in Valachiam , et inde in Bul-
gariam на Златнцоу и разби Башоу подь Ин-
шель) .
Вь то жде лѣто разбише деспоть и Инкоуль (раӡбн 25

Анко Анкоуль) Хадомь- пашоу оу Коуновыннун .
1444 Вь лѣто 6952 феркара .аї. оүторыннкь плѣнн тоү

Нзгоуровика и пороби и исѣує Ново Брдо (Н обо-
рише Тоурин Ново Брдо. Вь тождє лѣто плѣнн
его Тауть, и НСБҮЄ ВОНСКОМ СРЬбьскоуна Ситинцѣ. Н 30 .
тоү зимоу погЫБЕ НОВОБРѣдска вонска на Рибарѣхь .
Вь то жде лѣто оүмири се деспоть сь царемь мѣ-

сеца августа .єї.
ЛЕТОПИСИ 89
Вь то жде лѣто ( 6950 = 1442 , St. XIII , 3) дес-

поть Гюрьгь прими опеть Смедерево и Коупиново
и Ново Брдо и высоУ СРЬБЬСкоу землю и државом
(прими опеть Срьблю) и оүлѣте от Смедерево
августа (априла, Аг . 3 ) .кв . (.кг. St. VI. Гр . 1) . 5
Вь то лѣто 6953 октомерна .кв. (.кг. St. IX 3)
погыбе краль Владиславь на Варнон . (Оубн царь
Моурать крала Владислава на Варьновок и плѣнн
—
Бльгарьском землю . Нзлѣзе краль Владиславь
и Мнкоуль вокВОДА И БЫСТЬ БОН ил Варне и ӡа- 10
Гыбе краль Владиславь) .
1446 В лѣто 6955 декемврніх .ні. (.кз.. St. XIII , 3 .

Шаф. D. Ar . 2 Деч .) . донесоше госпожеоу Єлє-
ноу оть Моурне Лазароу, и вЪНУАШЄЮ И СЬНомь

-
деспотьства ( ожени се велики деспот Лазарь 15
Деспотовић Лазарь - H постави се ДЕСПОТОМЬ
СРЬБЫСКЫНМЫ Кралюмь ― декемврна .кз.)
Н потресе се землю два пута.
1448 Вь лѣто 6956 ходи царь Моурать на Моурєю .
В лето 6957 (6956 , Ar . 3) раӡбн Тома крали 20

БОСЬНЬСКОГА Томаша сеньтелькони (декемврних ,
Ar . 3) .si. (.s St.. VI).
Нвь то лѣто прѣстави се епископь кроупьнНУЬКЫН

Мковь мѣсеца октомерна.в . Moritur quoque Exar-
cha et metropolita Grachanski kir Dositheus , et 25
S. Lucas Apostolus translatus est Gachanizam .
Вь то жде лѣто разен царь Моурать (secundo) Ан-

Коула воеводоу на Косово , октомврна .ні, (.н . Аг .
3. - сьтворнше кБОН .Г. ДЬИН , .г. ноштн , секоше
Тоұрын Оугре и Уехе , октомврна . нї. -- Бысть 30
БОН на Сатьянци , царь Моурать и Анкоуль , ок-

томврна .нї. Н оубиюнь бысть Инкоуль) .
ДРУГА ПОЛОВИНА XV СТОЛЕЋА
1451 Вь лѣто 6959 фервяра .д. оүмрѣ (погыбє) царь Moү-

рать и царьствова .ѳї. ( .к. Ark. III ; .кө . Деч . ) лѣть.
По семь же приемлють царьство сынь его Уеле-
пна (Уалапна) Мехмедь , ноұстрымн сє с мно-
гою тисоүштою кон , н свєтын злати Цьриградь 5

приемлеть, и телеса светынхь много съкроушн вы
1453 лѣто 6961 мана .к . выторьинкь. Прѣжде того
примортна априла .. паде слана высоудоун

ОУЗЬНОБИ КЬсоу землю . (Кь лѣто 6951-1453
примн царь Мехмедь бегь Цариградь оу Коньстань - 10
тних цара грѣхьсклаго
[ оть Грькь] и тоу бысть
НЗАНТНЕ КРьвь Грауские , - Ta . XI , X, St. VI ,
IX 3, XIII 3 и 5 , Ar . 2 и 3 , Шаф. G , Гр . 1;
-6963-1455 Шаф. D. E) .
1452 Вь лѣто 6960 прими царь Мехмедь царьство и 15
сьагради нови градь выше Цариграда .
Вь то жде лѣто врати Мехмедь царь Топлнцоу н
вратн деспотоү Гюрьгю сынове юго HZ cоужь-
НЬСТВА Грьгоура н Стефана ослѣпленн.

1454 Вь лѣто 6962 нюлны .л. прими царь Мехмедь Бегь 20
опеть Топлнцоу и плѣин Срьблю и расипа Острьен-
уоу н плѣин до Смедерева и 36ѣГЬ ОМОЛЬСКЫн .
Вь то жде лѣто Мехмедь царь плѣин Радиха бль-

гарьскаго воєводоу оу Софин . 25
Вь лѣто 6963 октомврии .г. оухвати Анкоуль Фе-

ризьбега (Фернӡь-кеговика) ок Кроүшєвьцоу , н
СкоБаликь оуен Тоурьке оу Банє , септемврик .кд.
окторьника . По томь ноемврна .ѕї. ПриГЕ БАША

на Киселине (ПЛѣИН БАША Кисилинок) и Николоү 30
Скокалика оухвати, И БЫСТЬ плѣноу многоу. ( 6962
= 1459 , Ar . 2 ; 6952 = 1444 Ark. III) .
ЛЕТОПИСИ 91
1455 Вв лѣто 6963 нюнна .а.

.А . на покладе примн царь
Мехмедь Уалапна градь Ново Брьдо , и поГЫБЕ
Петарь Ковачевика под Срѣбрьинцомь вь Босин одь
Дмитра Радоевнкіх мана .є . (.s . Гл. Х) . Та же Ню-
ин.о. прими царь Призреньць и Призрень старын 5
нюмны кл . вы соуботом, н Бихорь от Загорю , н
градь Анплань на Косовоу и Ситьинцоу и дроүге
грдове и места и множьство рода ХристианскЛАГО
порази ( покЛА Н НЕГОУБН . -- Вь то жде лѣто
примн царь Мехмедь- Бегь Nово Брьдо и Ситинцоү 10
и вьсю Ситьянцоу - вьСе гредокЄ СИТЬИНУКЕ
сь окраєтьными градовы нюнніх .дї.)

Вь лѣто 6964 (6963 = 1454, St. IX , 3) оухватн Сило-
Агевики ( Свилоевика) Миханль деспота Гюрьги от
Коупнинкоу (oy срѣдом и рани га оу роукоу , н 15
свезе юга ок Бѣлнградом) .
1456 Вь лѣто 6964 генваря .єї. вѣторьника КОНУЛ СЕ ВО-
кода великын Дмитар КраньКОВНКЬ .
Вь то жде лѣто выкрали се краль Владиславь сынь
Альберьте (Алберьте) марта .єї. (.ні . Аг . 3 ) н мн- 20
трополить курь Атанасне Фрашакь кь великоу соy-
БОТОК, Н Коева Воукосавь Говѣднникь нюнній .ка.
Вь то жде лѣто БЫСТЬ СЬМОЬтоносне от Новемь
Брьдоу.
Вь то жде лѣто НЮЛИЙ .кв. разнень бысть Царь 25
Мехмедь подь Бѣльградомь одь Мнкоула , и сто-

Мше .В. звѣзде опашите , една одь запада и дроуга
одь выстокл. ( Н то лѣто бүказа се репата звѣзда,
ком досеӡаше до землю. - Вь то жде лѣто
разен Мнкоуль воєвода цара Мехмеда подь Бѣль- 30

градомь с кръстоушн - тогда сь Юнкоуломы бѣше
множьство кръстоүшь .КВ. нюлни ( нюнна) вь
УЄТВРТКА н оухвати моү пашоу.

92 ЛЕТОПИСИ
Вь то жде лѣто по ютрени .г. недѣлю вы срѣдом

авгоуста Ar . 3 ; - августа.к . ,
лї. (априла .єї. , Аг
Деч . ) ськонул се великын воєвода Хонадь Мношь
оу Бѣльградоу Стономь.
Вь то жде лѣто нагорѣ Рѣсава . 5
Н то жде лѣтО БЫСТь хоүма по высєн зємЛН .

Н то жде лѣто бысть гладь крѣпькь по высоудоу.
Вь лѣто 6965 загыке Орлихь оү Бѣльградоу одь
Свилошевиках и одь Ласлова Анкоуловнка но-
юмкрн .. в срѣдоу. Краля Владислава CBezame . 10
(Оубише Оүгьрн кнеза цильскога Орлиха [ оубише
оугьрьскаго господара Орлиха кнеза нѣматьСКЛАГО
- закла Лаславь кнеза ( крал ) нѣмачкога Орлиха
Оуби Анкоуловикь Лаславь сь Оугрн Орлиха
КНЕЗА НЕМАЧКОГа] от Бѣльградоу и крала Владислава 15
-
свезаше . ЗАГУБН Силагь Михаиль Орьлеха оү
Бѣльградом ноемврна.ѳ . , а крала Алберток н
Ласлова Анкоуловных свеза) .
Вы лѣто 6965 декемврній .кд . (.кӡ. Шаф. G ) вь пєтькь

.3. (.Є .) УЬСЬ ДНЄ СЬКОНУЛ СЄ (ПОГЫБє ) БЛАГОУЬСТИВЫН 20
господинь деспоть Гюрьгь in urbe Smederevo
Царствова лѣть .ко .
Вь то жде одеспотн се ( постави се деспотомь) Ла-
зарь сынь Гюрга деспота Срьблемы ( сынь Гюрь-
гевь млагьн ) . 25
1457 По томь генвара .н . воюва Динтарь Радоевикь.

Вь то жде лѣто оүбн (закла) краль Владиславь Лас-
лова Анкоуловнка , а Матейша скеӡа. (Нвь то
лѣТО ОСЛОБОДн се краль оть соужьньства оү градоу
Боудимоу, н оуби въсЄ невѣринке свою марта .гї. — 30
То лѣто закла краль Владислава оү Боуднмоқ) .
Вь то жде лѣто оумнон се Мехмедь царь и деспоть
Лазарь генвара .єї . Н прими Лазарь Ковинь вь
ЛЕТОПИСИ 93
Банатѣ и ние градове побрежьке (н Вьсѣ побрежие)

априла .кд. (.ка. Аг. 3) .
То жде лѣто КОНЬЧА СЕ ГОСПога деспотица Юрина оу
Роудинкоу мана .г. выторьникь . Н вы ток ношть (ть
ДЬНЬ) ОДЬБѣЖЕ Одь Роудника кь цароу Мехмедь- Бегоү 5
на порток Грьгоурь и царица Мара сестра деспота
Лаӡава и Тома снхь оүтць .
Н вь то лѣто погыбе сръбска вонска на Тамашоу
млн.ӡї. (.кє . Гл. Х) оү недѣлю .

1158 Вь лѣто 6966 коньул се (прѣстави сє) господинь 10
Срьблюмы деспоть Лазарь, генкара .к. вы петькь ,
- .ка.
.д. час . Ношти ( .Кк . Вы уЄТЕрьткь, Шаф. С.
Ark. III) , царьствоують сь отьцєм .ї. лѣть н .кѕ.
Дьин самь же царьствують .а. лѣть н .KS . Дьин .
Вь то жде лѣто ( 6967—1459 Шаф. С) приемы на- 15
УЄЛЬСТВО СРЬБЬСКОН ЗЕМЛН (срьбьско) Миханль Бо-
ГонкЬ (АБОГОвнкь Ангьєловнкь) БЫВШН ВЕЛИКЫН
воєвода деспот Nazapa, фервара .кг. (.г. Шаф. D.

Деч.) и царьсткова же (заедьно) сь госпождєю вь
коупѣ деспотнцомь Юленомь и Стѣпаномь братомы 20
деспота Лазара. Н низложенЬ БЫСТЬ Миханль сь
кралювьства марта .ла. (.ка . Деч. St. XIII , 4) дѣнь .
Н приють науЄльства Стефань брать Лазарєвь. ( Н
то лѣто [ 6967 = 1459 , Гл . 1 ] прими начєльство
СРЪБСКО Кнезь Стефань сынь Томаша крали, марта 25
.ке . [ .кл. ] вь срѣдоу великом) .
Вь лѣто 6967 сепьтемврна .ѳї, примн царь Мехмедь
градь Голоубыць .
Вь то жде лѣто октомврна .єї. скеӡа Матейшь Ин-
ковикь краль Миханда Силоюгекнка ( Свилоевика) от 30
Бѣльградом (oy Карловуѣхь) . Краль Матнашь БЫСТЬ
сынь Мнкоуловь , нже свеза оунца. Прѣжде того
выкрали се нюлны .к. (Н вь то жде лѣто 6966
94 ЛЕТОПИСИ
выкрали се Матнашь Анкоуловикѣ мѣсеца ню-

ина . Гр. 1) .
Вь то жде лѣто (6965 — 1456 Гр . 1 ; 6966 = 1475
Ar. 2 и 3) сүмоѣ краль Владиславь сынь АлнБер-
тина ноемврна (мана Гр. 1) .кг. оү Үєсѣхь. Вь- 5
крали се Матешь.
1459 Н то жде лѣто ( 6966-1458 , Ar . 3 , Гр . 1 ) прими

Махьмоудь Баша Вишесавоу градь н Голоубьць н
Тръновь (Тръновьнь) , и Рѣсавоу н Бѣлоу Стѣноу
мана .ке. (.ла. Гр . 1) ,
н плѣин Єрѣмь и попалн 10
-- = - лѣто
Дмитровицоу. [ Н то жде 6966 1558
прими Баша градь Ресавом [н ниє градово срьбь-
ске ] мана .ї. от срѣдоу дънємь, а оутрѣ вызн6-
сенне господЬНЕ Бѣше , по том же н Голубьць , н
царь на Моурєю воюва. Ar. 2) . 15
Вь то жде лѣто оудаде деспотица дыштер свою Юле-

ноу за кнеза Стефана сына Томаша кралѣ БОСЬНЬ -
склаго .
Вь то жде лѣто сърнность БЫСТЬ сь прѣстола оть
своего хранению Стефань Брать Лазаревь. Нзгнань 20
БЫСТЬ НЬ ОТЬУЬСТВА Априла .н. ( Н то лѣто нзы-
гънаше господина Стефана нь от уьства родитель
своихь тръклѣТН Н ЗЛОУЬСТнын невѣрьинцы априла
.н . —— H TO 6966 лѣто Наше властелнце
сьмове деспотове Стефана и Грьгоура нӡЬ ОТЬУБ- 25
ства , н властелнце заѣ погыбошє нюлны єї) .
Нвь сне лѣТО БЫСТЬ кұрнопасха .
Вь то жде лѣто примн (oVze) царь Мехмедь Уалапна
Смедерево (н други поуть) нюнніх .к. (.єї. St. IX,
30
В ; нюлны, Аг . 3. ] вы срѣдом дѣнємь.
Н толѣто плѣннше ноужегоше Тоүрүн манастирь
Милешевом мѣсеца ноемврна .нї.
Вь лѣто 6968 октомврию .єї. понедѣльникь падоше
ЛЕТОПИСИ 95
ширниє оү горьнѣмь цѣхоү н погыБоше много люди ,

МНОН ЖЕ И НЕЗНАШЕ се .
Вь то жде лѣто октомврна .ѕЇ. КОНЬУЛ СЕ Господинь

Грыгорь сынь деспота Гюрьги аньгельскынмы обра-
зомь прѣнменовань Германь монахь. Грьгоурь деспоть 5
родн Воука деспота, именовань зман деспот Воүкь.
А Стефань Брать его слѣпн Деспотовићь родн сь
Ангелиномь госпожомь два сына Георьны и Нолна .
(Et Stephanus coecus despota, post patris mortem ,
abiit in Dalmatiam , ibique accepit in uxorem filiam 10
Saverstiam ( ? ) ex Aranitorum familia , dominam An-
gelinam , et exea genuit etc. )
1460 Вь то жде лѣто прими царь Мехмедь Морею и мно-

гыю градови ВЬ НЄМЬ МЬҮю прѣдасть.
1461 Вь лѣто 6969 нюнна .кв. , .А . УЬСЬ НОШТИ ПОМОє 15
мѣсець.
Вь то жде лѣто вонка царь Мехмедь, бегь вь Анато-

лию и прѣю градь Синоль и тако иде на Оузоумы
Хасана и не ПОЛОҮҮН ИНШТо и вызвратн се на градь
Трапезонь и выєть его. 20
1462 Вы лѣто 6970 ( 6972 , Гл. Х ) феврара .кд. ӡагыбе коНЬ
Вокунега тръна од Санжака бега Мавро Трикаль-

скын и Марько Атомановикь и Дмитарь Томашевикь .
Вы лѣто 6970 (6969 , St. XIII , 4) бысть царь Мех-

медь на Влахе на Дракоуловика Влада (н на вон- 25
водом Владислава) и не полоүүн ништо. Бысть же
сь царемь и брать его Радоуль. (Ходн царь Мех-
медь - Бегь на Влашком землю и прогна Дракоула
Влада нъ землѣ).
1463 Вь лѣто 6971 ходи царь на Влахе и разби га Дра- 30

Коуль (Драговик» ) прѣзь ношть .
Вь то жде лѣто прими землю Амоурєю .
96 ЛЕТОПИСИ
Вь то жде лѣто (6970-1462 , Гр . 1. St. XIII, 4)

6973—1465 Деч . ) ходи царь Мехмедь на Синопь
и примн Трапезоить .
То жде лѣто ходи царь на Моурию и иншта не по-

ЛОҮҮН . 5
И то лѣто разбише Тоурьун господина Херцега Сте-

Фана от Херцеговином на рѣцк Брезници и при-
мише захльмскоую землю .
Вь лѣто 6972 воюва царь прѣзь Дринок на Босноу

н сухвати крал Стефана цета деспота Лазара и 10
дасть цароу Смедерево, главок же юмор отьсеҮЕ
а брата моу и сестроү поробн . Госпожда же его
н та ӡовима деспотнул Юлаха дьштн Лазарева себѣ
Бѣгьство вы дасть на Оугрѣ сь ризинцєю своєю .
=
Вь то жде лѣто (6971 — 1463 Arc . III , Гл. IX и 15
Гр . 1) царь принми Бобоваць и Анце и ниє гра-
ДОВЕ БОСЬНЬСке, и плѣни и приде вь Скопне ню-
лна ( нюнна Гл. Х) .sї. (Еь лѣто 6971 примн
царь Мехмедь высоу Босноү н крала оухвати н
закла. Н вь то лѣто прнюшє Оүгрн грядь Анує н 20
прогнаше (populati sunt) Masoү. Ar . 2 Ark. III).
Вв то жде лѣто (6971 , Ar . 2) прѣстави се Тома

Каньтакоузинь шоура деспотот Гюрью и Грьгоурок
нюлна (нюнна, Аг . 2) .ке . н нгоумень рильскын
неромонахь Нолсаф мѣсеца мана .к. вь петька, 25
ВЬ .Ї. УБСЬ дьнє .
Вы лѣто 6972 ходи царь Мехмедь- Бегь на Босноу н

РАЗБИШЕ ГА ПОд Инцемь септемьерных .л. (Вь лѣто
6972 [ 6973 Ark . III ] пакы ходи царь на Босноү
и градь Анце не вьзмогь ратню оузети побѣже 30
испредь него и Оугрн Зворникъ рѣваше , не примише
его) .
ЛЕТОПИСИ 97
И то жде лѣто прелѣтѣ тко огѣнь оть вѣстока на

западь сепьтемврна .а.
Вь лѣто 6972 декемвна .нї. сүмоѣ оу МнѣBOY: конь
Сереза Оливерь Големовнкь .
И то лѣто закла царь косьньском господом нюлн .КВ . 5
1465 Кь лѣто 6973 изневѣрн се цароу Мехмедом градь
Анце и нин градови .
1466 Вь лѣто 6974 ходи царь Мехмедь на Арбанасе и на

Скендербега Ивановнка арбанашькогь, прѣдь кімє
побѣже . Та же и градь сьӡнда Конюхь (Новын Градь. 10
Воева царь на Арбанасе н плѣин ихь и мно-
жьства многа НЫСѣҮЄ ОТЬ нихь , и Скендера нь
землѣ нзынан сьӡнда тамо градь рѣкомын Конюхь) .
То жде лѣто оузеше Тоурьун урьковь сашкоү оү

Новемь Брьдоү н бүхнинше меҮНТЬ . 15
Н то лѣто оумрѣ Херцегь Стефань.

1467 Вь лѣто 6975 вѣторнцєю ходи царь на Арбанасе н
плѣнн Томорницом (н не поЛОҮҮН ИНШТО).
Вь то жде лѣто мѣсеца априла ЛЇ. БЫСТь прѣселе-
ине градоу Новомоү Брьдоү оү Цариградь , и по 20

всѣхь прѣдѣлѣхь поморьскынхь .
1468 Вь лѣто 6976 бысть царь прѣзь море на Карамано-

внка (ходи царь Мехмедь бегь на Карамане и раӡБЫ
Гавалок ин ине многые градове тамо , н сьӡнда
Кондрадь) н оть тоудоу вызвративы се буде царь 25

Махмондор БаШН БАШЬСТВО.
Вь то жде лѣтО БЫСТЬ Сьмрьтоносне оү градоу No-

вомь Брьдом и нноуде .
Н вы то лѣто расипа царь Арьбанасе ( 6980 опєть

Дроугн поуть доходи царь на Арбанасе и на Скен- 30
дербега Ивановнка) и сьӡнда Гонюхь .
Н вы то лѣто оумрѣ Скеньдерьбегь арьбанашькын .
98 ЛЕТОПиси
1470 Вь лѣто 6978 прими царь Мехмедь Негрипонть

(Негрипось, Єгрибоӡь) на море БЬНЄТАУКЫН и прн-
емь главни градь нюдніх (авгоуста .3. Гр . 1 ) .
Вь то лѣто (6977—1469 , Ark. III) донесоше н
Римлане светлаго отца Ноана оть Трьново oy 5
манастирь рильскын .
1473 Вь лѣто 6981 мвн се звѣзда свѣтла сь троусомь
гѣнвара .кв.
= -
Н вь то лѣто ( 6982 =
— 1474 , St. IX , 3, Гр . 1 ;
6984 = 1476 , Aг . 3) воюва царь на Оузоүмь Хасана 10
(на выстольном страном) н Оузоумы Хасана оуби н
прими градь Карась , н прѣнде рѣкоу Ефрать , н
ТАМО ЗАГЫБЕ БАША романинскын Хась Морать н
ннын мноӡн сь нимь на рѣцѣ Єфратоү августа
.д. вь срѣдок дынемь. 15
1474 Вь лѣто 6982 ( 6980 = 1472 , Шаф . С. Деч . Гл . XI ,

St. IX , у) ходи Ахмать Баша на Карамановнка
(Рамановнка) н оуби га н примн му .д . градове н
вызьмы женоу его и имане ( н ризыинцоу) .
То жде лѣто ходи Баша Хадомь на Скадьрь. (Н то 20
-
лѣто ходн Хадомь паша Соулимань Баша -
подь Скадьрь) и сьтворн агмоу , нє полоүүн ништо
(н не прими га) и Оуби га Стефань на своен
землн.
Н то лѣто (6980 = 1472 , Ark. III) оумрѣ Радоуль 25
воевода клашькын (оугровлахнскын) .
Вь то жде лѣто ( 6980—1472 Ark. III) понде Мех-
медь паша на Стефана молдавьскога и NНУЬТОЖЕ
НЕ ПОЛОУН , нь разнень ОУТУЄ, А конскоу моу
Власн махоу прѣдаше а остале поробише. 30
Вь то лѣто 6983 прѣтави се пронгоумнь фильсын

кромонахь Дамань мѣсеца ноемврна.л .
1475 Вь лѣто 6983 ходн баша на Влахе ( на Богданьхскоү
ЛЕТОПИСИ 99
землю) и разби га КараБогдань н оть тоудоу по-

посрамлень вызвратн се.
Н то жде лѣто примише Тоурын Кефоу.
1476 Вь лѣто 6984 ходи царь Мехмедь Бегь на Стефана
кокводор молдавьскога (на Карабогдана на Бог- 5
дануєвоү землю ) и разби гл ( н нє полоүүн ИНШТО

Деч . ) и вызврашть се оть тоудоү разорн Оугромь
Витешком Трьпехот на Доунавоу . Tunc Grgurevich
comburit et populatur Sarajevo et Srebernicam et
-
fugerit versus Belgradum . ( H то лѣто — те зимє — 10
ходи на Доунавь на .г. каштели , и развали ихь. )
w
И то жде лѣто ( 6988 1480 , St. XIII , 5) примн
краль Матнишь и Воукь деспоть Заслонь градь
на рѣцѣ Савн , нже зоветь се Шабаць феврара.к.

(.єї. Гр . 1 ) и посла вонское попали (плѣнн ) Сребрь- 15
инцоу оу Боснѣ н прегна оу Срѣмь (н плѣннВЬ
прегна от Бѣльгьадь , и кралица Лазарева дыштн
опаде госпогю Кантакоузнноу оу цара , н одоузе
ю царь и моҮҮН Ю.
Н расипа Воукь деспоть Ковинь оу Банаток прама 20
Смедеревоу.
Н ток их зимоу Бише Оугри и съградише два града

на Годоминьскомь полю .
Н ток нь зимоу разби царь Мехмедь Бегь и приють

25
те градове и разби нХЬ.
Н тада Быст злат зима и люта .
1477 Вь лѣто 6985 ходи царь на Карабогдань.

Вь то жде лѣто прѣстави се господинь Стефань сынь
деспота Гюрьга .
Н то лѣто ходи паша подь Триполѣ . 30
И то лѣто ходи царь Мехмедь на Žєток и сьӡнда

градь Подьгорнцоқ .
7*
100 ЛЕТОПИСИ
Кь лѣто 6986 ( 6984 St. IX, B, Ar . 2, Ark. III)
оудавн (оуморн ) царь Мехмедь Аню Кантакоузнно-

Вика (Новободскогь) сь два брата Н.Н. СИНОвь вы
Цариградоү н отнесе их Палеологь оү Галатоу и тү

се оукопаше сектємьбрна .їs. (.s. Деч . ― Декемврна 5
.s. Шаф. F) .
Н БЫСТЬ БОура вѣтарьна , ако н градоу поколѣ-
БАТН СЕ.
1479. Вь лѣто 6987 ( 6986 , Ar . 2. Ark . III) ходи царь
Мехмедь на ( под) Скадарь и многыю кьзин гра- 10
Доратине на немь сьдѣлавь и стѣнн инӡЛОЖИВЬ НЕ
ВЪЗМОЖЕ Его по силѣ приети, на сьмиривь се
потомь сь Бьнєтун ( н) бүтькмивь пролѣтНЮ ПО-

ставшоу, предавають емоү сего кромѣ жители н
потрѣбь соуштихь вь нѣмь. Н поге подь Дривось 15
(АндроБось ) и прими га, и дроуго мѣсто Кринок.
1480. Вь лето 6988 ( 6986 = 1478 , St. IX , 3 ,) поступн
царь Мехмедь Скадърь градь тврьди на Комин
и прими га на вѣрѣ н отопоустн все люди цѣлн
априла .г. 20
Вь лѣто 6989 землю се потресе вы соуботоү дынемь

октомерна .кн. и тако тресеше се .рн. дьин (Бысть
троусь по высєн зємлн) .
1481. Вь лѣто 6989 оумрѣ Мехмедь Бегь царь тоурь-
скын проко мора прѣма Цариградоу (прѣшдь Оть 25

Цариграда сь вонньствомь манії .г. априла .кө . КЬ
выторьинкь , Гр . 2. Аг . 3 ) и царьствова .л. лѣть.
И то жде лѣто прими царьство сынь его соултань
(Надрьмы) Баазить мѣсеца того же (Маја) .ѳї. вь
соуботом дынемь н Үєма брата сн прогна. 30
Вь то жде лѣто ( 6992 = 1484 ) поплѣнн (поробн)

Воукь деспоть (Грьгоуровнкь) Браннуєво и расипа
Крушеваць .
ЛЕТОПИСИ 101
Вь лѣто 6989 тресе се землый октомврна .нї.

(1480) дроүгн поуть нюннако. ( 1481 )
H то жде лѣто ходи Блазить НА БРАТА сн Шемь
соультана прѣко мора на Карамане , и разби моү

вонском, н оVze MOY PHZинцоу. 5
H TO ЖЕ ЛѣТО БЫСТЬ Уоума многлаза . г. лѣта .

Н то же лѣто по много землю БЫСТЬ соуродные
оу пшеннує , н дрыжа за .г. лѣта.
Вь лѣто 6990 посля царь Блазить Ахмать Башоү

на Уєма н прогна га из НатоЛНЄ. 10
Вь лѣто 6990 ходи царь Блюзит бегь прѣко мора

опеть на брата сн Шемь соультана, н прогна га нь
Караманьске землю, и опеть се врати, и зимова
оу Дрѣнополю , н тоу зимоу оуморн везира Ах-
15
мать пашоу мѣсеца декемврна .3. дѣнь.
Вь то жде лѣто ( 6991—1483 , Гл . Х) оудавлень

БЫСТЬ АХМАТЬ БАша од цара Бааӡнта от Дрѣнополю
Мѣсеца декемврна .S,) .
1482 Вь лѣто 6990 оүбнше Тоүрун Тоурує на Доунавок

и хватише воеводоу . 20
1483 Вь лѣто 6991 ( 7001—1493 , Ark. III , Ar . 2) ходн

Мехмедь паша на Доунавь и съӡнда .в. града: Храмь
и Коулить.
1484 Вь лѣто 6992 ( 6993—1494, Гр. 1) ходи царь

Блазить прѣко Доунава на Карабогдана и прими 25
Н ОБЬСЕДЕ СВЕ , и прими Келие градь славьян
и добьрын и Акгюр’ме и Бѣльградь на мороу и высе
градове Стефана мольдавьскаго. ( Вь лѣто 6991
ходи царь Бамзить на градове воеводе Стефана
молдавского Келне и Бѣльградь н
и прими нхь). 30
Н то лѣто оуморише се царь и краль.
1485 Во лѣто 6993 ( 6992 = 1454 , Ark . III,) прѣставн

се Вълкь Грыгоуровикь деспоть вь Срѣмоу владѣвь
(царьствова) .kѕ. лѣть.
То лѣто од Хердели дондоше сыновн слѣплаго
Стефана Деспотовных от Срѣмь , Гюрьгь н Нохнь 5

деспоть. Н постави краль Нолна господьствоватн
вь Срѣмок; Грыгорь пострига се наречень БЫСТЬ
Максимы и светителю сьноМЬ ПОУЬТЕНЬ Бысть. Ноань
же не по мнозѣ прѣставлюють се.
1486 Вь лѣто 6994 ( 6990 = 1482 , Гр . 1 ; 6995 = 1487 , 10
Ark. III ,) погыбѣ воевода Дымнтарь Акшићь на
Мостоу завьскомом вы градоу Смедеревоу, ноемь-
крніх .н. дѣнь. (Вь лѣто 6995-1487 ӡьгоубише
Тоурьун Дмитра
Дмитрх Акшикх на смедеревьскынхь
вратѣхь) . 15
Вь то жде лѣто разьбише Татари цареве зетове

н высо конскоу царевоу.
Вь то жде лѣто ( 6995—1487 , Ark . III) прѣнєсє-
ине мошти светлаго страстотрѣпьцан Моученика
Стефана сына деспота Гюрга и нареченЬ БЫСТЬ 20

МаксимЬ , И БЫСТЬ Владика. И то лѣто прѣнесоше
моштн Стефа отьца Максимова н Ноанка вь Коу-
ПНИНКА.
Вь лѣто 6994 разёнше Мисиранѣ Анатолию et

coeperunt Pascam Herzegovichium, н Влькь нарє- 25
уенын Грьгоуровикь ськонча се на Оугрѣхь, ап-
рила .si.
Того лета ( 6995—1487) прими краль Матеашь
Беть априла.ӡї .
1487 Вь лѣто 6995 ( 6996—1488 , St. XIII , 3) примн 30
краль Матеашь Мови градь , августа.кз.
Вь то жде лѣто загради се Витешка трпеза ка-
меномь.
Кь то лѣто 6995 оүморнше .в . попа н.зї. ЛюдНХЬ

оть села Порко..а на портн цареве.
Вь лѣто 6996 ( 6995 = 1487 Ark. II) прѣставн се
Мара царица дыштн Гюрьга деспота на Кръстовь
дѣнь, сепьтембрна вь Петько оү Южєвоу. 5
Н вы то лѣто воюваше Тоурин кромѣ цара на Югнп -

ТѣНЫ Н ОУБНЄНН БИШЄ ТАмо мноӡн , и вы работоу
вьсхиштени , а нже выкратише се , соүютьин н
СконхЬ ЛИШЕНН.
Н вы то лето Мельникь изгорѣ. 10
1487 Вь лето 6996 потресе се земли септември .кн.

1489 Вь лѣто 6997 прѣстави се великын воєвода Стє-
фань Мкшнкь вь великомъ градоу Бехоу генвара
.s. (.л. St. IX, у) вь полоуноштн .
1490 Вь лѣто 6998 ( 6996. Гл. Х ; ) оүмоѣ краль Мате - 15
ашь Мнковикь от великомъ градоу Бегоү (Боүдн-
Moy) априла .s. (марта .s. St. XIII , 5) на великын
вѣторьникьоү Үьснын пость.
Н то лѣто ськоүпнше се оүгрьска господа Высл н

много множьство людихь (н господе) их Ракоушь 20
полѣ.
Вь лѣто 6995 побн снѣгь роупьнике от Запланнню .

1491 Вь лѣто 6999 окрали се сынь крала лешкаго ....
Anno 7000 = 1491 devastarunt Turcae campanas et
campanilia monti Atho , mense novembriis. 25
1493 Вь лѣто 7001 (6999—1491 , Гл. Х ] доходншє по-

кансарн оугрыскын (крала лешкааго) вь Цариградь
... соультань Блазита и поврати
неколико.
Н то лѣто исходи царь сь конскомь на Софин .
априла.є. н прѣбыст .вї. Дьин и на Коҷонєешь вы3- 30

врашть се плѣнн свою землю за нѣкою сьгрѣхоу.
НВЬ ТО ЛѣТО БЫСТЬ СЬМРЬТОносне по въсен землн
царевѣ .
(Hoc anno per omnem Turciam pestis saevit) .

Н то лѣто (6908 = 1500 Ar . 2 ] ходи царь на Ар-
Банасѣ и прими Єдиибатоү (Єндєбахтн) и Мотоүнь
и прѣгна и прѣзь море.
1494 Во лѣто 7002 изгна царь поканСАРА БЬНЕТЛУКОГЬ 5
Бална.
Вь то жде лѣто ( 7007—1499 , Шаф. К ) оүүнинше

МЕУНТЬ
МеҮНть вы солоуньске Цркве светллго Димитрна
авгоуста .к. Дън.
Н то лѣто Браше МННХАРЕ по землю. 10
То жде
лѣто прими краль Франьхьскын землю
Поулню .
1496 Вь лѣто 7004 (7003 Ar : 2 , Ark. III) омоѣ кое-
вод (отьро ) влахнскын Калогерь а сынь моу Ра-
Доуль оста на столоу. 15
Нвь то лѣто ( 7003—1495 , Ar . 2 ) плѣнн Югоү( пь)

паша Хьрьвате Н
И БАНА Дережоула жива оухвати на
Крбаве.
Вь лѣто 7004 потопн рѣка люди .
1497 Вь лѣто 7005 вратише Бегальце оть Доунава И БЫСТЬ 20

Скрьбы велика на УСЛОВѣцѣль.
1498 Вь лѣто 7006 плѣннше Тоурьун Роусе и Лѣхє н
поробише и сьтрнюшє землю , uti et sequenti anno
7007 =1499 .
1499 Вь лѣто 7007 плѣннше Төұрын бүгрьскоү землю . 25

Вы лѣто 7007 събраше се Тоурьун много октомврни
Мѣсеца оставьшею Роусе плѣннти ; он - н-хь оштөү-
штише , кѣжаше , и Тории Безьдѣльни вызвратнше
се , нмоуштн ПРЕДЬ СОБОЮ НауЄльника Манкота ; н
гладь измяна л'же на ныхь , и коне адоше н ZHMH 30
ради помрѣше мноӡн ; неколнин 07ЄБАН И ПЕШН
прѣндоше марта мѣсеца. (Вь лѣто 7007 =
— 1499
погыкоше Тоурьун их Роусѣхь) .
XVI СТОЛЕЋЕ
1501 Вь лѣто 6009 примн царь Медноламь и Корнить.

1502 Вь лѣто 7011 ( 6999 = 1490 St. XIV , 4 ) прѣставн
се Нолнь десПОТЬ СЫН , БАЛЬОУЬСТИВАЛГО Стефана
декемврна .ї. ( .аї. Деч . St. IX , у, St. XIII, 4) .
1503 Вь лѣто 7011 Браше аннуаре по всѣхь землахь Н 5
ТОГДА БЫСТЬ и прикладьно .
1504 Вь лѣто 701-2 оупали се цѣхь запланиньскый и по-
морн роупнике НЮЛИЙ .ѳї.
Вь лѣто 7012 зима Люта н снѣжна ; н на тоӡы
10
лѣто градише град Драхь.
1505 Вь лѣто 7013 Боуде КОБЬ ЖИТО За .рк.
1509 Вь лѣто 7017 ( 7016 =

- 1508, Гл. X, St. XIII, 3,
Ark . III) оумрѣ Радоуль воевода влашкын .
То жде лѣто прими брать его Владь (Калоу) ћеровић .
1510 Вь лѣто 7018 ( 7016 = 1508 , Ark. III) Обн Дьмн - 15
тарь Макшићь Михноу (Миханда) коеводом oy
СНЕННЮ .
1511 Вь лѣто 7019 БЫСТЬ Бон Цара Блаӡнта сь сыномь

Селимомь шахомь нюлна .ла. ( Вь лѣто 7020 = 1512
БЫСТЬ БОН Селимовь St. IX , 3). 20
1512 Вь лѣто 7020 ( 7019 = 1511 , Ar . 2; 7021 = 1513 ,

St. XII ) оумрѣ царь Бамзить нюлны.ѳ. ( царьствова
.лв . лѣта . Гл . Х.)
Вь то жде лѣто ( 7021 = 1513 , St. XII ; 7019—1511
Аг . 2 ) выцарн се сынь его Селимь шахь Коурта , 25
априла.кг.
1513 Вь лѣто 7021 плѣннше Тоұрын априла .кг. на Ме-

хадию Христианѣ и оупалише нмь градь, и мноӡн
сьгорѣше и то лѣто оүморн Селимь царь Братню
с . Братаные . 30
Вь лѣто (7021 ( 7022 = 1514 , Гл. Х) оудави царь

Селимы Коурта и Ахмата ( Хамата) и высоу братню
скою н высь родь свои до корѣна , генвара .ке.
Вв то жде лѣто оүбн Мехмєть- бегь Влада воєводоу
на Власѣхь , генвара .ке . дѣнь. (Заклю Алибеговић сь 5
Барбономь Владом воеводом Калоугьєровића на
Власѣхь ;.
1514 Вь лѣто 7022 ( 7023—1516 Гл. Х) ходи царь Се-

лимь шахь Сманда (Синамь) Казаль пашоу, разн
га от неговон зеыли акгоуста .ві. (.єї. Деч. St. 10
IX, у) и прими моу градь. (Вь лѣто 7022 мѣ-
сеца мана н (.н. ?) нде Селимь царь прѣзь море
на Казаль Башь ; и то лѣто плѣнншє Оүгрн неко-

Анко христиань мко и Тоурьун . - Вь лѣто 7024
—1516 ходн царь Селимь на Казальбашь и примн 15

Єгупьть и дикьным и высехвальнын н прѣсветын
градь Нероусалимь оувын грѣхь ради нашихь, н

нныне гради тамо).
Вь то жде лѣто изиде Секоула и Корьгьє (Secula

Georgius) сь БЕЗАКОННЫН Кръстоүшн (крьстоүшанн) 20
на Оүгьрє и многе гредове плѣннше и сами злѣ
погыкоше , и много христнаньскога рода погоубніше
(....Боурагь сь Тоуруима Персианима и изгоренше
много христианскога рода.
1515. Вь лѣто 7023 разки Балиль Бегь Юноша Хердель- 25

скога воеводоү (Бакшн Мнханла) подь Хаваломь
градомь мани .s. (.в. Деч . St. IX 3, XIII , 4) вь
недѣлю .
Вь то жде лѣто расписа Юлинь землю, и изнде на

Врьбьинноу нюлна .к. дѣнь. 30
1516. Вь 7024 прѣстави се Максимь владика брать Ной-

ноу деспотоу, гюнвара .нї. (.єї. St. IX, 2).
Вь то жде лѣто оүмоѣ краль Владиславь оү Боуди-

моу , сынь лешкаго. Выкрали се Лаоушь сынь .
1517 Вь лѣто 7025 царь Селимь Шахь прими градь
Мнсурь сноѣуь Югүпьть и Александрню .

1520 Вь лѣто 7028 ( 7024 = 1516 , Ark. III; 7023 = 1519 5
Аг. 2.) оүмрѣ царь Селимь шахь.
Н то лѣто ( 7027-1519 , Ar . 2) выпарн се сынь его
Соуленмань .
Вь то жде лѣто сьӡнда се Црьква храмь светлаго

10
Инколе рекомын Кранова Глава .
1521 Вь лѣто 7029 паде соултань Соуленмань на рѣкоу
Савоу сь множьствомь Ниманатеми , и прехожда
хоу рѣкоу Савоу коже по соухоу сноѣть 110
мостоү на онь поль Срѣма ( на полѣ сонємьско) ,

нин же вь кораблюсь (ладнихь) преплоуше , шко 15
ЖЕ НЕ БИ МОштно ин рѣкамь темь сильнимь Hz-
Манлтене одржати , већ преко не прѣгьє сила
Тоурьска, же Оүгрн ( Оүгонунѣн) нмѣше надеждоу
на тие сильнню рѣкы, глаголю Савоу и Доунавь:
Н ОБЬСТОУПише оть высокдок славнын Н ДИВЫН 20
грядь Бельградь и НННЄ ОКРЪСТЬнне градове , и лѣ-
тѣхоу коже крилатне змню села и градове па-
лештє . Оле хоудо ! Тогда таковою скрьбы ӡємлн
тон нмоүштн , н вь тон ӡєман ( словоушта Срѣмь)

Срѣма, глаголю дивина, лѣпа н оукрашена мѣста 25
и села запоүстѣше , Цръкве и градове разорише ,
а славынын градь Бѣльградь неволєю Оүгърн прѣ-
дадоше НуманлЬтеномь , вынндоше вь нь агарєнь-
ска уеда (а Тоүрун оулѣгоше оу градь, КЛЕТН
Тоурьцн) , мѣсеца авоуста .кн . (.кѳ. Деч . Ark. III) 30
день . А госпожда Юлена Бывышаю деспотица (кра-
лица Лазарева деспота ) и неволюю остави славь-
нын градь Коупнинкь и даде се бѣгьству прѣко
108 летопиИСИ
рѣке Доунава вы выноутрьною Оугьрню ( поуть

града Беха) , а славьном и диваном землю деспо-
товоу Тоұрын поплѣнише и лѣпи градь Коупиникь
разорише мѣСЕЦА СЕПТЕМБРИМ.О. ДАНЬ .
Вы лѣто 7029 прими царь Соуленмань градь сло- 5
Воушти Бѣльградь и нине окрыстанне градн .
Вь лѣто 7029 ходи царь Соуленмань на Истрѣ н
прими Бѣльградь и заслонь и пороби Срѣмь н

оть Бѣлграда прѣнесе мошти прѣподокине Пєтькн ,
и светне Теофанн сьпроужьнице Льва цара прѣ- 10
моудраго вы Коньстаньтинь градь. ( Вь лѣто 7030

прими царь Соулимань Бѣльградь и ( н) нне градове
срѣмьске , и плѣннше Срѣмь и скєтоу Пєтькоу
одынѣше и светом Теофаном и Бѣльградьце прѣгь-
наше от Царнградь St. IX , В ...... Porro hic posi- 15
tas reliquias S. Theophaniae , quae hic jacuit , de-
nique et imaginem Virginis pictama S. Luca pre-
tiosissismeque ornatam , haec inquam omnia jussit
transferri Constantinopolim, una cum omni aparatu
Ecclesiae) . 20
Вь лѣто 7029 прими царь Соулимань сынь Его
(цара Селима ) Бечь.
1522 Вь лѣто 7030 разон дѣлн Радичь Божикь Ферьвать

пашок на Истьроу и вонньство его погоуби сь нимь.
1523 Вь лѣто 7031 ходи царь Соулимань НА БРОДОВЕ ПО 25
мороу н примн Родось .
1526 Вь лѣто 7034 ( 7035-1527 , Ar . 2. Ark. III) прн-
мн царь Соуленмань тврьды градь Варадины на
Доунаво и Илокь и отиде на Оугрѣ , на Алоуша
крала , ноукн ГА Оү нЄГОВОН земли на Мохахоү 30
н прими мок славнын градь Боудимь , стольни
- градь (н прѣдаде га Иношоу Баноү херьдельско-
моу) , и стольин Бѣльградь и кьсоү землю оүгьрь-
скоу павин (расипа) и даде кралевьство оү Бор-

димок Аношоу конводи херьдельскомоу , пОБРАТН-
моу своюмор .
1529 Вь лѣто 7037 ( 7038—1530 , Аг . 2 , Ark . III) ходн
Царь Соулимань прѣко оугрьске землю на Нѣмцує 5

на градь Бехь нь ништо не оправи него ниГО БН
многоу вонскоү ништо не полүүн ( нє оүсню) .
1532 Вь лето 7040 ( 7046—1538 , Ark. III, 7047 =

1539 Аг . 2) ходи царь Соуленмань на Петра во-
водом мольдавьскога, н
и побѣже прѣдь нимь нь 10
свою землю . (Онь же бѣгоучЬ БИВАЮТЬ) .
1533 Вь лѣто 7041 ходи царь на КазальбаШЬ и прими

Великын (Вак) улонь , и тамо оудави Скендерь Үє-
лепню .
1536 Вь лѣто 7044 ходи царь на Ламань гороу, и не 15

оуспѣ ИНУЬТО.
1538 Anno 7046 moritus Janos.
1541 Вь лѣто 7049 по сьмрьтн Мноушевон оуӡе царь

Соулимань Боудимь .
Вь то жде лѣто ходи царь на Уорьфось нь нє прѣ- 20
Єть его н оть тоудоү вызврашть се оудавн Нора-
нмь пашоу.
Вь то жде лѣто сысть сьмрьтоносне .
1543 Кь лето 7051 вызвратн се Петарь воевода моль-
давьскын кь цароу и пакы царь землю его в67- 25
Враштають.
1545 Вь ьѣто 7053 ходи царь на Оугре и прѣють Ос-

тригонь и нине гради .
Вь то жде лѣто примн царь Соулимань Боудимы
30
н высок землю оүгѣрьскоү разсипа.
Вь лѣто 7057 примн царь Петоун и Вльпако н
Стольнын Бѣльградь.
1551 Вь лѣто 7059 ходи беглерь БЄГЬ на Тисоу (на Оугре)

и прими Бехен и Безькерекь н Анпокоу н ние
паланьке и иде на Тамшиварь и ништа не полоү-
УН, НЬ ПОБѣЖЕ .
Вь то жде лѣто придоше Барать и нѣмачки капн , 6 5
Примише пакь Анповоу.
И то лѣто Барать погыбе.
1552 Вь лѣто 7060 раӡбн Хадьмань паша Оугре и Петра

Бакића ( Ковачевића) под Сегединомь фервара .д.
То лѣто изиде Хадмань ( Алмашь) паша сь ВОНС- 10
комь великомь , прими Тамишкарь нюана .н. (.к . ) н
приде на Югъроу и тамо ниШТА НЕ ПОЛОҮҮН.
Н то лѣто примише и Анповоу и нне градове .
Н то лѣто на есенЬ ДЕН се оплшнта звѣзда ок-
томври нї. 15
Н то лѣто ходи царь на Казаль башь и прими гра-
дови многын.
Вь то жде лѣто отдавн сына своего соултань Moy-
стафоу , послѣжде и сына соұлтань Моустафина.
1555 Вь авто 7063 бысть кұрнопасха.
20
Н ВЬ ТО Лѣто бысть троусь велин и Скопне градь
ИНДОН СЕе и ннын градн, и зданн
Зданна многа н
а
храмнинӡложише се .
Вь то жде лѣто БЫСТЬ хоума по Высен земан (Вь
лѣто 7064-1556 быст сьмрьтоносне Аг . 2) . 25
1556 Вь лѣто 7064 мвН се опашнта звезда.
1557 Вь лѣто 7065 ходи паша подь Сегеть варошь (Се-

гетварь) и инШТА НЕ ПОЛОҮҮН .
Вь то жде лѣто отдавн царь Ахмать пашоу н сына

своего Бамӡнта прогна на Казальбашь . 30
1560 Вь лѣто 7068 вызвратн КаӡальБАШЬ Сына царева
Мрьтва.
1562 Вь лѣто 7070 побѣже Александьрь воевода моль-

Давьскын кь пароу н помошть оть его прием-
лють. Н пакы кь свонмы вызвраштають о н своен
ЗЕМЛН .
1563 Вь лето 7071 ходи Хроустань паША БОУДИМЬСКЫн 5
на Хердель землю , ништа НЕ ПОЛОүүн .
1064 Вь лѣто 7072 вонньствоваше Тоурыци на Мальтоу

нь нє оүспѣше ништо , тыштин възвратнше се н
СвоихЬ ЛИШЕНИН .
Вь то жде Лѣто плѣни соультань Карабогьдана и 10

погоуби Митрашина .
1567 Вь лѣто 7070 ( 7072 = 1060 St. IX, у) примн

Петрань (Герьтань) паша градь Боулоү.
Вь то жде лето (7072 = 1564 , St. IX , у Шаф.
D. 7070 = 1562 , St. XIII , 4) примн царь Соулє- 15
нмань Сєгєтьавгоуста .єї. н тоү погыбе царь

(оумов) Соуленмань, н тоу закла Моухаметь паша
Соколовића Арслань пашок подь Сегетомь. (Вь
лѣто 7074 = 1566 вонньсткова царь на Оугрє н
примн Гюлоу и Сєгєтьварь и тамо житнє оста- 20

Влають мѣсеца авгоуста .кө . Сьн звѣролютьнын , по
всемо Бывы Дроугын Арьтаксерьскь, ПОДОБЬНЬ дрь-
зости и строитель конньствоу. И вы то лѣто примн
Пнале паша градь Сакаӡь и многын градн оү
Поулнє опроврьжє . Н толѣто оүморн царь Ар- 25

Слань Бега Ахна пашнка. Н то лѣто престан
се кнель Динтри" Кратовьскы. Вь то лѣто
7074—1566 ходить Солнмень и прие Сєгєтькарь

н тамо оүмрє подь Сегетварь. Н то Жде лѣто
прими Гюлю Петрать Баша. — Вь лѣто 7072 = 30
1564 прими царь Соуленмань Сегеть ток и коньць

приєть) .
1:12 ЛЕТОПИСИ
Вь то жде лѣто выцари се сынь цара Соуленнана

Селимы октомврии .в.
Н вь то лѣто (7076-1568 , Шаф. F) помрує
сльньце по вьсен землн мѣсеца априла .. Вы срѣ-

доу вь .3. Уѣсь дьнє (вь полоу дьнє) и држа дВА УЛСА . 5
Н кь то лѣто нзына царь Петьра воскодоү оү-
гровлянскаго и вь мѣсто его поставать Алек-
Сандра воєводоу.
1568 Вь лѣто 7076 прѣставн се Александьрь воевода
мольдальскын , н сынЬ его прѣємьникь его кн - 10
вають.
Н вы то лѣто сьмѣть постнӡають Петьра воеводоу

урѣзь мори вь заточение соүштоү юмоү. Нтьгдь
царь продасть урыквын и манастире по высѣмь царь-
ствомь его (Вь лѣто 7075 == 1567 поустн Селимь 15
ельназаджи и продаде цркве и манастире Гр . 1) .
1569 Вь лето 7071 вонньствоваше Тоурьун кромѣ цара
на Казань на Роусе .
Н вь то лѣто мвн сє звѣда зароу прѣзь выСЄ НЕБО
нмоушен коже копнє. 20
1570 Вь лето 7078 потресе се землю два крать мѣсеца

Генвара .Ѕ.
Н то жде лѣто коеваше Тоурьун на Арбанасе и не
оуспѣше ИНШТО.
Н вь то жде лѣто прѣстави се ексархь Дакии высЄО- 25

свештенын митрополить Анпланне градьтЬНЬСКОН
Дионисне.
И то жде лѣто воюваше Тоурьцн на Купьрь н плѣнь
сьтворнше многь и тамо ознмѣше н не оуспѣше
ИНУ ТОЖЕ ВЬ Окръстнынх градовѣхь. (Прне Моустафа 30
Баша Купьрь. )
1571 Кь лѣто 7079 ходн паша сь множьствомь вонске н
по морю н по соухоү н на грады Нтальскые , Н
Лоучинь сь ноуждею выдеть и мЬУЮ придасть н

расхыштєнню . Н Барь вѣрою емоу прѣдают се. Н
оть тоудоу вызврашть се по морю и сьсрѣтоше
его Латнии и бысть междоу нын сражение вы морн
н кьсе множество корабли разбише, овѣхЬ ГЛЬБЫНН 5

прѣдаше , ниѣхь сь уловѣкы отведоше вь плѣнь
вь Италию , Испанию и вь выноутрьную Фроугню ,
ПАША же сь ведьмы сандалемь оугонельноү сь
ШЕСТЬ УЛЬОВѣКЬ ТЬҮНЮ И СВОИХЬ ҮЄДЬ И ВОННЬства
лишень , ако глаголють множаю ОТЬ Үєтноѣхь сто 10
кораблен и ВЄШТЫШЄ СЬ УЛОВѣКЫ ВЫ плѣнь вьсхн-
ШТЕНО БЫСТЬ И отведено. (Разьбише Фрѣньин Перь-
ТАНЬ БАШОУ Н Али Башоу оубнше, .В. сына моү
поробыше .
1572 Вь лѣто 7080 оузеше Тоурьун Сегединь. 15
1573 Вь лято 7081 прѣстави се прѣосвештенын архиепис-

КОПЬ И ОБЪНОВНтель прѣстола сръбсклаго Макарнє.
1574 Вь лѣто 7082 прѣстави се прѣосвештенын арьхн-
епископь Антонне тоежде Црькве , пекьскыє арь-

ХНЕПИСКОПНЕ . 20
1575 Вь лето 7083 ходи Снаоушть баша на Карабогдана.

Вь то жде лѣто оумрѣ Селимь царь .
Н то жде лѣто выцари се Моурать.
1576 Вь лѣто 7084 БЫСТЬ гладь по вьсен Македонин и
25
по Власехь ... 25
1578 Вь лѣто 7086 мкн се звѣзда опашнта · ходи вонска
на Карабогдана и отиде Татарь хань цароу клєтн .

Миханда Катакоузина и царь гА ОБѣСН ... мѣсеца
марта .кн. великь петькь нӡгорє Софна коүкн 1600
30
(освень сиромашке ...)
1580 Вь лѣто 7088 прими царь Югарь , Сонлоукь и ние
паланке .
1592 Вь лѣто 7100 оузеше Тоұрын Бечкерекь и плѣ-

нише Христианѣ.
1594 Вь лѣто 7102 погыбе Хасань Клобоүтарнѣь на Тоу-
ровоу.
1595 Вь лѣто 7103 сьжегоше мошти светлаго Сави архн- 5
Єпископа срѣбьскаго . Синань паша иӡь манастира

Милешеве отнесе ок коВЬҮЄГОМ ПОЗЛАштено , н
Сьждюже на Врачарево выше Бѣльграда. (Вь лѣто

7103 - 1595 отнесоше Тоурьцн светллго Савоу
нь Милешеве мѣсеца марьта .л. дѣнь, Ахмєть БЄГЬ 10
Окоузь, а сьжегоше априла .KZ. на Врачарок подь
Кѣльградомь).
7103 Initis hujus anni rebellavit Valahorum vojvoda , et
duxit exercitum suum contra Bdinum, et tunc Tur-
cae conflato mendacio quodam perdiderunt arcem 15
Bdinyensem et religiosos multos christianos nil reos .
Eo anno obiit Murat chan , et successit filius sultan
Mehmed .
Eodem anno Turcae cum multis auxiliariis Persis in-
numerisque aliis gentibus moverunt adversus Un- 20

gariam , et venientes in Ungariam, occuparunt duas
arces per deditionem ,, cumque hyems veniret , locum
non habuerunt quo exercitum collocarent, igitur cum
Serdaro redierunt copiae. Sinan pasca vero cum exer-
citu mansit ad Danubium hyematurus , et tunc invi- 25
dens Daemon prodigiis quae S. Saba patrabat , in-
stigavit quemdam Begum ut sit loquetur : „ credunt
Turcae S. Savae , et cruce se signant et bantizan-
tur. " - Et Sardar combussit corpus S. Savae Bel-
gradi prodigiis clarum , mense Apriliis 27 festo S. 30
Symeonis martyris Christo cognati.
Eodem Julii 10 die festo S. Timothei Ep. M. depo-
pulati sunt Turcae urbem nobilem Becskerek, multos-
1ETO 11 и Cи 115
que circumpositos pagos opulentos , concidentes viros

et mulieres abductas conbussere , abductis eorum
opibus quas vehementer admirabantur . Becskerekiani
hi ante hoc excidium plusquam 30 millia Turcarum
interfecere, ef eorum conjuges pessime habuere , que 5
tune rursus liberatae fuerant, abductaeque in Sebes
et Luges .
Porro , redeuntes Persae Tatari et Circassi aliique in-

numeri cum praeliis magnis ex Ungaria , expectavit
uterque Princeps , nempe Valachiae Michael , et Mol- 10
daviae seu Bogdaniae Aaron , cum suis exercitibus ;
in quorum manus cum reduces incidissent ad in-
ternecionem deleti sunt, captusque ipse Tatarhan

ab iis , et missus ab his partibus ad regem in
Transylvaniam . Hocque facto agnovit Turcarum czar , 15
quod Transylvania , Valachia et Moldavia a fide re-
cesserint Turcarum domino. Itaque sequenti anno ,
nempe :
1596 7104 Turcarum czar exercitum innumerum movet ad-
versus Valachiam , Moldaviam et Transylvaniam, 20

factumque est hoc tempore Sultani Murath , qui
etiam hac hyeme mortuus est .
Anno 7104 Exivere Leventae (ita Junaczi ab eo vo-
cantur) ex Transylvania , tempore Mahometis czari ,
et populati sunt bis Mednipek, Golubucz et Mudavo, 25
et insuper septem arces Danubiales . Dein et Michael
vojvoda rebellis collegit exercitum , Turcasque , quos-

cunque reperit in terris suis , occidit , et progresus
est contra Ruschik , populatusque combussit eam ,
educens ex eo 700 virgines , pariter viros , mulieres , 30
puerosque , et 700 currus mercium . . . ab Giurgevich .
Dein Orechovo et Nicopolim depopulatus est et
combussit . Et post festum S. Georgii exiit Pherhat
8*
pasca adversus Valachiam. Tunc exivere contra Bdy-

niam 3000 militum ex Valachia adversus Hassan
pascam , contra quos is exiens cum magna potentia ,

concussit eos , et Pherhat pasca rediit in Ruschik,
et dejectus est cum ignominia ex hoc munere , datum 5
est commando Sinan pascae , Pherhato autem abducto
Constantinnopolim caput truncatum est. Et Sinan
pasca venit in Ruschnik et transiit Danubium , et
cecidit prope quandam sylvam, et Valachorum exer-
citus abscondens se in Sylva quadam , repente exi- 10
ens, occidit Mustaffam pascam Bosnensem , et Hassan
passam Temesvarensem passam , et Sinan passam in
sylva ex equo dejecerunt , et dentes ei excusserunt ,
et duos filios consecuerunt et unum abduxerunt , et
tres begos multasque copias conciderunt . Vesperi a 15
caede cessatum est en sera nocte aufugerant Valachi ,
et praedam suam acceperunt est Buchurest et abi-
erunt in Tergovist . Turcae vero venientes in Buku-
rest invenerunt urbem, et aedificarunt ibi arcem
circa monasterium SS . Trinitatis et Templum con- 20
verturum in mesitam . Post haec progressi sunt
Tergovistum . Valachi vero inde in montes se rece-
perunt, ei ibi quoque Turcae aedificarunt arcem, et
populati sunt Valachiam, et sine numero captivos
abduxerunt . Tuncque constituerunt Begum in Ter- 25
govisto Mustapham voivodam , ex Vuchiternye, et
cum eo adhuc 3 alios Begos , et sex Alibegos et 6
milia militum, 54 tromenta , 810 contar pulveris pirei
pro bombardis , et 30 millia aureorum in stipen-
dia , rediitque pasca in Bukurest . Et redeuntes Va- 30
lachi occuparunt rursus Tergovist , et qui in eo erant
omnes conciderunt milites supradictos . Tunc ergo
Bassa fugit , et Valachi eum prosequebantur usque
ad Danubium . Bucarestum tunc ipsi et Turcae in-

cideruntet transiverum Danubium. Valachi vero
trajicientes Danubium, quidquid reperunt, homines

equos , camelos , armis omnia grassantes , et arcem
Gjurgjevich rursus destruentes , omnes illi repertos 5
occiderunt. Et ita in terra hac 30 millia Asiatum
et 20 millia Turcarum et Janicharum gladio Vala-

chorum perempta sunt. Fuit tunc annus 7104 =
1596. Eodem anno Passa per aestatem fuit in
Valachia . 10
1597 Вь лѣто 7105 примн царь Мехмедь градь Югарь .
Вь то жде лѣто Быше се Дробикун и Инкшики и

Пивланн сь Деркишь Бегомь на Гацкоу. (Rebellat
in Bosna Grdan vojvodo in Miksiche et Onogosti .
ad quem Begus quando veniret , volebat ut a rebel- 15
lione desisteret, ille vero cum omnia deteriora ageret
(idque accidit 10 Januarij) ; convenientes ad Gacsko-
polje pugnaverant , et Gerdan vojvoda fugatus est ,
ejus que homines gladio caesi sunt, qui non effu-
gerunt . Et veniens Ahmet Passa Hadum contra '0
Grdan pacem cum eo confecit) .

1598 Anno 7106 Mense Februario transit Achmet Passa
Hadun per Pristinam et pergit Bdinyam , et in

quadragessima venerunt cum magna celeritate, et
ingressi sunt in Jank et noctu id occuparunt , om- 25
nesque qui intus erant, ad 15 hominum millia ,
gladio peremerunt .
Eodem anno movit Serdar contra Transylvaniam , et
venerunt ei auxilio Tatari, et quocumque ibant po-
pulabantur , Toplicam et circa Sophiam pagos et 30
Branichevo . Perexitque Serdar in Transylvaniam ,
cum Tataris ; dumque esset Serdar Passa sub Va-
radino , Achmet Passa erat Nicopoli , et veniens
Michael vojvoda Valachorum , dulcissimis verbis ad

Passam dicebat : „ fero tributa Caesari et tibi do-
num . " Et Ungari interea traiecerunt in curribus
Danubium, et vix ingressi in litus irruere in Passam
adeo ferociter ; ut aegro annimo se Passa , in urbem 5
receperit, et abstulere equum ejus ac pecuniam , et
milites ejus omnes concidere, et simul Passam quoque
Caranvanum devastarunt, vique occuparunt et spo-
liarunt Nicopolim , Orahovo et Bdiny incenderunt ,

aegre arce remanente , datique sunt eis 80 currus 10
opum ne arcem devastent ; et circumsitos pagos in-
cenderunt , devastarunt et spoliarunt , et trans Da-
nubium uxores , proles et viros abegerunt.
Eodem anno 6 Augusti , qui fuit dies domini , fuit
Lunae eclypsis . Serdar vero venit Belgradum hye- 15
matum.
1599 Anno 7107 fit magnus vesir Ibrahim passa Diakovich ,

is praemittens Janicharorum agam Belgradum Stri-
chi passam , qui erat Serdar, venit et Ibrahim Bel-
gradum , ei advere legati ex Transylvania, et a 20
Michaele vojvoda , et pacem fecerunt. Postea vero
perrexit Budam et Strigonium .
Eodem anno venit Michael vojvoda cum exercitu et
coepit Transylvaniam, et vere sequenti ivit Michael
et occupavit Carabogdaniam , dixitque se Begem Mi- 25
chaelem .
XVII СТОЛЕЋЕ
1601 7109. Redeo ad priora . Ante hoc annum (nempe

7108 = 1600 ) praedictus Mina ( Miha , Michael ) voj-
voda bellum fecit in Bogdania cum vojvoda bogda- 30
nico et polonico , et Mahmet passa ivit in Valachos
Transylvani vero conspiraverunt ad expellandum
Michaelem , quare cum jam deberet in duas partes

pugnare sperabat se auxilia ex Transylvania accep-
turum , verum Transylvani irruentes in eum , ex-
pulerunt eum . Postquam pugnatum esset , multique
ex Ungaris et Serviis cecidissent . Michael Viennam 5
fugit ad Regem Viennensem et petiit auxilia con-
tra Transylvaniam. Transylvaniae vero Princeps
pacem cum Turcis fecit. In Bogdania fuit Jeremias
vojvoda , antea vero erat Aaronis vojvodae Dvornik
seu Aulicus. Frater vero ejus Symeon in Valachia 10
dominus factus est . Praedictus porro Michael , acceptis
a rege Vienensis auxiliis , venit in Transylvaniam, et

cum eo Cara Hercog, et occuparunt Varadinum et
arces aliquot, et multa praelia facere. Postea tamen a
Germanico Sardar occisus est Michael vojvoda . Iste 15
Michael vojvoda fuit dominus Transylvaniae , Valachiae
et Bogdaniae , paulo post amisit omnia , periitque.
Filius vero ejus obsidem agit Viennae hodieque.
1603 Anno 7111 in Valachia fuerunt vojvodae nunc Cy-
meon nunc Busich cum Scherbano et cum Radulo , 20
et nunc Radul , Mihin filius .
1611 Anno 7119 venit Batori Gabro adversus Valachiam
et populatus est Christianos , et incendit. Scherban
Radul vero fagit ; veniente autem Radul Mihin , re-

diit Batorii in Trasylvaniam suam . Scherban vero 25
conducens milites rediit contra Radul Mihinum et
expulit eum , Transylvaniam vero saevissime depo-
pulatus est , aegreque Batori auffugit Cibinium.
Postea Radul Mihalevich ( Mihin ) venit cum Turcis
Scherban vero et Petrasco fugerunt versus Viennam , 30
et Radul factus est dominus Ugrovlachorum .
Antea autem post Jeremiam vojvodam Moldavicum ,

nunc Domnya cum filiis, nun Symeon frater Jeremiae ,
post mortem autem Symeonis, ambae Domnyae cum

filiis bellum inter se gesserunt. Symeon vero multis
vicibus Valachiam populatus est cum Turcis et
Tataris. Tandem vero venit Stephanus cum Turcis
fecit se dominum Moldaviae. Tunc Bethlen Gabro 5
fugit a sua arce et declaratus est quasi rebellis ,
et dederunt ei Regnum Transylvaniae. Scender passa
Serdar vero et multi Begi cum eo (erant) . Stepha-
nus vero Valachicus , Mihin filius , pergit contra
Batorium , et Batorium fugit , quem tunc reprehen- 10
sum in porta arcis , caput ei amputarunt , et Bethlen
fit rex in Transylvania .
1614 Вь лѣто 7122 прѣстави се срьбьскын патриархь свето-
почивѣшн Ноань.
Н то лѣто постави се күрь Пансню патриархь срѣбь- 15

скын .
Anno 7123 Octobris 14 obiit Patriarcha kyr Jovan

Constantinopoli . Sicut itur ad Jenicapi hinc versus
urbem, situm et sepulcrum eius christianum ex
parte dextra , et sunt non multae nicus arbores 20
penes viam , parumque recedendo est lapis supra se-
pulcrum, et in medio lapidis est scutum et supra
caput crux incisa lapidi , et sub hoc quiescit Patri-
archa . Requiescat in pace. Tunc ergo collecti seni-
ores magno numero in concillium , quippe omnes 25
Mitropolitae et Episcopi et Clerus , et Magnates seu
vlasteli , et personae nobiles beneque natae non pau-
cae, colligentes se in Metropoli Grachanizensi ele-
gerunt Novobrdensem Mitropolitam eumque fecerunt
Archiepiscopum seniorem. 30
1616 Anno 7124 Veniens Domnya vojvodae Jeremiae cum

filiis suis Alexandro et Bogdano adversus Stephanum
Moldaviae vojvodam bis terque post hoc .
AETOUC 121
1617 Anno 7123 Ibrahim passa Memibegovich et Scender

* passa , et cum his decem begi et Radul Mihinich
profligant miseram Dominyam , et aliquam partes

ejus exercitus caedunt et spoliant , et cum eja ambos
filios eripuit knez Korsizki , filiam vero ejus abstu- 5
lit Tartarus , et omnes abduxerut Constantinopolim ;
Domnya autem fidem mutavit, ex filiis vero unus
in arctum carcerem conjectus est. Radulo vero Mi-
chino dederunt Bogdaniam , alicui vero Graeco
nomine Alexandro , dederunt Valachium . 10
Porro ante unum ( annum) Cosaci depopulati sunt Tur-

carum arces penes Euxinum , Sinap, Jaholi et reliquas :
1617–1618 . 7125 finitio , et 7126 veniente exit Skender
passa contra Cosacos in terram Lehicham, minorem
Rusiam, et hunc advenit Bethlen Gabro , et Radul 15
Bogdaniae et Alexander Valachiae, verum non multi
ceciderunt et nonnullae palancae duntaxat incensae
sunt. Postremo venit etiam perfidus Tatarus Can-
tamir , et populatus est minorem Rusiam et 53
millia hominum praeter peccora abduxit . 20
1618 Anno 7126 vere advenient rursus perexit Scender .

passa in Casacos circa festum Trinitatis . Venit
Lupul Valachus , quondam peharnik Scherban voj-

vodae , ex Transylvania cum copiis paucis , et ex-
pellit Alexandrum et omnes ejus Graecus conscindit , 25
et omnes Thesauros occupant , et faciunt Gabrielem
filium Symeonis Valachiae Principem, eique dant
terram Valachiae , et is advenit Tergovistum Au-
gusti 14 Die .
1622 Вь лѣто 7130 ходи царь Османь на Лѣха на Каме- 30
ΝΗΠΟΥ Γpa H NHYTO ΜΕ ΠΟΛΟΥΥΗ .
То жде лѣто погыбе царь Османь , неоувѣдено оть
кого НАН КАКО .
1628 Вь лѣто 7136 ндоше Тоурьун на Богдань.

1639 Вь лѣто 7147 ходи царь Моурать на Багдать н
прими его .
1642 Вь лѣто 7150 ндоше Тоұрьцн на Крить , БНШЄ ГА

.к . лѣто . 5
1644 Вь лѣто 7152 ндоше Тоурьун на Задарь и ништа

НЕ ПОЛО УНШше , вызвратише се тЬштенн .
1645 Вь лѣто 7153 бысть задарьска внска , и много лѣть
воюваше при цароу Ибрахимоу и сыноү моү цароү
Мехмедок н НЕ ПОЛО УНШЕ МНУ ТОЖЕ, НЬ ТОХНЮ 10
похараше поморьскоү кранноү мирьноую землю .
(Вь лѣто 7155—1647 нде Текели паша на Задьрь ,
н не оуӡе гл. )
1651 Вь лѣто 7159 нде Али - паша и окҙе Юновоу Η
н
Себишь и нне паланке . 15
Вь то жде лѣто сьгради Али паша Ченгић градь на

Колашиновићоү.
1653 Вь лѣто 7161 оүӡє Сендна Варадь , и ниє планке

плѣнн .
Н то лѣто оуморн Сендню Али паша оу Темиш- 20

вароу.
1655 Вь лѣто 7163 оузеше Тоурин Оунварь .
1657 Вь лѣто 7165 погыбоше Тоүрцу на Моурн , разбише
н Нѣмун , тогда оставише воскати на Нѣмца .
1658 Вь лѣто 7166 Ахметь паша Кюприлна прими 25
Юнокоү.
1661 Вь лѣто 7169 помрьє слънце вы полоу дьнє и вн-
деше се звѣзди мѣсеца марта .к . дьин вь срѣдоу

кръстопоклонено УЬСНЛаго ПОСТА Н БЫсть мракь
.Л . УЬСЬ н выше . 30
Вь то жде лѣто прими Али паша великын Варадь

спольно градь оүгърьскын и инне градове.
Вь то жде лѣто оуӡеше Тоурыун Каменнцоу, н отеше
Овань градь роускын , и много христианскаго рода

поробише . ( Вь лѣто 7180—1672 понде царь Мех-
медь на Лѣха и выꙃєть Каменицом градь ) .
1663 Вь лѣто 7171 и паки помрує сльнцє мѣсеца НЮ-
нна (или нюлны ? ) .кв . дѣнь .г. ҮЬСЬ Дѣнє , и сга 5
нсоштьрено ако урьно .а. Усь , и тогда се вн-

дѣше звѣздн .
1664 Вь лѣто 7172 нинде Ахметь папа Кюприлики сь

великомъ вонскомь и гнѣвомь и вызєть градь Хоүг-
дварь, н прѣзные въ Бѣльградоу. 10
Н вы тоү зимоү мвн се опашита звѣзда декемь-

врна .є . н МНОГЫН ДЬИН БЫСТЬ.
1665 Н пакн пондє вь лѣто 7173 на Нѣмьца, и тамо не

ПОЛОҮҮН ННҮЬТОже . Разбише Бо юговоү силоү н
гьрьдость, и злѣ оустрѣтень бЫСТЬ НА рѣцѣ NoypH 15
оть запанынынхЬ Єӡнкь , и вызвратн се посрамлень .
1667 Вь лѣто 7175 разбише Тоурьун Үєхринь грядь мос-

кокьскын , и стиже Василь воевода сь конскомь ,
разен Тоурьунна , едва оүтеүЄ СЬ МАЛО ВОНСКЕ.

Вь лѣто 7175 понде тьже Ахметь паша на Крить. 20
1669 Нвоюва єго .г. лѣта и • прими вь лѣто 7177.

1682 Вь лѣто 7190 понде царь Моухамедь сь конскомь
великом и доге ок Ако градь на Жоурыгєвь дань
Н посла кезира на градь Беть. Доге везирь подь
Мнокь , посла цара Татархана прѣко Рабе воде, да 25
плѣни землю нѣматкоу. Поплѣнише и поробише
и много села и градове опоустише . Доге везирь
сь многомь сильнОМЬ конскомь. Н БН Безь .П.
дана, ништа не полоүүн . Стигоше Мѣмун , разБИШЕ

моу, остало ОүГЕҮЄ СЬ ВЕӡнромъ мѣсеЦл авгоуста 30
кг. дынь. Везирь догю оу Бъльградь, посла царь,
те га оуморише , ноемврна .63. дынь.
1684 Вь лѣто 7192 нде серхскєр подь Боудимь, разбише
га Нѣмун, пад вадор ( ? ) августло.ѳї. дѣнь н оқ-

зеше паланкоу сирѣть Оунварь, затворише Боү-
ДИМА, БИШе .п. дана, не могоше оузетн. Паде
снѣгь. 5
1685 Вь лѣто 1685. нде Шантань Нбранмы паша подь

Острогонь, БН ГА .ВЇ. ДЬМИ . Стигоше Нѣмун , раз-
БИШЕ МОУ ВОНскоу . Побѣже оу Боудимы, оүморнше
га Тоурьун ноември .кї.
То ждо лѣто оуӡеше Нѣмци Градьць и Анповоу , н 10
ННЕ ПАЛАНКЕ ОКОЛО ПОПЛѣННІШЕ , и Хердель ос-
ВОНШЕ.
1686 Вь лѣто 1686 оузеше Нѣмын Боудимы градь, н
МНОГЫН НУГНБОШЄ ПОДЬ NHML, и ниє планке по-
ПЛѢННШЕ . 15
То жде лѣто оүҙе Маџарь Пехоүн, н попели ине

паланке.
1687 Вь лѣто 1687 разан Парфишь Херцегь Соулимана

кезира подь Арашаномь и Югень пашоу авгоүста
.ѳї, побѣже везирь подь Варадины. Теше да га oy- 20
море Югень паше . Везирь виде, сѣде оү шанке н
аннтарь ага, НДОШЕ ШАНКОмь до РоухуЛЬ, ПАКН
ндоше ок Цариградь. Оуморн га царь сепьтєм-
Брна .Д.
Вь лѣто 7195 пакы отнде кечир Сүленмань паша н 25
мингарьскын ага сь множьСТВОМЬ Н БЕЗЬЯНСЛЕНОМЬ
конскомь и гнѣвом на Моухать полю , и тоунхь Нѣмцн
соусретоше И РАЗБИШЕ СНлоу и градость , и тоу изгн-
ноу много множство Тоурака, нинхь же много множь-
ство Нѣмун вь порабоштение одагнаше . H
И выꙃеше нМЬ 30
ВЫСЕ имение нхь: шаторе , топове , џепханок, хазноу
н вѣсе оть маль до велика . Августа . в. везирь жен
заннгарскын ага сь осталомЬ ВОНСКОМЬ ПОБѣгоше подь
Осѣкь , и оть тордоү пошан подь Варадинь, и ток

БЫСТЬ ПО Междоү ними метежь велНКЫН H CEYA ,
н тоу ктели везира паралансатн и виде везир
да ке погыноүтн бүҙе санџакь БаракЬ И ПОБЕЖЕ
от Цариградь , и тоу его оүморн царь .
ΟΥ 5
1688 Вь лѣто 1688 браше се Тоұрын на Югень пашоу .

около Пирота, пакы помилова ( ? ) царь .
То жде лѣто затворише Тоұрын цара Моухамета,

и поставише цара Соулимана . Посла царь Соулн -
мань Югень пашоу под Бноградь. Догьє Парьфишь 10
Херцегь на рѣкоу Савоу, прѣхождахоу ако по соу-
хоу на онь поль Вратара. Внде Югень паша та-
ково хоудо , остави шаторе , побѣже до Смедерева,
докле виде шТО КЕ БИТН, Пакы отиде от Мишь . А
Нѣмун орзеше около града варошь попалиШЕ . 15
Пакы выше градь Нѣмун мѣсеца авгоуста .кӡ. Дѣнь.
То жде лѣто oyze Апел капетань Оужнує.

То жде лѣто оуӡе Продань Штета Мовын градь .
То жде лѣто изгыБоше Срьбаи подь Бинн ..... ?
То жде лѣто нӡгыБоше Срьбан на Голню . 20
И то лѣто изгЫБОШЄ подь Вишеградомь оу Босни
на Дренн .
1689 Вь лѣто 1689 нинде Арапь паша сь вонскомь, н
РАЗБН га принца Лоүн Херцегь на Батонин . Поб-
ѣже оу Мишь мѣсеца августа .кѕ. дѣнь. Поге Хер- 25

Цеть за ниме полако, што остало БЕШЕ разн
подь Мишомь. Матера на ин шаше (на Иншакоу?) ,

ВСУЄ СЕ Подавн, него ШТО НŽГНБЕ ОТЬ САБЛЮ.
То жде лѣто примишє Нѣмун своу срѣпьскоү землю ,

и пленнше Скопѣ. 30
То жде лѣто оде Внторань, и не прими Вндинь , н

понде на Власн .
1690 Кь лѣто 1690 изнде Боуприлићь везирь сь вонс-

комь, догье подь Иишь, ПОЄ ГА БАТН а дроуга
вонска иде на Хердель.

То жде лѣто оүхити Текели графь Анӡера подь
Брашовомь. Кадь то хоу принин Лоүн Херцегь , 5
вратн конски ка Єрделю , а везно оүҙе Иншь на
вѣроу мѣсеца августа зї. дѣнь . Догьє Безирь сь
ономь сильномь вонскомь , и паде под Белиградь.
А христиани , ШТО БНМХОУ по окон кранин, дадоше
се бѣгьство маџарьскон земли до Боудима , а 10
Тоурьун осконше Бѣльградь. Остадоше Нѣмун оқ
Осѣкоу, а Тоұрын осконше савь Срѣмь до Осѣка .
1691 Вь лѣто 1691 догьє Боуприлићь везноь от Срѣмь,
и разби га принци Лоу Херцегь на Михалевынок .
Н ТОМ ПОГИБЕ Везирь. 15
То жде лѣто понде принцоу Лоүн Херцегь подь

Варадинь. Бише га .Є . мѣсеца.
То жде лѣто нӡнде Анӡерь нӡь робьстка , догьє подь
Варадинь , и оузеше га мѣсеца марта .ѕї. дынь.
1692 Вь лѣто 1692 нинде Капларь Бенерань сь вонскомь 20
и паде под Варадинь ,н ТоурунНЬ паде на 36-
моунь. Н то ЛѣТО НЕ БН БОН .
1693 Вь лѣто 1693 нянде Арапь паша СЬ ВОНСКОМЬ ВЕ-
ликомы и паде подь Варадинь И БИ ГА .Г. мѣсеца.

МЕСЕЦА .
Не може га оузети, вратн се срамотно . 25
1694 Вь лѣто 1694 то ЛѣТО НЕ БН БОН .
1695 Вь лѣто 1695 постоупаше Нѣмци Бѣльградь , и не
може приети , догьоше подь Варадинь.
1696 Вь лѣто 1696 изнде Саксь и Капларь Бенерань
подь Темишварь , Бише га .л. дана . Стиже царь 30

Моустафа от Влашкоу, и паде на Тисок, н на-
УНИН Мость Онде . Н прѣгьє везирь оү Баткоу , те
оузеше Титель , и плѣнн Сентоу, много христи-
занскаго рода порхин , понде и догье на Сегединь.

Стиже принца Лоун сь Нѣмун , раӡбн моу вонс-
коу, и натера на Тисоу, веће се само подавн.
Царь Бывши на онь поль Тисе , виде таково хоудо,
остави све шаторе и топове , оде от Бѣльградь 5
мѣсеца августа.к . дынь.
То жде лѣто бѣхоу изишли Коуроүүн оү Токан, н
и пак поразише их. Нѣмци , и свезаше Токан
Ференца от Беть.
То жде лѣто принци Лоун плѣни Сараево ; и прегна 10
прѣко Саве рѣкє мѣсеца сепьтємьерна .кг. дынь.
Врати се цесарь сь радостню великою оу Бечь.

1698 Вь лѣто 1698 донде Петарь цьрь московьскын цє-
сарок Леопольдоү оү Бехь. То се вндоше .в . Цара .

То жде лѣто цесарь паклисарь и москольскын царь 15
Н МЛЕТАТЬКЫн доуждь...... краль те се скоупнше OY
Срѣмь от варошь Карьловыць , да уннє мирь оть
землю , да ненмаю воювати єдань на другога.
ДОДАТАК
РАВАНИЧКИ И ВУЈИЋЕВ ЛЕТОПИС
По владенїю н началства сърбскаго ,
многнм же лѣтом мнмошедшим.
1462 Воздвиже царъ турецки брань воювати Мадаре , н

тамо ү сербскомь владѣнію , свонше Торун Боснү,
Н ОТДУД8 Пондоше испрека, и пренде ү полѣ
МУЛУКО , въ державу угарско ; и донде подь Муахь
и т8 Турин разбише Масларе , и то погнбе ЛазШ , 5
Браль маМарски .
1526 лѣто господнѣ 1526. По томь поступн царъ Сулен-
Ман торски у напредак.
1,541 Девон царь Сүленман Будимы градь одь Църн .
1543 Девон царь Суленман Валпово и Шиклєхш градь. 10
1546 Осконше Торун Острогонь градь на дзнанскон реки ,
и Белиградь , стонн градь майбарски , на реки Шар-
вну, вы пределу Будимском , ё грн.
1552 Девон царь Суленмань Тамишварь градь грн , н
Солнукь , н Егар обседоше Төүрүн , сек : 10 : ГО . 15
а оставише Егарь октом : 13 г. и не освонше .
1565 Освонше Тарин Хорь градь бодь грн.
1566 Девон Туруннь градь, въ пределу мулкомы, Сегет.

1582 Потеше се ПИСАТИ календарн немецки .
1596 Пакн Махометъ царь турецки ОБСЕДЕ Егарь са сто 20
н педесеть НЛАДА ВОНСКЕ, н освон за три неделѣ
дь Мадара.
ДОДАТАК 129
1598 Пакн Немун «сконше Дурь бодь Тзурака великом

мансторномь и преваромь.
1663 Девонше Търци Унварь градь одь Угрн .
1683 Царь Махометь турецки Бечь ОБСЕДЕ градь сь ве-

ликою силою , са трн стотниє нлада конскє , H 5
цесарь Леополдь разон Твүүнна под Беүєм , по
томь поступн Немац у напредак И ПОУЄ ОСВОНВАТН
землю угарскую, мадарска се власть укнде , н 12-
губише своє кралевство и землю . Н поУЄ ДОБИ-
катн цесарь римски Унгарію дь Турака, и погна 10
Турке од Бехл. Сего лѣта оскон цесарь Юстро-
гонь дь Тарунна, на Доманскон рекн .
Доге Моухамедь кезирь сь 3000 вонске н ть се
оть кръстеняхЬ ЛЮДИ ПОБНше лѣта 1683 (В) .
1684 Девон цесарь Вишеградь , Ванъ и Пеіз. 15
1685 Разби цесарь Тзүүнна внше Острогона, кодь села

Несмила, н сконше Немун Ѵнварь и Солнокь ,
Арад, Моградь , Карша актом : 1 - го.
Сего лѣта роди са Кароль цесарь , сынь же Лео-
20
полдов . 20
1686 Немун ОБСЄДОШЕ Бъдими са три стране, и освонше

дь Турака, и Немун ЗаДОБИШЕ МНОГО.
Того лѣта освонше Немун сву Хркацку и градове .
Того лѣта Свон Немаць Пехон, Сеьєтъ, Шиклеушь
градь , во пределу МУЛУКОмь, и проч : места. 25
1687 Немун истераше Турке HZЬ ШАНЦА М8ЛУКОГЬ , Н ТУ

Немаць разын кезира великогъ турскогь , н BCA
Дружїл воннска своше Немун , н Мзахь .
Того лѣта освонше Немун Варадина град на Дунав8,

Валпово , Пожего, и Орловних, и целу Шлавонію . 30
Того лѣта осконше Немун дь Торунна Єгарь, гла-
Хом үзеше, н Мънкать узеше одь Турака на вер8.
130 ДОДАТАК
Пакн оузе Нѣмац оть Тоурака свои Славонию и

Видинь лѣта 1687 (В) .
1688 Освонше Немун Белиградь одь Турака, столин , вь
пределу Будимскомь.
Того лѣта освонше Немун Нлок градь на доманскон 5
реки , н савь Сремь свонше Немци .
Того лѣта освонше Немьин одь Турака Белиградь
на дунавском усћу, и Саве реке , и Смедерево
Свонше , и сву Сєрвію освонше Немун .
Того лѣта Бладенсис , єрцєгь немецки , разБН ТАБОРЬ 10
турецки у Боснон и освон Босну св8 . (Пакы Єр-
цегъ Баварнуки оть Тоурака Босноу узе лѣта
1688 B. )
1689 Освонше Немун Сегеть дь Турака ; велики Сегет

гла в освонше. 15
Того лѣта Немци разбише Търке под Мишем , н сво-

ише Иишь градь, и Видинь градь , на думАНСКОН
реин , Приштних и Каулинк .
1690 По том постъпн Таруни у напредак.
Понеже поче Вранцєд воєвати на цесара Леполда, 20
и принужденЬ БИСТЬ цесар разделнтн вонска свою ,
НА ДВОЄ , Н « ПОЛУНТИ СА ПРОТИкь Вранцеӡа.
1691 Сего года наставшаго Турун ударнше ү зимно врема ,
на ненада, незнати Немц8 , за еже Немацъ Беше
конска распустїо по квартира , и тако нападшн 25
Тарци на Пришних вь незапъ, и Качаник, и тогда

Турин , нетражећи ин права ин крива, но свє САБАН
предаше, и многе Немцє пустише на веру , а хрї-
станн многи ПОГНБОШЕ , и поараше са, н Млоги
30
народь хрїстїански заробише .
И се€ ZHM€ Туруннь одь Немца Инш и Видин . (Пакы
036 Торунны од Нѣмца натраг и Видинь и Бѣло-
градь лѣта 1690 В.)
ДОДАТАК 131
Того пролећа патріархь Арсеніє Уєрноєвић из Пећн

ДАДЕ СА БЕГУ Үз Дунакь за Немцємь , с неколико
Владика землѣ сербскеє , н нноци мноӡн Ö ССА
предели , и народы Сербски многь , муженски поль
и женски , дадоше СМ БЕГУ с патріархом з Д8-5
НАВЬ ӡа Немцемь. Тогда нноун манастира Рава-
инує, вьзеше мошн сваТАГО НЖЕ ВЬ цара кназа
Лазара СербскаГО ; @ СВАТЄЄ ОБИТЕЛИ , храмы воз-
несенски , а его созданная БИСТЬ, И с прохнин
адићари прковних, пондоше & предели сел. Скупа 10
с прохни народом даша CA
Са Бегу з Дунав за
Немцем , ки на коних, нинже на колесницах, а

нииже на ладї» , а нин пешн , 87 Дунав горе , н
БИСТЬ НАМЬ Путь хождѣнта : 40 : днєн , и прїдохом
граду Бъдимъ , и внше Бъдима, вселихом са в место 15
ӡовомо Сент - Андреа , @бретохом пристаннє доброє .
Тамо всели са и патриарх БЛАЖЕННЕНШИ , И вла-
дике , и ниоци , и народь многь прїндє @ сербскеє
землѣ . Там и мошн СВАТАго же вы цара кнеза
Лазара принехоМ СА СОБОЮ , И Малую церковь коӡ- 20
дигохом, древа , БАН2 Брега домакскогь, и тамо
Пребиваха до мира утвержденнаго между цесаром
и между Турци .
Того лѣта приде Куприлићь кеӡирь турецки со мно-
гою силою , и освон одь Немца, и понде уз Д8- 25
навь са силою многою , н водом , н сухимь , и прїндє
Сланкамену, и ту га Немац ДОЧЕКА.
1692 Сего лета више именоватогь , разби Немаць Турке
НА МАЛЕВЦУ Берда , више Сланкамена, и Немин
освоише одь Турака оружїл вониственная; то по- 30
ГНБЕ везирь велики Азприлић. Єгда се Турин
повратише с разбонша, н придоше у Белиград,
и
тогда принесоШЕ МОН СВАТАГ Саве архієпископа
9*
132 ДОДАТАК
СЕРБСКАГО НЬ манастира Студеннии , и тогда саж-

Дегоше мошн Сватаго, на Врачару, даволским
навожденїєм , понеже глаголах Агаранн , дондеже

СвеЦа каурскогь не предамо огню , кон ПОМАЖЕ
няма, не можемо кахре НАДБИТИ , И То сотворише . 5
1693 Освонше Немци @дь Тарака Варадь велики , Снова

и Вилагошь .
1694 Пакы доге Тоурьуннь подь Варадинь и пакн од

ГОЛЕМЕ КАШЕ побѣже. 40 дьин нде киША лѣта
1694 (В). 10
1695 Освонше Немун дь Турака долу, үзеше гладу.

Того лѣта Турун упалише Анпова н ОСТАВНШЕ
Немцем .
Того лѣта освонше Немун Токан и Патак.
1697 Принц Євгеніє раӡки Търкє под Сентом , н господа 15
Аинтарска поглавита ПОГНБОШЄ многа , HNH Ma-
Уем падоша , а нин НСТОПНША СА у Тісн реки ,
ако же древни Фарахоннтани , вь морн , и тако

се могло прећн по людма преко Тісе , акн по
мост8, н то УЗДО ФҮН ХЄЛОВѢУЄСКЕ неће узретн . 20
Н вь скорѣ примише агаржин машєнє @ Бога
за моін сатаго Сакве СербсКАГО ПРОСВЕТИТЕЛА ,
єгда Турун проклети саждегоша на Врачар8.
1699 Леополдь цесарь үүнин мирь с Търци , и поставише
Белеге Сремом , одь Сланкамена право на Село 25
Марадика , и отзда на Рома село, и 88 на

@ТУД8
Лаћаракь село , и @ТЗД до Pаче и до Брода укран
Саве реке, и по том содержавах8 Турун ка Савн
рекн , Н ь Зем8н8. А Немци содержаваху к
Дунаву, и тако содержаваху до рата варадинског , 30

и Турун предержавах Банать савь , и Тамишварь
градь до Морнша реке . (Пакы үчнин Нѣмау мирь
сь Тоурунномь 25 год. то лѣто бѣше 1699 В) .
ДОДАТАК 133
1700 Наста кър & шагь маЖарски . Восташе Махарн коє-

ВАТН на цесара Леополда, н БЫСТЬ курушаг 6
лѣть. Тогда Серкли показаше рабрость свою креп-
кую, и Леополду цесару помогоше велии , и Сер-
БАН ПОБЕДНШЕ Мадара. 5
1702 Пакн Срби поробише КеҮКЕМЕТЬ И РАЗБИШЕ Мад-

пре лѣта 1702 (В) .
1705 Преставн Са Леополдь цесарь пожив 66 леть. Того
лѣта поставише Дзепа цесаромь , синь же старѣн
Леополда цесара . 10
1706 Їозевь цесарь мирь үүнии с кърацами .

1708 Генераль Анстерь немецки разби Турке под Трен-
ҮННОМЬ И ОСВОнше Немун одь Турака Интр8 градь
у пределу Тернави граду.
1709 Пакы коуга БЫСТЬ Н много люди поморн лѣто 15
1709 (B).
1710 Пакн оумири се Коуроучать лѣто 1710 (В).

1711 Престаки се Ї@цевь цесарь пожне 33 лѣть .
1712 Поставише цесаромы Карола, сина Леополда цесара,
младєгь , и прими владѣнїє . 20
1716 Прїндє везирь торски подь Варадинь , со силою мно-

гою , пре рока, и то прниць Євгеніє раӡбн Турке
подь Варадиномь , и многи донликЬ ДОБИШЕ Немун ,
и сконше дружЇА БОННА ВСА, такожДе топове
многе и шаторе, конѣ мнОГЕ Н БНВОЛЕ , и камнає 25
многе , Бакара, масла, центина, пирнице, и сваког
адићара , понаНЕНше ерка и арара, и новаца много
КОН БН СЛОБОДань хрїстїанЬ, ОНАН ДОБИ , ТОГДА
много погубише хрїстіана, Ние одведоше у
плень . Тогда и манастире врушкогорске похраше, 30

а Крушедоль и Реметү үпалнше и нӡгореше .
Того лѣта принцьЄвгеніє оскон Темишварь градь дь
Торака н савь Банат : @ктом . 14 :
134 ДОДАТАК
1717 Прниць Євгеніє разки таборь турски подь Бєлигра-
домь, и освон Белиград , и ску Сєрвію освои @

Турунна , и Поречь бысть граница .
1718 Мирь утвердише между СОБОЮ Немун и Търци код

Пожаревца. (Пакы оүчннише мирь на Пожаревцо 5
за 25 година, лѣто 1717 В).
1719 Немецки ЄлуЇа, Даміань Фирмонь, отиде у Царн-
градь, а турски ЄлуЇа, Ибраимбаша отиде у Бечь.
ДБА ЄЛУЇЄ Доше со славою великою .
Извествует СА ВЬСАКОМЬ УНТАтелю , да раз8M - 10

веть , о семь, єгда є турски царь освона Ма
Н ПОБЕДНО Крала угарскогь, тогда є СВОН СВ8
Державу угарскую , градь Будимь, Острогонь, н
проч. градове , и землю даже н до самогЬ Беха ,
и Єгарь, и Токан, и Тернаву СКОН® Туруннь; и 15
держали су Турун 145 лѣть
ДО БЕУКОГ ЛЕТА и рата: Єгда же Леополд цесарь

разби турску СНА8 подь БечеМЬ три стотные плада
вонске турске, сего года 1683 - го .
Тогда поте Немаць « сконвати бодь Турака үгар 20

скую землю и градове , по томь серкскую землю
и градове свои цесарь @дь цара турецкогь, н
держит под властію своєю н до днес, помощїю
БожЇєю.
15
25
1734 Оге Коуроучага лѣта 1722 (В) .
1737 акга : 12 : Сего года понде Немаць на Турунна
ВОЕВАТН преваром , пре рока, и прїндє с конском

со силою многою , у Срем, тогда презимова. Тогда
народа у предели сен, Сремскон и Бачкон , БЫСТЬ
Велика тегота воршпаном, водећи сено, 30БЬ, Н 30
Брашно, и провент8 ү ТАБОРь подь ємень, и сєє
зиме паде снегь рано ноєм : 4 : го : @Скану , Н
ДОДАТАК 135
ніє спло снег до априла : 6 :; тогда БЫСТь знма

люта.
1738 Сее зиме ПочЄШЄ КАВГУ Немун с Търунномь , пос-

Лаше катане сербске , и похраше Лешиниз, н упа-
лише и многе Турке побише , и многн плень ДО- 5
БИШЕ КАТАНЕ, Н АНДУЦИ; БЫСТЬ Комендать предь
нима Вукь Їслковить, окєршерь, и Трифонь капс-

тан Їсаковнуь ; паки сеє зиме турска УЄТА РАЗБН
ТАН
КАТАНЕ БАУКЕ, у селу Баданн, неке Нсекоше Н
ПроЄЄ ЗАРОБИШє; то и капетана Раку заробиШЕ , 10

БЫСТЬ 3 Такова; и одведоше их везане у звор-
инк град а ГЛАВЕ АНДУУКЕ , КОН С8 ПОгнили поме-
ТАШЕ НА БЕДЕНЬ на колѣ; тогда велНКА РАДОСТЬ БЫСТЬ
Туркомь. Сего пролећа понде Немаць @ Белиграда со
СИЛОЮ На Торених, и освои Иишь Немаць и от8Д8 15
понде Немаць подь Видинь , И ННУТО НЕ ПОЛЗУН , НО
понде натрагь Инша, а Търци за нима ; и H тогда
Немаць ставн Мишь , и бысть у Нишу Немаць :

3 : месеци и понде Белиграду на свою граница ,
и по томь ТърцН « ПОЛУНШЕ СА НА Немца . Тогда 20
МНОГА СКОРБЬ БИСТЬ хрїстаномЬ, и порабощенїє н
плененіє ть Торковь. В тон ратн патриархь Ар-
сеніє устверти , пекски , даде се бегу, и сь шинмы
народь многь, їнноци многи , Н
и владика МИШКИ
Георгїє Поповнѣ, ё сем пределн , одь Пећн . н 25
Новог Пазара, и одь Косова, и ска Сервіл, да-
ДОШЕ СА БЕГСТВ8 үз Дунава за немцемь : тогда
многь народь хрїстїански Турци заробише ну
плень одведоше ; тогда БИСТЬ Скорбь Н жалость
ВелЇм и прїндє патріархь с народомь у Белиградь, 30

и сва орманда немецка прїндє подь Белиградь.
Тогда посла Търүннь кнеӡа : 3 : велтмаршал8 Ва-
лесу да подигне вонска на ТУРУННА, УСКЛЮ га
136 ДОДАТАК
Турин наподь Гроцке , и сен КНЕЗОВН БНІШе шпї-
юнн турски. Тогда велтмаршаль покерова кне30-

вом и понде сь целомь @рмандомь у поль ношн
НА ТУРУННА : КТО : 10 : го : и тогда наведоше
КНЕЗОВ Вонски немецку на БУСЇю търск8 . Баш у 5
3008 , у незгодном месту, у сърд868 ДУБОКОМЬ н

Дуглукомь, и кнезови идуть напред и катане сер-
БСКЕ за нима, а по сербан мадарске -катане, a
по нима рантарн . Єгда Бише Сербльн у поль сур-

Дука, тогда кнезови УБЕГОше у Турке , по томь 10
БЫСТь метежь и страхь между коннствомь , ү местү
тесном; т ү сърдӧкү спаде с КОНА Коста Бер-
капетан и свега разнесоше комн NA копита. По
томь прїндє рантарь у свиТАК н нападе с леа
Бердомь на Турке , преко Шумарица, занеже не 15
БЫСТЬ ПОЛѣ ҮНСто , и истера Турке из Бустє, н

ТАКО СЕ БИШе рантарн с турун докле не стиже
мушкатирь и по томь үҙе се БНТН мушкатирь, н
ОБГРАДИ СЕ БЕРКЛАУЛМА, Н БИШЕ СА Цель день на
Болеу8 , БАНӡь Гроцке , а катане и рантаре стоють 20
за нима. Егда прїндє ношь понде Немаць натрагь
Белиграду , а завтра Туруннь за ним , и пренде
под Белиградь Торуннь, и ОБСЕДЕ Белиградь , н
БНШЕ СА НЕКОлнко днєн , Neмаць топовнюсь града ,
А ТРУНН с топови с пола , и по томь БОЮ ДА - 25
доше Немун Белиградь Търкомь на верз, понеже

издаде велтмаршаль Валесь Турком ; по томь
Немун посекоше на вратар8 : 2 : генерала неверна,
А велтмаршала Валеса однесоше у Бечь подь
арестемь ; по томь Немаць прегради себе палн- 30

САТИ ОДЬ ТУРунна, и стажху заедно у Белиграду
и Немун и Торин одь : 22 октомбра : 1838 : до

Ï8NÜA : 2 : го : 1739 : го : докле Немаць не раз-
ДОДАТАК 137
МЄТНХ БЕДЕНЬ Новн около града, что є БНО направі у

своїон державн , а стари Бедень остави Таркомь, и ски
БОГАЖЇю на града, ДВИЖИМЛА изнесе Немац а недвижи-
Мам остави Туркомь, домови прекрасни и проч. Того
лѣта престави се Кароль цесарь. Такожде н на- 5
родь изнесоше скоє вен движемїл, а недвижные
осташе ; тогда ВЕЛИКА Жалость Н Туга БИСТЬ
народа.
Того лѣта : 21 : го : октом : прїндє блаженѣн-
шён патріархь Арсєніє уєтверти Пекски у Кар- 10
ловие , и седе у резеденцію Архїєлїскопскую , н
и шиьим митрополить Георгїє Поповићь иншки.
Того лѣта Внкєнтіє Їдановнѣ архієпископь н
митрополить карловачки Премин80 БАШЕ СЕА
жизни , престоль празденЬ БАШЕ; ТАМО со шинМЬ 15

приде многи народь хрїстіански и вселиШЕ СА ВО
Сремь, и многн СБЕГОВН БИШє по подлъжею; а
нин сє тєрговци преселише у шанац ' ) вараднНСКИ .

Тогда Климентами многи придоше у Сремь н тамо
вогнѣздншаса.²) 20
1740 : го : Їюлїл : 12 : сего года мирь утвердишє между

СОБОЮ , Н поставише Белеге Савомь рекомь үз
воду, до Үне
не реке, пакь Уномь поредь Коста-
нинує водомь до мора; по томь одь Белиграда
долє Дунавомь и утвердише мирь : 24 : лѣта . Н25
ЄЛУЇА ТУРСКИ Оде у Бечь с радостїю вєлікою , а
А НЕМЕЦКИ ЄЛУЇл отиде у Цариградь.
И зде возврашаєм са на задь.
1738 Вь два лѣта воинствена, егда понде Немаць на
Турунна пре рока, тогда постиже нас правєдин 30
1 То јо садашњи Нови Сад .

2 И сад их има два села : Никинци и Хртковци .
138 ДОДАТАК
ГИФВЬ БОЖЇН , И ПОСЛА ПРЕБлагн Богъ кугу, напрас-

изю сирть и болѣзань, на народь и державу це-
сарско ; и нанпре почЄ морити у Темишкара и по
Банату, потомь приде
приде у
ү шанаць варадински :
ноєм : 1. го сего года више именоватогь ; Н @Т8Д8 5
пренде у Карловце, и Т88 у Леднице , ноєм.
17 : го : сего года, и по томь по свемь Срему
и по свон Бачки и до самогь Беха , БИСТь куга,
морн за тон лѣта, вь ИМА СВАТЫМ тронце , єгоже
Немун престъпише клетву , по томь Н ГУБИШЕ 10
землю , и градове , н державу свою еще 83-

ГУБН ВОНСКУ свою многу . Єгда понде таборь не-
Мецен одь Земуна, сухимь , и водомь Дзнакомь
горе вы Взрадина , тогда порази его Богь БОЛЕС-
тію лютою , н смерть посла на вонску , и не токмо 15

на коннство , но на скотє , конн , воловн многи по-
Манкаше , многн Н МНОГИ люди остадоше БЕЗЬ
Марве своє КОН СУ БИЛИ на воршпан8 ү вонски :

на коли носе прмоке и коже волунске Сремци н
Бауванн , и одь Земуна до Варадина, ніє се могло 20
проћн драмомь дь трупїл мертви лежећи люден
и скотовь, и одь смрада; такожден Дунакомь ,
н
трупа мертва лежећи при Брегу, не МОГАШЕ CA
Дунава преступити и воде заватити од тешка

гада и смрада; и то БЕШЕ у месе 8 сектем : н 25
ноемко8.
1739 Декем . 20 : бысть тресаніє земли во время ниѣии-
дін , н ү сєє ношн вь ползноцін , и многн до-
мовн распадоше Са тресанÎÃ Н стене градске
распадоше са многе . Тогда су люди многн умрын 30

@ДЬ К8ГЄ ү селу Лединин .
1740 Їанға . 24 : го : тресанӥє бысть землн . 2 : кратн , по
поладне и вь полноцін , велмн .

ДОДАТАК 13 J
Того лѣта болѣзань крепкая, и горкая косто-

БОЛА ; И Многими людИМА И ЖЕНАМА и юношАМА
и дѣвицыма неодпадоше ноге н руке, н МНОГН
Осташа топали , И БЕЗь руку . Тогда БЫСТЬ Между

велика СКОРБЬ,
народомь ВЕЛИКА скорбь, Н
н туга, н ПЛАТЬ NEX - 5
тешна, и многи домовН ОПУСТНШЕ ОДЬ КУГЕ.
1744 МвН СА ЗНАМЄНІЄ НА Небу : звезда репата с вечера
к западу, глава западу, а репь пладинин, и тако

с исходила и сала є докле не занде : Дь ме-
сеца декем : 25 : го : до фекр . 15 : го , н тогда 10
и
У 3008 показа се на истоку сел звезда, глава
горе , а репь северу, и тако є нсходила з 7 днен
са зоромь , н сала є донде же скеть днеRNA NE
Пред82меть Ю.
1734 Сего гоДА ПОЧЄ СЕ БИТН Цесарь сь вранцеским крал- 15
емь и шпанїорски краль даль помоћь вранцє28 , н

ОБОН ИМАЛИ SHTR8 СО цесаромь окОНЬ пола реке
Ранне . Паки у лету : 1735 : по заповести цесаро
кралев. вели, дали помошь Сербли пахорн , варошн

н села, Бирманце или ти регруте, и тамо воевали , 20
И ИМАЛИ БИТКИ с Вранцезомь, и мирь утвердише
ПОМЕЖДУ СОБОЮ , У ЛЕТУ : 1741 . го :
1757 ПОЕТАКЬ БИТЕН С Пранцемь, кралица наша Марта
Терезия и СербАН БИАН СО ШНима у помоћи кра-
ЛИЦИ ; И БИЛЬ НАУАЛИНЬ У ВОНски кралиуннон Ла8-25
Дань н НадаждЇа, вєлтмаршали, н седам лѣТЬ
КИТВУ ИМАЛИ с Пранӡом .
1 : Битва подь Лонцутомь градомь прансКИМЬ.
и то сколь Немець Лонцуть , н по томь други
градь 30
2 : Шваниць освоиль Нємець , потомь

3 : Лазданть и Надаждїл келтмаршали разбНШЕ
Пранца подь Прагомь златнимь, потомь
140 ДОДАТАК
4 : Разбише Пренӡа подь градомь Герлицом , у

Саксонїн ;
5 : По томь у Слезїн, подь градомь Пресла-
комь , раӡбн Надаждїв Пранда ; пакн у Следїн под

градомь Глоговомь , 5
6 : т8 принць Карль , брать родин цесара вран-

цеска , съпруга Маріє Терезїє и кралнує, издао
Надаждїю , и ту погинула корпа сва Надажднєва,
Уетердесеть МЛАДА ВОНСКЕ , и ту едва избегалЬ СЬ
десеть катана, по томь одпаса ДружЇє ОДЬ СЕБЕ , 10
и не хотель воєвади вніше за неверствіє НХ; ПАКИ
7 : Лазданть велтмаршаль , подь градомь Вра-

ниперка пранским , со тридесеть нада ВОНСКЕ
своє , н ту у помоћн вонске московске , две сто-

Тине плада, Н Т8 Брань крепкую сотворише по- 15
между собою , 12 : САХАТИ БИЛА БИТКА СЬ Прандомы
и ту разнше Пранца ; и отзда у Саксонїн
8 : подь градомь Тєрєӡномь, и сен градь прес-

и столица крала пранскогь , н Т8 генераль
Толин в
Барутанія, цесарски , заробіо вонске пранске : 25 : 20
Нлада , седамь генерала и топове , и вса оружїл
вониствена , хазна, и сен градь освонан Немци
дь Пранда пО СЕН БИТЕН , У лет 1763 : Седме
годние сотворише мирь по между СОБОЮ .
1762 Благочестиви императорь Петарь Теодоровић и са- 25

модержець все росиски и про . про. про.
Сего года потанд CA ЕСТЬ Н СЕБЕ НМЕНОВАль
ПреставнаСА ОД СЕА ЖИЗИН ; но онь пре здростїю

своєю утаился . Такь во своємь последоваль сто-
памь премудрага государа деда своего импера - 30
тора Петра великаго АЛЕ ЇЄВНУЛ Н странствоваль
есть по свон держави турецкон : первее у граду
ДОДАТАК 141
Белграда на реки Сави и ДунавВА , Н ТУ БИЛЬ У

Церкви БЛАГОЧЕСТИВОН на литургїн , и дароваль на
церков дукат, НАПЕЧАТАНЬ ОБРАЗ ЄГО Н надписа їє ;
Н ТД пошедь по всемь царству турецком , н
Биль у Цариграду, и туда пошель и увидиль про- 5
УЛА МЕСТА и градове , прежде Бивше держава сер-
БСКН Царен и владеніє, а садь стоить подь нгомь
тиранскимь , и прошель вь Черную Гоуз.
1797 Децем . 22. Обави се живь вь Чернон Горн сл

своими рѕунимь писанїємь. 10
Мы подь именом Стефанъ малн сїю мою Ш8-

ПАНКУ НАН TH заповѣсть посилаю по семь наШЕМЬ
вѣримов посланика , именемь Авакумы архимандрит,
со граматою , до нхь цесаро кралѣвСКАГО ВЕЛНУЄС
тва двора , ЗА КОЕ ГДЕ БЫ Се указаль , да нма В - 15
РОДТАНЬ БИТИ и прїать, без ВСАКАГО припатствїл
н сумнѣнія. Вь кон улсь прїндєть вь цесарскихь
странахь : вьсѣмь судїамь и повелителемЬ, ПЛУЄ
же комендатомь даємо на знанѣ , да сен НАШ
више речени ПОСЛАННКА СВОБОДНО марширь нмѣть 20

кудеть путь Вієни : с кашею ръкопомошїю , и по-
Аною цесарокралевскою поштою , и порцїєю нє-
пременною ; А ЕЖЕ СОДЕАТЬ БУДЕТЕ , СЕН НАШОН
кѣрнон поцін : то самимь нам єсть.

Пань находиТСА 25
М. П.
1767 : декем : 23. го. вь Чернон Горн .
Второ писаніє нь контомацїє Дмитровачке:
Статєлиѣншн господни , господни Кнаӡь . Са нмпера-

торскаго веЛНУЄСТВА ГДни кавалерь н ТАНИН Совѣтинки , 30
мнѣ же всеМИЛОСТИВѣншн государь - дь господа Бога
142 ДОДАТАК
Здравія кашемЬ ВЕЛНУЄСТВ8 -- По снхь кн 83-

просим.
вѣстіє даємь Михь високоСТАТЕЛСТВ8 , УТО А NHZ8 ПОдон-
сяти послать єсамьих императорскаго ВелНуєства Петра
Теодоровна , под именомь Стефань мали , которн нахо-
Дитса в Уєрмон горн , мене же со граматою до их ца- 5
саро кралевсКАГО ВЕЛНУ. двора прислалЬ, А СОБИТО Ва-
шєму високосЇАТЕЛСТВУ ВРХУ € нн мнѣ указь үстменнѣ нZ-
АВНТН , КОТОРн скоро требѣ БИТЬ ; ОБЛУЄ А нинѣ удержань
вь цесарскомь контромацѣ , днєн следовать будеть много
- но моле ваше високОСЇАТЕЛСТВО , УТО Б МНѣ скороє 10
повелѣнЇє несходатанствовали кодь нхь цесар . кралев . Вє-
Ану. На послѣдакь виновень да не буду . Со тим изостаю
вашего високосЇателства врУУЛЮШЬ СЕБѣ.
Авакум Милаковићь ,
1768. Тандара, 21. го Архимандрить. 15
Третеє писаніѣ , єгда опушени кише из контүмацїє
Земунске.
Прїндє посланикь Аввакумь архимандрить Благовѣр-

ирга императора Петра Теодоровна васен Росїн само-
Держаць , н ОБАВИ СА ВЬ Үєрнон Горн , ин посланик ЕГ 2
вишенмєновати , огласи его у Дмитровнун , у контромацїн ,
Н ТУДУ послань БИСТЬ У Земунь у контромацію : 22 :
Танзарта : 1768 , ну Žємунь прїндошє посланнин ӕдь нм-
ператора дь Үєрне Горе : Глигорїє Архимандрить б Дре-
каловић , а пострижинка манастира вердинко - раваннукогь, 25
и еще со шинмь єдань калугерь нь Церне Горе и воє-
воднны Брать сама вониственна , н єгда контромаць окон-
Улше , ONH 4 : персоне , тогдА НЕ ПОЛЗУНШЄ милость и гра-
цію понтн вь Вієн8 аустринском двор8 н цесар8; куда су
послатн кили & императорскаго ВелНУЄСТВА, ОГЛАСИТН да 30
ДОДАТАК 143
се находить живь у Цернон Горн . Но сеє посланике више

именовате повратише Немци натраг Земуна , и опра-
тише их уза Саву реку горе , и прендоше Саву реку,
више стружинує , у вечерь у ношь, у зимное время,
вь среди вечерь глубоку. 12 февруарїл , 1768 г. 5
Н егда прендоше Саву реко и туда отндоше вы

страну свою , во Уєрную Гор8 .
А. РЕГИСТАР
ИМЕНА MECT A
Akгiep'мe, 101,27 Босна , 33,14 ; 39,29 ; 64,9 ;

Аланны, 23,114' 68,22 75233 913 ; 96,9,19
Александрна , 107 ,.. 27'29'
Анатолии, 95,17 ; 101,10- Браничево , 35,22/24 ; 47,13 ;
Арадь, 129 18° ·
71,22 82,8 ; 85,27 100,321
Арашань, 124,19 117,31
Атонь, 3,3 ; 50,11/ 21 ; 51,19 ; Брашеко , 83,13,145 126,5 .

52,21 ; 103,25 , види Света Брезьянца, 96 ,, .
Гора.. Бродарево, 39,295 69,4 17 .
Бродь, 65,16 132,27-
Багдадь, 122,2 Боудимаю, 33,16 ; 35,12 ; 45,805
Бадана, 135,g . 46,29 ; 69,18-
Бана , 90,28 Боудимь , 92,30,81 ; 103,16 ;
Баньска , 7,32 ; 37,20 ; 58,1 ; 107,1 108 , 319 109,119,297
59,3'13 ' 118,22 124,138,13 ; 126,10 ;
ь , 86,20 87,1 ; 113,2.
Kapь,
Бар 128 ,, ; 129,21 ; 131,5; 134,13-
Баточина, 125,24- Buchurest, 116,17,18230 ; 117,1-
Beliza,, 49,22 Бела Стѣна, 94.g.
Бєхєн , 110,2 · Бельградь, 21,8,9 ; 35,25; 47,14
Beyh, 102,29 ; 103,13,16 ; 108 , 55 ,, ; 76,11 ; 81,29 ; 82,8 ;
2722: 109,6; 119,8 ° 18'30 ; 123 , 83,24 ; 87,,; 88,5; 91,16,26,30 ;
24 127,9212214 129,476'11 92,8,15 ; 93,81 ; 99,10,17 ; 101 ,
134, 1413 137,28 ; 138,8 ; 27:30 107,212 ; 108,678125
141,29 114,812 / 29 118,15'19 ; 123 ,
Безькере , 1102 114,133- 10731 ; 125 ,, ; 126 81127 ; 127 .
кь
Бистрица , 38,2,25 ; 61,11 ; 63,32- si 128,12 ; 130 ,, : 131,2 ;
Бихорь , 91,6 · 134,12 ; 135,1580731 136,
Бобовырь 96,16- 22/23726981 ; 137,21
Болеть , 136,20 - Стоин . 92,1 ; 108,33,109, 325
Борьть , 85,23 128,12; 130,3
146 РЕГИСТАР
Бъдинь, 76,698; 114,14 165 116,1; Градьтаница , 8,2 ; 9,15 ; 35,177

117,22; 118 ,,; 125,91 ; 130 , 20: 47,8; 58,15; 78,13.
2'17,325 135,16 Гроцка , 136,1,20-
Бьнетун , 100,13-
Dabraz, 57,20
Вакилонь, 109,13 Дальматны , 3,27 ; 23,11; 33 ,
Вальпово , 109,31 ; 128,105 21129; 42,10 ; 44,6 ; 46,, ; 95,10 .
129,30°
Дарданим, 58,2.
Варадин , 108,285 117,82 ; 119 , Dimoticha, 86,26-
ь
13 ; 122,18931 ; 124,20 ; 125,1 : Дноклитны , 33,21 · 29 ; 46,1
126,17, /21224228 ; 129,29 ; Дмитровица , 94,1; 141,21 .
19
132 , 133,2112 ; 138,1422 " Драхь, 57,2 ; 105 : 10-
3 0
Варна , 89,7,8,10- Дривось, 100,15
Ватопе
дь , 34,9,10 ; 50,13 . Дрнил , 46,1 ,; 96,9 .
Ваць , 129,15- Druxovina, 49,20-
Вельборждь, 38,185 46,4; 61 , Дрвнополя , 65,305 66,0 ; 67 ,
16'24' 137289 101 214917°
Византии, 29,10- Доубравьинца , 71,2'26'27"
Вилагошь, 132,, . Доубровьинка , 86,20 ; 87,22 ; 88,1
Витешка Трапеза, 99,8 ; 102,32 Двулин , 10,26 ; 38,3 ; 60,2;
Вишеградь , 46,15 ; 125,21 ; 61,11 ; 63,2'11'13
129,15°
Добра, 17,15; 35,10 ; 46,28 .
Вишеслка , 94,8-
Вранова глава , 107,10- Коурь, 88,2; 128,17 ; 129 .
Врахарь, 114.8 ; 132,23 ; 136,28- Коула, 111 '13'20'30'
Крьбинца, 79,325 106,30- Gjurgjevich, 117,5.
Воухни трѣнь, 95,22 ; 116,29-

Еднибата, 104,8 .
Гавала, 97,24- Жеглигоко , 38,3 ; 61,31 ; 65,8 .

Galbochitza, 49,21 Житомискь , 46 ,
Ганько, 56,18 ; 117,17- Житьул , 4,31; 36,5; 53,125 54,1
Годомнию , 85,1г . Жрело , 43,16
Годоминьско полю , 99 ,,
23. Тръновьнь, 88,7,8 ; 94,9 .
Голна , 125,20- Zagorlatum , 49,22
Голоубыць, 82,311 93,281 948/145 Загора , 91,6-
115,25 .
Кадарь , 122.6 12
Градьць, 5,20 ; 33,17 ; 45,28 ; Часхонь, 99,135 108, я
46,5; 57,,; 124,10 " Запланниѣ , 83,5; 103,22 *
РЕГИСТАР 147
Захьмнє , 30,26; 332 · 80 ; 44,17 , 60,22 : 27 108,1119 ; 116 ,,;

18221 ; 45,6 ; 6,2 ; 48,28 56,18 120,185 121,8. Види Цари -
Звечань, 7,32 ; 9,12 ; 58,125 градь.
·
59,26 62,270 63.2 Конує, 43 ,я.
Зворьинка , 96,31 ; 135 .'11 Конюхь , 97,до13'25'31
Земльнь, 46,3 Копринь , 80,1.10 .
Демонь , 120,21 ; 132,29; 13431 Корнить, 105 ,, .
138,13,20;
142,229235 143,2 Косаница , 43 ,,; 49,28
Zera , 2, 13 ; 23 ,, ; 35 ,, ; 49 ,,, ; Koсenнчa , 8,23 ; 32,12 ; 45,13-
51,10 ; 70,2632 ; 81,5; 86 ,,,; Kocoko , 40,28 ; 47,2; 58,15;
2
87,17- 62,30 ; 72,14,17222 , 4 / 26 / 28'31'88
ZAATHIJA, 88,17,23 73,411 78,17 ; 89,28 ; 91,17 ;
135,20 °
Нбарь , 32,185 45,17; 49,29- Костанинца , 137,23-

Нлокь , 108,20; 130,5- Costraz , 49,20
Искърь , 89,10,11- Крина , 100,16-
Нстьрь , 23,10 ; 25,1 ; 33,225 Крить , 122,4 ; 123,20-
108,21- Кроушеваць, 79,32 ; 81,21 ; 83,16 ;
85,1 ; 90,27 ; 100,33.
Казань, 112,18 . Кроушедоль, 22,29 ; 133,31
Калиполѣ , 65,15- Коухнуь, 101,23-
Каменица , 121,30 ; 122,33 ; Корновьница , 88,26 .
123,8 Коронешь , 103,80-
Карась, 98,12. Коупиникь, 42,15 ; 4316-20 ; 89,2 ;
Карловьи , 93,31 ; 127,17 ; 91,15 102,22 107,33 ; 108 , ..
137,10; 138 , .. Коуртоуманы , 45,14 ; 47,10-
Карша , 129,18- Корчево, 83,27 ; 86,11
Качаникь, 130,18978-
Кехне , 101,26 30- Лабь , 49,20-
Кечкеметь, 143,6 · Лаћаракь, 132,22-
Кефа, 99,3 . Леванть , 62,12
Кисилниє, 90 ,30 Levcse, 49,22
Ковилово , 87,5 Лединци, 135,6 31.
Ковинь, 92,33; 99,20- Авшинца , 135,4.
Колашиновићь , 122,1 , Лѣшьскь, 46,1-
Konchulissoh , 49 129°
, Лимъ , 33,15 ; 39,29 ; 45,26 ;
Коьнстантиновь градь, 8,9,13.28 69,2496'17
9,27 47,26 ; 50,20 ; 52,2 ; Анплань,, 47
AнOXIAN 4 , 49,21 ; 91,7.
10*
AнпOBA , 110,2613 ; 124,10 NHKопOAR, 729 ; 76,6 ; 115,32 ;

132,1
2 117,3 ; 118,9 .
Lyubostina, 69,32" Интра , 113,13-
NHшь, 46,5; 72,2 : 8-10 ; 88,23 ;
Макрешь, 87,15
Манасны, 74,29-31 125,14'25'27 126,1 ; 130 ,
Марадикь, 132,26 15'16'31 ; 135,15/ 17 /18-

Марица , 14,24; 39 ,,;
Mapнya, 65,29 Новын Градь , 97,10 ; 102,31;
66,310 67,13 / 17/27" 125,18; 129,18-
Маука, 96. 21° Нови Пазарь, 45,13 ; 135,26-
Медноламь, 105 ,, . Моко Брьдо , 76,4; 70,30 ; 83,18;
Mednipek, 115,25 87,21 88,28,29 89,3 ; 91,2.
Мельника, 103,10- 102239 97 ', 15'20 27 .
Мехадны, 105,27-
Милешева , 215165 37,95 Овань. 123,1.
5,1
OKYE пOл , 60,23 "
54,30'32 , 5513 ; 94,32 ;
114,1'10 " Onogost, 17,11
Miksiche, 117 ,,4- Ораовица , 129,30-
Orechova, 115,32 ; 118,9 .
Михаляваць , 126,14; 131,29-
Морава , 45,28- Острокинца, 85 285 90,21-
Моравице, 35,27; 47,16 ° Острьгонь , 109,27 ; 124 ,, ;

Μοράνα , 46,153 69,918- 128 , 129 ,11 ; 134,13
Моторнь, 104,3- Остроужинца, 143,4
Mudavo, 115,15 " Осѣкь, 125,1 ; 126,12-
Моункать, 129,32
Morpe , 89,1119 ; 94,15 ; 95 , Патакь , 132,14 .
Patkovo, 49,18
13,32 ; 96,4 .
Moуxayь, 108, 30 , 124.27 ; 128,4 ; Периторь, 65,24°
129,28 ; 134,11 Перьмика , 16,3-
Petricha, 68,16
NaгорнYнно, 8,4133 ; 920 ; 37.285 Петроусь, 15,0 ; 17.185 79,32-
58,19 20 21 61,33 . Пећ , 131,1 ; 135 25-
Невесния , 46,24- Пexoуn , 109 131
, 124,16; 129,24-
Негрипоить, 98,1 . Newтa , 129,15 .
Nerodimye, 68 ,,,. Пилоть, 49,18-
Несмилю, 129,12- Пироть, 125,2-
Инкольць , 45,28 . Пловдинь, 20,22; 79,10,17 .
Инхомидим , 24,33 ; 25,16,285 Плохинкь, 72,379/10/13.
26,129
Podriniae, 49,19 .
Подгорица . 90,32 Ρόγμα , 132,20

Пожареваць , 134,5. Роухуань, 115,29 , 116,3 ; 124,22-
Пожега, 129,30-
Pomoraviae, 49,21 Савроматны , 41,13 ; 43.2я;
77,19
Поречь, 134,д .
Призрень , 8,2,30931; 9,15 ; 12,2; Сакаӡь, 111,24-
35,17 38,25 ; 46,5 ; 47,4; Capareко, 99 .,; 127,10-
58,2,16 ; 59,20 ; 63,2232 ; Сврьлигь , 46,6-
68,28 91,5 Света Гора . 4,10 ; 7,30 ; 0,285
Призреньць , 91,5. 33,318110 ; 34,8-1311928 ; 37,14)
Прилепь , 68,28 25 42,29130; 45,20 ; 48,219 11
Прилепьць, 70,9· 10; 74,18 . 58,828 70g 76,18'20 "
Приштина , 58,15 ; 74,8 : 6 ; 117,225 Сегединь , 110,0 ; 113,155 127,1-
130,11-26
Сегеть , 110,22 : 111,16 / 18/ 20 / 29 )
Прокоуплѣ , 47,11 . 31; 128,18; 129,24 ; 130,114 1-
Протесь , 57,23-
CENTA , 126,33 ; 132,15
Пoуxн , 43,; 104,21 ; 111,25 .
Сент . Андреа , 131,16-
Равьница , 15,10 ; 17,175 40.245 Серака , 8,4 · 325 9,195 58 ,

74,11 ; 76,2,3 ; 85,278729 ; Cepezb, 8,24; 37,26 ; 63,25; 87,4-
131,6 Серь , 23 ,, Види Середь.
Сикелна . 23,13 .
Равьно , 46,6 ; 49,17-
CHNAH , 7,21; 8,14 ; 15,1 , 59,10-
Ракоушь полѣ , 103,20
Синонь, 95,18 ; 96,2 ; 121 ,,12°
Pach , 4,11,18 ; 7,3 ; 32,8,13 ; 35,13 ;
44,5 ; 46,32 ; 49,7,9714 ; 50 ,,,, ; Sirmium , 57,19-
Paya, 132,27 Ситвинца, 47 ,, ; 49,20; 78,165
Reke , 49,21 89,31 91,710'11 "
Ремета, 133,81' Скадарь, 81,14; 98,20,22; 100 ,
10'18'
Ресава, 21,1 ; 22,5; 40,30;
58,23 74,29 77,23 ; 80,23 ; Скопню , 8,3 ·31 ;
9,1 ; 39,815
86,13 ; 92,5; 94,9'12 " 46,4 58, 60,22 ; 65 . , ;
Рибари , 83,31- 80, 85,30 ; 96 ,,,; 110,215
Римь , 23,1026 ; 24,16 , 25,131245 125,30
PHMь
26,29; 27,9; 28,2; 29,4 ; 30,15; Сланкамень , 131,27 : 29 ; 132,25
44,28*
Смедерево , 83,10 ; 85,1 ; 86 ,
Ровине , 75 , 24 ° 4'11'12 89,2,4 ; 90 ,,22 92:21
Родось, 108,26 94,29 96.11 99,21 ; 102,125
Роудинкь , 93.15 125,13 ; 130 ,g.
Солноукь , 113,81 ; 128,15 ; Тракия, 23,12-

129,17
Трапезоить, 95,20; 96.3 .
Солоунь , 8,5/ 23993 ; 9,20 ; 23,12 ; Трговиште, 88,15; 116,18-22 )
25, 26,29 30,16; 37 : 28- 25'81 121,28
58,2 ; 80,16118 82,21 ; 83,8; TpeнYнNь , 133,12
85,33 Τρεπτε , 37,31
Трепує,
Сопокаин , 5,20 ; 55,11-22 ; 56,3 ; Тривалий , 23,11-
57,4-
Тривоульска рѣка, 24,8 . Види
Софна,
CоOн 37,31 ; 59,21 ;
37, 90,25 Тиверь.
•
113,29 117,30 Трикала, 11,12 , 62,5
Срѣбрыница, 91,3 ; 99,9,15. Трипол , 78,9,12/14 ; 86,7/8 ;
99,30'
Срѣдьць, 46,3 .
Сталакь, 80 ,, . Триоко
TρNORо , 37 ,, ; 55,2 ; 74,33
Стобь , 46,3- 75,5; 98,5
Стонь, 35,2 ; 46,23 / 265 53,8- Тоурово, 114,30
Strigonium, 118,22-
Строумица, 43,8- hoyaa, 111,132030 132,11
Стоуденица, 2,17 ; 3 ,лі ; 41017 )
32,25 33,2; 35,151 37,13 Оужнчe , 71 ,18; 125 ,,, .
45,1 47 , 49,90 ; 50,1'011 Oункаρь 122,22; 124 ,, ; 129,17
51,4 Usku, 49,21
Такоко, 135 1п Фосно, 35,14; 49,10 50,32.

Тамишкарь, 110,3,11; 122,205
126.30 i 128,14 132,31 Хавала,
XAKANA, 106,26"
133,32; 138,3. Херцеговина , 96.7 .
Тамишь, 93 ,я Хиландарь, 4,10 ; 9,4,24 ; 34,10
Тернава , 133,14 ; 134,15 37.23 45,23 ; 50,15 ; 52,18,26
58,9 27°
Тикерь , 28,5
Титель, 126,33 . Chlmia, 53 ,,; 57,2
Токан, 127 ,, ; 132,145 134,15 Храмь, 101.23 .

Томорница , 97,18 · Хоугдварь, 123 ,, . В. Оунварь .
Tоплнyд , 219 ; 3:12:13 41419
32,15; 35,22; 45,14 ; 47,9,10 ; Цариградь 8 135 10 7 ; 29,14 165
Царнградь
25 ; 72,9,13 ; 90,17 21
49,95 41,12 44,2 ; 45,1 ; 58,2
117,8
0° 60,812 62 , ;
62,8 64,26 74,21
Трав , 23.11 ; 33,22. 76,29 i 77,216 18 ; 78,48
оу 305
46,, нна 90,5-10-16; 100,4725126 ) 103,27 ;
108,15 124,23; 125,5; 134,7 ; Юлада, 23,12

• Юлехь, 56,12) 57,12
137,25 140,5.
Юнова, 122,1 ; 132,.
Уехринь, 123,17- Неросолим , 7,21 ; 8,14/22 ;
Хорьфось , 109,20- 15 ,, ; 29,1 37,22 70,5
Урьмна Гора , 39,3; 65,8 . 106,17
Урьномень, 39,8 Юфанть , 42,28
Шарь планина , 58,2. Aнче . 96,16'20 28:30 ; 97.7 .

Шиклеоушь, 128,10 , 128,24 . Иловинца , 87,32 ; 88,10
ANгorph, 76,24
Егарь, 110,12 113,815 117,15 Мнокь, 123,25 ; 117,25
128,15'1820; 129,81, 134,,, NERO , 97 ,..
Южеко, 103,,
25°
Б. РЕГИСТАР
ИМЕНА ЛИЦА
Aaron , vojvoda Moldaviae, Арань паша, 125,23 ; 126,23-

115,11
Арсение Черновевнѣ , 131 ,, .
Авакоумь, архимандрить, 141 , - IV, 135 , ,222; 137,10
137 142.114 Арслань паша Соколовнѣь,
111.18
Андерь , 126,4,18
Александърь , коєвода мол- -
Бегъ Ахна пашикь, 111,25
давьскын , 111 ,; 112.9 Атанасне Фрашакь . 91,21-
Alexander, filius Jeremiae, Ахмать Баша , 98,13 ; 101,9·1 »
120,32 17; 106,2.
- , aliquius Graecu®, 121,10 Ахмет Бегь Оукоузь, 114,10 ,
16'26 Ahmet passa Hadun, 117 120
,
Алексие, цар грчки , 34,12; 22 33'
34.11.16 52,1119 ; 54 ,, Ахметь паша Кюприликь, 122 ,
122,14,20'31
Али Баша , 113,: 139 25; 123,8 , 20 : 126,113 ; 131,24
- паша Ченгићь , 223 ,
Али - Бегь Аврямовнкь, 85,17 Бамзить, 18,11 ; 19,33 ; 21,185
Альберть , 87 , s 41 , 70,23
28; 71,3-612 ; 73 ,
Ана, жена Беле Уроша, 30 , 281 74. 1883 ; 75.8710'12'17'22 )
28.30 44 23; 48,28 24'2 76,8/ 7/19724'30 ; 7,195"
, жена Немањина, 46,11 ; 7 9911'23 °
50, - II, 100,29 ; 101,8.9.11.17.25/ 29 )
Anastasia, калуђерско име 103,28 • 105,18'22 "
- син цара Сулејмана,
Ане, жене Немањине 50.6
Ангелина , жена Стефана 110,30
сина Ђурђа Бранковића, Бальша, зет кнеза Лазара,
42,11 11 43,128 ; 95,11 70,26 :32 81,4 .
Андреишь, син краља Вука- Балиль бегь . 106,25 ·
шина. 39,12; 75,0 Балне , 104,6
Антонне, 113,19 , 597 .
Барать, 110,5
Лиса капетань, 125. 18
, Бароутанны, генераль. 140 .20'
Batori Gabro, 119,22/ 25 /28 * мање, 2,12 ; 16,22 ; 33,82 ,

120,10-
39.24 ; 46,12; 50,25 : 51,1 ; 683 ;
69,17,10
Bethlen Gabro , 120,5; 121,16 °
Бладенсис, херцегь, 130,10- Влькашинь краль, 12,19 : 27128/201
Bogdan, filius Jerem. , 120,32 13,81 322 39,4 ; 65,28 ; 66 ,
Busich , 119,20 2'7230 ; b3'10'11'1 5721 '26 ;
Бѣла Оурошь , 26,19 ; 29, то ; 68 '599.
,,
30,24 44,22 45,6; 48,20,23 -
Зоупровика, 85,16-
Влькь, син цара Лазара, 15,
Калес, велтмаршаль , 135,82 ; 18 ; 17,20 21 21,1115 ; 40 ,
136,27129 10: 70,102131 ; 78,32 ; 79,2 ,
Василь воевода, 123 ,' 18 ' 378'11'
Викентие Їолновићь , 137,13 · Бранковика, 40 ,g ; 70,24729
Видосава, кћи кнеза Лазара, 31 71,873,130 76,9'13'17 "
71 ,,; 76,18 . Воукь деспоть , син Гргурев ,
Витомирь , 71:25 унук деспота Ђурђа, 95 ,
Виторань , 125,31. 61 99,8.13 205 100,32 ; 102 ,
Владе Дракоуловикъ , воєвода, 2'25'
88,13 ; 95,25'28'30' - Їсаковнуь , 135 ,, .
Владь Калогеровикь , 105 , Воукосакь Гокѣдиникь , 91,22-

1061-6' Вратко кнезь, син Вратисла-
Владиславь краль , син Сте- вов, праунук Вука Нема-
Фана Првовенчан , 4,30 ; нића, 16,265 39,32 ; 40,55
ог 0,18,19 :28 :80 °
5,,; 36,1 ,; 37,, ; 54,824,277
28'29'82 ; 55,6 . Вратиславь кисть син Дмитра
— , син краља Драгутина, жупана, унук Вука Нема-
6,23,31 ; 51.25'26 нића , 16,25 ; 39,30,31 ; 69,
, син Јелисавете , ћерке 20 21 23'24'
краља Драгутина , 39,21 ;
57,20
° Gabriel, filius, Symeonis, Va-
, краљ угарски , таст краља lachiae Princeps, 121,22-
Драгутина, 56,21 27128 * Галь , син Константина Зе-
- , (Ledian ) краљ угарск ,
in и леног, 23,16
87 ; 88,12 16; 89 799 9'11 ' Герасимь , калуђерско име
- син, Албертов , 92,10,15 , брата Вука Бранковића
1727,31 ; 94,114° Радоње , 76,19
сынь крали лешкаго , 107,1 - Георгию, (Гюрьга) , син дес-
Влькань, син Стефана Не- пота Стевана, унук Ђур-
ђев, 22,15,16; 42,12,145 43,9, Демирь, хан татарски , 41,3,5

12 95,4; 102,5. 76,23,26'31 ; 77,5'11 ' 18'24'27 "
Георги Попокићь, кладика, Дервишь Бегь , 117,13-
135,25 ; 137,12 Дережоуль Бань, 104,1 ,.
Германь, калуђерско име Гр Деспина, кћи кнеза Лазара,
гура, сина деспота Ђурђа удата за Бајазита, у не-
Бранковића , 22,17 ; 42,25; ким летописима зове се
95,5 . Види Гргоурь (Геор- Олнкера , које види , 71,2 ;

72,12114
гнє) .
Гонко , 39,5; 65,28 ; 67,22; 68,10- Дноклитнань, '9'19'
23,9
Grdan, vojvoda, 117,16 18 21 Дноинсию, митропол . 113,2 ,.
Григорию ЦамблАКЬ, 35,18 Дьмнтарь , жұпань, син Вука
Гангорию, архиманд. , 142,24- Неманића , 16,24; 39,22 ; 69 ,
Грыгорь (Георгню), син дес- 197915'18928 °
пота Ђурђа, 22,1; 42,3,5, син краља Вукашина,
39,12'
24 ; 82,1828 86,1814 87,201
90,19; 93,6; 94,25; 95,4'5" - Радоевика, 92,26-
9 брат деспота Ђурђа , - Томашевика , 95,28 .

76,18; 78,29 : 30 . --
Кранковика , 91,18 ..
Гюргь Бальшикь, 71,14 · - Акшикь 102,145 105,15-
,
Гюрьгь (Георгню) деспоть , Кратовьскын , 111,27 .
22,36 40,9 ; 41,18183 ; 76,15 , Добровою , син “ кнеза Ла
29 77,217 78,369 80,15 ' зара, 1720 ; 70,20-
18 :19921 ; 82,1-2-14-15 ; 84,30 ; Dositheus , 89,25 "
85,1 ; 86,17 ; 87,161335 88,305 Драгашь . 75,9 18-
89,2; 90,18 92,21 .
Драгутинь , краль , 5,26,27 ; 6,8;
71'5'8 373 39,16 55,12 )
Давидь, калуђер . име Дми- 24-31 56,4'5'10'16'20'27 57 ,
тра жупана , сина Вукана 10'22 '
Неманића , 16,25 ; 39,285 Доушица , син Ст. Дечан-
69,293 8916
ског , 62.7.9 .
Далида, 5,4.
Даминь , кромонахь, пронгор-
мына рильскын , 98,32. Хорью , 106 , 19923
- Фирмонь,
134,, -
Дань коккода , 87,12- Elasca, һерка Стефана Де-
Dean Dragas, 75,27 . чанског , 62,19·
Есебегь Абранеӡокикь , 86 ,, . Кантакузинь Палеологь, таст

деспота Стевана Лаза-
Жигмоундь 75,29 ; 85,22 ревића, 74,22 ; 78,19
Кателина , жена краља Дра-
Завидь , брат Немањин, 31 , гутина, кћи угарског кра-
11; 33,13 ; 44,29 ; 45,25 ; 49,3 ;
51.2 ља Владислава, 39,18; 57,24
2
Комнень, 75,д.
Коньстантний , сестра Кос-
Ибранмь паша , 109,21 .
--- -, Diakovich , 118.12.19 тантина великог , жена
- Ликинијева , 24,4 ; 25.261

9 Memibegovich , 121 ,.
26,17 ; 27-18 29,1
2,17; 44,11,25
- - 134,8 .
,
45,'.
- царь, 122,3 .
Коньстантинь келнки , 23.'16'29'
Нагоуровика , 88,28-
Ннославь, син Јелисавете soi 24.4.22 ; 25,11'23'30 ; 26,10 '
30
24 ; 271-17 22126'20 28,21
ћерке краља Драгутина
3'5'8'112;2 30,11'15'21'23 ; 44 ,
39.20 57,29- ,16'
27, 40 "
Нолнь , син деспота Стевана ,
- син Милутинов , 37,20 ;
унук Ђурђев , 22,1519.25 /265
59 '25°
,,
42,12'15 ; 43,9-18'22'26 31 95 ,
- философь, 41,19
8; 102,568 105 ,。.
- Дакмановић Жеглигокаць , 75,9 11 1315)
, 75,18-
- патриарьхь , 120 14 16 22'26
- Радоуль , војвода влашки , Царь Бльгарьскын , 81,11-
- Царь гоһукын, 90,10°
43.29 95,27 98,25"
Консть зеленын , 23,10,14
Ночевь, 133, 11718'
Ирина , кћи Ликинијева , 35 ,, ; 44,12
• Коста, оберкапетань , 136,12-
26,21 29,21 30,2; 44,27
Кришуна , 77,279 ; 80 9911149
Calinich episcopus, 50 ,, . 81,27
Каломнь Роусота, 85,5
Калогерь воевода, 104,14 . Лазарь , кнез , 14,2 ; 16-18 20
Cantamir Tatarus, 121,19 . 17.27 18,8 19,2 ; 20,18
Cara Hercog, 119,13- 40,22 68 25127 ; 69,21-2881 ;
Кароль, цесарь, 129,19; 133,195 70,613 71,18221 ; 72,2,12-15
137,5 24 26 28 311331 73 , 19898'11'16'20 '
—, прниць, 140,6 · 26,29,31 ; 74,12,14 ; 75 18; 76,12
Катакорзина , кћи деспота син цара Лазара , 40,8,10 ;
Ђурђа , 42,47 ; 84,30 ; 99,18- 70,20°
, брат деспота Ђурђа , Мамость паша,

Маморть паша, 75,32; 94,25
70.22 76,16 79,9'11 " 97,26'
- деспоть , син Деспота
Манориль, цар грчки, 48,4-
Ђурђа, 42.34 ; 82,18; 89 , Мара, кћи кнеза Лазара , 40,8
14-16 92,2333 ; 93,811 70,23:31 ; 76,12; 81,17.
Ллордань, 139.25 32; 140,12-
, кћи деспота Ђурђа, 42 ,
Лаоушь, краљ угарски, 64,23 .
4727 82,19,20 85,2; 93 , g
, CHNE Владислава сина кра-
103,4
ла хешкаго 107,2 108,29
ха , ; Мария Терезня, 139,23-
, краль мадарски , 128 ', 5'
Ласлакь Микоуловикь , 92,9 . Марко Кралевикь, син краља
12 13 18 27' Вукашина , 39,12 ; 68,281

Леонтие, епископ, 32,10 ; 4911- 75 8 11 12 14'21'25 °
Леопольдь цесарь , 127.14 ; Атомановикь , 95,22.
129,6; 130.205 132,245 33,2 , Матиашь Анковикь , 92,285

4 : 8; 131,1 . 93,29,31 ; 94,16 ; 99,13 ; 102 ,
Ликниню, 23,4; 24,3723732; 25 7, 47 2315 103,15
26 26,1'13'15'25 27,3'12'18 ) Machmet passa, 118,30-
28,225 29,4 / 6 /24/ 28 / 32 ; 30,1; Медит-Бєгь, 87,29-32-
231 44,25 ; 45,1.3,4 ; 4816,21 Мехметь Уелебны , 77,26,285
79,26
Листерь генераль 133,12-
Лоун Херцегь , 125,21125 ; 126 , Мехме ц 8 9
дь арь , 8,19 : 0,2 ·10
51416 127 , ,2 . 15/17/20/24 91,2-10'28'30 ; 92 ,
Lupul, valachus , 121,21- 32; 93,5 27 ; 94,285 95,13 : 177
24'27 96,2/19/27) 97,678,231
Макро Трикальскын , 95,22- 99,42431 100,2'10'19'21 "
Манкохь , нахельинка, 104,29 - II, 114,18; 128,20 ; 129.4 .
Макарню, 113,1,. III, 122,0 ; 123,2,22; 125 в

Максентие, 23,18,255 24,7,12) Бегь , 106,, .
25,28-23 ; 27,9 ; 28,2'15; 48,17 . паша, 98,2 ,; 101,22 .
Максимиань Юркоухне, 23 , Милань Косанунѣь , 73,13-
11'17'20' Милица , кнегиња, 16.20 ; 39,33 ;
Галерию , 23,18,261 25,27,315 40,6/20 69,22 2127815 70,15
26,5 27, ; 2 , 23/27
10 8 191 74,5'9'68 78,22"
Максимь , калуђерско име Милославь , син Вратка ве-
Ђорђа сина деспота Сте- ликог кнеза, 69,23 .
вана Бранковића, 22,23 ; Милошь Обилић , 71 , 72,325
43,142 102 , 106,31 73,5:12 :27:27"
Милоутинь краль , Стефань БАША, 112,30

--
Оурошь ккторын , 5,26,22 ; 7, pasca Bosnensis, 116,11.26
710'11 ; 37,517 38,21 ; 55,13 , --
царь, 126,31-
24/25/315 56,5,6/ 18-26 ; 58,112 Моухаметь паша , 1111 ,
32; 59,222 60,1'12 " везирь, 129 13°
Мирославь, брат Немањин,
44,5' Надаждим, 139,28 : 32 ; 140,18-
Мирує, војвода влашки , 41 , Немани , 2,0129 ; 3,21/ 23 / 24 / 25 / 26)
145 75-723-24 77,20 80,26 , 31,12 ; 33,18-22-27 / 30 44,2-1
29'31 ' 10 : 16: 20-25; 45,732 ) 46,210
― IT, 88,13' 48,918 49,45; 52,5'8 "
Михаиль Богоевикѣ , 93,16- Никодимы ГрбункЬ, 78,25.
Михаиль, бугарски цар, 10 , Никола жоупань, из Ужица ,
15; 38,18 ; 61,1519725" 71,18
Михаиль Катакузинь, 113,28 - жоупань , син Вратисла-
Михаиль Силомгевика , 91 187 вов, брат кнегиње Милице ,
92, 93,30 69,27
Michael , vojvoda Valacho- Скоболнка, 90,22,30 °
rum, 115,10 ; 118,1/ 21/ 28/ 24
25'28 119,1511′15 ″ Оливера, кћи кнеза Лазара,
Михна (Михаиль) , воевода ,
105,16' 20,29; 71,6 .
Олнверь Големовикь, 97,, .
Момундо , 65,28
Орьхихь Цильскын , 42 ,к ; 82,25
Мократь , 1, 15,15 17,24'8г ) 84,2; 92,8211-16"
40,22 42,6 ; 64,11 ; 65,14
Османь царь , 1-1,30-32
72-1-529-12- :
15-18'19'25 31-32 ; 73 Отмань-бегь , 65,14,21,22 , 67,
12'9'17'25'
12'26 '
- II , 81,9,21 ; 82,1,20,27 ; 83,7
12/1415 85 ,,2'9' 12'25'32 ; 86,
2 Пансию, патриархь, 120,15-
21.1 ; 87,,; 89 ,28'9' 7'31'• 90,1
- III 114, 17 115,21 Парфишь Херцегь , 124,18 ;
125.10
- ІУ, 122,2. °
Моусићь Степань , 73,12. Петарь Кокаченка , 91,3

- воевода молдавскын , 109,
Моусна, 21,14,17,19 ; 70 21 ; 77,,
27'29'30 78,11 ; 79,17725927 ) 95 112,6/12
29'31 ; 80,4'8'12 царь московьскын 127,13-
Моустафа, син цара Сулеј- Тердоровить , руски цар,
мана, 110,1 . 140,25 142,319

Петрань паша , 111, 13:30 ; 113 , - ІІ, калуђерско име Преди-

12 ; 115,33 ; 116,478 слава, сина Стефана прво-
Petrasco, 119,30- венчаног, 6,6 ; 36,20 ; 54 12 °
Пниле паша , 111,24 · Сендніх , 122,18 20
Прибыль, отац кнеза Лазара, Секоула, 106,19
70,10; 74,14 Селимь шахь Коурта , 105,19 ,
Продань Штета , 125,18 25 29 106,2-812 15; 107,3 6.
6°
Предиславь , син Стефана пр- aph, 112, 191 113,22.
царь,
вовенчаног, 4,30 ; 532 ; 36 , Снаоушь паша, 13,21
185 54,8,11; Види Сава II. Силодине , митрополит , 37,32-
Прькослакь, брат Немањ . 31 , Симеонь, калуђерско име
11 ; 331,5 ; 44,20 ; 45,29 ; 49,4- Ст . Немање , 2,9 ; 3,25,265
48,10 14 50,310 52.778 .
Радичь Бранковићь, 71,21 . - , син Стефана Дечанског
11,10 ; 62,4,19
Бльгарьскын коюкода , 90,24
—— Божикь , 108,28 ° -- dominus in Valachia, 119 ,
Радома, брат Вука Бранко- 10:19 33 120 112 '

вића, 76,13. Симоннда , жена краља Ми-
Радославь, син Стефана Прво- лутина , 60,, .
венчаног, 4,29 ; 5,2,8 ; 36,1 ,; Симонь, калуђерско име Сте-
'30 54,8 22/26; 55,15'16726 "
52.80; Фана првовенч . 37,12; 54.17 .
Радоуль конвода, зет цара Симань ваша , 114.6.245 116 ,
Лазара, 70,33 . 697'12
- Калоугюрок . 104,1 ; 105,13 . Скендерь- нег Нканокикь , 97 ,
Radul, Mihin filius, 119,10 219 9'12130'82°
· 12,28'16 Скендерь Уелепна, 109,13-
24'26'29 319
Рака , капетань , 135,10- Skender passa Serdar, 117 ,
Растко , син Немањин , 33,33 ; 28'31'32 ; 118,15 : 19; 120,, ;
34,27 ; 46,1719 ; 48,2 ; 51,24 , 121 ,,
' 13'22
331 52,5 ; види Сака . Смандь Казаль паша , 106,8 ,
13-15 109,12 110.'16'3
, 0'31 .
Родопь, 78,2,6°
Срацимирь , брат Немањин , 31
Сака, син Стефана Немане, 11 ; 33,1 ; 44,19 ; 45,27 ; 49,4 .
2,13 ; 3,18 ; 4.1; 33 19:
, 34, я , Страцимирь , цар бугарски у
1123-30; 35,128 ; 37,11 ; 46 , Видину , 76,, .
17.195 47,17927 ; 48,316 ; 50,22 Стефань ПривокѣНЬтанын , 2 ,
51,18; 52,4-10-23'22'32 ; 53,3 , 12 ; 4,21,23 ; 33,82 ; 36,513.145
4'10 55,2; 114,5 40,11 ; 47.83 48,25'33 ; 5,15 )
53 '12'15 '18'21'23'25727931733 19729; 111,151712831 ; 128,7 ,

54,6,17,18 8910914
син Вука Неманића, 69 , - -- II, 125 ,..
11914916 Соулимань Баша , 98,21 .

- Дѣханскым, Оурошь тре- -
кезирь, 124,18925-
тын, 9,33 ; 10,4; 37,20 ; 38,1 ;
59,23731 ; 60,3,5,10,18,80933 ) Тертько краль, син Владис-
61,14228 ; 62,196'17'21'26128'30 ,
лавов, унук краља Дра-
63,1 .
гутина од ћерке Јелиса-
1 Доушань, 11,9,20 38,281835
; вете, 39,21 ; 57,30 ; 68,22 .
61,15 ; 62,271519 ; 63,6918-237 Текели паша, 122,12-
64,3'8'13'20'28728 , 67,4 ; 74,14 графь, 126,4 .
- , син кнеза Лазара , 15,125 Theodor imperator, 52,30-
16,4; 17,20,215 20 , 14,15,225 Теодора , кћи Максимијана
40,72126; 41,6; 70,15 ; 74,107 Јеркулија , жена Констан-
18'25'28 ; 76,28128130 ) 771.61 тина Зеленог, 23,15
13 ; 78,1111618 ; 79,31 ; - ,ћерка Ст. Дечанског, 6220
80,9; 81,14728 " Теоктисть, калуђерско име
- (Степань) , син десп . Бур- краља Драгутина, 56,14;
57,21
ђа, 22,12, 42,3.5 10 : 43,30
82,18728 ; 86,14 ; 87,20 ; 90,19; Токан Ференць, 127,8-
93,2012 ; 94,20723'25 ; 95,89 TOMA , 86,13 ; 87, 20 ; 89,20 ; 93 ,,.
Тома,
99,28; 102,20,23 Томашь , краљ босан . 89,21 •
—, БАНЬ БОСЬНСКЫН , син Је- Трифонъ Їсаковнуь , 136,7 .
лисавете ћерке краља Тѣхомиль , син Беле Уроша ,
Драгутина , 39,20 : 57,28- 30,1 31,18 ; 44,1719 ; 48,
син Томаша краља бо- 29; 49,1,3 .
санског, 93,25 ; 94,18 ; 96,10-

Акшикь , 43,23 ; 103,12- Оуглѣша, 12,19927 ; 13,16:14 ,
воевода молдавскын , 98 , 23; 39,4 ; 65,28 ; 66,2; 67,12 '
28; 99,4; 101.'28 29 15'20'26; 68,9 .
- Moldaviae vojvoda, 120 , Оуӡоумь Хасань, 95,18 ; 98 ,
418132 10'11 '
- MINH , 141 ,n ; 142,. Отрошь пръвын , анепсен Дра-
Strichi passa, 118,18. гославь, Храповын краль
Соулемань царь , 107,8,11 : син Стефана првовенча-
108,57/12/22125128 ; 109,5'9 " ног , 4,30; 5,1819 ; 36,18,24 ;
54,10 ; 55,7,9,12, 55,17,23,28) Євгенное прниць 132,22,82 ;

38 ; 56,8.9 . 134...
-
крторын , види Милоутинь. Юкгенны , калуђерско име
-- третын, види Стефань Дв-
кнегиње Милице, 40,1,2 ;
ХАНСКЫН . 69,22,26 70,1 ; 78,23
-
уєткрьтын , син цара Ду- Югень паша, 124,19,21 ; 125,6,
шана , 12,11,12-20-26' 38,831 10'12 '
64,17,29733 ; 65,35'10 ; 66,23 , Елена, друга жена Констан-
25'27128131933 ; 67 12751619
. 1191 тина зелен . 23,16; 29,10 "
10'14'
9 6
2 ; 6 ,12 7113 , жена Уроша првог, ћерка
Отрошиць, син Драгутинов, краља угарског , 37,2 ; 55 ,
6,23 ; 39,19 ; 57,25" 30, 56,4; 57,5,
, жена деспота Јована
Ферькать паша 108 ,,23
Бранковића, 43,24°
Филонна , кћи Ликинијева,
, кћи кнеза Лазара , 71,8 .
26,21; 29,20 ; Види Нрнил.
, жена деспота Лазара,
Хадомь БАША, 87,24; 88,17879726 ) 89,13 93,20 107,31
98,'20'21 ' -, кћи деспота Лазара, 94,16
Хадьмань паша, 110,8,10- 96,13 .
- , жена деспота Стевана
Хасань Клобоухарикь , 114,3 .
passa, 116,2,11. Лазаревића , 74,290
Хась Мократь Баша, 98,13- Юлисавета, ћерка краља Дра
Хроустань паша, 111 , 5 . гутина, 39-19 ; 57,29328
Херцегь Стефань , 96,6 ; 97,16 . Юремна , 82,31 .
vojvoda, 119,8782
Црепь, 71,25 26
Юрина, жена деспота Ђурђа,
Целишь Загарекинь , зет кнеза 42,3 ; 80,18 ; 82,18 ; 93,3 .
Лазара, 70,27 ; 71 ', 1'4'5'11
Юга Богдановнѣ . 73,12-
Чемо, 100,30
Уюдомиль , син Беле Уроша, Игоупь паша , 104,16 -
30,315 31,2.85 44,17,19 ; 48 , Мковь, 89,21
29'33 ' Микоуль, 87,29 ; 88,8.9'15 / 21 / 25 )
26; 89,10'27'31'32 ; 90 , 91 ,
Шантань Наранмь паша, 124,6 22'30'81 ; 92, * .
Scherbano , 119,20,23'25'305
Иношь , херьдельскын коєво-
121,24
дa , 106,25 ; 108,2 ; 109,217
Шишмань , цар буг . , зет кне-
за Лазара , 70,25'39 ; 71,10 Юна Кантакузиновикь 100,2.
ГРАЂА
ЗА ФЛОРУ КНЕЖЕВИНЕ БУГАРСКЕ .

I
ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ
Око половине Јуна 1880 дође из Беча чувени зналац

ортоптера, г. Dr. Brunner у Београд у намери , да пеколико
недеља на истоку од Србије проведе и ту собом испита неке
животиње, за које је од мене био дознао , да се у Нишевачкој
налазе. Пошто сам и онако био науман да још једном обиђем
два већа виса Балкана , Миџор и Копрен, придружим се г.
Брунеру, те заједно пођемо и испитамо околину Ниша , Суху
Планину и Добрич у Прокупљанској , а затим ја наставим
свој пут на Балкан а г. Брунер се врати у Беч , одкуд ми
по неком времену саопшти своју жељу да и до године у
Србију дође а ако буде могуће и даље своја разматрања
да пружи.
Прошлога лета г. Брунер дође одиста поново у Београд
и изјави ми , да би , ако му будем и овом приликом друг, хтео да
испита у Србији околину Пирота , Врање и који већи вис Бал-
кана , а у Бугарској околину Софије и Битош . Ма да сам свакад
ласан да путујем особито у не познате ми крајеве , не би ми по
вољи да преко границе своје земље прелазим прво зато, што из
искуства знам да у таковим кратким екскурзијама ботаничар
не може ништа до краја да проучи , већ се касније годн-
нама носи са свакојаким сумњама и недопитаним стварима ,
без да би свакад било прилике да пут понови и својим
сумњама одгонетке потражи , а друго што сам имао разлога
да сумњам, да ће ми у ботаничком обзиру Софија и Витош
162
што ново донети. С тога поставим као услов за свој пристанак

то, да поред Софије и Витоша обиђемо и Рило , највеће брдо
на Балканском Полуотоку које сам више крат са Виљег
Кола и Стрешера на нашој јужној граници жудно посматрао ,
а које је до сада циглим једним ботаничаром похођено
Fridrichstal- om , што је 1834 г. са Boué - om путовао.
Г. Brunner пристаде на тај услов и ми се кренемо
17 Јуна пут Ниша, где се само један дан задржимо а затим
пођемо преко Ак - Паланке у Пирот .
Из Пирота, пошто му околину испитамо , предузмемо
23 Јуна подужу екскурзију на Стару Планину и пошав преко
Басаре , Рсавца , Ржане , Брлога и Дојкинаца стигнемо други
дан под Балкан на Крваве Баре. Испрва нам се време указа
пријатно те могосмо 25 Јуна да се попнемо на Три Чуке
где сам био пре три године уловио нову врсту Orphania
scutata Br. , али се већ тога вечера замути а ноћу на-
стаде и јак ветар а најзад и киша. Чекасмо један дан а

пошто се ни сутрадан време не одобри оборимо низ Балкан
и стигнемо нај краћим путем , преко Лукање и Нишора по
мучном , готово не прекидном јахању од 12 часова 27 Јуна
касно ноћу у Пирот.
Ова прва недаћа на Старој Планини а и оно што сам
од пограничних стражара и чобана дознао , да овога лета још
није било топлих дана на Балкану , зададе ми основану сумњу
да ова година у опште неће да буде нај повољнија за похо-
ђење високих брда и с тога одустанем од намере да походим
Миџор и Бабин Зуб и да на овом последњем брду потражим
зупску траву , неку Умбелату (судећи по корену што су ми
пре две године људи у Црном Врху продали) коју та-
тамошњи народ противу свакојаких болештина употребљава.
Ову своју сумњу саопштим и г. Брунеру са приметбом да
ће најбоље да буде да се вратимо у Ниш и да ако би
време допуштало отуд походимо Врању. Али се г. Брунер
163
не даде одвратити од утврђене маршруте и ми се 28 Јуна

кренемо пут Софије, камо истога дана и стигнемо.
У Софији смо пре свега имали да потражимо добре
људе који ће хтети и умети да нас у нашим даљим крета-
њима опораве , а пошто нам то испада за руком , поће 30
Јула г. Брунер са својим момком на Витош, а сутра дан
пођем за њим и ја у повећој дружини од нових софијских
пријатеља који су хтели да се са Витоша нагледују Софије
и Балкана .
Витош је брдо два часа удаљено од Софије коју од

запада заклања. Диже се мал не окомице из простране ра-
внице у висину од 2330 м . * Северо -источна страна којом
смо се попели а и јужна којом смо сишли готово су голе ,
или су само нижим шибљем обрасле, што не смета да се
може слободно на све стране да јаши. Одморимо се на по-
већем зараванку Витоша од куд има лен поглед на Софију
и јужни Балкан, а затим се попнемо до под голе чукаре
Витоша. Ту се изненада зави око нас густа магла, а како
се друштво било порастурило - неки застали а други
похитали да са које чуке околни свет сматрају морадосмо

да се исчекамо , а пошто се прикупимо и уверимо да се магла
све више гомила , спустимо се низ јужне обронке Витоша и
у мрак стигнемо у подложни манастир Драгаљевце а од овуд
касно ноћу у Софију.
Пре него што би се на пут у Рило кренули ваљало
нам је да се тачно известимо , којим би се путем могло на
колима из села Рила да пређе у Вранску , а у овом обзиру
дознадосмо да то може да буде само преко Бустендила и Ку-
манова , дакле преко турске области што нам у рачун не
иђаше . Пошто сам се пак био неком ранијом приликом уве-
рио да је пут преко Бресника и Трна у нашу Сурдулицу,
* Prof. Dr. von Hochstetter. Die geolog. Verhältnisse des östl . Theiles
der Europ. Türkei. Wien 1872.
11 *
164
ма да и туда кола пролазе , одвише мучан и на кишевитој

години, као што је била ова , доста и опасан, морадосмо да
одустанемо од првашње намере да се по свршеној екскур-
зији на Рило у Врањску упутимо .
Кад све приберемо што смо мислили да нам за Рило
треба а добавимо и писмену препоруку на управу рил-
скога манастира кренемо се 1 Августа преко Балеја и Вла-
даје уз реку што долази са Витоша и Лилина, а пошто
пређемо ниску вододелницу која та два брда веже и раз-
дваја воде што теку Дунаву од оних што се у Егејско Море
изливају, стигнемо првога дана преко Радомира на конак у
Дубницу а сутра дан , пошав низ Струму, а од села Рила уз
реку што исто име носи* , зауставимо се у први сутон пред
затвореном капијом неке велике зграде која нас је тим више
изненадила , што јој се у овом дивљем планинском склопу
нимало надали нисмо. По кратком чекању будемо пуштени
у ту велику зграду рилски манастир и пошто предамо
писмо на манастирског старешину будемо на првом боју на-
мештени у доста пространој гостионици и упућени на кога
имамо да се обратимо поради свега онога што би нам за
бавлења у манастиру требало.
Сутра дан 2 Августа први нам је посао био , та се

пријавимо манастирском старешини, који нас прими доста
свечано , опкољен шесторицом од старије браће . По кратком
разговору и пошто му саопштимо да желимо неколико дана
у манастиру да проведемо и да му околину испитамо , будемо
по обичају кафом почашћени а за тим би одређен један од
јеромонаха да нам покаже све оно што би желили у мана-
стиру да видимо или да дознамо. Разгледамо редом мана-
стирску зграду, цркву и тороњ , за тим реку Друшљавицу а
најзад и лебарницу што је преко реке ван манастира озидана .
* Од брда Рила (Oqßelos) зове се тако и манастир и река што

ниже њега тече пак и село испод кога та река у Струму утиче.
165
Манастирска зграда претставља повелики, нешто непра-

вилни четвороугао, кога свако платно има наблизу две ду-
жине наше велике школе с којом као да ће ова зграда да
буде и у висини равна, само што је подељена на читири
гдешто и пет бојева. У згради има које мањих које већих
свега 300 одаја . Манастирска је зграда споља доста мрачна
као да ту има само толико прозора, колико је преко
потребно било ; тим је пак лепша и светлија из нутра, јер
су широки тремови са стране двора мраморним стубовима
подбочени . На доњем боју према цркви вредно је да се
види и пространа кухиња са чудноватим димњаком, који се
до на врх зграде из тиха стешњава .
У манастирском двору нешто ближе северном платну

ман. зграде стоји угледна црква а десно од ње повелики
торон. За цркву нам казаше да је пре триеститину година
поново зидана од старе граће која као да није стигла , јер
се опажају гдекоје празнине у украсима , а за тороњ рекоше,
да је озидан српским ћесаром Хрељом уједно са манастирском
зградом с којом тај тороњ , што се стила тиче , нешто боље
Хармонише него са црквом.
Река Друшљавица, која споља дуж северног манастир-

ског платна тече даје рилском манастиру изредну пијаћу
воду и покретну снагу за млевење жита и израду дрвена-
рије, а што је важније она је у давнини створила подлогу на

којој је могао да се озида манастир а и све друго да подигне
што је потребно онде где има повећи број људи да живи.
Ту је подлогу дала огромна количина наноса од ситнијег и
крупнијег камења које је река у дугом течају векова са
високог Рила снела и на том месту сталожила .
У хлебарници која има повише разделака удешених за сва-
којаке прилике горела је за нашег доласка голема ватра - баш
166
као у некој варници за креч , што нам

наговешћаваше
*
колико је ту тога дана имало хлеба да се испече .
Пошто све то разгледамо пођемо на свој ближи посао ,
г. Брунер уз Риљску Реку за ортоптерама а ја се упутим
уз Рилско Брдо , да у висини од неколико стотива метара
промотрим неке високе хриди , које су ми биле већ изјутра
у очи пале.
Уз пут сам од манастирског пандура, који ме је пра-
тио , разбирао за шумско дрвеће што је свакад народу добро
- елё и муру
познато , и том приликом дознам за два дрветл
која су ми се већ са страног акцента учинила вредна да
их видим или што даље о њима дознам. За прво ми се
учинило да ће то да буде јела, а за другу нисам ни посумњао

да може што друго да буде већ наша оморика тим пре ,
што и у нас оморика расте на силикату из кога је и рилска
гора сложена . Али се касније уверим да су обе моје пред-
поставке биле неосноване, јер се показало да је „ елё “ пла-
нинска јова Alnus viridis, а „мура “ врста бора Pinus
Peuce, коју је Гризебах одкрио на Перистеру, касније
пак сам ју ја добавио са Кома, а Јанка пре неколико год.
нашао на Периму.
Другога дана одлучимо , пошто је време било прилично
ведро да се попнемо на врх Рила и тога ради се доста
рано примимо и то одма иза манастира стрме косе, која се

од Јелењег Врха манастиру спушта , а која са другом косом
што на запад тече омеђава басен у ком се скупљају извори

који у Друшљавицу теку .
Због велике висине брда ** и успртости места, највише
пак за то што смо гредом то ово то оно прикупљали , на
* У делу „ описание болгарскаго священаго Риљскаго манастира

од јеромонаха Неофита стоји стр . 118 да ту живи око 400 људи од којих
су пола калуђери а пола мирјани.
** По Hostetter на близу 3000 м.
167
пола се брда мало и прихватили и одморили , стигнемо истом

у 5 часова по подне наврх Рила или тачније да кажем
цод Јелењи Врх који се још на 100 м. на више пење . Ту
се мало одморимо . Г. Брунер желећи још тога вечера да
свој лов препарује окрене се убрзо манастиру, ја се пак
забавим још један час на Рилу, да под Јелењим Врхом , где
судећи по вегелацији истом од скора пролеће наступило ,
мало збирам и да се с овог изнешеног места у величанстве-
ном хаосу рилских висова разберем .
Риљска је гора подељена двема рекама које у про-
тивном правцу теку Искром што иде Дупаву и Рилском
Реком што се у Струму излива у две не једнаке поле :
северо -западну , мању и југо - источну , већу. Ове су две пар-
тије на картама означене прва , мања именом ” Rilo “ а друга ,
већа именом , Tschatyr Тере , “ народ их пак не разликује
већ им само сваки, било већи било мањи врх, другојако
назива. Такових врхова има у југо - западној партији повише ,
а зову се , пошав од запада истоку овако : Белчев Врх ,
Ризванцијски Врх, Цари Врх, Бричобор , Клеко , Рупита и
Сухи Чал . Између Цариврха и Бричобора показиваше ми мој
пратилац у даљини неки врх ком казаше да је име Чедер
(Tschatyr Тере нем. карата ? ) , да је највиши од свију врхова
Рила , али да не припада манастиру Рилу већ да иде у област
самоковске општине . С вечерње чађи која је све удаљено
ствари омотавала нисам могао тај вис да видим а ни сутра-
дан кад смо пошли Самокову не угледасмо Чедера са густе
магле која је све висове Рила покривала . У мањој , северо
западној партији има само четири виса која од југа на север
овим редом сљедују : Црквиште , Јелени Врх, Попова Шапка
и Кобилно Враниште .
У збирању биљака и проматрању дивотне сценерије

време брзо прође те и не опазим, да је сунце било већ
замакло за западну косу Рила , а кад ме мој вођа на свој начин
168
Дрмну казујући , како ће овде за мало да се шећу курјаци и

медведи којих на Рилу доста има, прекинем збирање и окре-
нем се манастиру, који се с овог врха тако добро виђаше
да ми се чинило е бих могао каменицом да га добацим . У
силазнењу се и смрче , те морадосмо корак по корак , најзад
и пипајући да се помичемо, док најзад у три часа ноћи заста-
немо пред манастирском капијом која је, по давно утврђеном
правилу , била затворена и која нам се истом накои подужег
чекања отвори.
Нрво зашто сам сутра дан разбирао било је време , а

то с тога што сам био дан пре дознао за неко Рибље Је-
зеро које негде на јужној страни Рила лежаше и за про-
матрање којега сам мислио да би вредно било да се још
један дан жртвује. Али већ први гласи с поља ме уверише
да ће Рибље Језеро за овај пар остати не похођено: густа
је магла била обузела све висове Рила а судећи по правцу
којим се магле кретаху , мешћани увераваху да ће тога
дана да буде и кише . Зато одустанемо од даљега бављења
у манастиру а пошто смо већ пре били напустили пут

у Врању , спремимо на брзу руку све што је требало
за повратак у Софију.
Пре поласка отидемо да се јавимо манастирском старе-
шини и да се с њим опростимо . Нађемо га ми као и првипут у
друштву старије браће ; лепо нас почасти и понуди нам да се за-
пишемо у гостинску књигу, подари нам опис и слику риљског
манастира , а што нам је у нашим приликама било нај милије са-

општи нам, како је наредио да нас добри манастирски коњи
до Самокова , где су нас кола чекала , однесу и да нас у
том путу један од поузданих пандура испрати.
Наш је пут испрва ишао равницом уз Риљску Реку,
а за тим уз брдо у узану долину којој је глава полукружна
коса , што веже две горе споменуте партије Рила а уједно
је и водомеђа Риљске Реке и Искре. Поток што кроз ову
169
долину тече губи се на дно долине у малом језерцу , а

ово нема видљивог излаза , већ истиче негде под земљом у
-
Рилску Реку , кадшто се пак а то је, као што нам казаше
прошле 1879 г. било и до дна испразни .
До језера нас је време којекако послужило , те могосмо
да се ту који тренутак задржимо и по гдешто да испитамо ,
али мало пошто језеро минемо стушти се а нијзад се спусти
и хладна киша , која нас је пратила све до излаза Искре
у равницу где Србсело лежи. Касно ноћу стигнемо у Са-
моков а сутра дан , 5 Августа , кренемо се преко Шасарела ,
Лозне , и Чифтлика у Софију, где за овај пар завршимо своја
проматрања и збирања а само нам је заостало ово двоје:
да се мало по Софији обазремо и да се на новим пријате-
љима опростимо .
Софија лежи у пространој заравни * коју је некада
заузимало повелико језеро што се пружала до подножја
Балкана , Брда , Витоша , Лилина и др . висова који софијску
равницу наоколо затварају , а то је језеро све дотле по-
стојало док није Искра своје корито до данашњег нивоа рас-
копала . Да је то раскопавање морало дуго да траје и да
се снижавање језера на махове збивало , показује нам велика
количина наноса , што софијску висораван покрива, а показују
и одсеци који се од подножја околних висове до данашњег
корита Искре виђају. Последњи одсек на коме је Софија
озидана лежи за пет метара над Искром и њеним водо-
плавним пољем .
Софија личи , што се зграда тиче на наш некадашњи
Београд а само се цариградски мала, којом се од Самокова
и Ихтишана у вароши улази одвојила тим што ту има по-
више угледних грађевина : кнежев конак , сенат , министарства
и гдекоја лепша приватна зграда . Између ове мале и ос-
*) По Hochstetter-у в. горе наведено дело. стр . 376. ова висораван

лежи 535 м. над Црним Морем.
170
тале вароши има омален парак у коме се особито пред

вече скупља софијски свет, што мари да на пријатној до-
колици који часак проведе. Ово је место , рекао бих , за
потоњу Софију од велике важности, особито ако узбуде мо-
гуће да се мало прошири. У средини тога парка замишљам
пространи водени басен, у коме ће моћи вода са оближњег
Витоша доведена * у доста велику висину да скаче а отуда
да се и по осталој вароши разведе. Ово би од Софије на-
правило не само здраву и угледну варош, већ би могло да
послужи и свакојаким индустријским предузећима , за која,

по свему што смо могли овде и у Самокову да видимо и
да чујемо , као да марљиви бугарски народ велику вољу и
способност има.
Из Софије се кренемо 7 Августа преко Пирота и Ниша
у Београд камо 10. и . м . стигнемо али не без да би , мал
не на догледу Београда , још једну недаћу искусили : због
кише м мрака морадосмо да ноћимо у Болечу ја у ко-
лима , а мој пријатељ из Беча на голој механској клупи.
Пошто проучим биљке приликом овог путовања при-

купљене у области Бугарске Кнежевине а прегледам и неке
своје прибелешке о биљкама раније виђеним али браним на
нашој источној и јужној граници , учини ми се да ту већ
има подоста лепе грађе за флору суседне нам кнежевине.
Пак да би том грађом могли да се послуже млади Бугари
који ће , не сумњам , скорим почети да раде на својој до-
маћој Флори , помислим неће бити с горега да списак , што
ниже сљедује наштампам . Ради бољег разумевања гдечега
у списку имам да пре свега учиним неке приметбе .
У списку су наведене само оне биљке , хоје сам у раз-
личитим приликама собом брао или на месту прибележио.
*) На том се већ и ради , као што смо могли дознати , да се са

Витоша доведе у Софију пијаћа вода.
171
Што су раније Fridrichstal , Frivaldsky, Grisebach и Janka

у границама данашње Бугарске одкрили , то су сами ти
ириродцањи у својим списима свету раније саопштили а то
је већином наведено и у великом делу Boissier - a * кога се
последња, Ѵ књига , баш сада доштампава.
Биљке сам у списку изложио у систематичком реду и
то оне што су познате поименце , са локалностима где су на-
ђене, а друге , нове или мање познате , опширно сам описао
или сам их пропратио опаскама које су ми се као потребне
чиниле.
Локалности у списку наведене већином су погранична

места дуж две брдске косе , које раздвајају нашу земљу од
Бугарске . Ове се косе стичу на Нишави не далеко од су-
ковог моста а завршују се на северу Вршком Чуком а на југу
Стрешером . Ова сам места обишао у различитим приликама
раније , највише пак од како су окрузи Нишевачки , Пиротски,
и Врањски припали Србији . Много мање места има у списку
наведних из унутрашњости Бугарске : Три и његова око-
лина, Софија , Витош и Рило . Три сам последња места прошао
лане у Јулу а Цариброд са Драгоманским Висом , Врапче ,
Три, Снепоље , Клисуру и Стрешер год . 1880.
Што се тиче терена на коме побројане биљке расту
ваља знати , да је понајвише силикат : сав Балкан , део Дра-
гоманског Виса , Витош , Рило , Клисура и Стрешер . Калцитна
је само Вршка Чука , неки крај Драгоманског Виса, Врапче
над Трном и Штрби Камен близу Дешчаног Кладенца .
Што сам се у систематском делу овога списа послужио
латинским језиком то сам учинио за то што држим , да ће
наши људи, који се озбиљно ботаником баве и на том је-
зику разумети оно што коме треба и што желим да оно
што је у делу за науку важно буде приступно и онима, који
нашој књизи вични нису , а за наше се крајеве интересује.
*) E. Boissier. Flora Orientalis. Genevae et Basileae 1874—1882.

II
СПИСАК БИЉАКА У БУГАРСКОЈ НАЂЕНИХ * )
DICOTYLEDONEAE Juss .
Ranunculaceae Juss.
Clematis Vitalba L. In dumetis sub m. Vitoš.

Atragene Alpina L. In saxosis excelsioribus m.
Ravno Buěje .
Thalictrum minus L. In sylvestribus collis Vrška Čuka .

Th. angustifolium Jacq. In pratis sub m. Bukova
Glava .
Anemone narcissiflora L. In excelsioribus m. Kopren .
A. Pulsatilla L. In dumetis sub colle Vrška Čuka.
Adonis vernalis L. In collinis apricis supra Dra-
goman Bogaz.
A. aestivalis L. Inter segetes ad Trn.
Ranunculus crenatus W. K. In excelsioribus m . Rilo .
R. aconitifolius L. In sylvestribus m. Ravno Bučje

et m . Rilo.
R. Flammula L. In spongiosis sub m. Strešer.

R. auricomus L. In sylvestribus sub colle Vrška
Čuka .
R. Villarsii DC. In rupestribus m . Tri Čuke et .

m. Rilo.
*) Plantae in Bulgaria observatae. V. ad calcem notam .

173
R. Serbicus Vis. In irriguis m. Sv. Nikola .

R. bulbosus L. In apricis sub colle Vrška Čuka .
R. philonotis Ehrh. In cultis sub colle Vrška Čuka .
R. arvensis L. Inter segetes circa Adlija.
Caltha palustris L. In rivularibus sub m. Strešer .

Deflorata, hinc dubia , foliis , ut in excelsioribus passim
observatur , solito minoribus .
Nigella arvensis L. In arvis sub colle Vrška Čuka .
Delphinium Consolida L. Cum priore .
Aconitum Cammarum Jacq. var. macranthum Rchb .

In dumetis sub m. Rilo , non procul a parvo lacu ad viam ,
qua itur ad Samokov .
A divergens m. Caule elato subsimplici basi glabro

a medio flavide villoso , foliis in laminas rhombeo oblon-
gas antice inaequaliter 2-3 fidas palmatim sectis , ra-
cemo laxiusculo simplici aut basi alterutro ramo passim
abortiente aucto , pedunculis arcuatim adscendentibus ,
perianthii decidui casside subdepressa , nectarii horizon-
taliter porrecti calcare capitato labiis apice truncatis ,
staminibus laevibus , carpellis maturis a medio divergen-
tibus , seminibus trigono alatis faciebus longitudinaliter
striatis ac transversim plicatis . plicis undulatis una facie
(dorsali ?) evidentioribus .
Hab. in spongiosis ac rivularibus ; primum lectum
in Serbiae meridionalis salicetis lacus Vlasina , tardius
in rivularibus m. Ponor et m. Kopren Bulgariae conter-
minis .
Floruit in horto fine Junii ; medium inter sect . Na-

pelli et Cammarum. Differt a Napello directione pe-
dunculorum , seminibus striatis , ac foliorum lamins la-
tioribus .
A. Lycoctonum L. In dumetis sub m. Rilo .

174
Cruciferae Juss.
Nasturtium sylvestre R. Br . Ad margines viae inter

Slivnica et Sofia .
N. Pyrenaicum R. Br. In pratulis udis ad supre-

mum rivum Iskra sub m. Rilo . Folia inferiora defficiunt ,
siliculae paulo longiores quam in typo , petala sulfurea .
An non potius N. Thracicum Gris ?
Barbarea vulgaris L. In arvis sub colle Vrška Čuka .
B. rivularis m. Perennis , glabrescens , radice ho-

rizontali ramosa
ramosa ad
ad collum incrassata , caulibus sat
crassis adscendentibus augulatis a medio ramosis , foliis
radicalibus cordatis integris aut margine inaequaliter re-
pandis , caulinis lyratis cum lobis lateralibus acrescen-
tibus , finali ac foliis superioribus flabellatim incisis , la-
laciniis inaequalibus obtusis , racemis axillaribus post
florescentiam subfastigiatis, pedunculis calyce arrecto lon-
gioribus , sepalis oblongis margine scariosis , petalis spa-
thulatis calycem bis longis , siliquis (nec maturis ) cum pe-
dunculo patulo arcuatim adscendentibus , stylo earum
latitudine 2-3 longiore .
Hab . ad rivulos alpinos m. Midžor . Flor . Julio .

Pedalis aut paulo altior , laete viridis , folia juniora
sparsim hirsutula tandem calva . A proximis itidem al-
pinis , B. minore et B. brachycarpa , discedit foliis radi-
calibus magnis 3 , 5 pol . longis ac 2 , 5 latis , et statura
multo vegetiore; differentiae tamen plenius patebunt dum
et siliquas maturas observare contigerit .
Turritis glabra L. In dumetis apricis collis Vrška
Čuka .
Arabis auriculata Lam. In asperis collis Vrška Čuka.

A. hirsuta Scop. In rupestribus m. Midžor.
A. procurrens W. K. In rupestribus m. Ravno Bučje.
175
Cardamine impatiens L. In saxosis sylvestribus prope

coenobium Rilo .
C. amara L. In rivularibus m. Kopren.

C. acris Gris. In rivularibus m. Kopren et m . Rilo.
C. Graeca DC. In rupestribus calcariis collis Vrška
Čuka.
Sisymbrium Pannonicum Jacq . In campis circa Sofia.

S. Alliaria Scop. In saxosis collis Vrška Čuka .
•
S. Thalianum Gaud . In arvis sub colle Vrška Čuka .
Erysimum odoratum Ehrh. In sylvestribus collis

Vrška Čuka .
E. canescens Roth. In arenosis ad viam inter Dub-
nica et vicum Rilo .
Syrenia cuspidata Rchb . In saxosis collis Vrška Čuka .
Sinapis arvensis L. In agris sub colle Vrška Čuka .
Alyssum argenteum Vitm. In asperis supra Kadi

Bogaz.
A. calycinum. In campis sub colle Vrška Čuka .
A. minimum Willd . In asperis collis Vrška Čuka .

Draba muralis L. Cum priore .
Dr. verna L. In arvis sub colle Vrška Čuka .
Thlaspi arvense L. In arvis cum priore.

Thl. perfoliatum L. Cum prioribus .
Thl. Alpinum Jacq . In herbidis Rasovati Kamen ,
Ravno Bučje et in excelsioribus m . Rilo . In ultimo loco de-
floratum, fors Thl . ochroleucum Boiss . ob loculos 4 spermos .
Lepidium campestre R. Br. In arvis sub colle
Vrška Čuka .
L. ruderale L. Ad vias circa Sofia.
Capsella Bursa pastoris Mönch . In cultis sub colle

Vrška Čuka .
176
Aethionema saxatile R. Br . In saxosis calcareis

collis Štrbi Kamen.
Isatis tinctoria L. var. canescens Boiss . In rupes-

tribus supra Dragoman Bogaz . Siliculae ovales , villosulae.
Cistineae Dun .
Helianthemum Fumana Mill . In rupestribus collis

Golema Glama .
H. vulgare L. In asperis m. Vitoš .
H. salicifolium Pers . In asperis supra Dragoman

Bogaz .
Violarieae DC.
Viola odorata L. In saxosis collis Vrška Čuka .
V. declinata W. K. In graminosis excelsioribus m

Kopren et m. Rilo .
V. tricolor L. var . arvensis Koch. In arvis sub colle

Vrška Čuka .
V. Orbelica m. Annua , breviter papilloso hirsuta , cau-

libus adscendentibus elongatis a basi ramosis , foliis in-
ferioribus subcordato rotundatis ovatisque grosse crena-
tis , superioribus lineari lanceis leviter remote serratis aut

integris , stipulis multifidis cum lacinia terminali folio
subsimili , calycis laminis lanceolato acumintis , calcare

apendices truncatos aut late emarginatos 2-3 superante,
petalis aureis calycem bis longis , quatuor superioribus obo-
vatis inferiore obcordato basi lineis fuscis nolato , an
theris aurantiacis , capsula oblonga calyce breviore .

Hab. in saxosis medii m. Rilo in consortio cum Ce-
rastio saxicola , Centaurea dissecta , Sempervivo leucantho

177
et a. Flor. Jul . Spithamea , indumento ac colore florum in-

signis colitur in horto .
V. sylvestris Lam. In sylvestribus sub colle Vrška Čuka .
Resedaceae DC.
Reseda lutea L. In saxosis supra Dragoman Bogaz .
Droseraceae DC.
Drosera rotundifolia L. In spongiosis m. Kopren

et m . Vitoš.
Parnassia palustris L. In rivularibns m. Kopren

et m . Rilo .
Polygaleae Juss.
Polygala vulgaris L. m. herbidis m . Vitoš.

P. major Jacq. In pascuis sub m . Tri Čuke .
Sileneae DC.
Gypsophila saxifraga L. In saxosis collis Vrška Čuka .

G. Illyrica Sm . In asperis supra Dragoman Bogaz .
G. muralis L. In arenosis inter Dubnica et vicum Rilo .
Dianthus prolifer L. In campis circa Sofia .

D. microlepis Gris . In excelsioribus m. Rilo.
D. Armeria L. Iu sylvestribus collis Vrška Čuka.
D. corymbosus Boiss . In arvis sub vico Rilo .
D. tenuiflorus Gris . In arenosis inter Dubnica et
vicum Rilo .
D. barbatus L. In herbidis m. Kopren et m. Vitoš.
D. Carthusianorum L. In herbidis m . Tri Čuke , et
quidem forma illa quae botanicis orientalibus sub nomine
D. graminei Sch. nota est .
178
D. spec. affinis priori ac D. stenopetalo Gris . In de-

clivibus herbidis medii m. Rilo . Forma peculiaris , staturae
D. atrorubentis , sed capitula avellana minora , squammis
fuscis in aristas aequilongas abruptim contractis , caly-
cibus 3-4 lin . longis , fere 2 lin . latis , petalis vix exsertis
purpureis supra breviter papillosis in unguem cuneatim con-
tractis antice acute dentatis , foliis difformibus , radica-
libus augustioribus , caulinorum vaginis laminas ter longis .
Ut novum proponere prima intentio erat, sed procrasti-
navi , ut planta in hortum translata plenius exploretur.

Notare fors jubavit , me illa quae olim in lectionibus divi
Endlicher notaveram, de dimorphismo Dianthus e sectione
Carthusianorum in meis peregrinationibus plene confirmata
expertum ac dudum persuasum esse , quod ad completam ha-
rum specierum descriptionem formae androdynamae et gy-
nodynamae * ) , quoad relativas partium dimensiones , aequa ra-
tione respici debeant, at et nunc ignoro nec ab amicis litte-
-
rariis , cum quibus de eo questionem institui eruere valui
quomodo se hoc obtuto hahcat autiquissima sectionis spe-
cies , D. Carthusianorum, cujus typica forma apud nos non
crescit .
D. Moesiacus Vis & P. In saxosis orientalibus collis
Vrška Čuka .
D. giganteus d'Urv. In saxosis calcareis collis Štrbi
Kamen.
D. gracilis Sm. In rupestribus supra vicum Rilo.
*) In planta androdynama bracteae involucri breviores, hinc ca-

lyces (qui et absolute longiores ) ex involucro magis emmersi, dentes
calyini breviores , petala majora profundius dentata, facie (si indumen-
tum adest ) longius pilosa, stamina abortiva calyci inclusa, pistilli bre-
viores cum pilis collectoribus tenuioribus. In planta gynodynama capitula
minora, calyces profundius fissi ( in forma orbelica dentes fere tubum ca-
lycis longi ) petala minora minus profunde dentata ( in planta orbelica ca-
lyci immersa) pilis in pagina superiore minoribus ad papillas saepe tenues
reductis, pistillis longe e flore emmers is cum pilis collectoribus conspicuis .
179
D. integer Vis . In herbidis elatioribus m. Rilo .

D. deltoides L. In herbidis elatioribus m. Strešer .
D. superbus L. In herbidis udis m . Kopren et m.

Vitoš.
Saponaria Vaccaria L. Inter segetes sub colle

Vrška Čuka .
Silene dichotoma Ehrh. In arvis infra vicum Rilo .
S. trinervia Seb . et Maur . In arenosis inter Dub-

S. Otites L. In herbidis m. Kopren.
S. Sendtneri Boiss . In graminosis m. Tupanac -

Stara Planina et prope Vladaja.
S. Roemeri Friv. In graminosis medii m. Rilo .
S. inflata Sm. In saxosis m. Kopren -- Stara Planina .
S. subconica Friv. In arenosis inter Dubnica et vi-

cum Rilo .
S. clavata Hpe . In saxosis m. Vitoš et m Rilo .

Videntur duo formae, ea de m. Rilo depressior , caulibus
plerisque unifloris , foliis linearibus . Indumentum peculiare ,
caules apice viscidi , basi cum foliis breviter papillosi ,
quasi leprosi , pilis e papillis emergentibus raris , ad margi-
mem foliorum copiosioribus .
S. Lerchenfeldiana Bmg. In rupestribus totius trac-

tus montium Balkan a m. Rasovati Kamen ad m . Tupa-
nac et in m . Vitoš.
S. Asterias Gris . In spongiosis ac rivularibus m.

Kopren et m. Rilo .
S. pudibunda Hoffm. Cum priore.
Lychnis Viscaria L. In herbidis m . Vitoš .
L. Sartorii Boiss . In herbidis m. Rilo .
L. coronaria Lam . In saxosis m. Vrška Čuka.
L. verpertina Sibth . Ad sepes sub colle Vrška Čuka .
12*
180
Agrostemma Githago L. Inter segetes sub colle Vr-

ška Čuka.
Alsineae DC.
Sagina procumbens L. In saxosis m. Tri Čuke.

S. bryoides Fröhl . In cacumine montis Midžor. Exi-
lis , a basi ramosissima, pedunculi fructiferi erecti , par-
tes floris tetramerae .
Spergula arvensis L. In asperis m . Strešer .

Lepigonum rubrum Wahlb . In arenosis ad Samokov.
Alsine verna Bartl . In asperis m . Tri Čuke .
Moehringia pendula W. K. In rupestribus m. Ravno

Bučje et m. Tri Čuke .
M. trinervia Clairv. In saxosis sylvestribus m. Vitoš .
Arenaria serpyllifolia L. In campis arenosis circa

Sofia.
A. rotundifolia MB. In excelsis m. Rilo , ad terram nudam.
Holosteum umbellatum L. ( In arvis sub colle Vr-

ška Čuka .
Stellaria nemorum L. In sylvestribus m. Rilo .

St. media Vill . In saxosis collis Vrška Čuka.
St. graminea L. In pratis m. Vitoš.

St. uliginosa Mur . In rivularibus m . Rilo .
Mönchia Mantica Bartl. In declivibus asperis collis
Vrška Čuka .
Cerastium brachypetalum Desp . Cum priore .
C. triviale Link . In sylvestribus sub colle Vrška

Čuka.
C. rectum Friv. In saxosis collis Vrška Čuka et
m . Rilo.
C. petricola m. Annuum , glanduloso pilosum, cau-

libus adscendentibus a basi dichotome ramosissimis ,
181
foliis inferioribus obovato cuneatis longius superioribus
ovato oblongis brevius petiolatis , bracteis margine an-

guste scariosis , pedicellis fructiferis apice nutantibus ca-
lycem bis longis , sepalis lanceolatis margine scariosis ,
petalis obcordatis basi cuneata ciliatis calycem bis lon-
gis , filamentis glabris , pistillis 4-5 , capsula subincurva
calycem duplum longa , dentibus margine revolutis .
Hab . inter saxa ad viam sylvaticum qua itur a
coenobio Rilo ad urbem Samokov in societate cum Viola
Orbelica . Flor. Aug.
Palmare , demipedale , statura intermedium C. recto
et C. campanulato Ard . pro quo ultimo legi , cujusque
habet corollas , sed differt unguibus petalorum ciliatis ;
semina sunt rubida , tuberculata ut C. recti , sed
paulo majora. An non huc et C. campanulatum Gris .
Spicil . Flor . Rum. p . 209 .
C. Alpinum L. In rupestribus m. Midžor ac excelsio-

ribus m. Rilo .
C. arvense L. In herbidis m . Tri Čuke et m . Rilo .
C. tomentosum L. var. Moesiacum Friv. In saxosis
m. Tri Čuke.
C. grandiflorum W. K. In rupestribus calcareis collis

Štrbi Kamen .
Lineae DC.
Linum tenuifolium L. In saxosis collis Vrška Čuka.
L. hologynum Rchb . In herbidis m. Kopren et

m . Rilo .
L. catharticum L. In herbidis udiusculis m. Vitoš,
Malvaceae R. Br.
Althaea hirsuta L. In agris sub colle Vrška Čuka.

182
A. pallida W. K. In arvis inter Caribrod et Slivnica.

A. cannabina L. In salicetis ad Samokov.
Lavatera Thuringiaca L. Ad margines agrorum
prope Caribrod .
Malva sylvestris L. In hortulanis ad Sofia .
Tiliaceae Juss.
Tilia grandifolia Ehrh. In sylvestribus m. Vitoš.

T. alba W. K. In sylvestribus collis Vrška Čuka .
Hypericineae DC .
Hypericum Olympicum L. In saxosis ad viam qua

itur a vico Rilo ad coenobium ejusdem nominis .
H. Richeri Vill . In declivibus m. Bukova Glava.
H. umbellatum Kern. In sylvestribus m. Vitoš.

H. quadrangulum L. In pascuis m. Kopren et m.
Rilo .
H. perforatum L. In campis circa Sofia .
Geraniaceae DC.
Geranium macrorrhizum L. In saxosis m. Vitoš et

m. Rilo.
G. phaeum L. In sylvestribus retro coenobium Rilo .

G. sylvaticum L. In pratis excelsioribus m. Kopren.
G. palustre L. In rivularibus m . Vitoš.
G. sanguineum L. In apricis collis Vrška Čuka.
G. Pyrenaicum L. In dumetis demissioribus m. Rilo .
G. divaricatum Ehrh. In dumetis retro coeno-
bium Rilo .
G. pusillum L. In saxosis sub m. Vitoš .
G. Robertianum L. In saxosis collis Štrbi Kamen et
m . Vitoš.
183
G. purpureum Sm. In saxosis collis Vrška Čuka.

Erodium Cicutarium l'Her . In pascuis circa Sofia .
Celastrineae R. Br .
Evonymus Europaeus L. In dumetis sub m . Vitoš .

E. verrucosus Scop . In saxosis collis Vrška Čuka .
Rhamneae R. Br .
Rh. cathartica L. In dumetis sub m. Vitoš.

R. tinctoria W. K. In saxosis collis Vrška Čuka.
Terebinthaceae DC.
Rhus Cotinus L. In saxosis supra Dragoman Bogaz .
Papilionaccae L.
Genista tinctoria L. In pratis ad rivum Iskra non

procul a Sofia.
G. ovata . W. K. In herbidis demissioribus m. Vitoš .
G. scariosa Viv. In saxosis m. Vitoš et m. Rilo .
Cytisus nigricans L. In dumosis sub m. Vitoš.
C. Austriacus L. In asperis supra Dragoman Bogaz .
C. capitatus Jacq . In sylvestribus m. Rilo .
C. hirsutus L. In saxosis m. Tri Čuke .
C. absynthioides Janka. In declivibus ad meridiem

versis m. Rilo copiosissimus . Defloratus , sat bene con-
gruit cum exemplari a Cl . auctore communicato , praeter
tomentum argyreum , quod in typo , an senio ? rufescens !
C. sagittalis L. In pascuis m. Rilo .
Ononis repens L. In campis circa Sofia.
Anthyllis Jacquini Kern . In excelsioribus m. Ravno

Bučje .
A. Vulneraria L. In asperis m . Vitoš .
184
Medicago falcata L. In pascuis circa Sofia .

M. lupulina L. Cum priore.
M. orbicularis All . In arvis sub colle Vrška Čuka .
M. Gerardi W. K. In asperis collis Vrška Čuka .
M. maculata L. In pratis sub colle Vrška Čuka .
M. minima Lam. In asperis supra Dragoman Bogaz.

Trigonella Monspelliaca L. Cum priore .
Melilotus alba Desr . In pratis ad Samokov .
M. officinalis Desr . Inter segetes supra Dragoman
Bogaz .
Trifolium pallidum W. K. In pratis sub colle Vr-
ška Čuka .
Tr. pratense L. In pratis sub m. Ravno Bučje .

Tr. medium L. In sylvestribus sub m. Rilo .
Tr. alpestre L. In pascuis orientalibus m. Vitoš.
Tr. ochroleucum L. In herbidis m . Vitoš .
Tr. hirtum All . Ad margines viae inter Dubnica
et vicum Rilo .
Tr. arvense L. In campis circa Sofia .

Tr. striatum L. In pascuis sub colle Vrška Čuka .
Tr. trichopterum Panč. In saxosis supra coeno-

bium Rilo .
Tr. scabrum L. In asperis apricis collis Vrška Čuka .

Tr. montanum L. In pascuis m . Vitoš .
Tr. repens L. In fossis ad Caribrod .
Tr. hybridum L. var. Anatolicum Boiss . In udis

excelsioribus m. Midžor et m. Rilo .
Tr. elegans Sav. Ad margines viae inter Caribrod

et Slivnica .
Tr. spadiceum L. In spongiosis m. Kopren Stara
Planina, m. Vitoš et m. Rilo . Capitula solito minora.

Tr. badium Schreb. In pascuis udis sub m. Midžor.
185
Tr. agrarium L. In pratis silvestribus m. Kopren

- Stara Planina.
Tr. procumbens L. var. minus Koch. In pascuis m.

Vitoš.
Dorycnium suffruticosum Vill. In asperis collis

Vrška Čuka .
Lotus corniculatus L. In pratis m. Vitoš.
Galega officinalis L. In fossis ad Slivnica , in pra-

tis circa Samokov.
Colutea arborescens L. In rupestribus collis Vr-
ška Čuka .
Astragalus Onobrychis L. In asperis supra Drago-

man Bogaz.
A. angustifolius Lam. In rupestribus calcar. m.
Štrbi Kamen .
A. Cicer L. In pascuis demisioribus m. Vitoš.

Coronilla Emerus L. In rupestribus collis Vrška Čuka .
C. varia L. In pratis circa Samokov.
Onobrychis sativa L. In pascuis m. Vitoš et m. Rilo .
O. alba W. Ad margines viae inter Dubnica et vi-

cum Rilo .
Vicia lathyroidis L. In saxosis collis Vrška Čuka .
Vicia grandiflora Scop. In pratis sub colle Vr-

ška Čuka .
V. tenuifolia Roth. In fossis ad Caribrod .

V. pisiformis L. In dumetis sub m. Rilo . Fructifi-
cans , stipulae solito majores ; colitur in horto .
Ervum hirsutum L. In arvis sub colle Vrška Čuka .
Lathyrus Aphaca L. Cum priore.

L. Nissolia L. Cum prioribus .
L. hirsutus L. Inter segetes sub colle Vrška Čuka .
L. tuberosus L. In campis circa Sofia .
186
L. sylvestris L. In salicetis prope Samokov.
Orobus vernus L. In sylvaticis collis Vrška Čuka .

O albus L. In dumetis collis Vrška Čuka.
Amygdaleae Juss .
Prunus spinosa L. In dumetis sub m. Vitoš .
Pr. Mahaleb L. In rupestribus collis Vrška Čuka.
Bosaccae Juss.
Spiraea ulmifolia Scop . In dumetis meridionalibus

m. Vitoš.
Sp. Aruncus L. In sylvaticis ad rivum Rilo .
Sp. Ulmaria L. In rivularibus m . Vitoš .

Sp. Filipendula L. In pratis sub colle Vrška Čuka .
Geum urbanum L. In dumetis collis Vrška Čuka .
G. rivale L. In rivularibus m . Kopren.
G. coccineum Sibth . In rivularibus m. Kopren , m.

Vitoš et m. Rilo .
G. reptans L. In excelsioribus m . Rilo .
G. montanum L. In pascuis excelsioribus m. Kopren ,

m. Vitoš et m. Rilo .
G Bulgaricum nov. spec. Caulibus erectis a medio
dichotome ramosis 3-7 floris , foliis radicalibus lyratis ,

segmento terminali maximo reniformi lobatim inciso
margine crenato dentato , lateralibus minutis subaequalibus

oblongis aut rotundatis integris aut margine flabellatim
incisis , caulinis ad squammas reductis oblongis aut lan-

ceolatis integris aut pinnatim incisis , floribus nutantibus ,
corollae cyathiformis e calyce parum emmersae petalis al-
bide flavicantibus cuneatim triangulis angulis rolundatis
187
apice truncatis aut leviter emarginatis, carpellis ac stylis

non articulatis persistentibus longe plumosis .
Hab . in elatioribus m. Rilo in ripa saxosa rivuli
ad viam qua itur a coenobio Rilo ad Samokov . Initio
Aug. lectum fere defloratum , nec cum fructibus sat maturis .
Rhizomate praemorso multicipite ad collum in fibras
fuscas pennam anserinam crassas soluto, foliorum radicalium
lobo terminale 4-6 policari , lateralibus 1-4 lin longis .
Statura et floris conformatione G. rivale aemulatur , sed
ob stylos non articulatos vera Sieversia . Eminus spectatum
pro specie Petasitidis habui ob foliorum lobum termina-
lem amplum ac laterales imperceptos .
Rubus Idaeus L. In saxosis m. Ravno Bučje et
m . Vitoš.
R. fruticosus L. In saxosis m. Štrbi Kamen .
R. glandulosus Bell . In sylvestribus m. Ravno Bučje

et m. Vitoš.
R. discolor Nees ab Ess . In saxosis imae vallis rivi
Rilo supra vicum cognominem.

Fragaria collina Ehr. In dumetis imi m. Vitoš.
Potentilla rupestris L. In rupestribus arenaceis m .

Tupanac Stara Planina .
P. recta L. In asperis collis Vrška Čuka .

P. argentea L. In puscuis demissioribus m. Vitoš .
P. reptans L. In fossis ad Slivnica .
P. Tormentilla Sibth. In herbidis m. Rilo .
P. chrysocraspeda Lehm. In pascuis m. Kopren

Stara Planina et m. Rilo .
P. Haynaldiana Janka . In declivibus herbidis m.

Rilo. Inter Juniperum nanam .
P. micrantha Ram. In saxosis sylvestribus collis

Vrška Čuka .
188
Agrimonia Eupatoria L. In herbidis medii m . Vitoš .
Rosa pimpinellifolia DC. In saxosis apricis collis

Vrška Čuka .
R. Alpina L. In saxosis excelsioribus m. Tri Čuke
m. Vitoš et m . Rilo .
R. canina L. In dumetis medii m. Strešer .
R. dumetorum Thuil . In dumetis altioribus . m. Rilo .
R tomentosa . Sm. In rupestribus sub m. Tri Čuke.
R. mollis Sm. In valle qua itur a coen. Rilo ad Sa-

mokov. Florens (prob. secundo) lecta , flores sat parvi ,
petala ciliata , fructus aciculis crebris longis glandula de-
pressa terminatis obsiti maturantes fuscescunt .
Sanguiorbéae Lindl .
Alchemilla vulgaris L. In herbidis m. Tri Čuke et

m. Kopren.
Sanguisorba officinalis L. In spongiosis m. Vitoš.
Poterium Sanguisorba L. In pratis sub m. Vrška

Čuka.
Pomaceae Lindl.
Crataegus monogyna Jacq . In dumetis sub m. Vi-

toš et m. Rilo .
Cotoneaster vulgaris Lindl . In saxosis m. Ravno

Bučje .
C. tomentosa Lindl . In rupestribus collis Vrška Čuka .
Pirus communis L. In dumetis sub m. Vitoš et
m. Rilo .
Sorbus aucuparia L. In sylvestribus occiduo versis

m . Vitoš .
S. Aria Crantz . In saxosis m. Vitoš.
S. torminalis L. In sylvestribus m. Rilo.

189
Onagrarieae Juss.
Epilobium montanum L. In sylvestribus m . Ravno

Bučje et m. Rilo .
E. palustre L. In spongiosis m . Vitoš.

F. tetragonum L. In fossis ad Slivnica .
E. Alpinum L. In irriguis m. Kopren .
E. origanifolium Lam. In rivularibus excelsioribus
m. Vitoš et m. Rilo .
Callitrichineae Link.
Calistriche verna Kütz . Ad rivulum Rilo sub m.

cognomine.
Lythrarieae Juss.
Lythrum salicaria L. In fossis ad Slivnica et prope

Samokov.
Paronychieae St. Hit.
Herniaria glabra L. In arvis sub vico Rilo .

H. hirsuta L. In arenosis ad viam inter Dubnica
et vicum Rilo .
H. incana Lam. In saxosis collis Vrška Čuka .
Paronychia cephalotes M. B. In rupestribus supra

Dragoman Bogaz .
Sclerantheae Link.
Scleranthus annuus L. In campis circa Sofia.

Scl. perennis L. In asperis excelsioribus m. Vitoš
et m. Rilo .
Crassulaceae DC.
Sedum maximum Sut . In saxosis collis Vrška Čuka .
S. Caepea L. In dumetis saxosis sub m. Rilo .

190
S. Hispanicum L. In saxosis vallis Rilo supra vi-

cum cognominem.
S. annuum L. In rupestribus m . Tri Čuka et m.
Rilo.
S. album L. In saxosis collis Vrška Čuka .
S. anopetalum DC . In rupestribus supra Dragoman

Bogaz.
Sempervivum tectorum L. In rupestribus m. Rilo .
S. leucanthum m. In rupestribus m. Rilo in so-
cietate cum priore . Eu - Sempervivum, rosulis sat parvis , flo-
ribus 12 -meris expansis, petalis albidis insigne . Colitur
in horto.
S. Kopaonikense Panč. Flora Principatus Serbiae

1874 p . 314. In rupestribus trachyticis m . Ravno Bučje
et graniticis m . Rilo . Differt ab affini , S. Heuffelii Schott
in m. Domugled supra Thermas Herculis observato pe-
talis brevioribus , glandulis hypogynis patulis - nec erectis ,
quo calyces basi ventricosi evadunt , nec tubulosi ut in
planta Schottiana , quae et in Serbia in innumeris montibus
calcariis viget, dum haec species ubicumque adusque ob-
servata — m. Kopaonik m. Rilo et m. Rasovati Kamen
silicatem incolat.
Grossularieae DC.
Ribes Grossularia L. In dumetis ac sylvestribus

vallis Rilo sub m. cognomine .
R. Alpinum L. In saxosis excelsioribus m . Vitoš .
Sanifrageae Vent .
Saxifraga Aizoon L. In rupestribus m. Ravno Bučje

m. Vitoš et m. Rilo , var. racemulosa; in rupestribus m.
Midžor; vix palmaris , floribus a medio caulis in racemu
los congestis .
191
S. stellaris L. In rivularibus m . Vražja Glava , m.

Kopren ac m. Rilo .
S. cymosa WK . Cum priore .
S. exarata Vill . In saxosis elatioribus m. Rilo .
S. bryoides L. In rupestribus m. Midžor et m. Rilo .

S. tridactylites L. In saxosis collis Vrška Čuka .
S. rotundifolia L. In rupestribus m. Ravno Bučje ,

m. Kopren - Stara Planina ac m. Rilo .
S. Olympica Boiss . In rivularibus m. Rilo .
Umebelliferae Juss .
Sanicula Europaea L. In sylvaticis sub colle

Vrška Čuka.
Astrantia major L. In sylvestribus m. Vitoš.

Eryngium campestre L. In campis circa Sofia.
E. palmatum Vis et P. In dumetis collis Vrška
Čuka.
Trinia vulgaris DC . In herbidis excelsioribus m.

Kopren.
Falcaria Rivini Host . In dumetis sub m. Vitoš.
Aegopodium Podagraria L. In dumetis sub colle
Vrška Čuka.
Carum Carvi L. In pascuis m. Vitoš.

Pimpinella Saxifraga L. In pascuis sub colle Vrška
Čuka .
Berula augustifolia Koch. In fossis ad Slivnica .

Bupleurum pachnospermum Panč . Flor. princ . Serbiae
1874 p . 329. In saxosis orienti obversis collis Vrška
Čuka . Proximum B. Gerardi a quo differt , ramis paten-
tibus , umbellulis longius involucellatis et fructibus caesio
pruinosis .
B. apiculatum Friv. In asperis supra Dragoman
Bogaz .
192
B. semidiaphanum Boiss. In arvis sub vico Rilo .
B. Baldense Host . In graminosis elatioribus m. Vitoš.

B. falcatum L. In dumetis ad faucem rivi Iskra
sub m . Rilo .
B. rotundifolium L. Inter segetes sub colle Vrška
Čuka.
Oenanthe meoides m. Radicis fibris incrassatis ob-
longis aliis tenuibus mixtis , caule gracili angulato sul-

cato simplici ant supra medium pauci - ramoso intus
fistuloso , foliis ambitu trangularibus radicalibus et in-
ferioribus caulinis 2 - pinnatifidis , pinnulis foliorum infe-
riorum oblongis obtusis , foliis superioribus pinnatifidis , pi-
nulis elongatis linearibus acutis , umbellis 10-12 radiatis ,
floribus purpurascentibus parum radiatis , pedicellis fruc-
tiferis subincrassatis , mediis abbreviatis exteris fructum
oblongum basi non callosum aequantibus , stylis tandem
elongatis fructum dimidium longis.
Hab. in spongiosis medii m. Vitoš .
Pedalis ant paulo altior ; differt ab Oe . angulosa
Gris . fibris radicalibus difformibus , caule fistuloso , um-
bellis fructiferis porrectis , ab Oe . media Gris. umbellae

radiis numerosioribus . floribus parum radiantibus , ab om-
nibus generis floribus purpurascentibus , quibus deceptus
primo obtutu habui pro Meo Mutellina , cujus et folia im-

mitatur .
Oe. fistulosa L. In fossis ad Slivnica .

Seseli coloratum Ehrh. In dumetis sub m . Vitoš.
S. purpurascens Janka . In rupestribus graniticis me-

dii m . Rilo .
Libanotis montana All . In saxosis sub m. Rilo .
Meum Mutellina Gärtn . In pratis spongiosis m . Ko-

pren et m. Rilo .
193
Ostericum palustre Bess . In rivularibus ad Vladaja .

Angelica spec. Ad rivulum frigidum sub m. Rilo in
societate cum Heracleo villoso , non procul a statione Gei

Bulgarici . Robusta , Archangelicam aemulans , vaginae
amplae , superiores bullatae , flores ― medio Augusti
primi — virginei laevi rubore suffusi , folia grosse biserrata.
A. sylvestris L. In rivularibus m. Ravno Bučje et

m. Kopren .
Peucedanum Chabraei Rchb . In pratis m. Rilo .
P. Cervaria L. In pratis sylvestribus medii m. Vitoš.

P. Alsaticum L. In dumetis sub colle Vrška Čuka .
Pastinaca sativa L. In pratis ad rivum Iskra prope

Samokov et ad Vladaja sub m. Vitoš.
P. hirsuta Panč. Flora princ . Serbiae 1874 p . 359 .

In dumetis sul Vražja Glava et in declivibus herbidis
supra coenobium Rilo . Dubito nonnihil quoad plantam
orbelicam, quae cum fructu immaturo lecta est pro-
babitter eo ipso loco ubi olim Fridrichsthal plantam
legit , quam tardius dives Grisebach sub nomine P. pimpi-
nellifoliae publicavit ac demum cl . Boissier in Flora Orien
tali pro sua Malabaila involucrata declaravit. Nostra
planta Serbica ac ea de m. Balkan omnino vera Pasti-
naca , diacheniis 2,5 lin . longis , vittis dorsalibus aequi-

longis commissuralibus paulo brevioribus , margine se-
minis transparente quidem nec tamen ut in Malabaila
aurea Sibth hyalino . Involucra et involucella 5-6 phylla

persistentia , phyllis lanceolato linearibus, longe acumina-
tis villosulis margine ad medium hyalinis umbellulas
aequantibus , umbella ter brevioribus ; folia ea Libanotidis
montanae revocant.
Heracleum Sibiricum L. In pascuis m. Vitoš .
ГЛАСНИК ЕШ. 13
194
H. pubescens M. B. In saxosis scaturiginosis sub m.

Tri Čuke ac ad rivulos m. Rilo . Fructu maturo lectum ,
diacheniis , an senio ? fere calvis . Colitur in horto.

Laserpitium Prutenicum L. In salicetis medii m .
Vitos.
Orlaya grandiflora Hoffm. In saxosis collis Vrška
Čuka .
Daucus Carota L. In pratis circa Sofia et Samokov .

Caucalis daucoides L. Inter segetes circa Adlija .
Torilis Anthriscus Gmel. In dumetis sub m. Vitoš.
T. microcarpa Bess . In saxosis sub m. Rilo .

Anthriscus trichosperma Schult . In saxosis collis
Vrška Čuka .
Chaerophyllum temulum L. In saxosis et dumetis.

supra coenoebium Rilo.
Ch. bulbosum L. In dumetis sub colle Vrška Čuka .
Ch . aureum L. Ad margines sylvarum m. Tupanac

et m. Rilo .
Ch. hirsutum L. In rivularibus excelsioribus m. Rilo
et m . Vitoš.
Biasolettia tuberosa Koch .
In pascuis excelsiorbus
inter Vrazja Glava et Tri Čuke ― Stara Planina.
Conium maculatum L. In pratis sub colle Vrška

Čuka et hortis circa Sofia.
Physospermum aquilegifolium Koch. In sylvestribus
sub colle Vrška Čuka .
Smyrnium perfoliatum Mill . In sylvestribus collis

Vrška Čuka .
Bifora radians MB. Inter segetes sub colle Vrška
Čuka .
Araliaccae Juss .
Hedera Helix. L. In sylvestribus m. Vitoš.

195
Corneae DC .
Cornus mas L. In dumetis sub m. Vitoš.
C. sanguinea L. In pratis ad Samokov .
Caprifoliaceae Juss .
Sambucus Ebulus L. In campis circa Sofia , Radomir .

S. nigra L. In dumetis sub m. Vitoš, in valle ri-
vi Rilo .
S. racemosa L. Inter Pinum Lariconem , P. Peuce et
Rosam mollem in valle, qua itur a coenobio Rilo ad Sa-
mokov.
Viburnum Lantana L. In saxosis collis Vrška Čuka.
Lonicera Caprifolium L. In sylvestribus sub m. Vr-

ška Čuka .
L. Xylosteum L. In sylvestribus m. Vitoš.

L. nigra L. In sylvestribus medii m . Rilo .
Stellatae L.
Sherardia arvensis . In cultis sub colle Vrška Čuka .
Asperula Taurina L. In sylvestribus sub m . Vr-

ška Čuka.
A. cynanchica L. In asperis supra Dragoman Bogaz.

A. odorata L. In sylvaticis sub m . Vrška Čuka .
A. galioides M. B. In declivibus apricis m . Vr-
ška Čuka.
Crucianella angustifolia L. In dumetis sub Vrška

Čuka.
Galium Cruciata Scop . In pratis sylvestribus sub

m . Vitoš.
G. Pedemontanum All . In saxosis m. Vrška Čuka .
G. Aparine L. Ad sepes inter Caribrod et Slivnica .
G. Parisiense L. In asperis inter Balej et Vladaja.
13*
196
G. palustre L. In spongiosis m . Vitoš .

G. verum L. In pratis sub m. Vrška Čuka , cir-
ca Sofia
G. purpureum L. In rupestribus m. Vrška Čuka .
G. aristatum L. In dumetis sub m. Rilo .
G. Mollugo L. Ad sepes inter Caribrod et Sofia ,

sub m. Vrška Čuka .
G. sylvestre Poll . In sylvestribus medii m. Rilo .

G. ochroleucum Kit . In rupestribus m. Vitoš et m. Rilo.
Valerianeae DC.
Valeriana officinalis L. In fossis ad Caribrod , sa-

licetis prope Samokov.
V. tripteris L. In saxosis m. Kopren .

V. montana L. In rupestribus umbrosis m . Vitoš .
V. tuberosa L. In saxosis calcariis collis Vrška Čuka .
Valerianella olitoria Poll . In arvis ad Vrška Čuka .
V. carinata Lois . In saxosis m. Vrška Čuka .
V. Morisonii DC . In arvis circa Sofia .
V. coronat DC . In asperis supra Dragoman Bogaz .
Dipsaceae DC.
Dipsacus laciniatus L. In pratis ad Samokov.

D. pilosus L. In rivularibus imi m. Vitoš .
Cephalaria Transylvanica Schrd . In arvis ad Sofia .
C. Graeca R. S. In declivibus herbidis ad meri-
diem versis m . Rilo .
Knautia hybrida Coult . In fossis ad Dragoman
Bogaz .
Kn. arvensis L. In campis ad Sofia .
Kn. Macedonica Gris . var. lilascens m. Ad marginies
sylvarum prope coenobium Rilo . Non recedit nisi floribus
lilascentibus.
197
Kn. sylvatica Dub. In dumetis m . Vitoš .
Kn. magnifica Boiss . var. flavescens m. In herbidis

m . Strešer -- Vlasina. Gracilior typo qui copiose crescit
in Serbiae pascuis m. Suha Planina inter Golemi Kamen
et Smrdan substr . calcareo ; ab eo insuper differt foliis in-
divisis ac corollis flavescentibus.
Scabiosa Columbaria L. In pascuis m. Kopren
Stara Planina.
Sc. ochroleuca L. In pratis m. Vitoš.
Sc. triniaefolia Gris . var. setigera m. Supra vicum Rilo .

Differt a typo , qui in Serbiae apricis calcareis inter
Ak Palanka et Pirot crescit , indumento foliorum, quae
setulis incurvis hirsuta ac in apice laciniarum imo et

involucri phyllis alterutra setula recta terminata sunt .
Sc. micrantha Desf. In asperis supra Dragoman Bogaz .
Compositae Adans .
Eupatorium cannabinum L. Ad rivulos sub m. Vitoš.

Adenostyles albifrons Rchb. In sylvestribus Ravno
- Stara Planina .
Bučje
Homogyne Alpina Cass. In pascuis m . Rilo .
Linosyris vulgaris Cass . In apricis supra Drago-
man Bogaz .
Aster Alpinus L. In rupestribus m. Midžor . - Stara

Planina .
Bellis perennis L. In pratis ad Sofia .

Erigeron Canadensis L. In cultis ad Sofia.
E. uniflorus L. In saxosism . Midžor. - Stara
Planina.
Solidago Virga aurea L. In dumetis m. Vitoš .
Micropus erectus L. In asperis supra Dragoman

Bogaz.
198
Telekia speciosa Baumg. In dumetis Sv. Nikola

Stara Planina et m. Rilo ad rivulum Drušljavica .
Inula Helenium L. In salicetis ad Samokov.
I. ensifolia L. In saxosis supra Dragoman Bogaz .

I. hirta L. In asperis collis Vrška Čuka .
I. Conyza DC. In saxosis sub colle Vrška Čuka.
I. Britannica L. In pratis ad rivum Iskra prope

Sofia.
Pulicaria dysenterica Gärtn. In fossis ad Slivnica .

Bidens tripartita L. Cum priore.
Filago Germanica L. var. flavescens . In pascuis
meridiem versis m. Strešer -- Vlasina .
F. arvensis L. In campis circa Sofia .

F. minima Fries . In pratis sylvestribus m. Sv.
Nikola. Stara Planina.
Gnaphalium sylvaticum L. In herbidis m . Rilo .
Gn. supinum L. In excelsioribus sub m. Tri Čuke -

Stara Planina et m. Rilo .
Gn. uliginosum L. In ripis rivi Iskra non procul

a Sofia.
Gn. dioicum L. In excelsioribus m. Tri Čuke , m.

Vitoš et m. Rilo .
Artemisia Absinthium L. Ad margines viae inter
Balej et Vladaja.
A. scoparia WK . In campis circa Sofia .
A. vulgaris L. In pratis ad rivum Iskra non pro-
cul a Sofia.
Achillea Millefolium L. In pratis depressioribus

m. Vitoš et m . Rilo .
A. crithmifolia WK. In saxosis supra Dragoman

Bogaz.
A. tanacetifolia All . In pratis m . Vitoš .
199
A. grandifolia Friv. In saxosis collis Vrška Čuka .
A. compacta Willd . In asperis supra Dragoman

Bogaz .
A. depressa Janka . In marginibus viae inter Dub-

A. lingulata W. K. In pascuis elatioribus m . Tri

Čuke , m. Kopren et m . Rilo .
A. multifida DC . In pascuis elatioribus m. Rilo .

Anthemis tinctoria L. In arvis circa Caribrod .
A. macrantha Heuff. In pascuis sylvestribus m. Bu-

kova Glava - Vlasina .
A. arvensis L. In arvis sub m. Vrška Čuka .
A. Macedonica Gris . In herbidis ac dumosis elatioribus
m. Rilo . Pro hac quidem lecta sed ab amicis litterariis

pro ea non recognita . Secundum descriptionem jam sta-
tura quae 1-1,5 ped . revera diversa videtur . Est certe
biennis , radice multicipite descendente, folis inferiori-
bus (rosularibus tempore florescentiae emarcidis ) 2-3
pinnatifidis, laciniis breviusculis linearibus , mucronatis ,
caulibus simplicibus aut supra medium in ramos 2-5
apice nudos divisis , capitulis mediocribus , squammis antho-
dii albidis scariosis obovato spatulatis , margine villosis ,
ligulis albidis , acheniis transversim rugulosis marginali-
bus subcompressis .
A. montana L. In saxosis m . Tri Čuke Stara
Planina .
A. cinerea m. Perennis , adpresse cinereo tomentosa;

rhizomate lignescente emittente ramos breves foliatos ac cau-
les adscendentes simplices ultra medium foliosos , foliis
radicalibus ac inferioribus caulinis longe petiolatis , am-
bitu ovatis , caulinis sessilibus spathulatis, omnibus in laci-
nias breves oblongas obtusas pinnatisectis , capitulis ra-
200
diatis speciosis , anthodii hirsutuli squammis exterioribus

ovatis acutis , interioribus obtusis , acheniis apice subcal-
vis , marginalibus subtetragonis .
Hab . in rupibus graniticis elatioribus m . Rilo , non
procul a parvo lacu ad viam, qua iter a coenobio Rilo ad
Samokov.
Caules spithamei ant pedales , supra nudi , capitula

speciosa. Ob folia , quae ea Absynthii aemulantur , ad amicos
sub nomine mihi ignotae A. absynthifoliae communicata .
Chamaemelum inodorum L. Ad margines viae inter
Dragoman Bogaz et Slivnica .
Ch . Pichleri Boiss . In dumetis elatioribus m. Rilo .
Exacte congruit cum planta a cl . Pichler in m . Olympo

Bithyno lecta .
Leucanthemum vulgare Lam. In pratis ad Sofia ,

Samokov .
Pyrethrum corymbosum L. In dumetis sub m. Vitoš.

P. cinereum Gris . In sylvaticis sub m. Rilo non
procul a coenobio cognomine .
P. Parthenium L. In rupestribus umbrosis collis
Vrška Čuka.
P. macrophyllum W. K. In sylvaticis m. Ravno

Bučje Stara Planina et m. Rilo .
P. vulgare h. In salicetis prope Samokov.

Doronicum cordifolium Sternb. In saxosis m. Rilo.
D. Austriacum Jacq . In dumetis rivularibus m . Rilo.
D. Hungaricum Rchb. In saxosis sylvestribus col-

lis Vrška Čuka.
Senecio viscosus L. Sub rupibus graniticis m. Raso-

vati Kamen et m. Ravno Bučje.
S. vulgaris L. In arvis circa Adlija .

S. vernalis W. K. In arvis inter Caribrod et Slivnica.
201
S. Nebrodensis L. In saxosis m. Vitoš et m. Rilo .
S. erraticus Bess . In fossis ac salicetis prope Sa-

mokov.
S. errucifolius L. In fruticetis sub colle Vrška Čuka .
S. erubescens nov. spec . Perennis , parce araneosus ,

radice obliqua collo incrassato rosulas subsessiles et cau-
les erectos simplices ant supra medium dichotome ramo-
sos olygocephalus edente , foliis radicalibus longiuscule pe-
tiolatis ovatis aut subcordatis indivisis margine grosse
serrato dentatis , caulinis lyratis aut pinnatifidis cum la-

ciniis oblongis remote dentatis aut incisis , supremis oblon-
gis aut linearibus , integris , capitulis mediocribus hemisphae-
ricis, involucri phyllis fuscescentibus linearibus acuminatis ,
squammis paucis linearibus involucro dimidio sublongiori-
bus suffultis , ligulis expansis aurantiacis , acheniis glabris .
Hab . in montanis elatioribus sub . m. Tri Čuke -
Stara Planina, m. Vitoš et m. Rilo . Intermedius S. Ja-
cobeae et S. Transylvanico cujus flores immitatur . Caules
1-2 pedales senio ut et phylla anthodii lilascenti - fu-
scescentes , flores primum aurantii , tandum crocei imo in
exemplaribus de m. Rilo coccinei .
S. Carpathicus Herb . In herbidis altioribus m. Vražja

Glava, Tri Čuke, et Kopren ― Stara Planina.
S. paludosus L. In spongiosis m . Vitoš .

S. nemorensis L. In sylvaticis m . Tupanac Stara
Planina et m . Rilo.
S. Othonnae MB . In saxosis sylvestribus Velika

Glama collis Serbiae ac Bulgaria finitimi .
S. campestris Retz. In pascuis excelsioribus m. Vi-
toš; lectus defloratus hinc dubius .
S. Aucheri DC . In saxosis praeruptis orientem ver-
sis m. Midžor - Stara Planina .
202
Echinops sphaerocephalus L. In asperis supra Dra-

goman Bogaz.
E. Bannaticus Roch. In saxosis collis Vrška Čuka .
E. microcephalus Sibth . In campis circa Sofia , et
ad margines viae inter Dubnica et vicum Rilo ; mihi dubius
sub nomine E. dumo - i m. ad amicos communicatus; colitur
in horto ubi plenius observabitur.
Cirsium eriophorum L. In campis circa Sofia . In
excelsioribus pascuis m. Kopren crescit alia planta multo
depressior robustior, capitulis crassioribus ac squammis
capitutorum dentatis quae an non C. odontolepidem Boiss .
sistat, ob defectum hujus plantae edicere non ausim .
C. heterotrichum nov. spec . Perenne , rhizomate prae-
morso e collo emittente fibras fusiformes filiformibus mix-
tas , caule erecto araneoso simplici aut apice 3-5 ce-

phalo , foliis indivisis sinuato dentatis , radicalibus petio-
latis lanceolatis , caulinis sessilibus margine breviter de-
currentibus longe acuminatis supremis linearibus tandem in
squammas capitula fulcrantes contractis , capitulo termi-
nali ovato solitario aut 3-5 in caulis apice sessilibus aut
pedunculatis , singulo bractea capitulum passim superante
stipato , involucri floccosi squammis linearibus exteriori-
bus fuscis interioribus rubidis acuminatis , omnibus spi-
nula patente terminatis , floribus purpureis , acheniis al-
bidis compressis longitudinaliter striatis .
Hab . in rivularibus ac spongiosis m. Tri Čuke , m.
Kopren, m. Vitoš et m. Rilo .
Uni ― bipedale , perennans gemmis quae autumno e
collo radicis prodeunt ac vere in rosulas e medio caulem
protrudentes explicantur. Indumentum varium , flocci albidi
in pagina foliorum inferiore , caulis apice ac anthodiis co-
piosiores , pili flavidi articulati in caule ac utraque foliorum
203
pagina senio decidui , residuis parvo tuberculo fultis ac aci -

culi flavidi in foliorum margine ac apicibus dentium majores .
Mihi proxime affine visum C. Anglico quod differt
foliis magis divisis , pilis articulatis defficientibus , foliis
superioribus non acuminatis , capitulis non involucratis ac
acheniis fusco striolatis .
C. canum L. In fossis inter Slivnica et Sofia .
C. appendiculatum Gris . In rivularibus elatioribus

m. Vitoš et m. Rilo ubique copiossimum .
•
C. palustre L. In spongiosis m . Vitoš .
C. Affrum Jacq . In asperis supra Dragoman Bogaz .
C. arvense L. Inter segetes circa Sofia.
Carduus acanthoides L. In campis circa Sofia .
C. crispus L. In sylvestribus m. Ravno Bučje

Stara Planina .
C. Personata Jacy. In sylvestribus supra coeno-

bium Rilo .
C. collinus W. K. In saxosis apricis collis Vrška

Čuka .
C. nutans L. In campis circa Sofia .

Onopordon Acanthium L. In arridis supra Drago-
man Bogaz .
Lappa major Gärtn . In hortulanis circa Sofia .
L. minor DC. Cum priore.
Carlina acanthifolia A. M. In apricis collis Vrška

Čuka .
C. acaulis L. In pascuis asperis m. Bukova Glava.
C. vulgaris L. In asperis in Vitoš .

Serratula tinctoria L. In pratis prope Slivnica .
Jurinea mollis Rchb . In apricis herbidis collis Vr-

ška Čuka .
Cnicus benedictus L. In arvis infra vicum Rilo .
204
Carthamus lanatus L. In asperis inter Dragoman

Bogaz et Slivnica.
C. dentatus Vahl . In arvis infra vicum Rilo .

Centaurea Jacea L. In dumetis ad Vrška Čuka .
C. Kerneriana Janka . In rupestribus faucis rivi

Iskra supra Srb Selo .
C. Austriaca Willd . In herbidis medii m. Rilo .
C. nervosa Willd . In pascuis excelsioribus totius

tractus montium Stara Planina , m . Vitos ac m. Rilo .
C. arillaris Willd . In saxosis m. Golema Glama.
C. napuligera Roch. In herbidis sub m. Štrbi Kamen

et m. Rilo .
C. stereophylla Bess. In collinis incultis inter Ca-

ribrod Slivnica et circa Samokov.
C. Kotschyana Heuff. In pascuis excelsioribus m.

Kopren et m. Rilo .
C. calocephala W. In rupestribus m. Golema Glama .
C. chrysolepis Vis. & P. In herbidis apricis m.

Golema Glama.
C. Salonitana Vis. In arvis et inter segetes a Ca-

ribrod ad Slivnica .
C. australis Panč . Flora princ . Serbiae p . 441. In

asperis sub m. Vitoš ac m. Rilo . Certe perennis , imme-
rito cum sequente , C. bienni confusa .
C. Bi bersteinii DC. Ad margines viae inter Dub-

C. dissecta Ten. In rupestribus graniticis medii m.

Rilo.
C. solstitialis L. In arvis sub m . Vrška Čuka .
C. Calcitrapa L. In campis circa Sofia et Samokov.

Crupina vulgaris Pers . In arvis sub colle Vrška Čuka.
205
Xeranthemum annuum. In apricis inter Dragoman

Bogaz et Slivnica.
X. cylindricum L. In campis dumosis sub m. Vr-

ška Čuka .
Scolymus Hispanicus L. In arvis infra vicum Rilo .
Lapsana communis L. In sylvestribus sub m. Vitoš.
Cichorium Intybus L. In pascuis circa Sofia.
Leontodon hastilis L. In herbidis m . Vitoš .
Picris hieracioides L. In arvis circa Sofia.
Tragopogon crocifolius L. In asperis supra Dra-

goman Bogaz .
Scorzonera Hispanica L. In saxosis m. Golema Glama .
Podospermum Jacquinianum Koch. In pascuis circa
Sofia.
Hypochaeris radicata L. In arvis sub m. Vrška Čuka .
H. maculata L. In pascuis m. Bukova Glava.
Taraxacum officinale Wig . In pascuis circa Sofia .
T. Steveni DC. In excelsioribus m. Vitoš.
Chondrilla juncea L. In agris sub Slivnica .

Prenanthes purpurea L. In sylvaticis m. Ravno
Bučje .
Lactuca Scariola L. In cultis sub m. Vrška Čaka .
L. viminea L. In saxosis m. Vrška Čuka .
L. perennis L. In saxosis m . Vrška Čuka et Go-
lema Glama .
L. muralis L. In sylvaticis m. Ravno Bučje .

Sonchus oleraceus L. In hortulanis ad Sofia.
S. asper L. Cum priore .

S. arvensis L. In agris inter Dragoman Bogaz et
Slivnica.
Mulgedium sonchifolium Vis & P. In saxosis syl-
vestribus m Tupanac -- Stara Planina.
M. Alpinum Less . In rivularibus m. Vitoš.

206
Zacyntha verrucosa Gärtn . In arvis sub vico Rilo .

Lagoseris bifida Vis. In saxosis m. Vrška Čuka
et Golema Glama.
Crepis foetida L. In asperis m. Vrška Čuka et supra
Dragoman Bogaz .
Crepis setosa Hall . In aggeribus sub m. Vrška Čuka
et supra Dragoman Bogaz.
Crepis biennis L. In dumetis ad Vladaja .
Crepis pulchra L. In cultis ad Caribrod.
C. paludosa Mönch. In spongiosis m. Vitoš.
Cr. viscidula Fröhl . In dumetis m. Štrbi Kamen .
Cr. grandiflora Tausch. In pascuis m. Rilo .

Hicracium Pilosella L. In pascuis excelsioribus
m. Sv. Nikola , m. Tri Čuke Stara Planina et m. Rilo .
Forman hujus furcatam imo et 3-4 furcam legi in

m. Balkan pascuis ad Krvave Bare ac Cl . Uechtritz
sub nomine H. stoloniflori communicavi, sed ab eo ut va-
rietas N. Pilosellae declarata.
H. praealtum . In pascuis m. Sv. Nikola .

H. piloselloides Koch. In glareosis sub m. Rilo .
H. Sabinum . In pascuis elatioribus m. Kopren.
II. spec. quasi intermedia inter . sectionem Pilo-
sellae et Aurellae. In collinis asperis m. Brdo. Colitur in
horto.
H. murorum L. In sylvestribus saxosis m. Rilo .

H. vulgatum Koch. In sylvaticis m. Sv. Nikola et
m . Rilo .
H. Balkanum Uechtr. in litt. Rosulatum, foliis pe-
tiolatis elypticis remote dentatis , caulium sessilibus , pau-
cis , sensim in squammas reductis oblongo lanceolatis valde
acuminatis , caulibus simplicibus aut supra medium fur-
catis 2--5 cephalis , capitulis mediocribus , involucri ni-
gricantis squammis acuminatim protractis , ipso apice
207
obtusiusculis , mediis margine late albo scariosis , intimis

fere totis albidis , ligulis antice ciliatis , acheniis atris .
Indumentum triplex , pili longi concolores in petiolis
foliorum ac involucri squammis copiosiores , tomentum
brevius in caule sparsum in ejus apice ac capitulis
copiosius , et pili decolores in apice caulis ac squammis
involucri basi atri , apice glanduliferi .
Hab. in rupestribus m . Sv. Nikola , m . Tri Čuke et
m . Rilo .
Proximum H. Schmidtii Tausch . a quo differt statura

nonnihil depressiore , foliis caulis longe acuminatis , squam-
mis invoducri longioribus ac indumento ad apicem caulis
et squammis involucri decolore glandulifero . Comparo
exemplaria H. Schmidtii e manu Cl . Hechtritz lecta prope
„ Prag Felsen an der Moldau bei Lipšić" ; alia itidem bo-
hemica ad Znaim lecta habent ut nostra pilos rivolucri
basi atros.
H. sparsum Friv. In herbidis excelsioribus prae-

sertim saxosis totius tractus Stara Planina , a Ravno
Bučje ad Dobro Jutro , m . Rilo ac m. Vitoš copiosissimum.
H. marmoreum Vis . & P. Plantae Serb . rar . II p .
6 t . XI. In rupestribus calcareis m. Štrbi Kamen .
H. pannosum Boiss . In rupestribus sub Vrapče .
H. prenanthoides Vill . In sylvestribus m. Sv. Nikola .
H. crinitum Sm. Ad oras sylvarum m. Ravno Bučje .
H. boreale Fries . In sylvestribus a m. Ivanova Livada

ad Ravno Bučje .
H. umbellatum L. In sylvaticis sub colle Vrška Čuka
Ambrosiaceae Link.
Xanthium Strumarium L. In fossis ad Slivnica .
X. spinosum L. In campis circa Sofia .

208
Campanulaceaè Juss.
Jasione Jankae Neilr. In asperis ac glareosis m.

Strešer et m. Bukova Glava .
S. supina Sieb . var . In herbidis excelsioribus m.

Rilo . Simplicior ac typus , ob caulem interdum simpli-
cem strictum primitus pro specie Phyteumatis habita , sed
ob stigmata incrassata vera Jasione; ab ea quae in Serbiae
meridionalis m. Kopaonik abunde crescit ob deffectum
surculorum sterilium primo obtutu valde aliena visa . sed
exemplaribus quae de m. Vlasić Bosniae e manu Moellen-
dorf comparo exstant transitus .
Symphysandra Wanneri Roch. In rupestribus grani-

ticis , schistaceis ac arenaceis in toto tractu „ Stara Sla-
nina" a m. Ravno Bučje ad m . Kopren.
Campanula lanata Friv. In rupestribus graniticis

m . Rilo . Flores meorum speciminum albi !
C. Sibirica L. In asperis supra Dragoman Bogaz .
C. Orbelica nov. spec. Caulibus e rhizomate verti-

cali adscendentibus subunifloris , foliis radicalibus spathula-
tis margine crenatis , caulinis linearibus integris aut a
medio erenato dentatis , calycis laciniis lanceolato linea-
ribus corollam mediam superantibus , apendicibus triangu-
laribus tubum parum excedentibus , corollae breviter cam-
panulatae violaceae extus glabrae dentibus late triangu-
lis apice barbellatis , seminibus oblongis complanatis mar-
ginatis .
Hab. ad terram nudam in excelsioribus m. Rilo .
Flor . Aug.
Rhizomatis sat crassi collo foliis emmarcidis squam-
mato , caules digitales aut palmares (talis unus inter 20

collectos 5 - florus) , laterales adscendentes cum flori-
-
bus nutantibus , corallae 5-7 lin . longae medio 4 5 lin .
209
latae, pubes sparsa ad basim foliorum caulinorum et in

calycibus copiosior , alteruter pilus etiam in venulis co-
rollae visibilis , quo planta pone alios characteres valde
accedit caucasicae C. Aucheri DC . Boiss . Flor . Orient ,
cum qua etiam crescendi modum „ ad terram nudam " com-
munem habet.
C. rapunculoides L. In saxosis collis Vrška Čuka .
C. Bonnoniensis L. In dumetis sub m. Vitoš.
C. lingulata W. K. In asperis supra Dragoman

Bogaz.
C. glomerata L. In graminosis m. Tri Čuke et m.
Kopren Stara Planina.
C. scutellata Gris . In glareosis faucis rivi Rilo supra

vicum cognominem.
C. persicifolia L. In herbidis m. Tri Čuke et m.

Rilo , ubi in elatioribus uniflora evadit .
C. Rapunculus L. In pratis sylvestribus sub colle

Vrška Čuka .
C. expansa Friv. In sylvestribus sub m. Bukova
Glava.
Podanthum canescens W. K. In graminosis depres-

sioribus m. Vitoš .
P. limonifolium Sm . In asperis supra Dragoman

Bogaz.
Vaccinieae DC.
Vaccinium Myrtillus L. In sylvestribus totius trac-

tus montium Balkan, a Ravno Bučje ad Dobro Jutro.
V. uliginosum L. In excelsioribus m. Kopren m . Vitoš
et m . Rilo .
V. Vitis Idaea L. In saxosis m. Kopren et m. Rilo .
210
Ericineae Desv .
Bruckenthalia spiculiflora Rchb . In pascuis excel-

sioribus m. Tri Čuke , m . Kopren et m. Rilo .
Oleaceae Lindl .
Fraxinus excelsior L. In sylvaticis demissioribus m .

Vitoš et m . Rilo .
Fr. Ornus L. In saxosis collis Golema Glama .
Syringa vulgaris L. Cum priore.
Asclepiadeaé R. Br.
Cynanchum Vincetoxicum R. Br. In saxosis m. Vitoš.
Apocyneae R. Br.
Vinca herbacea WK . In saxosis apricis collis Vrška

Čuka et Velika Glama.
Gentianeae Juss.
Swertia punctata Bmg. In rivularibus m. Kopren

et m . Rilo .
Gentiana lutea L. In herbidis elatioribus collis
Golema Glama .
G. punctata L. In pascuis elatioribus m. Vražja Glava

et m . Kopren .
G. cruciata L. In pratis sylvestribus sub colle Vr-
ška Čuke .
G. asclepiadea L. In pascuis elatioribus m. Sv . Ni-

kola , Tri Čuke et Kopren . - Indigenis sub nomine
99 Balkanska trava " nota.
G. utriculosa L. In spongiosis m . Vitoš.
G. Germanica W. K. In pascuis elatioribus m. Tri
Čuke .
211
G. obtusifolia W. In graminosis elatioribus m . Rilo

et m. Strešer. Temperatura anni nimis fervida interdum
defformatur ac tum calyces crispos exhibet , nec tamen est
G. crispa Vis . quae mihi e Crna Gora nota. Ob capsulas
longe stipitatas sub nomini G. Amarellae amicis com-
municata .
Erythraea Centaurium Pers . In campis prope Sofia

versus rivum Iskra .
E. pulchella Fr. In rivularibus supra Slivnica.
Cyrtandraceae DC.
Haberlaea Rhodopensis Friv. In rupestribus mico-

shistaceis Šipka Balkan lecta ac communicata a socio ex-
cursionis ad m . Vitoš Geologo Dno G. Zlatarsky .
Convolvulaceae Juss.
Convolvulus sepium L. In fossis ad Samokov.

C. arvensis L. Ad margines agrorum sub Vrška
Čuka , circa Sofia.
C. Cantabrica L. In saxosis apricis m. Golema
Glama.
Cuscuta Epithymum L. In herbidis demissioribus m.

Rilo , supra Scabiosam triniaefoliam .
Boraginéaè Desv .
Heliotropium Europaeum. Ad viam inter Dragoman

Bogaz et Slivnica .
H. suaveolens Boiss . In arvis sub vico Rilo . Flores
sat energice ac amoene olent .
Echinospermum Lappula L. In asperis supra Dra-
goman Bogaz .
Anchusa Italica Retz. Inter segetes sub colle Vrška
Čuka.
14*
212
A. obliqua Vis . In declivibus saxosis medii m. Rilo .

A. Barrelieri Bess . In saxosis collis Vrška Čuka .
Nonnea pulla DC. Ad agrorum margines sub colle

Vrška Čuka .
Symphytum tuberosum L. In sylvaticis collis Vrška

Čuka.
Onosma stellulata W. K. In arridis supra Drago-
man Bogaz.
Echium vulgare L. In saxosis supra Dragoman
Bogaz .
E. Italicum L. In campis glareosis circa Samokov.
Pulmonaria affinis Jord . In declivibus saxosis medii

m . Rilo .
P. molissima Kern . In sylvestribus sub colle Vrška

Čuka.
Lithospermum arvense L. In asperis apricis collis

Vrška Čuka .
Myosotis palustris With. In fossis ad Slivnica , ad

ripam rivi Iskra non procul a Sofia.
M. sylvatica Hoffm . In sylvestribus m. Ravno Bučje .

M. intermedia Link. In dumetis circa Caribrod .
M. hispida Schlt . In asperis supra Dragoman Bogaz.
M. stricta Link . var. speluncicola Boiss . In ru-

pestribus umbrosis inter Tupanac et m. Tri Čuke.
Solaneae Juss.
Solanum nigrum L. Ad viam inter Caribrod et

Slivnica .
S. Dulcamara L. In fossis ad Caribrod .
Hyosciamus niger L. In ruderatis ad Caribrod .

Datura Stramonium L. Cum priore .
213
Verbasceae Bartl.
Verbascum phlomoides L. In campis circa Sofia .

V. pannosum Vis . In pascuis elatioribus m. Strešer
et totius tractus montium Balkan.
V. malacotrichum Boiss . In saxosis supra Dragoman
Bogaz .
V. Lychnitis L. In saxosis collis Vrška Čuka .
V. speciosum L. Ad margines viae inter Dragoman

Bogaz et Slivnica , in asperis sub m. Vitoš .
V. pulverulentum Vill. In campis circa Sofia .
V. lanatum Schrad . In pascuis elatioribus m. Rilo

et m. Tri Čuke.
V. phoeniceum L. In apricis collis Vrška Čuka .
V. Blattaria L. In fossis ad Slivnica.
Scrophularia aestivalis Gris . In rupestribus medij

m. Rilo .
Scr. aquatica L. In rivularibus sub. m. Vitoš .

Scr. Scopolii Hop . In ruderatis ad vicum Srb Selo .
Scr. canina L. Ad margines viae inter Dragoman
Bogaz et Slivnica .
Antirrhineae Juss .
Gratiola officinalis L. In inundatis ad rivum Iskra

non procul a Sofia .
Digita is grandiflora Lam. In valle rivi Iskra sub
m . Rilo.
D. viridiflora Lindl . In dumetis sub m. Rilo retro

coenobium ejusdem nominis ; hinc adscendit ad vallem su-
periorem rivi Rilo, tum descendit in vallem rivi Iskra ubi
priori miscetur , at in mediis ejusdem vallis rarescit ac

tandem D. grandiflora sola cernitur .
D. laevigata W. K. In rupestribus m. Golema Glama.

214
Linaria Elatine Mill . In agris sub colle Vrška Čuka .

L. spuria Mill . Cum priore.
L. arvensis L. In asperis supra Dragoman Bogaz .
L. vulgaris L. In pratis ad Samokov.
L. Dalmatica L. In declivitatibus herbidis m. Vitoš
et m . Rilo .
L. genistifolia Mill . In campis glareosis circa Samokov.

L. concolor Gris . In asperis supra Dragoman Bogaz .
Omnibus partibus gracilior ac L. genistifolia cum qua
immerito conjungitur , folia inferiora verticillata , sat con-
gesta plantam et juniorem distinguunt .
Veronica Beccabunga L. In rivularibus faucis Sv.
Nikola ac fossis prope Slivnica .
V. Chamaedrys L. In sylvestribus sub colle Vr-
śka Čuka.
V. Teucrium L. In herbidis elatioribus m. Tri Čuke.
Veronica spicata L. In saxosis collis Golema Glama .

V. bellidioides L. In herbidis elatioribus m. Rilo .
V. Baumgarteni. In saxosis m . Kopren .

V. serpyllifolia L. In declivibus herbidis medii
m. Rilo.
V. arvensis L. In campis sub colle Vrška Čuka .

V. verna L. In apricis collis Vrška Čuka .
V. praecox All . In saxosis collis Golema Glama .
V. Buxbaumii Ten. In arvis sub colle Vrška Čuka.
V. hederifolia L. In saxosis sylvestribus collis Vr-

ška Čuka.
Rhinanthaceae DC .
Melampyrum cristatum L. In dumetis sub m. Vitoš.

M. arvense L. Inter segetes sub colle Vrška Čuka .
M. nemorosum L. In sylvestribus m. Vitoš.
M. sylvaticum L. In herbidis apricis m. Tri Čuke.
215
Pedicularis palustris L. In spongiosis m. Vitoš.

P. comosa L. In herbidis m. Vitoš et m. Rilo .
P. verticillata L. In herbidis m. Tri Čuke , m. Kopren
et m . Rilo .
Rhinanthus major Ehrh. In herbidis m. Vitoš et

m . Rilo .
Euphrasia officinalis L. In herbidis elatioribus totius

tractus Stara Planina ; m. Vitoš ac m. Rilo .
Odontites lutea L. In asperis collis Golema Glama .
O. glutinosa M. B. In herbidis medii m. Rilo .
0. serotina Lam. In fossis ad Samokov.
Labiatae Juss .
Mentha sylvestris L. In fossis ad Slivnica , sub

m. Vitoš..
M. aquatica L. Cum priore.

M. Pulegium L. In inundatis rivi Iskra prope Sofia .
Lycopus Europaeus L. Ad ripam Iskrae prope Sofia .
Salvia glutinosa L. In sylvaticis m. Vitoš et m. Rilo .
S. Aethiopis L. Ad margines viae inter Caribrod
et Slivnica .
S. Sclarea L. In saxosis supra Dragoman Bogaz .
S. pratensis L. In pratis sylvestribus sub colle Vr-
ška Čuka.
S. sylvestris L. In campis circa Sofia .

S. verticillata L. Ad marigines agrorum a Slivnica
ad Sofia .
Thymus Serpyllum L. In apricis elatioribus m. Vitoš
et m . Rilo .
Satureja montana L. In rupestribus collis Golema

Glama.
Calamintha Patavina Jacq . In asperis demissioribus

m. Vitoš.
216
C. rotundifolia Rchb. In saxosis collis Vrška Čuka

et Golema Glama.
C. Alpina Lam . In herbidis elatioribus m. Rilo .

C. officinalis Moench. In dumetis sub m. Vitoš .
Clinopodium vulgare L. In sylvestribus collis Vr-
ška Čuka .
Hyssopus officinalis L. In saxosis m. Golema Glama .

Nepeta nuda L. In dumetis sub colle Vrška Čuka .
Glechoma hederacea L. In sylvestribus collis Vr-

ška Čuka.
Lamium amplexicaule L. In arvis sub colle Vr-

ška Čuka.
L. purpureum L. Cum priore.

L. maculatum L. In sylvestribus sub m. Vitoš.
Gal opsis versicolor Curt. Ad ripas rivi Iskra non
procul a Sofia .
Stachys Germanica L. Ad margines agrorum inter
Slivnica et Sofia.
St. sylvatica L. In sylvestribus m . Vitoš.

St. palustris L. In fossis prope Slivnica.
St arvensis L. In arvis sub colle Vrška Čuka.
St. spinulosa Sm. In arvis inter Slivnica et Sofia.
Betonica officinalis L. In herbidis m . Rilo .

Sideritis montana L. In arridis supra Dragoman
Bogaz .
Marrubium Creticum Mill . In campis circa Sofia.
M. vulgare L. Cum priore .
Ballota nigra L. In cultis ac hortulanis circa Sofia.
Leonurus Cardiaca L. In fossis ad Slivnica .
Scut llaria altissima L. In sylvestribus collis Vr-

ška Čuka:
Prunella vulgaris L. In pratis m. Vitoš .
Ajuga Genevensis L. campis circa Sofia.

217
A. pyramidalis L. In herbidis exeelsioribus m. Rilo .
A. Chamaepitys Schreb . In arvis sub colle Vrška

Čuka.
Teucrium Scordium L. In fossis ad Slivnica.
T. Chamaedrys L. In asperis supra Dragoman Bogaz .

T. montanum L. In petrosis collis Golema Glama.
Verbenaceae Juss.
Verbena officinalis L. In cultis ad Sofia , Samokov.
Lentibularieae Rich.
Pinguicula spec. In spaghnetis m. Kopren m. Vitoš

et m . Rilo .
Primulaceae Vent.
Lysimachia punctata L. In salicetis ad Samokov.

L. Nummularia L. In fossis ad Slivnica .
Anagallis arvensis L. In arvis sub colle Vrška Čuka .
A. caerulea Schreb. Cum priore .

Androsace villosa L. In saxosis m. Midžor .
A. carnea L. Cum priore .
A. elongata L. In asperis ad Vrška Čuka , supra

Dragoman Bogaz .
Primula acaulis Jacq . In sylvaticis collis Vrška
Čuka.
Pr. elatior Jacq . In sylvestribus m. Sv. Nikola et

m . Vitoš.
Pr. minima L. In rupestribus m . Midžor .
Soldanella Alpina L. In rupestribus m . Tri Čuke et

m . Kopren.
218
Plambagineae Juss .
Goniolimon collinun Gris . In asperis apricis supra
Dragoman Bogaz et ad margines viae inter Dubnica et

vicum Rilo.
Armeria Majellensis Boiss . In herbidis elatioribus

m . Rilo . Legi pro A. Alpina cujus habet capitula spe-
ciosa, sed folia habet dimorpha ut et planta Italica e
manu cl. Levier.
A. Cariensis Boiss . In dumetis ad Vladaja sub m.

Vitoš . Habet spiculas inter involucrum stipitatas , et fo-
lia angusta , uninervia .
Plantagineae Juss .
Plantago arenaria L. In glareosis ad Samokov.

Pl. serpentina Lam. In pascuis elatioribus m. Vražja
Glava et m . Rilo .
Pl. Victorialis Poir . In saxosis collis Golema Glama .
Pl. lanceolata L. In campis circa Sofia.

Pl. media L. var. Orbelica Gris . In pratis pinguibus
vallis superioris rivi Iskra sub m. Rilo .
Pl. major L. In fossis ad Slivnica.
Amaranthaceae Juss .
Amaranthus retroflexus L. In cultis ad Caribrod .
Chênopodcaê Brut.
Salsola Kali L. In asperis supra Dragoman Bogaz .

Polycnemum arvense L. In campis circa Sofia .
Chenopodium murile L. In ruderatis ad Sofia.
Ch. album L. Cum priore .

Ch. polyspermum L. In hortulanis ad Sofia.
Ch . Botrys L. In asperis supra Dragoman Bogaz.

219
Blitum Bonus Henricus C. A. May. In herbidis

ad parvum lacum inter m. Rilo et Samokov.
Bl. glaucum L. In irriguis ad Slivnica.
Atriplex patula L. In hortulanis ad Sofia .

A. rosea L. In ruderatis ad Sofia .
Polygoneae Juss.
Rumex conglomeratus Mur. Ad sepes rivi Iskra non

procul a Sofia.
R. pulcher L. In hortulanis ad Sofia .
R. obtusifolius L. Ad margines viae inter Slivnica

et Sofia .
R. crispus L. In pratis demissioribus sub m. Vitoš.
R. Alpinus L. In prato saxoso circa parvum lacum

in via qua itur a coenobio Rilo ad Samokov.
R. Acetosa L. In sylvestribus m. Ravno Bučje .
R. Acetosella L. In saxosis ad Vladaja sub m. Vitoš.
Oxyria digyna Camp . In rupestribus m. Midžor .

Polygonum Bistorta L. In herbidis m. Vitoš.
P. Persicaria L. In fossis inter Slivnica et Sofia.
P. hydropiper L. Cum priore.
P. aviculare L. In cultis ad Sofia .
P. Bellardi All . Inter segetes sub colle Štrbi kamen .

P. Convolvulus L. In arvis circa Sofia .
P. dumetorum L. In dumetis sub m. Vitoš.
Thymeleae Juss .
Passerina annua Wickstr . In arvis sub m . Vrška

Čuka .
Daphne Mezereum L. In sylvestribus m. Vitoš et

m. Rilo .
220
Santalaceae R. Br .
Thesium Alpinum L. In pascuis elatioribus m . Rilo .
Aristolochicae Juss.
Aristolochia Clematitis L. In dumetis sub Vrška Čnka .
Asarum Europaeum L. In sylvaticis m. Vitoš .
Euphorbiaceae Juss .
Euphorbia helioscopia L. In arvis sub m. Vrška Čuka .

E. platyphylla L. In fossis ad Slivnica.
E. epithymoides Jacq . In dumosis sub m . Vrška Čuka .
E. Gerardiana Jacq . In declivibus meridionalibus

m . Vitoš.
E. glareosa MB. In campis circa Samokov.

E. amygdaloides L. In sylvaticis m. Vitoš et m. Rilo .
E. Cyparissias L. In campis circa Adlija .
E. Esula L. In glareosis rivi Iskra prope Sofia.
E. virgata W. K. In arvis inter Slivnica et Sofia.
E. falcata L. In asperis supra Dragoman Bogaz.
Urticeae Juss .
Urtica dioica L. In cultis ad Sofia .
Parietaria erecta L. In saxosis sub m . Vitoš.
Humulus Lupulus L. In dumetis rivi Iskra non

procul a Sofia .
Ulmus campestris L. In dumetis sub m. Vrška Čuka .
Cupuliferae Rich .
Fagus sylvatica L. Constituit sylvas excelsas in

demissioribus m. Rilo.
Quercus sessiliflora Sm. Cum priore .

221
Qu . pubescens Wild . In saxosis m. Vrška Čuka et

Golema Glama.
Qu . Cerris L. In sylvestribus m. Vitoš .

Coryllus Avellan L. Ad oras sylvarum sub m. Rilo .
C. Colurna L. In saxosis m. Golema Glama .
Carpinus Betulus L. In sylvestribus sub m. Rilo .

C. orientalis Lam. In dumetis m. Golema Glama
et Vrška Čuka .
Salicineae Rich
Salix fragilis L. In ripa rivi Iskra non procul a Sofia .

S. alba L. Cum priore.
S. purpurea L. Ad rivum Iskra prope Samokov.
S. viminalis L. In rivularibus m. Tri Čuke
Stara Planina.
S. cinerea L. Ad rivum Iskra prope Samokov.

S. nigricans Fries . In spongiosis m . Vitoš .
S. Capraea L. In sylvestribus m. Vitoš et m. Rilo .
S. Lapponum L. In spongiosis m. Vitoš et m. Rilo .

Populus alba L. Ad rivulum Rilo prope vicum co-
gnominem.
P. tremula L. In sylvaticis m . Vitoš et m. Rilo .
P. nigra L. Ad ripas rivi Iskra prope Samokov.
Betulineae Rich.
Betula alba L. In sylvestribus m. Vitoš et m. Rilo .

Alnus viridis DC . Ad rivulos alpinos sub m . Tri
Čuke m. Vitoš et m. Rilo . Arbor indigenis sub nomine
„ elŏ " nota .
A. incana DC. Ad rivum Iskra sub m. Rilo .
Coniferae Juss.
Juniperus nana Willd. In excelsioribus totius trac-

tus Stara Planina , m . Vitoš et m. Rilo .
222
J. communis L. In demissioribus m. Vitoš ac m. Rilo .
J. Oxycedrus L. In dumetis supra coenobium Rilo .

Pinus sylvestris L. In excelsioribus m. Rilo .
P. Laricio Poir. In valle elevata rivuli Rilo ac
rivi Iskra ad viam qua itur a coenobio Rilo ad Samakov.

P. Peuce Gris . Cum priore ; indigenis „ mura " dicta .
Picea excelsa Link . Constituit sylvas excelsas in
m. Rilo ac in toto tractu Stara Planina.
MONOCOTYLEDONEAE Juss .
Alismaceae Juss.
Alisma Plantago L. In fossis ad Slivnica et ad

rivum Iskra non procul a Sofia .
Lennaceae Juss.
Lemna minor L. In fossis ad Slivnica .
Thyphaceae Juss .
Thypha latifolia L. In palustribus ad Radomir.
Sparganium ramosum L. Cum priore.
Aroideae Juss .
Arum spec. In dumosis supra Vladaja .
Orchideae Juss.
Orchis Morio L. In collinis sub colle Vrška Čuka .
O. laxiflora Lam. In palustribus ad Radomir.

O. maculata L. In rivularibus m. Kopren et m. Rilo.
O. latifolia L. In rivularibus m. Kopren .
Gymnadenia conopsea R. Br. In pratis sub m. Rilo .
G. Frivaldii Gris . In spongiosis m . Vitoš et m. Rilo .
223
Coelogossum viride Hartm . In excelsioribus m.

Kopren.
Epipactis microphylla Ehrh. In sylvaticis Ravno

Bučje.
Irideae Juss.
Crocus Veluchensis Herb. In herbidis elatioribus m.
Midžor et m. Tri Čuke - Stara Planina.
Iris Reichenbachii Heuff. In saxosis m.Rasovati Kamen .
I. variegata L. In saxosis dumosis collis Vrška Čuka .
I. Pseudo-Acorus L. In palustribus ad Radomir.
I. Sibirica L. In pratis orientem versis m. Vitoš.
Asparageae Juss.
Asparagus tenuifolius Lam. In sylvestribus saxosis

m . Vrška Čuka.
Streptotus amplexifolius DC. In recessibus umbrosis
rupium ad boream versarum m . Tri Čuke .
Convallaria verticillata L. In pratis sylvestribus
m. Rilo .
C. Polygonatum L. In saxosis collis Vrška Čuka .
C. majalis L. In dumetis m. Vitoš .
Dioscoreae R. Br.
Tamus communis L. In dumetis Vrška Čuka.
Liliaceae DC.
Lilium Macedonicum Gris . In pratis sylvestribus

sub m. Bukova Glava.
L. Martagon L. In dumetis collis Vrška Čuka .
Asphodelus albus Mill . In dumetis sub m . Vitoš
prope Vladaja .
Anthericum ramosum L. In apricis saxosis m . Vr-
ška Čuka.
224
Ornithogalum umbellatum L. In saxosis excelsiori-

bus m. Kopren - Stara Planina .
O. Narbonense L. Inter segetes sub colle Vrška Čuka .
Scilla bifolia L. In dumetis sub colle Vrška Čuka .
Sc. antumnalis L. In apricis supra Dragoman Bogaz .
Allium ursinum L. In sylvestribus collis Vrška Čuka .

A. moschatum L. In saxosis collis Golema Glama
et Vrška Čuka .
A. flavum L. In saxosis collis Vrška Čuka et supra

Dragoman Bogaz .
A. pulchellum Don . In pascuis elatioribus m. Sv.
Nikola et m . Vražja Glava.
A. fuscum WK . In rupestribus collis Golema Glama .
A. melanantherum nov. spec . Bulbi sat parvi
ovati tunicis chartaceis exterioribus fuscis , scapo stricto

ad medium foliato , foliis lineari semiteretibus farctis supra
canaliculatis infra tricarinatis , umbellae spatha bifida suf-
fultae radiis inaequalibus bulbillis ovatis intermixtis , pe-
rigonii campanulato cylindrici phyllis oblongo linearibus
obtutiusculis pallide litascentus cum carina saturaliore ,
staminum prigonio inclusorum filamentis subulatis , antheris
elypticis plumbeis , ovario oblonge stylo subaequilongo
coronato , capsula trigona apice impressa , seminibus atris .
Hab. in elatioribus m. Vitoš et m. Rilo ; primitus
lectum in pascuis m. Plana et circa lacum Vlasina Ser-
biae meridionalis . Flor . Iulio .
Proximum A. tenuifloro Ten . et A. parcifloro Viv. Pri-

mum differt statura depressiore , robustiore et deffectu
bulbillorum , alterum statura graciliore , deffectu bul-
billorum ac antheris flavis . Syn. A. Moesiacum Panč.

exsiccata ad amicos .
A. Sibiricum W. In rivularibus m. Vitoš et m. Rilo.

225
Muscari comosum Mill . In agris sub colle Vr-

ška Čuka.
M. racemosum Mill . In apricis supra Dragoman Bogaz .
Colchicaceae DC
Colchicum spec . In pratis demissioribus m. Vitoš .

Veratrum nigrum L. In dumetis collis. Vrška Čuka
et Golema Glama.
V. album L. var. Lobelianum Koch. In pratis ela-

tioribus m. Kopren et m. Rilo .
Juncaceae Bartl.
Juncus glaucus Ehrh . In palustribus prope Radomir .
J. trifidus L. In excelsioribus saxosis m. Kopren et

m . Rilo .
J. sylvaticus Reichb . In spongiosis m. Kopren et

m. Vitoš.
J. lamprocarpus Ehrh. In pratis ad Radomir.

J. compressus Jacq. In fossis ad Slivnica .
J. buffonius L. Ad margines viarum sub colle Vr-
ška Čuka.
Luzula maxima DC. In herbidis altioribus sub m.
Tri Čuke . Stara Planina et m. Rilo .
L. albida DC . In sylvestribus m. Rilo; var . rubella

Hoppe in elatioribus m. Kopren .
L. campestris DC. var. congesta Lej . In pratis m .
Kopren.
L. spicata DC. In herbidis excelsioribus m. Tri
Čuke , m. Kopren et m . Rilo .
Cyperaceae Juss.
Cyperus flavescens L. In fossis ad Caribrod .

226
Heleocharis palustris R. Br . In palustribus prope

Radomir.
Scirpus maritimus L. Cum priore et ad ripam

rivi Iskra non procul a Sofia .
Sc. sylvaticus L. In spongiosis m. Kopren
Eriophorum latifolium Hop . In spongiosis m. Vitoš.

E. angustifolium Roth. Cum priore .
Carex Pyrenaica Ram. In graminosis m. Rilo .
C. muricata L. In pratis sylvestribus sub m. Vitoš.
C. Schreberi Schrk. In campis ad Sofia.
C. remota L. In sylvestribus sub m. Ravno Bučje.
C. stellulata Grod . In spongiosis m. Vitoš.
C. leporina L. Cum priore.
C. vulgaris Fr. In rivularibus m. Vitoš et m. Rilo .
C. caespitosa L. In herbidis sub m. Tri Čuke et in
spongiosis m. Kopren .
C. Buxbaumii Wahlb. In spongiosis m. Vitoš.

C. atrata L. In saxosis m. Midžor et m . Rilo .
C. tomentosa L. In sylvestribus collis Vrška Čuka .
C. praecox Jacq . In collinis sub colle Vrška Čuka.
C. humilis Leyss . In saxosis collis Vrška Čuka.

C. digitata L. In saxosis sylvestribus m . Vitoš.
C. fuliginosa Schk . In saxosis m . Rilo .
C. laevis Kit. In pratis m. Kopren .
C. flava L. In spongiosis m. Vitoš et m. Rilo .
C. Oederi Ehrh. In spongiosis m . Rilo .
C. distans L. In palustribus ad Radomir
C. sylvatica Huds . In sylvestribus m . Rilo et m. Vitoš.
C. hirta L. In palustribus ad Radomir.
Gramineae Juss.
Andropogon Ischaemum L. In campis circa Sofia.

227
A. Gryllus L. In collinis sub colle Vrška Čuka .
Panicum sanguinale L. In cultis sub colle Vr-

ška Čuka .
P. Crus Galli L. In fossis ad Slivnica .
Setaria verticillata Beauv. In hortulanis ad Sofia.
S. viridis Beauv. In campis circa Sofia .
Phalaris arundinacea L. In ripis rivi Iskra

procul a Sofia .
Anthoxanthum adoratum L. In pascuis m. Vitoš.

Alopecurus Gerardi Vill . In saxosis m. Rilo .
A. geniculatus L. In fossis ad Slivnica .
Crypsis alopecuroides Schrad . In fossis ad Caribrod .
Phleum pratense L. In pratis m . Vitoš.

Ph. Alpinum L. In pascuis elatioribus m. Rilo .
Cynodon Dactylon Pers. In campis circa Sofia .
Agrostis stolonifera L. In pascuis circa Sofia .

A. vulgaris With. Cum priore .
A. rupestris All . In rupestribus m . Midžor .
Apera purpurea Gaud . In asperis sub m. Rilo.
Calamagrostis epigeios Roth. In ripa arenosa rivi
Iskra non procul a Sofia .

C. sylvatica DC. In graminosis m . Rilo .
Stipa pennata L. In apricis collis Vrška Čuka .
Lasiagrostis Calamagrostis Link . In rupestribus

collis Vrška Čuka .
Phragmites communis Trin. In palustribus ad Ra-

domir .
Koeleria cristata Pers . In pascuis demissioribus m.

Vitoš.
K. eriostachya Panč. Verzeichniss der in Serbien wild

wachsenden Phanerogamen. Wien 1856. In asperis m.
Tri Čuke .
15*
228
Aira flexuosa L. In saxosis sylvestribus m. Vitoš .

A. caespitosa L. In rivularibus m. Vitoš et m . Rilo .
Arrhenantherum elatius P. B. In herbidis m. Rilo .
Avena fatua L. Inter segetes circa Adlija .

A. pubescens L. In herbidis demissioribus m. Rilo .
A. versicolor Vill. In elatioribus m. Midžor m. Rilo et
m . Vitoš.
A. flavescens L. In pratis sylvestribus m. Bu-

kova Glava.
A. capillaris M. K. In glareosis ad vicum Rilo .

Triodia decumbens Beauv. In pratis m. Vitoš .
Melica ciliata L. In saxosis collis Vrška Čuka .
M. uniflora Retz . In sylvaticis collis Vrška Čuka .
Briza media L. In pratis m . Vitoš .
Eragrostis poaeoides Beauv. In arvis et ruderatis
ad Sofia .
E. pilosa Beauv. Cum priore.

Poa annua L. In cultis circa Adlija .
P. bulbosa L. In asperis collis Vrška Čuka .
P. Alpina L. In saxosis m. Kopren .

P. nemoralis L. In saxosis sylvestribus m. Vitoš
et m . Rilo .
P. hybrida Gaud . In herbidis elatioribus m . Vitoš .
P. pratensis L. In pratis sub m. Strbi Kamen.
P. compressa L. In asperis supra Dragoman Bogaz .
Glyceria spectabilis M. K. In palustribus ad Radomir .
Gl. fluitans R. Br . In fossis ad Slivnica , prope Sa-
mokov.
•
Gl . aquatica Presl . In irriguis supra Slivnica .
Molinia coerulea Mnch. In spongiosis m. Vitoš .
M. serotina M. K. In saxosis collis Vrška Čuka
et Golema Glama.
Lactylis glomerata L. In sylvestribus m. Rilo .
229
Cynosurus cristatus L. In herbidis m . Vitoš .

Festuca myuros Ehrh. In campis circa Sofia.
F. Alpina Gaud . In saxosis elatioribus m. Vitoš et
m. Rilo.
F. rubra L. In rupestribus m. Tri Čuke.
F. varia Hke . In saxosis m. Vitoš.
F. spadicea L. In pratis elatioribus m. Strešer

et m . Rilo .
F. sylvatica Vill . In sylvaticis m. Vražja Glava

Balkan et m . Rilo .
Brachypodium sylvaticum Beauv . In sylvestribus

m. Rilo .
Bromus secalinus L. Inter segetes sub colle Vr-

ška Čuka.
Br. mollis L. In cultis ad Caribrod.
Br. erectus Huds. In herbidis elatioribus m. Tri

Čuke et m . Vitoš .
Br. variegatus MB . In saxosis collis Golema Glama.
Br. sterilis L. In saxosis collis Vrška Čuka et su-

pra Dragoman Bogaz .
Br. tectorum L. Cum priore.

Triticum villosum MB . In arvis sub colle Vr-
ška Čuka .
Tr. cristatum . In saxosis collis Golema Glama.
Tr. repens L. In campis circa Sofia .
Tr. glaucum L. In saxosis asperis collis Vrška Čuka

et Golema Glama.
Elymus crinitus Schreb. In asperis supra Dragoman

Bogaz.
Hordeum murinum L. Ad margines viae inter Ca-
ribrod et Slivnica.
230
Lolium perenne L. In campis circa Sofia .

L. temulentum L. Inter segetes supra Slivnica.
Nardus stricta L. In elatioribus m. Kopren , m.
Vitoš et m. Rilo .
ACOTYLEDONEAE VASCULARES .
Equisetaceae DC.
Equisetum Telmateja Ehrh. In rivularibus sub m.

Vitoš.
E. sylvaticum L. In spongiosis m . Vitoš et m. Rilo .
Lycopodiaceae DC.
Lycopodium Selago L. In saxosis m. Tri Čuke et

m . Kopren.
Selaginella Helvetica Spring . In saxosis m. Rilo .
Filices L.
Grammitis Ceterach Sw. In saxosis m. Vrška Čuka.
Polypodium vulgare L. In rupestribus m . Vitoš .

P. Phegopteris L. Cum priore .
Aspidium Lonchitis Sw . In rupestribus m. Rilo .

A. aculeatum Doell . In sylvaticis m. Ravno Bučje
Stara Planina .
Polystichum Filix mas Roth. In sylvestribus m. Rilo .

P. dilatatum Hoffm . In saxosis irriguis m. Kopren .
Cystopteris fragilis Bernh. In rupestribus umbrosis

m . Rilo .
Asplenium Trichomanes L. In rupestribus m . Vitoš.
A. viride Huds. In rupestribus m . Rilo .
A. Ruta muraria L. Ad rupes collis Vrška Čuka .

231
A. septentrionale L. In rupestribus graniticis m.

Vitoš et m. Rilo .
Pteris aquilina L. In pratis sylvestribus m. Vitoš.
Allosurus crispus Bernh. In rupestribus graniticis

m. Rilo.
Nota. Multae in his paginis notatae plantae lectae sunt aut nota-
tae vicibus illis , dum Florae Serbicae indagandae gratia montes Bul-
gariae collimitaneos conscendebam aut, ubi pretium operae videbatur,
eis transgressis soli Bulgarici quam partem finitimam peragrabar. Re-
liquas observavi anno proxime elapso, ubi opportunitas advenit, ut et
capitalem Bulgariae inviserem ac quaedam elevatiora terrae loca. m.
Vitoš et m. Rilo adirem ; cumque in hac ultima peregrinatione plures
plantas novas rarasve detegere aut pridem lectas in novis stationibus
plenius studere contigerit, jam nunc, autumabam, ratio non defficiebat,
ut plantas in Bulgaria observatas in hunc elenchum componerem ca
amicis Florae Balkanicae offerem.
писмо В. МАКУШЕВА
Господину Стојану Бошковићу, председнику српскога

ученог друштва и одбора за науке историјске и државне.
БЕОГРАД 22 априла 1881 .
Поштовани господине,
Кад сам био с пролећа 1869 године у Турину, по-

тражих у тамошњој университетској библиотеци словен-
ске рукописе . Директор библиотеке рече ми, да таких
рукописа немају , али имају источних , међу којима је

један на сирском језику , чији садржај нико не зна .
Знајући да Италијани не познају словенских језика ни бу-
- ћирилицу и глаголицу зажелео сам да видим
квице
тај сирски рукопис , јер сам слутио да не буде какав

глаголски . Како сам се зачудио , кад сам пред собом
видео дивно очуван рукопис на хартији у 4 - ни , писан ћи-

рилицом ! А још су се више зачудила гг. библиотекари ,
кад сам га почео читати ! На последњем листу има овај за-
пис , из кога се види кад је рукопис постао :
Вь лѣто ЅЦYB .
Пнса се сіл светла н БОЖЬСТВЬНА КИНГА СЬБОРНикь
уєтирым мѣсецемь . Вь дин БЛАГОУЬСТИВАГО и христо-

ЛЮБИКАГО И БОГомы хранимаго господара Ивана воє-
воде Црьноевика тогда сьдрьжеці прѣстоль митро-
поліє цетнискїє акожє єст мѣтрополію зєцка пред-
писмо в . МАКУШЕВА 233
свешенном митрополиту курһ Висарному н СВЕ-
шенненшему єпископу кър Вавиле . Нм же да выздасть

господь спасенЇЄ Н ВѣҮНН Покон въ гредашем вѣцѣ .
Господь да выздаст имь по дѣломь нхь. амїнь.
Дакле рукопис је писан године 6992 — 1484 у Црној

Гори при војводи Ивану Црнојевићу, цетињском митропо-
литу Висариону и епископу Вавили. То је минеј за четири
месеца , од септембра до децембра закључно.
Гг. библиотекари веома су се зачудили мојим изнена-
дним открићем и одмах су саставили протокол у који сам
ја уписао тачан италијански превод горњег записа .
Ето таким случајем нашао сам један важан споменик
старосрпског језика.
Држећи да то не ће бити без интереса за српско учено
друштво , најпокорније вас молим , поштовани господине, да
изволите саопштити у седници која прва дође.
Са истинитим поштовањем и искреном преданошћу имам
част бити,
поштовани господине ,
ВАШ НАЈПОКОРНИЈИ СЛУГА
В. МАКУШЕВ .
ИЗВЕШТАЈИ
УМЕТНИЧКОМ ОДБОРУ СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА .
I.
Сметње , које су 1879 године чињене од званичне

стране једноме од потписаних друштвених изасланика , пре-
тијаху и прошле године да осујете продужење нашег испи-
тивања споменика старе црквене уметности по Србији, које
је још 1871 отпочето и са једнаком издржљивошћу даље
продужавано . Али срећом неки виши разлози и дубља уви-
ђавност одржаше превагу над свима сметњама које се по-
јавише. Тако буде после једногодишњег прекида обезбеђена
наша археолошко - уметничка експедиција, коју је српско
учено друштво као и пређашњих година опремило.
Одређено нам време (јули и август ) на лањску екскур-

сију употребили смо да испитамо најстарију и најдрагоценију
грађевинско- уметничку творевину у нашој отаџбини про-
слављену Немањину Студеницу. Ми смо наше испитивање у
Студеници , имено цркве краља Милутина , још 1877 год .
отпочели , али их идуће 1878 не могосмо продужити , јер
похитаємо у оне , ослобођене пределе , од којих је неке наша
војска тек провизорно поседнуте држала. Ова згодно упо-
требљена прилика заиста нам је много припомогла , да про-
ширимо свој преглед грађевинске радње у онда неприступним
кутовима Старе Србије . А чим нам се опет даде прилика ,
ИЗВЕШТАЈИ 235
да наставимо свој тешки али мили рад , ми смо се наравно

упутили у Студеницу.
Наши су цртежи што смо их лане израдили , већим
делом од саме студеничке лавре , али има их и из краљеве

цркве. Цртежи које подносимо на увиђај ови су :
I. ОД НЕМАЊИНЕ ЛАВРЕ .
1. Основ лавре , писаљком цртано • 1 лист
2. Подужни и два попречна пресека , писаљком

цртано 3
3. Западни портал из припрате у храм с архи-

тектурним детаљима , пером цртано · 1 99
4. Детаљи од западног портала , пером цртано 1
5. 9 источ. олт. прозора , ,, , 1 99
6. унутрашњости храма 99 1 "9
7. ,, ,, западног , северног и јужног пор-
тала, пером цртано - · 1 ,,
8. Јужна фасада, пером цртано ""
9. западна 9 "" ,, · 1 ,,
10. источна бојом израђено • • · 1 ,,
11. Детаљи од источног олтарског прозора, пером
цртано 1 ,,
12. Конзоли од венчаног перваза , пером и пи-
саљком цртано • 9 99
13. Прозори на северној страни четвртог под-
ножја кубетовог, пером цртано 3 ""
13. Конзоли на западној страни јужног рукавца ,
пером цртано . • • 1 ,,
15. Капител на северном прозору прве при-
прате и један конзол са цркве , писаљком цртано 1 ,,

16. Портал на јужном рукавцу, писаљком ски-
цирано 1 99
236 ИЗВЕШТАЈИ
17. Дводелан прозор на јужној страни друге

припрате , пером цртано · 1
18. Орнаменти на зидовима у олтару, бојом

рађено 1
Свега 30 листова.
Осим ових цртежа отиснуто је и неколико калупа од

неких интересантних партија ове велелепне грађевине , да
би се доцније могло у њима предузети ливење гипсом .
Отиснути предмети ови су :
1. Један апостол са западног портала . · . 1 калуп
2. Орнаментисан допрозорник од источног ол-
• 2 ,
тарског прозора ..
3. Орнаментисан пиластар за јужног портала 4
Свега 7 калупа .
II . ОД КРАЉЕВЕ ЦРКВЕ.
1. Орнаменти са потрбушја прозорских у храму

и олтару, бојом рађено · • 1 лист
2. Св. Сава и отац му св . Симеун Немања

из храма , бојом израђено . · 1 7
Свега 2 листа.
Са овим пословима завршено је наше лањско бављење

у Студеници, које бејаше довољно спречавано дугом кишом ,
мрачним данима и тронедељном грозницом једног од потпи-
сатих изасланика.
Све овде побројене радове желимо јавно изложити , као

што смо то и до сад чинили.
Завршујући овај извештај сматрамо за своју најпри-
јатнију дужност , да најтоплије захвалимо српском ученом
друштву на поклоњеном поверењу и помоћи , без које се не

би отпочело ни продужило ово испитивање још непознатих
уметничких творевина српскога народа . А да бисмо покло-
ИЗВЕШТАЈИ 237
њено нам поверење доиста оправдали , ми смо се и овом
приликом озбиљно трудили , да свој посао савесно и с оду-

шевљењем израдимо , што нам даје основа надати се , да
српско учено друштво ни у будуће не ће заборавити на ово
своје научно предузеће , које му је до сад пред образова-
ним светом само на част служило .
6 маја 1881
у Београду.
ИЗАСЛАНИЦИ СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА
ЗА ИСПИТИВАЊЕ СПОМЕНИКА
ЦРКВЕНЕ УМЕТНОСТИ
М. Валтровић
ПРОФЕСОР.
Драгутин С. Милутиновић
АРХИТЕКТА И ПНЖИЊЕР.
II.
Како прошлих година тако и ове , српско учено дру-

штво није престало потпомагати испитивање споменика старе
отачанствење уметности. Али то испитивање продужио је
ове године само потписани изасланик , по што је његов са-
друг, г. проф. М. Валтровић, спречен био да учествује .
Овогодишња екскурсија трајала је свега шест недеља .
Отпочета је у другој половини месеца јула , а била је за-
вршена крајем августа. Све то време провео је потписани
у манастиру Жичи , тој богатој ризници сваковрсног живо-
писног украса . Потписани је изабрао Жичу поглавито за
то , што је главни уметничко - испитачки посао око овог гра-
ђевинског споменика већ прошлих година толико довршен ,
да је само још преостало , да се што више сними од оног
лепог живописа коме пропаст прети. По томе је потписани
употребио све дато му летошње време на копирање живо-
писа, од којега још остаје добар део некопиран.
Летос извршени цртежи ови су :
238 ИЗВЕШТАЈИ
1. Анђео господњи у ђаконском орнату , цела

· 1 лист
Фигура, акварел .
2. Један архијереј , медаљонска слика , акварел 1 9
3. Два непозн. свеца 99 99 1 99
4. Северозападни перспективни изглед цркве
св. Петра и Павла у Жичкој порти , акварел (не-
довршено ) • • 1 ,,
5. Орнаменти на зидовима , акварел 2 ""
Свега 6 листа.
Све напред наведене цртеже подносим на увиђај умет-

ничком одбору. А кад буде удесног времена , тад ће се и
ови као и сви пређашњи цртежи јавно изложити, да би их
могли видети не само остала гг . чланови српскога ученог
друштва , него и сваки други , који се интересује за умет-
ничке творевине српскога народа .
Завршив овим свој извештај , осећам се пријатно об-

везан , да и овом приликом у интересу овог рада најтоплије
захвалим српском ученом друштву на његовој помоћи , без
које се овај по Србију и сриство частан посао јамачно не
би могао ни отпочети , а камо ли до данас с оволико успеха
продужити. Непрекидна пак пажња, коју је српско учено
Друштво поклањало овом уметничко- испитачком предузетку,
даје места основаној нади , да она ни у напредак не ће
престати.
12 новембра 1881
у Београду
ИЗАСЛАНИК СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА
ЗА ИСПИТИВАЊЕ СПОМЕНИКА
СТАРЕ СРПСКЕ УМЕТНОСТИ
Драгутин С. Милутиновић
АРХИТЕКТА И ИНЖИЊЕР,
изводи ИЗ ЗАПИСНИКА
СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА .
ГОДИНА 1980. (1 )
А. ОДБОР И.
I.
1
Одбора јестаственичког и математичког .
І састанак, 19 септембра 1879.
Били су : председник одбора К. Алковић, чланови : д - р Пан-

чић , д-р Машин , Ј. Драгашевић , Ст. Здравковић , Љ . Клерић,
М. Кујунџић, С. Лозанић , Ан . Алексић . Бележник Стојановић .
Бр . 1 .
Д-р Панчић саопштава одбору, да је приликом овогоди-

шњих екскурсија наишао у округу подринском на једно старо
гробље крај потока Берине.
То гробље представља, вели г. Панчић , као неки хум , висок
2--3 метра, обухвата око 10 квадрат. метара , а има у њему
150 до 200 камена . Већи део овога камења, од сијенита, доста
је грубо отесан , али има их неколико и доста лепо отесаних .
Из својих пређашњих путовања опомиње се г. референат ,
а и људи су му казивали , да у том крају има још три така
( 1) Записници за годину 1882 изашли су у 52 књизи Гласника . Овде

се сад накнадно штампају записници о радњи друштва у години 1880 и
81 , по што је неке од њих садашње уредништво Гласника припремило
најпре за штампу, у колико се могло ; али записника о годишњим скупо-
вима друштва у тим годинама нити је до сад примило ни нашло.
240 РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА
гробља , па ставља одбору питање : да ли не би било вредно , да

се та гробља о трошку друштвеном испитају и неколико или бар
један од најбољих камена донесе у Београд , да би се од оче-
видне пропасти сачувало.
Одбор усвајајући мњење г Панчића , да испитивање и оваког
рода старина иде у задатак друштва, и да је вредно и инте-
ресно, да се поменуто гробље што пре испита и неколико ка-
менова у Београд пренесе ― одлучује , да се о трошку друштвеном
изашљу два члана на лице места, а уједно да се ова одлука
огласи као хитна и управи што пре на одобрење поднесе.
ІІ састанак, 23 фебруара 1880.
Били су : председник одбора К. Алковић , чланови : д-р

Ј . Панчић , д-р Јов . Валента, Димитрије Нешић , Сима Лозанић ,
Љубомир Клерић. Бележи Димитрије Стојановић.
Бр . 1 .
Сима Лозанић саопштава одбору свој нови метод , по ком

добива а-динитро-фенол и конституцију тетранитро-дифенил-кар-
бамида и подноси о томе расправу, да се у друштвеном органу
штампа. Према саопштењу г. Лозанића , одбор прима ову расправу
с хвалом и одлучи, да се у друштвеном органу штампа .
Бр . 2.
Љубомир Клерић саопштава одбору своје студије о компен-

совању физичког клатна , из којих следује, да се тако клатно не
може компенсовати, као што се то до сад мислило и подноси о
томе своју расправу, да се у друштвеном органу штампа. Одбор
прими овај интересни оригинални рад Клерићев с хвалом и од-
лучи , да се у друштвеном органу штампа .
Бр . 2.
Љуб. Клерић саопштава друштву неколико приложака екс-

перименталној физици, од проф, М. Петровића у Сомбору, са
изјавом писца, да се ови прилошци у друштвеном органу штам-
пају. Одбор је мњења, да се овај чланак може у друштвеном
органу штампати .
РАДНА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 241
ІІІ састанак, 11 октобра 1880 .
Председава К. Алковић , чланови : д-р Ј . Панчић , Сава

Грујић, М. Петковић , Љ . Клерић, д-р Ј. Валента , С. Лозанић ,
Д. Нешић, д-р Вл . Ђорђевић и Д. Стојановић .
Бр . 1.
Председник одбора износи чланак г. Петра Живковића :

, „ Прости однос тачке у низу и зракова у прамену. “
Д. Нешић, Љ. Клерић и Д. Стојановић реферишу , да је по-
менути чланак оригиналан и да заслужује да буде штампан у
„ Гласнику “ .
Одбор одлучује да тако буде .
II.
Одбора за науке Философске и Филолошке .
І састанак, 7 маја 1880.
Председава Ст . Новаковић . Бележи М. Кујунџић. Чланови :

С. Сретеновић, М. Ђ . Милићевић, А. Васиљевић , Светомир Ни-
колајевић, Ј. Бошковић , М. Ракић, Светислав Вуловић.
Бр . 1 .
Председник одбора , Стојан Новаковић, чита своју расправу

О Варлааму и Јоасафу.
Прима се да се штампа у Гласнику .
Бр . 2 .
О Милојевићевом рукопису Јов . Бошковић реферује, дода-

јући да се не може читати .
Одређује се и Светомир Николајевић да овај рукопис пре-
гледа.
Бр . 3 .
Од Јастребова , хрисовуља Дечанског краља од године 1326

- прима се да се штампа .
II састанак, 15 октобра 1880.
Председава Ст. Новаковић. Бележи М. Кујунџић , чланови :

М. Б. Милићевић , Ст . Д. Поповић, С. Сретеновић , М. Ракић,
Светозар Николајевић , д -р Ј. Туроман , Светислав Вуловић.
Бр . 1 .
Председник Ст. Новаковић реферише о прилогу г. Ив . Па-

вловића 99, О св . Луци и пренашању његовог тела. “ Од-
бор одлучује, да се овај прилог штампа у друштвеном Гласнику.
Бр . 2.
Председник Ст . Новаковић чита своју расправу „Велики

челник Радич или Облачић Раде , 1413 - 1435,
једна слика из традиционалне народне историје. “
По што је одбор саслушао с пажњом целу ову расправу, одлу-
чује , да се она штампа у друштвеном Гласнику.
III.
Одбора за науке историјске и државне.
(Записника нема. )
IV.
Одбора уметничког.
Састанак 27 јуна 1880.
Председава г. Даворин Јенко . Бележи Д. С. Милутиновић.

Чланови : гг. Милан Кујунџић , Михаило Валтровић и Ђорђе Ми-
ловановић.
Бр . 1 .
Члан Ђорђе Миловановић подноси на преглед цртеже од

покућства , алата, ношива, мушких и женских типова , што их је
лане, као изасланик српског ученог друштва, снимио по бео-
градском округу, и чита свој извештај о извршеној екскурсији .
РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 243
Одбор прегледавши изнесени разнолики материјал , који

тако јасно представља садашњи културни ступањ нашег народа ,
одлучује , да се извештај у друштвеном Гласнику штампа, а
уједно и управа умоли , да овај рад и даље потпомогне .
Бр . 2 .
Према лањској одлуци управе , да се продужи испитивање
и снимање споменика старе српске уметности , која се одлука
није могла извршити ,
Одбор одлучује, да се то испитивање ове године продужи ,
јер се нада да ће отпасти оне сметње , које су спречиле извр-
шење лањске одлуке, и моли управу да овај рад и даље потно-
могне .
Б. УПРАВА .
І састанак, 30 јуна 1879.
Председава д-р J Панчић . Бележи М. Кујунџић. Чланови :

Ст . Новаковић, Дав . Јенко.
Бр . 1 .
Према уређењу друштвеном , за овогодишњег заменика пред-

седнику бира се члан управе Ст. Новаковић.
Бр . 2 .
Председник одбора за науке јестаственичке и математичке

јавља , да је одбор одлучио да се штампа карта кнежевачког
округа с описом . Управа одобрава ову одлуку и одређује награде
на печатан табак 100 динара , рачунећи и карту у два печатана
табака.
II састанак, 20 септембра 1879 .
Председава д-р Ј . Панчић . Бележи М. Кујунџић. Чланови :

Ст . Новаковић, д-р . Н. Крстић , К. Алковић.
Бр . 1 .
Одобрава се одлука одбора за науке природне и матема-
тичке, да се изашљу два члана друштвена да испитају келтиј-
16 *
ско гробље близу Берине , у подринском округу ; да им се за

трошак даде 30 дук . и да по свршеном послу поднесу свој из-
вештај . А власт да се умоли , да им при откопавању и преносу
плоча буде на руци .
Бр . 2 .
По што археолошки поменици , који су својина нашег ар-

хеолошког музеја, стоје разбацани у неограђеном простору, не-
уређени и изложени квару, то се одлучи да се умоли влада , да
огради место на коме су ови поменици , а за тим да се настане
од стране чланова српскога ученог друштва , да се то како ваља
уреди .
III састанак , 23 октобра 1879.
Председава д-р Ј. Панчић. Бележи М. Кујунџић. Чланови :

Ст . Новаковић, д-р Н. Крстић , К. Алковић .
Бр . 1 .
Председник саопштава, да је од стране управе вароши
Београда извештен, да саркофаг, који је нађен и који одавно
стоји изложен квару на марвеној пијаци, припада општини , и по
што се ради преноса тога камена у народни музеј са г пред-
седником општине договорио , то се одлучује, да се трошак око
преноса исплати из касе друштвене , а за извршење да се по-
брине управа друштвена .
Бр . 2 .
Прочита се писмо дописног члана друштвеног г. Н. Попова,

који јавља о смрти ректора и заслужног професора московског
университета , славног историка руског Сергија Михаиловића
Соловјева, почаснога члана српског ученог друштва.
Професор Кулаковски понудио се да говори на парастосу,
који ће се давати у недељу после скужбе.
Бр . 3 .
Члан Мишковић послао је 24 комада писама за архиву
друштвену . Прима се с хвалом .
IV састанак, 22 марта 1880.
Председава д -р Ј . Панчић . Бележи М. Кујунџић . Чланови :

Ст . Новаковић, д-р Н Крстић , К. Алковић , Д. Јенко .
Бр . 2 .
Г. Јов . Поповић , свештеник, нуди требник , иште у замену
књиге историјске и говори о језику народном у цркви .
Да му се одговори да пошље . И да му се нарочито II- о
Одељење Гласника пошље .
Бр . 3.
,,„ Императорское русское географическое общество “ писмом

од 1 марта 1880 , с потписом Леон. Мајкова , јавља за експе-
дицију.
Новаковић предлаже , да се ставимо у свезу и да оно што
се ради о Србима ради се у заједници с ученим друштвом . Ако
Бугари немају домаћих сила , у нас опет има нешто. Код нас
комисија не може доћи да врши оно , што би вршило учено дру-
штво , кад би и било у Бугарској . У нас би ово комисија могла
само да помогне . Они могу давати и новаца , а ситне дијалек-
тичке разлике не може странац похватати, мора се служити до-
маћим силама . По програму самом оне се увлаче , а то треба да
иде преко с . у друштва. Част друштвена веже нас , да ту не из-
останемо .
Комисија је ова озбиљна . Ту се установљава нешто на дуже
време . Ово је одбор који управља, а он ће тек наћи људе за
извршење . Они траже да чују, шта и други о томе мисле.
Шта ћемо да радимо , ако не ћемо то. А на који начин да
учествујемо - о томе нема још одлуке . Па ћемо наћи и изда-
вача пословима наших изасланика.
А Бугарска је најмање позната, ма да и наша дијалекто-
логија није још истражена.
Шта да се одговори ?
Да ми прихватамо радо и хвалимо .
Да ми хоћемо да припомогнемо , чиме можемо .
И да очекујемо специјално отуд , што би нам се могло по-
верити .
А и јестаственица да уђе.
Бр . 4.
Председници одбора извештају о примљеним списима за

Гласник :
Крстић О Балшићима Мијатовићевии. ― Одређује се
хонорар 120 динара на табак.
Руварчеви Прилошци опет тако ( 120) .
Новаковић ― за библиографију Чеха Јелинека. Хонорар
60 динара на табак.
Алковић за Лозанићев нов метод по ком се проналази
, а-динитро-фенол ". (Како је награђено пре онако и сад) 200
Динара .
Клерићева Компенсација клатна . Одређује се награде 1000
Динара.
Петровић из Сомбора. - Неколико приложака експери-
менталној физици . Да се штампа,
У састанак , 13 септембра 1889.
Д-р Панчић спречен . Д-р Н. Крстић , Новаковић, Алковић,

Кујунџић.
Бр . 1 .
Одобрава се одлука уметничког одбора, да се Валтровићу

и Милутиновићу изда 1440 динара , а Миловановићу 500 .
Бр . 2 .
Писмо Бутовског, директора Строгановске школе вештина

из Москве , тражи обавештења . Одбору уметничком .
Бр . 3.
Каракашевићу, књижару у Сомбору, да се дају књиге по

обичном проценту ( 25 % ) .
Бр . 4.
Б. Крстић , кнежев питомац , донео је неколико слика. Од-

лука : да се изложе , да би се помогло младом уметнику и да
би се укус подстакао . Да се позову чланови и публика , а секре-
тар да проговори неколико речи .
Бр . 5 .
Јов . Кнежевићу награде 72 дин . на табак .
Бр . 6 .
Копитарову стогодишњицу поздрави секретар .
Друштво жали што је позив доцкан дошао, те се није на-
рочита депутација послала .
Бр . 7 .
О Дечанским Хрисовуљама. Њих је преписао и поредио

наново Новаковић.
Одређује се Новаковићу 300 динара хонорара.
Бр . 8.
О „ Варлааму и Јоасафу. “ Да се штампа и награди са 120

Динара на табак .
УІ састанак, 1 октобра 1880
Председава заменик Крстић. Бележи Кујунџић. Чланови :

Новаковић , Алковић , Јенко .
Бр . 1 .
Д-р Панчић не може доћи ни на овај састанак ни на скуп ,

због послова и пута . Одлучено, заменик да га замени .
Бр . 2.
Главни скуп да буде 19 октобра .
Бр . 3 .
Живко Стошић, пешачки поручник , оставио је тестамен-
том половину свога имања ( 1500 динара ) срп . учен . друштву.
Да се одговори , да примамо у име друштва , а замолити
старатељског судију, да пошље оверени препис тестамента .
изводи ИЗ ЗАПИСНИКА .
ГОДИНА 1881 .
А. ОДБОРИ.
I.
Одбора јестаственичког и математичког.
І састанак, 26 јануара 1881.

Били су г. г. Панчић , Нешић , Алковић , Здравковић , Ло-
занић , Алексић , Клерић, Драгашевић , Валента. Као гост био је
на том састанку и г. Милош Милојевић.
Бр . 1 .
Г. Панчић је прочитао у скупу свој реферат о чланку г.

Феликса Хофмана , О преисторијском добу “ , предлажући да се
тај чланак штампа у Гласнику. - Скуп усваја предлог г. Панчића .
Бр . 2.
Председник одсека г. Алковић подноси рад г. Пере Жив-

ковића , професора реалке : „ Општи постанак кружне еволвенте . “
Одсек је решио , да се овај рад преда на преглед и оцену
г. Димитрију Стојановићу и Клерићу.
Бр . 3 .
Г. Клерић је саопштио на томе састанку продужење свога
рада „ Компенсација клатна “ , и то изложио је „ теорију и прак-
тику компенсације клатна . “ Скуп реши , да се овај рад г. Кле-
рића штампа у Гласнику,
Бр . 4 .
Г. Клерић подноси свој и г. Докићев извештај ,,О старим

гробљима “ (у Подрињу) , на што су изаслани били од српског
ученог друштва . У исто време предлаже , да се г. Ђоки Мило-
вановићу да хонорар до 50 динара за израђене слике које су
уз извештај приложене . Скуп реши, да се извештај штампа у

Гласнику и да се г. Ђоки изда предложени хонорар .
ІІ састанак , 16 фебруара 1881.
Били су : гг. К. Алковић , Д. Нешић, д-р Валента , Љ . Кле-

рић и С. Лозанић.
Бр . 1 .
На овом састанку читао је г. Лозанић своје анализе о

српским фосилним угљенима и том приликом поднео 57 анализа.
Бр . 2 .
Читао је г. Лозанић свој синтетички рад о томе како де-
лује фенил-сенф-уље на нитранилине .
Скуп је решио , да се оба рада штампају у друштвеном
органу Гласнику.
ІІІ састанак , 25 јуна 1881.
Били су : гг. Здравковић , К. Алковић , Д. Нешић, Љ . Кле-

рић, Лозанић и Д , Стојановић .
Редовни члан ученог друштва , г. Д. Нешић, саопштио је
แ
свој рад под насловом : " Неколико нових интегралних образаца , “
и доказ обрасца :
b b แ
dx (exy) dy = dy f
Sax Sex = S & S + (x , y) dx
Решено, да се овај рад г. Нешића штампа у друштвеном

органу Гласнику.
1Ѵ састанак , 23 октобра 1881.
Били су : Ј. Панчић , Здравковић , Клерпѣ, Мишковић , Лоза-

нић, Нешић, д-р Владан Ђорђевић , К. Црногорац и д-р Ј. Валента .
Бр . 1 .
Председник г. К Алковић, предлаже, да се именују нови

чланови за тај одсек , ако их има, и предлаже сам г. Димитрија
Ђурића, пуковника, за новог члана. Написао је „ Основну так-

Тику “ употребљену и друго , и то оригинална дела , која су
печатана о трошку министарства војног, за редовног члана.
Он предаје као професор тај предмет у војн . академији .
И гг.
пуковници Здравковић и Мишковић потпомажу тај предлог . Од-
сек прима предлог једногласно .
Бр. 2
Приступљено бирању новог председника одсека за идућу

годину. Једногласно би изабран г. пуковник Здравковић , који се
тога избора прими , само се огради , да ће питати г. министра
војног, да ли се може примити избора .
Бр . 3 .
Председник пита : има ли какав предлог за главни скуп ,

да се сад изнесе , или да се преда председнику 5 дана пре
скупа главног.
II .
Одбора за науке Философске и Филолошке.
Састанак 21 новембра 1881.
Председава Милан Ђ . Милићевић. Бележи М. Кујунџић .

Чланови : Стојан Новаковић , Димитрије Матић, Ђ . Малетић, С.
Сретеновић , Мита Ракић , Ст . Д. Поповић.
Чланови Н. Дучић, Светомир Николајевић , Милан Кујун-
џић, А. Васиљевић, М. Ракић , Ст . Бошковић и П. Срећковић
предлажу за редовнога члана друштву Платона Кулаковског, који
је написао и пише литерарне студије и на сриском и на руском
језику.
Одобрава се
III.
Одбора за науке државне и историјске.

І састанак, 29 априла 1881.
Били су гг. Ст . Бошковић , Ј. Ристић , В. Јовановић , П.
Срећковић, Гершић , М. Милојевић, Н. Петровић, М. Б. Мили-
ћевић, Крстић. Љ. Ковачевић, Зечевић и М. Кујунџић.
Бр. 1 .
Председник изјављује задовољство , што се у средини од-
сека налази г. Макушев , најзаслужнији дописни члан српскога
ученог друштва, а за том чита списак извесних историјских до-
кумената , које је г. Макушев нашао у разним библиотекама и
ставио српском ученом друштву на расположење , с предлогом
да се штампају у органу друштвеном .
На предлог председника одсека одлучено , да се поднесени
документи штампају као Гласник другога одељка, и у 200 ко-
мада , као I-ги део његовог дела
Бр . 2 .
Председник чита једно писмо г. Макушева о књизи Сабор-

нику у време Ивана Црнојевића . Одлучено , да се писмо г. Ма-
кушева штампа .
Бр . 3 .
Г. Срећковић реферише о неким писмима , која је г и..

Павловић нашао у париској библиотеци , а тичу се наших ствари,
на предлаже , да се штампају у Гласнику. Међу тим писмима
има и два писма Карађорђева Наполеону I. За ова два последња
писма референат предлаже, да се не штампају, него да се оставе
у архиву , па доцније да се штампају заједно са осталим слич-
ним стварима .
Одлучено да се штампају сва писма у првом Гласнику.
Бр . 4.
Г. В. Јовановић чита свој састав : Статистички преглед

нашега привредног стања поређено са таким прегледом у других
народа .
Одлучено да се штампа у Гласнику.
Бр . 5.
Г. Гершић хтео је да чита своју расправу О повратној
сили закона, “ али одсек одлучи , да се читање одложи до друге
седнице .
Бр . 6 .
Дата на реферисање г. Милићевићу нека српска књига,
нађена у париској библиотеци .
Бр . 7 .
Дата на реферисање г. Крстићу и Виткови у нека доку-

мента послата од Ђ . Мушићског.
ІІ састанак , 8 маја 1881.

Били су : гг. С. Бошковић, М. Спасић , В. Јовановић, П.
Срећковић, Витковић, Н. Петровић , Гершић, Љ . Ковачевић, А.
Васиљевић , Дучић, Милићевић, В. Макушев, Кујунџић .
Бр . 1 .
Г. Гершић подноси своју расправу „ О повратној сили за-

кона - Председник одсека пита : да ли господа пристају, да
г. Гершић прочита своју расправу. Одговорено да се пристаје.
По што је г Гершић прочитао главне ствари своје рас-
праве , одлучено би да се штампа у друштвеном органу.
Бр . 2 .
Г. Милићевић чита извештај о рукопису, који је г. Павло-

вић нашао у париској библиотеци , а говори о преносу моштију
св . Луке . Известилац је за то , да рукопис треба да се штампа
у друштвеном органу, и ако је та ствар у главноме већ штам-
пана . Г. Ковачевић је мишљења, да се не штампа „Житије “ св .
Луке , које је добро познато , него да се штампа само опис пре-
носа. Одлучено да се штампа цео рукопис .
III састанак, 26 јуна 1881.
Били су : председник Ст. Бошковић , чланови : Ал . Васи-

• љевић, Владимир Јовановић , Нићифор Дучић, Панта Срећковић ,
Глиша Гершић, Љуб. Ковачевић.
Бр. 1 .
Чита се писмо г. Витковића , којим се нуди да настави
своја историјска истраживања у Вараждинском ђенералату
Одбор налази да би корисно било , да г. Витковић настави

своја истор . истраживања под условима : а ) што би год препи-
сао или од тамошњих родољуба добио на поклон за српско учено
друштво , дужан је , према понуди у писму, уступити (бесплатно)
ученоме друштву ; б) што би откупио као важно , узеће му дру-
штво таково , ако нађе да цена одговара важности купљене ствари .
Куповину ваљаће г. Витковић писмено да докаже .
Бр . 2 .
Читала се понуда проф . Јована Баје , да учено друштво
изда Мавра Урбина историју, заједно са преводом , који је он
израдио .
Одбор одлучи , да се цео Орбин у ориђиналу изда , заједно
са српским преводом, на изабра гг. Нићифора Дучића и Љ. Ко-
вачевића да оцене тај превод.
ІУ састанак, 16. октобра 1881.
Председава Ст . Бошковић . Бележи Настас Петровић . Чла-

нови : М. Милићевић , А. Васиљевић , Ј. Ристић, Дучић , Срећко-
вић, Витковић, В. Јовановић.
Бр . 1 .
Чита се привремени извештај г. Витковића о његовом путу

по Хрватској и Славонији , ради истраживања грађе за стару и
нову српску историју. Поднесени су и неколико типара - слика.
По што није поднет дефинитиван извештај , то се овај при-
времени узима на знање
Бр . 2.
Прочитано писмо г. Мите Живковића, уз које које шаље

неке списе , с молбом да се штампају у друштвеном органу и
награде.
Упућено на прочитање г Дучићу и Срећковићу.
Бр . 3 .
Рукопис Љубомира Стојановића , О своду српских родо-

слова и летописа “ упућен на оцену г. Панти Срећковићу и Љ .
Ковачевићу.
Бр . 4.
Прочитано писмо Андре Книћанина , уз које шаље биогра-

фију свога оца, Стев . Книћанина, да се штампа у органу дру-
штвеном . Дато на оцену г. М. Милићевићу и Витковићу.
Бр . 5 .
Чита се писмо г. Витковића , којим подноси друштву руко-
пис неког безименог писца о догађајима за време првог српског
устанка, и моли да се штампа у органу друштвеном и да се от-
купи . Рукопис је из библиотеке Мушићског. Поред тога руко-
писа нуде се још неки на откуп .
Одлучено , да се сви рукописи даду на реферисање г. Вит-
ковићу и г. Крстићу.
Бр. 6
Г. Крстић чита свој реферат о неким другим рукописима

Мушићског.
Одлучено , да се управа споразуме са г. Мушићским о от-
купу рукописа, па кад се то сврши , онда да се , што се тиче
штампања, поступи по реферату, који ће се штампати у Гласнику.
Бр . 7 .
ГГ. Васиљевић , С. Бошковић и Дучић предлажу Констан-

тина Побједоносцева за почаснога члана.
Изабран једногласно .
Бр . 8 .
ГГ. Срећковић , Ковачевић и Витковић предлажу за до .

писне чланове Г. С. Дестуниса , проф . у петроградском уни-
верситету ; Васиљевског, проф . петроградског университета, и Т.
Успенског.
Изабрани једногласно.
Бр . 9 .
Милићевић, Ковачевић Крстић и Дучић предлажу за до-

писнога члана Марина Дринова , професора харковског уни-
верситета. - Изабран.
IV .
Одбора за уметност.
1 Састанак, 22 јуна 1881.

Били су : г.г. Даворин Јенко, Никола Марковић , Милан
Кујунџић, Мих . Валтровић , Драгутин Милутиновић , Ђорђе Ми-
ловановић .
Бр . 1 .
Друштвени изасланици Валтровић и Милутиновић , који су
прошле 1880 године испитивали споменике старе српске умет-
ности по Србији , подносе одбору на увиђај израђене цртеже и
свој извештај .
Одбор прима све ово с хвалом на знање и жели , да иза-
сланици и ове године свој посао продуже . С тога предлаже
управи српскога ученог друштва, да изасланике и ове године
потпомогне , да могу продужити свој рад, као што су и до сад
потпомагани .
Бр . 2 .
Изасланик друштвени г. Милутиновић, који је путовао по

Србији ради снимања народног ношива и етнографског матери-
јала, подноси своје цртеже и чита свој извештај .
Одбор узима рад на знање и жели , да се овај рад и даље
продужи с тим , да се изасланику учини по жељи , како би могао
свој рад бар 8 недеља продужити .
Бр . 3,
Прочитано је писмо г. Владислава Тителбаха, проф. из

Јагодине , којим нуди српском ученом друштву дванаест пером
израђених цртежа на откуп , а уједно моли за новчану помоћ, да
би ових ферија по јагодинском округу могао прикупљати етно-
графски материјал.
Одбор узев на знање одлучи , да се г. Тителбах упита , ко-
ливо иште за своје цртеже . А што се тиче новчане потпоре , од-
бор је мишљења , да му се да по дукат на дан, за време од 6
недеља, које би у јагодинском округу провео .
II састанак, 12 новембра 1881.
Били су . Даворин Јенко, Стеван Тодоровић, Михаило Вал-

тровић , Ђорђе Миловановић, Милан Кујунџић .
Бр . 1 .
Овогодишњи изасланик друштвени за испитивање споменика

старе српске уметности Д. С. Милутиновић, подноси на увиђај
своје цртеже из Жиче, а за тим чита свој извештај .
Одбор узима на знање , а уједно изражава жељу, да управа
српскога ученог друштва потпомогне и у напредак овај рад .
Бр . 2 .
Секретар ученога друштва подноси собору на увиђај 1-у

свеску етнографских цртежа, што их је прошлог лета израдио
друштвени изасланик г. Владислав Тителбах послав и опис за
овај рад .
Одбор узима ово на знање и наређује , да се оппс штампа
уз протокол.
Бр . 3.
По што је председник одбора изјавио , да по закону ис-

тиче рок његовом председништву, позвао је гг. чланове да из-
беру новог председника .
Одбор је изабрао једногласно г. Валтровића.
Б. УПРАВА .
1 састанак, 3 новембра 1880.
Председава Ст . Бошковић. Бележи М. Кујунџић. Чланови :

К. Алковић , Д. Јенко .
Бр . 1 .
На позив ђенерала М. Черњајева, да друштво учествује при

открићу споменика погинулим јунацима из братске Русије , управа
одлучи , да је при овој свечаности заступи члан М. Ђ . Милиће-
вић , и да му се даде путнога трошка 20 дук ћес . Ако ли не
узмогне онда да се оправи телеграм .
Бр . 2.
Према одлуци одбора за науке философске и филолошке :

Да се штампа чланак „ Радич “ од Ст. Новаковића, управа од-
ређује, да се овај спис награди са 120 динара од табака.
II састанак, 18 априла 1881.
Председава Ст. Бошковић . Бележи М. Кујунџић . Чланови :

М. Б. Милићевић , К. Алковић , Д. Јенко.
Бр . 1 .
Председник одбора за науке јестаственичке и математичке

саопштава управи , да је одбор одлучио , да се у Гласнику штампа
расправа члана друштвеног Ф. Хофмана „ Трагови преисторијског
човека у Србији . " Управа одобрава ову одлуку и одлучује, да
се ова расправа заједно са сликама штампа, и награди са 300
Динара.
Бр . 2.
Исти председник јавља , да је одбор одлучио да се у Глас-

нику штампа рад Љ . Клерића „ Теорија и практика компенса-
ције клатна . “ Управа усваја ову одлуку, одређујући награду овоме
раду 300 динара.
Бр . 3 .
Одобрава се одлука истог одбора, да се наштампа извештај

чланова д-ра Докића и Љ . Клерића, као друштвених изасланика
у подрински округ, и да се члану Ђ . Миловановићу за цртеже
даде 50 динара.
Бр . 4.
Одобрава се одлука истога одбора, да се у Гласнику на-

штампа истраживање члана С. Лозанића , Анализе српског фо-
силног угља “ , и одређује награда 1000 динара , према предлогу
одборском .
У исто доба одобрава се и одлука одбора , да се наштампа
рад члана С. Лозанића „ Како делује фенил- сенф - уље на нитра-
нилине " и да се награди са 100 динара.
Бр . 5 .
Преседник одбора за науке друштвене и историјске са-
општава, да је одбор одлучио да се у другом одељку Гласника
штампа члана Н. Дучића , „ Грађа из најновијег ратовања (о
добровољачком кору) “ . Управа одређује за ову грађу награду
од 720 динара .
Бр . 6 .
Преседник истог одбора саопштава , да је одбор одлучио

да се наштампа Ив . Павловића , препис писама из 19 века
која се налазе у Паризу Одобрава се ова одлука и препис се
награђује са 250 динара
ІІІ састанак, 18 маја 1881.
Били су: председник Ст. Бошковић , чланови : К. Алковић

и Д. Јенко . Секретар друштва М. Кујунџић јавио је да не може
доћи због скупштинске седнице .
Бр . 1 .
Председник саопштава , да је на састанку одбора за дру-
штвене и историјске науке члан друштва г. Владимир Јовано-
вић читао један свој рад , у коме је научним статистичким ме-
тодом изложио стање Србије у погледу њене популације и
привреде и то поређено са ранијим годинама и другим важни-
јим земљама. Одбор за науке друштвене и историјске примио
је овај рад г. Јовановића за Гласник српскога ученог друштва .
Према важности предмета овога примљеног списа , и према
уложеном труду писца, председник предлаже, да се сваки пе-
чатани табак награди са 120 динара.
Управа усвоји разлоге г. председника и одобри предложену
награду.
Бр . 2.
Председник саопштава, да је на састанку одбора за науке
друштвене и историјске од 8 маја ове године читао члан дру-
штва г. Г. Гершић своју раније поднесену расправу „ Теорија о
повратној сили закона “ , и да је одбор овај рад г. Гершића
примио за Гласник , јер је нашао да је питање које се њиме
расправља врло важно , и да је брижљиво обрађено.
Према овоме и према писменој изјави г. писца, да жели

да му се награда одсеком одреди , као и према томе , да ће
његов већ предани рукопис изнети најмање 6 и по печатанИХ
табака, - управа одобрава , да се г. Гершнћу изда у име на-
граде за примљени његов спис одсеком 700 динара.
Бр. 3.
Председник прочита писмо г. Платона Кулаковског, профе-

сора велике школе , којим му саопштава жељу Московске
духовне академије , да са српским ученим друштвом ступи
у свезу, и да за своја издања „ Творенија свјатих оцев , с при-
бављенијами , “ добива у замену Гласник српскога ученог друштва.
Управа прима ову понуду духовне академије , и замоли г.
председника, да је својим путем о томе извести.
IV састанак, 22 јуна 1881.
Председава Ст . Бошковић . Бележи М. Кујунџић. Чланови :

К. Алковић, Д. Јенко .
Бр . 1 .
Председник одбора уметничког извештава управу, да је

одбор одлучио да се и ове године одобри помоћ на истражи-
вање старе српске уметности г.г. Драг. Милутиновићу и Мих .
Валтровићу; даље, да се одобри помоћ на збирање етнографске
грађе члану Ђ. Миловановићу за 8 недеља по 1 дукат дневно;
и да се одобри помоћ на овако исто снимање етнографске грађе
у јагодинском округу по 1 дук . на дан за шест недеља проф .
г. Влад . Тителбаху
Управа одобрава ове одлуке одборске.
Бр . 2 .
Председник друштва саопштава поздрав српском ученом
друштву од збора учитељског у Софији , приликом светковине
св. Ћирила и Методија. Поздрав се прима с великом хвалом .
Исто се тако с хвалом бележи поздрав сриском ученом
друштву од школског надзорништва из Варне , и одобрава се
одздрав , који је председник у име друштва упутио поздра
вљачима.
17*
Бр . 3 .
Председник износи пред управу писмо г. Витковића, ко-
јим тражи да му српско учено друштво одобри новчану помоћ,
те да продужи истраживање историјске грађе у вараждинском
ђенералату .
V Састанак, 7 октобра 1881.
Председава Ст . Бошковић . Бележи М. Кујунџић. Чланови :
М. Б. Милићевић , К. Алковић , Д. Јенко .
Бр . 1 .
Члан г. Витковић подноси извештај о своме путовању у
Горњој Крајини и уз то књиге , слике и печате , које је с пута
донео , а уједно тражи, да му се на путни трошак изда још 300
динара , које је утрошио Одобрава се члану Витковићу овој
додатак, а донете ствари остављају се у друштвену архиву.
Бр. 2 .
Члан М. Б. Милићевић обраћа пажњу управе на то : како
се испитивањима дошло на то, да се место Некудим , које се
спомиње у време последњих дана старе државе српске , омеђи
негде у близини Х. П Паланке , и како је члан Богољуб Јова-
новић доиста наишао летос на трагове старина близу Паланке ,
па би добро било да се неко изашље да ово потанко испита,
нарочито у јесен или у пролеће , док још нису места павитом
зарасла. Управа одлучује , да се напомена о овоме забележи у
протокол, а згодном приликом да се потражи лице, које би мо-
гло предузети стручно испитивање на месту.
Бр . 3
Председник одбора јестаственичког и математичког изве-
штава управу, да је одбор одлучио да се у Гласнику штампа
расправа члана Д. Нешића : „ Неколико нових интегралних обра-
заца и доказ обрасца
b β
== f
α ( x , y) dx.
S'da dx S'at (x . ) dy = Sady S's
Одобрава се та одлука и одређује се награда 300 динара.

РАДЊА СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА 261 .
Бр . 4 .
Годишњи скуп одређује се 25 овог месеца.
VI састанак , 31 октобра 1881.
Председава Ст . Бошковић . Бележи М. Кујунџић . Чланови :

М. Ђ. Милићевић, Д. Јенко .
Бр . 1 .
Председник одбора за науке историјске и државне јавља :
да је одѓор предложио за дописне чланове друштву: г.г. Ма-
рина Дринова, Гаврила Спиридоновића Дестуниса, В. Васиљев-
ског и Т. Успенског, а за почасног г. Константина Петровића
Побједоносцева. Одлучено би , да се с тим кандидатима по-
ступи по уређењу, те да се предложе скупу друштвеном на из-
бор , по што имају квалификацију према закону .
Бр. 2 .
Председник одбора за науке природне и математичке ја-
вља, да је одбор предложио за редовног члана г. Димитрија
Ђурића. Управа усваја овај предлог и учиниће што треба даље
по закону.
Бр . 3 .
По што су дописни чланови друштва г.г. Св . Ивачковић ,
А. Андрејевић и Л. Стевановић сада стално у Београду, то да
се предложе за редовне чланове .
Бр . 4.
Годишњи скуп да се одложи за 22 новембар.
nad byPreservation NE 1992
UNIVERSITY OF MICHIGAN
3 9015 02045 6334

Føknad by Preservation NEM 1992
UNIVERSITY OF MICHIGAN
3 9015 02045 6334

ИЗДАЊА
ДИП. НАРА
Гласник 1 до 53, од којих има на продају : књига 5, 6, 7 и од
29 до 53, комад по 2
Гласник II -ог одељка . І. Протокол шабачког магистрата,
1808 до 12 1
1. Споменици о Шћеп . Малом. Исписао С. Љубић . 1
III, IV, V , VI . Споменици из будимског и пештан-
ског архива. Од Г. Витковића, књига по 1
VII . Житија краљ српских, уредио Ив. Павловић. 1877. 1
111111
VIII. Крмчија морачка , од Н. Дучића, 1877 1
IX . Приповетка о Александру Великом , од Ст. Но-
ваковића, 1878 1 -
Х. Народне пјесме из старијих , највише приморских
записа. Скупио и на свијет издао В. Богишић. Књига I. С рас-
2212
правом о бугарштицама и с рјечником .

ХІ . Морава, са 61 сликом , од А. Алексића .
ХІІ . Дечанске хрисовуље, од М. С. Милојевића .
ХІІІ. Борба добровољ. ибар. кора од Н. Дучића 1881 .
XIV. Историјски споменици из италијанских ар-
12
хива, од В. Макушева, П. књига , 1882-

3899
ХѴ. Ортоптере у Србији , од д-ра Ј. Панчића, 1883 1

Српски споменици из дубровачке архиве . Преписа, кнез
Медо Пуцић, І. књига 1 60
Опис древности српских у Светој Гори. Од Д. Аврамовића 80
Српске народне песме. Од К. Хаџи-Ристића 50
Српске народне приповијетке, понајвише кратке и шаљиве. Ску-
пио Вук Врчевић, књига I. 1868 1 20
1-
Српске народне игре. Описао Вук Врчевић 40

Српска библиографија , 1741-1867. Од Стојана Новаковића 4
Српски историјско -етнографски музеј . Предлог и нацрт Сто-
јана Новаковића. Београд 1872 40
Историја умног развића Јевропе . Џ. У. Дрепера, II . део 2 40
889
Essaie de quadrature du cercle. Par D. Nešić . 80

Le pendule compensé n'éxiste pas. Par L. Kleritj . 50

Glasnik Srpskoga Učenog Društva

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Glasnik Srpskoga Učenog Društva

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

53

СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА

РАЗЛИЧНА НАУЧНА ГРАЂА

У ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

На продају у књижарници В. Валожића

ARTES SCIENTIA VERITAS

СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА

На продају у књижарници В. Валожића

1. Српски родослови и летописи , уредио их Љ. Стојановић ·. 1

2. Грађа за ФЛОРУ кнежевине Бугарске, од д-ра Јосифа

3. Писмо В. Макушева председнику српскога ученог дру-

4. Извештаји уметничком одбору 234

5. Изводи из записника српскога ученог друштва за годину

При овоме своду употребљени су ови

Врхобрезнички, такође по издању Шафариковом; и

Шафариков свод у горе поменутој књизи у коме су ових

St. IX 3. Летописом из збирке рукописа југословенс ке

При свођењу старијих родослова за основу је узет

стављено међу четири крстића (**.... ** ) ; што има само у пећ-

Лазара пећски се текст разликује од цетињског и студе-

да би се могли по сродности распоредити , него смо имали

У БЕОГРАДУ ЈУЛА 1883 .

Стр. врста место треба

Стр . врста Место треба

16 4-5 Стефлик Стефань

Стр . врста Место треба

Стр. Врста Место треба

1. Копорињски , пећски, цетињски и студенички текст .

Житнє и жительство краль н царен сръбьскынхъ ,

вѣсть изложена о сръбсКЫНХЬ ГОСПОдь, нже пожНЕНША ВЪ Земан

Понеже вы кратьцѣ сьложено [ Понеже сьписано ]

[ мимотєкоүштынхь II] врѣмєнєхь н лѣтѣхь нО БЫВЫШНИХЬ

и до сихь послѣдѣннихь врѣмень , ПОДОБЬНО ЄСТЬ ВЬСПоме-

НЕН КЬТО НАУЕЛЬСТВОВАЛше сєю вы сна послѣднаю врѣме-

вь нен велнун свѣтильннун мироу, овн апостоломь равно-

Стефана Првовѣнѣханлаг кралѣ н Влькана , Кнеӡа ВЬСОН

моштьно нӡрештН , ОБЛУЄ САМА БЛАГОДать светлаго доухл

жоупань Немана , нже н самовластно землею тою

се пише иже о немь , каКО БОГОУГОДЬно пожить мирь-

саному вызьмы и распєтьНхь житнЮ ПОСТЬНЫХОСКОМОУ БО-

отрекь се земанынхь , вь горѣ Атонєцѣн неволн ; вь ненже

тоүдү же пакы и вь своє отѣчьство дрѣЖАВЫ БОГОЛЮБН- 5

еште со шток ємоу, потрѣен ересн вьсе дръжави своєю

многи . Сьӡда же и великоую урьковь Стоуденнцоү вели-

вославии но прочихь дѣлѣХЬ БОГОО ГОДынынхь , нӡрешТН

прошен на немь. Родн же ..... и светлаго Савок , нже

н прикын архиепископь Н ОҚУНТЕЛЬ по проповѣди ни по

образе Симеонь , нже и дѣла достонна имени показа . (Пре-

и светлаго Савоу прывлаго светители и ОҮҮНТЄЛЮ СРАБЬ-

внже и нныхь по Бозѣ Троудовь елико показа, нѣсть мо-

ОТЬ ТОГО ДОБРЫНхь тЬштанин мала спокѣмн . Сьӡда црькен

лежеть , муро Благовонно нӡАИВАЮШТЕ , высакимь страстѣмь

сынь его по томьприємлєть по семь ( по отьун своємь

елика симь Подовьна , добрѣ праве [ оуправѣль Ц] и СЬБЛЮ-

30 Прѣдислава, Владислава и провлаго Огроша. Сьӡнда же н

Оставлюють же кралельство [ Остави и сь кралѣевьстов

*.г. Владиславь. * ВладиславЬ ЖЕ *+Брать его +*

Богоугоды И БЛАГОУЬСТьно поживь . Сьӡнда же н храмЬ

шего , глаголюмын Милешева [ Сьӡнда же великоую Лявроу

лежеть. Прѣнесе же и юште при животѣ своєюмы и мо-

Милешевѣ, ндѣже и до дѣньСЬ СТОЄТЬ ОБОН ЦѣАН н не- 15

ЛювЬСТВО БРАТЬ его прьвын Охрошь , нже и нареченый

С] се и БОЖЬСтавынынмы светлаго доуха распалив се ог-

5 своємЬ ОТБУЬСТВѣ по светомЬ Арсенин , третин по свєтомь

стављено међу четири крстића (.... ) ; што има само у пећ-

.г. Владиславь. ВладиславЬ ЖЕ +Брать его +

.3. Оурошь третни . Стефан же * сь бысть тре-

++ СамЬ БО ОУБО * СИМЬ ОБРазомь сьмрѣть прѣдь ОУНМА

а. Кнець Лазарь . По синхь же вьсѣхъ прѣЄ-