VESNIK

BEOGQAD 1957
 AL
EKSANDRA CEHMANovrc

GRCKI TIP KRIVOG МАСА U NASOJ ZEMLJI

U poslednjem broju » Vesnika Vojnog muzeja JNA « od 1956

godine nalazi se i jedan clanak Ruzice Dreksler-Bizic о gradinama
u Lici. 1 Ne zadrzavajuci se mnogo na pomenutom Clanku, smatram
da је potrebno ukazati na neke cinjenice koje и samom clanku nisu
pomenute.
Radi se, naime, о jednom oЫiku krivog maca koji autor naziva
japodskim. 2 Тај krivi mac se nalazi pretstavljen na taЫi I, slika 1
i 2. Pisac ovako objasnjava postanak ovog tipa maca:
»Кrivi macevi se pojavljuju kod Japoda dosta cesto, dok se
kod drugih Ilira srecemo sa malo drukcijim oЬlicima. Krivi noz
(Нaumesser) и ovom nalazistu prerasta svoju velicinu i postaje vrsta
velikog, ubojnog noza-maca, ma da i dalje zadrzava tip drske kao
kod noza ... Nesto drukciji oЫik maca na slici 2 pripada periodu La
Tena i ima direktne analogije sa macevima nadenim kod St. Mihela
u Kranjskoj, ili sa onima и Jezerinama. Drske ovih maceva imale
su korice verovatno od drveta ili kosti, а pricvrsc.ene su za drsku
pomocu metalnih nitni. Narocito lep primerak ovakvog maca је na
taЫi П, slika 2 ... «з
Autor је tacno primetio da primerak iz Vitala ро tipu skoro
sasvim odgovara primerku iz Like (nalaziste nije oznaceno). То је
i sasvim Jogicno, jer obadva kriva maca pripadaju tipu grckog ;krivog
таса ili mахалра ili iberskog krivog maca, tzv espada falcata, te se
nlOraju raziikOvafiOdostalih kriviЂ. maceva којi su nadeni u veli-
kom broiu kod nas, kao naprimer, na Glasincu, 4 u RiЬicu, 5 Donjoj
Dolini6 i drugim istovremenim nalazistima. Safna analogija са ma-
cevin1a u Jezerinaina7 nije dobro napravlje.ш:i, jer ovi poslednji ne

1 Vesniik Vojnog muzeja JNA, III, 1956, stтana 36 i dalje.

2 jJЬid. -strana 49, tabla П, sHka 2.
з iblid. strana 49.
4 Wissenschaftliche Мitteilungen aus Bosnien uпd Heгcegowina (WMBH),
Wien -189'3, Band ·!, fig. · 32-41 n.a strani 76, Hg. 26 n.a stгani · 138, fig. 50, 51
па str. 148.
s WMBH VП, 1899, fig. 4 na strani 7, fig. 6 na strani 8, fi.g. 14 па
strani 13.
а Ebert, Reallexicon der Vorgeschichte, Bd. XI, 1927/28 Berlin s. v.
SChwert.
1 WМ'ВН III, 1895, slika 274 na str. 117, i 4·68 •n a str. 156.
 ----- URCKI TIP KRIVOG МАСА
U N ASOJ ZEMLJI
75

,_

...

2 3

ТаЫа I. Sl. 1. Sl. 2. Sl. 3. Tipovi grckog krivog maca iz nase zemlje - Tafel I.
Bild 1. Bild 2. Bild 3. Die Туреn der griechischen Machaira aus Jugoslavvien.

pripadaju tipu krivih maceva .. Medutim, primerci iz Sa:nskog Mosta8

skoro svi pripadaju tipu mahajre, te se moraju uzeti u obzir.

.
8
WMBH VI 1898, fi.g. 20 na str. 69, :fii~g. 78 n.a sfu·. 82, fig. 123 na str. 9.5,
fig. 175 i 176 na str. 110. N.ajvise odgovar.a tipu ma.h. ajтe kirivi mac na slici 175,
nai·ocito ро oЫiku drske.
76 VESNIK 4 . '.
Krivi macevi su karakteristicno OГUZJe mladeg gvozdenog
9
doba. Postoji vise varijanata krivih maceva, a1i su svakako najti-
picniji grcki krivi mac . (ili mahajra) i Љerski krivi mac (ili falcata)
koji nije nista drugo do jedna veii·ijanta grcke mahajre. 10
Mahajra је krivi mac sa jednim seCivom, .ciji је profil talasa\r,
ili kao sto kase Dechelette, »ondulee«, 11 sa jednom drskom и oЫiku
stilizovane, pticje glave ili uopste zivotinjske glave, dok su korice
drske od kosti, drveta ili ,nekog drugog prolaznog materijala. Ma-
hajra је relativno kratak тас. Kod najduzeg .prime'r ka secivo је
dugacko: 52 santimetara, а kod 1najkraceg је ispod 35, dok је prosecna
duzina seciva 44-48 cm. Drske se medusobno vrlo malo razlikuju;
jedino је kod starijih maђ.ajra ocigledno ptic.ia glava, dok se kod
poznijih ne ·moze vise raspoznati prototip, koliko је sve stilizovano
(.-" ................ .
о

~.,.

:
! :
·' о
•

1 2 3 4
ТаЫа П. Sl. 1, 2, 3, 4. Drske krivih maceva: 1 је grcki prototip, а 2, 3 i 4 su
drske iberskih falcata - Tafel П. Bild 1, 2, 3, 4. Die Griffe der Krummschwer-
ter: 1 ist der griechische Urtypus, und 2, 3, und 4 sind die Griffe der iЬerischen
Krummschwerter (falcata).

(tаЫа П, slika 2-4). Sirina maca na najsirem delu ostrice iznosi

5 santimetara. 12
Sto se tice rasprostranjenosti krivih maceva tipa mahajre, na-
rocito su rasprostranjeni u Spaniji, и oЫastima Alicante, Murcia,
AlЬacete, Granada, Cordoba, Ј ean, tj. uglavnom и istocnoj i jugo-
istocnoj Spaniji. 13 Dva glavna nalazista и Spaniji su Villaricos i Al-
medinilla. Mali broj iЬerskih krivih maceva se nalazi i и Portugaliji,
. . 9 м. Ebert, ор. cit. s. v. Schwert, str. 312 i dalje. R. Pittioni, Die. Urg.e -
schichtlich.en Grundlagen der Europaischen Kultur, Wien 1949, str. 305 i dalJe.
Ј, Dechelette, Manuel d'arc·h eologie 1Prehisrtoтique, Paris 1914, Tome П, 3,
strana 1134.
10 Walters·, А : guide to the exhilЬition Шuзtratin.g Greek and Roman
life London, 1929, ·s trana 94.
' н_ор. cit. str.ana. 1134 i dalje. . ,,
12 Дrcђ.eologia L~JV 1912/1_ 9, Ox_for9, stтэ,na 244 i dalje.
1s Љidem.
 GRCKI TIP KRIVOG МАСА U N
---- ASOJ ZEМLJI 77
~
!ol{alitetu Alcacer do Sal. Iduci dalje na istok 1.k. Ь . . .
nEt ceva је naden u Etruriji,14 u Picen~mu 15 dok '. v~1 ~ Г~Ј . kпv1h
?111 tip~ mahajre kod nas relativno mali 'ugl Је ГОЈ kп:r1.h ma-
ceva . , d · . . ' avnom и Во sш i Her-
virll na vec nave ешm m est1ma. ZanimlJ.. . d ~ .
cego d 1 i· Ь · . , . . ivo Је а se и GrckoJ
az:i tako е vr о ma 1 ГОЈ ocuvanih primeraka . t k
11а l " l ., t t .., , а11 za о ао do-
1, """entac:i.1a s uze pre s ave na grckim vazama 16 k . . . . .
~н!l~ . , ао 1 p1san1 izvoп .
махаr<ра se prv1 put kod Grka nalazi r.omenuta . · d' i; .
., · k ., t- u 11 IJa i, а1i
пе kao or~zJ_e ! neg.o ао noz, za svakodnevnu upotrebu. Као takav
I1 alazi se pretstavl]en d t' na vecem ..
broju grckih vaza· , гагt 'h и s t 1'l u
м
c1-n~h. figura . ~ u im! na OriJen~':1' gde је i poreklo mahajre, ona
uеш

~сшЈе da se d1ferenc1ra kao oruzJe za napad i kao tak

1~~ ·
i· 'k ' vo se prv1
put ~r:tstav Ј.а na spome~~ u Harpija iz Ksantosa. Grci su, izgleda,
primil1 mahaJГU kao oruz]e za napad u periodu izmedu Homera i
Herodota: 18 Od sredin:. V veka stare ere, u Grckoj se mahajra nalazi
pretstavlJena kao ?r~zJe, te Sanders 19 smatra da је taj preokret na-
stupio u doba pers1sk1h ratova. Mahajra је narocito od IV veka stare
ere omilieno oruzje konjice, te је tako i Ksenofon pominje u svome
delu. 20
Ibercki krivi mac ili espad~ falcata, kako ga nazivaju spanski
arheolozi, skoro se i ne razlikuje od grcke mahajre. U Spaniji se
krivi macevi ne pojavljuju pre IV veka stare ere, 2 1 kada postaju
omiljeno oruzje Ibe.taca, koje cak i Rimljani primaju pod imenom
gladius hispaniensis. 22 Sto se tice pitanja porekla Љerskog kгivog
таса, postoje uglavnom dva, i to potpuno oprecna misljenja. J edan
od prvih ispitivaca Љerskog arheoloskog materijala, Horace Sanders,
smatra da је poreklo krivog Љerskog maca na Orijentu, odakle su
ga Grci primili. 23 Isto misljenje о orijentalnom poreklu Љerske fal-
cata; odnosno grcke mahajra, zastupa i Dechelette,24 ali se оЬа autora

14 EЉert, ор. cit. s. v. Schwert, str. 412 1i dalje.

1s R. Мас Iver, The Iron age· in Italy, . oxfoгd · 1927, str.ana 112 i dalje.
Ма~ Iver smatr.a 1da su krivi m.acevi u Picenu.mu impoгt sa B.a lkana, vero-
vatno iz Bosne .а da pripa1daju· kasnom VIII veku stare e.re. Medlltim, i tн
treba razlikovati dva ttpa krivog mac.a, od kojih jedan pripada iliтskom iThpн
(Up. Ebert, ор. cit. s. v. Sohwert, s1r. 412), а 1d~ugi tip~ maha~re. Та~о i
Brizio smatra da drugi tip ikrivog maca 'iz Novllar.a рпраdа tipll koJ1 se
javlja na grckim vazama, а nalazi se i u Perн_?,ia, Tarqui~ii.' Falerii, .Praene_ste.
Тај · tip ustv.ari .pгipada tiJpu mahajгe, i moze se pored1ti sa mal1ffi ћгоЈеm
primeraika iz nase zemlje. . .
10 . Vidi tаЫа ПI, slika 1, 2. . Up. P fu hl , Маlеге1 нnd Ze1chш.шg de1·
Griechen III, Mtinchen 1923, fig. 505, 509, 510.
11 Il. III, 271. XI, 884, XVIII 597.
18 Up. Sanders. ор. c.tt. strana 232 i dalj e.
19 Њid.
20 de re equ. 12, 11; Hell. III, 3, 7. . . . ..
. 2 1 s .anders, о1р. cit. str. 2157 . Za
t·o ~?vo1·1 i .. '~1'ck1 ш~te1·1Jal, naden za-
Jedno sa kгivim macevima koji takode ~ще staпJ1 od kt-aJa V i pocetka IV
Veka stare ere. Uip. san·d e;s, oip. cit. Pl. XVII, Пg. 1-4.
22 Ebert, ор. cit. s. v. fakata, stг. 165 i da.l je.
23 ор. cit. strana 2·33. Isrto misH i Wa lteгs, О[р. cit. stгan.a 94.
24
ор. cit. str. 1134 i dalje.
 78 VESNIK 4

~a~~laze и pitanju prenosilaca i nacina preriosenja. Dok Sanders2;;

istice vaznost grckih kolonija na Iberskom Poluostrvu, ali isto tako
ne ?d~ac~j~ mogucnost, da su Iberci mogli upoznati grcki tip krivog
m~ca I p~Il1kom ratovanja i borbl sa Grcima, gde su ucestvovali kao
na.J.amn1c1, Dechelette 26 је prvo mislio, da su Fenicani Ьili prenosioci
or1Jentalnog kгivog таса, jer su imali svoje kolonije na jugu Iber-
skog Poluostгva, а Ьili su poznati kao trgovci. Docnije је Dechelette
pro~enio misljenje i smatra da su Grci i grcke kolonije na istocnoj
оЬа}1 Iberskog Poluostrva odigrali glavnu ulogu и prenosenju krivog
mыса na Ibersko Poluostrvo.2 7 U novije vreme Р. Dixon 28 smatra za
sigurno, da su Iberci preuzeli krivi mac od Grka, i to iberski najam-

ТаЫа III. Grcke mahajre. Griechische Krummschwerter (Machaira).

nici, koji su pocev od 480 ,godine stare ere sluzili prvo Kartaginja-
nima и borbama protiv Grka па Siciliji, а onda kao grcki najamnici.
Drugi arheolozi, medu kojima Sprocknoff, 29 Serra-Rafols, 30
Bosch-Gimpera, 31 tvrde, da se iberska falcata razvila od halstatskog
krivog noza (Haumesse,r) i ilirskih krivih nozeva. Centar proizvodnje
tih nozeva Ыо Ы · na Balkanskom Poluostrvu, odakle си dospeli na
jugoistok, gde se razvijaju и grcku mahajru, i na zapad, na ibersko
Poluostrvo, gde postaje falcata. Sprockhoff32 izricito kaze, da је zna-
cenje ilirskog krivog noza и tome, sto је Ьiо prototip za dva u an-
tickom svetu poznata tipa maca, za grcku mahajra, i za ibersku
falcata, koiu su Iberci primili posredstvom Kelta. Ova teorija ne

ор. cit. str. 207 i dalje.

2s
26 Revue d 'archeologie, Paris 1903, П, .406; 1909, I, 17.
21 M.anuel ·d 'archeologie, Tome П, 3, 1134.
2s Тhе IЬerians of Spain and their relations with the Aegean world,
Oxford 1940, strana 58 i dЗ'lje.
20 Ebert, ор. cit. s. v. Sohwert, str. 412 i dalje.
зо ЕЬетt, ор. cit. s. v. falcata, sЬr. 165 i d.a lje.
з1 E-bert, ор. cit. s. v. PyrenaenhallЬinseJ, Ванd Х, 1927/2.8, strana 378.
з2 Ebert, ор. ei:t. s. v. Schweгt. str. 412 i dalje.
·-
GRCKI TIP KRIVOG МАСА U NASOJ ZEMLЛ _ _ _ __ _7_9

d оlјют а ,jer cijim su posredstvom onda Grci primili.taj tip m.aca,

za ~vse. tacn~ zna ·vi-eme dolaska Kelta na . в.alkan, kao 1 prva Р?Ја':,~
kad · ·е u Grckoj i prvi . dodiri Grka sa Il1пma. Pored ~o.ga, u isto:
n:ah~J~uz11im kra)evima nase zemlje nemavni t~aga od '))il~rskog« kr~-
Ј v а 11·~п· su i· tu ь 1·1 1· nasel3'. eni: Mozda се buduca iskopavan3a
1
111111 maca, . .
vog ·
t 'l ki-a]eva · n]·egovi'h lokaliteta dat1 poz1t1vne. . rezultate za tu teo-
т
~~ еро mateп3ala рпm11
1 . . v •

i"
l"l]U, а 1 S dosadasn]·em. poznavanju ne moze

ТаЫа IV. IЬerska falcata. Tafel IV. IЬerische Krummschwerter (Falcata).

teorija Sprockhoff-a i drugih naucnika о Keltima i Ilirima kao pre-

nosiocima tog tipa maca u nase oЫasti. 33
Ostaje jedino da se uzmu u obzir grcke kolonije na Jadranu,
koje su trgovale sa ilirskim zaledem, ali је malo verovatno da Ьi
Grci preuzeli od Ilira tip maca koji је kod njih vec Ьiо u upotreЬi
od doba Homera. Sigurno ie da su macevi tipa mahajra Ьili dugo u
3
~ Мас tipa maha}ra naden је i u Tгakiji, dakle opet u oЫasti gde је
dopirala i Ьila vrlo rasirena kultura grcka. (up. Izvestija na Ыgarskija arheo-
lo.r;iceski institut, VII, 1932/33, str. 217 i da.lje).
 VESNIK 4
80

upotrebl, ali se za Spaniju mora uzeti kao terminus post · quem _

IV vek stare ere, sto vazi i za nase krajeve, jer su tek onda pocele
јасе trgovinske i kulturne veze izm·edu grckih kolonija na jadran-
skoj obali i ilirskog zaleda. 34 · · · .

Mozda је jos jedan od dokaza za grcko poreklo Љerskog krivog

maca i na.c in njegova nosenja. Naime, kao sto се vidi na spomeni-
cima, 35 i Iberc{ su, kao i Grci, nosili mac na levoj stran!, obesen 0
pojas, tzv faja, ili provucen kroza пј, dok su Rimljani i Kelti nosili
mac na desnoj strani.
Ne moze se odricati izvesna tipoloska srodпost izmedu ilirskih
krivih maceva s jedne strane, i iЬerske falcata i grcke mahajra sa
druge strane. Medutim, to moze Ьiti i dokaz zajednicke osnove, iz
koje se пајрrе па Orijeпtu razvio tip krivog maca· -· mahajra, koji
је prenet и Grcku, а od·a tle је . poslиZio kao prototip iЬerskom kri-
vom macu. Ilirskih krivih maceva irria mnogo u zapadnom delu nase
zemlje, narocito и Bosni i Hercegoviпi, ali је broj krivih maceva
tipa mahajra vrlo mali. 36 Da је krivi mac tipa mahajra samo jedna
karika U razvitku krivog maca; mogao Ьi se ocekivati veci broj Dri-
meraka. Medutim, pri ovom stanju stvari, moramo posumnjati da se
radi о imnortu. Nazalost, пismo u mogucnosti da autopsijom vidimo
materijal, te da ocenimo i njegov kvalitet i tehniku izrade, ра se
ovom -orilikom moramo zadovoljiti samo nabacivaпjem nekih cinje-
nica, koje се, пadamo se, pomoci pri trazenju i utvrdivanju prove-
niencije krivih maceva tipa mahajra kod nas.
Као јеdап od glavnih razloga za dokazivanje, da iЬerska fal-
cata nema veze sa grckom mahajra, Serra-Rafols37 navodi, da krivi
macevi nisu nadeпi и juznoj Italiji, gde Ьi се morali ocekivati zbog
prisustva grckiЬ kolonija, пеgо, naprotiv, u severnoj Italiji i и di-
narskoj oЫasti. Pisac tom prilikom zaboravlja da i u samoj Grckoj
nije naden veliki broj primeraka mahajre, а pored toga sasvim
ignorise grcke kolonije na severпoj (Atria, Spina), istocnoj (Issa,
Faros, Buthoe, Corcyra) i zapadnoj (Ancona) obali Ј adranskog Mora,
kao i one na istocnoj obali Iberskog Poluostrva (Tarraco, .Emporiae,
Rhode, Saguntum) ..· Dechelette 38 za krive maceve iz Picenuma pret-
postavlja da su · grcki import, verovatno lakonski, preko kolonije
Ancona-e, koja је osnovana oko 400 ~odine stare ere.
Sto se tice nasih krajeva, Grci su poceli sa kolonizacijom
istocne obale Jadranskog Mora 'sigurno od IV veka stare ere, 39 mada

34 Petar Lisiear, .Orna Korrlkira i kolon-ije antiбkih Grka na Jadгantl,

Skopje 1951, strana 18 i dalje.
35 Archeologia 1913, firg. 31, tai'Ьl.a XVI.
36 Primerak iz Vita'la-Proz·o r, sa Glaэinca (Benac-Covic, Glasinac I,
Sarajevo 1956. Taf. XIX, iz Str<barc.a, .Sto IPO autorim.a iprirpada Bгonzanom
1

dabu), Sansiki Most i d.r.

37 ЕЬеМ:, ор. cit. s. v. f.akata stтana 165 i dalje. . . .
38 Manuel d'archeologie pгehistorique П, 3, 1134 i dalJe.
39 Lisicaг, ор. cit. strana 18 i d.a lje.
1
 GRCKI TIP KRIVOG МА СА U NASOJ ZEМLJI
---- ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~-8~1

su neke kolonije, mozda i ranije osnovane, kao Crna Korkira и

v veku st. еге, Isa и VII-VI .40 Vazan trgovacki centar za trgovinu
sa ilirskim plemenima Ьila је Isa, mikshelenska grcko-ilirska kolo-
nija. Stanovnici Ise su trgovali i sa Italijom , sto dokazuje veliki broj
tzv auulskih vaza iz IV veka stare еге, nadenih na nasoj obali,41 dok
su na drugoj susednoj italskoj obali, narocito u Picenumu, nadeni
krivi nozevi. 42 Grcki import је и nasim krajevima sigurno postojao ,
za sto imamo veliki .broj dokaza, da napomenemo samo srebrne na-
usnice grckog porekla iz Gorice (Hercegovina), 43 kao i drugi nakit,44
zatim fiЬulu sa sarnirom specijalnog tipa sa Glasinca, 45 nadena i и
AlЬaniji, Bugarskoj i Makedoniji, kao i u Grckoj, u Olimpiji i Do-
doni,46 onda delovi naoruzanja, kao naprimer korintski slem sa Gla-
sinc~.47 Pored toga је poznato da su Iliri izradivali svoje slemove sa
cetvrtastim izrezom za lice ро uz:oru na grcke slemove, 48 а isto tako
i knemide ро uzoru na grcke. 49 Od ostalog grckog materijala u nasim
zapadnim oЫastima pominjemo i vaze apulskog tipa u Jezerinama, 50
Sanski Most, 51 kod Sarajeva (Debelo Brdo), 52 i narocito na Glasincu.
Posto је skoro na svim pomenutim lokalitetima zajedno naden tip
krivog maca-mahajra, sa grckim importom, а isto se ponavlja i na
drugim nalazistima van nase zemlje, kao napr. u Spaniji i Trakiji,53
moramo i krive maceve tipa mahajra iz nasih oЫasti smatrati
importom.
Zasada nismo µ mogucnosti da odredimo sigurnu provenijen-
ciju maceva tipa mahajra iz nasih oЫasti. Najverovatnije је da se
radi о importu iz Grcke ili .iz grckih kolonija na Jadranu, mada se
ne sme iskljuciti i mogucnost importa iz srednje i severne Italije,
koja је mogla primati grcke uticaje i dalje ih predavati. Isto tako
ne mozemo sigurno pokazati ni put kojim su dolazili trgovacki i
kulturni uticaji и nase zapadne krajeve, da li dolinama reka, sto se

40 Љid. strana 20 i dalje.

41 ilbld. str. 23, 36 i dalje.
42 мас Iver, ор. cit. strana 112 i ,d alje. Dechelette, Manuel d'archeologie
prehistorique П, 3 strana 1134.
4з Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine (GZMBH) XXVI,
1914, str. 123 i 1dalje, sliika 120. VIII, str.a na 1 1i .d alje.
44 Up. Starinar rtreca serija IV, 192'6/27, stгana 2i35 i dalje, {М . М. Vasic).
45 l.Ji.sicar, о.р. cit. str. 48.
46 ilb ld.
47 GZМВН XX:VI, 1914, strana 116, slika 106.
48 Lisiea>r, ор. cit. stтana 46.
49 ibld. str. 105, slika, 85, slika 100-102.

50 WМВН III, 78 slika 117, 1stтana 90 , slika 160, 1(}0 slika 19·5, 110 slika
237, 113, slika 247, 116 slika 272, 136 sl'ika 366, 194 i dalje s:lika 625, 149 slika
432, 179 sИka 584, 180 s1ilka 585.
51 WMBH VI 1898, strana 86, slika 87.
s2 WМВН IV 1896, stra:n.a 49, s:liika 82. VI 18·98, sti-ana 138, sHka 44--47 .
53 Izvestija VII, 1932/33, strana 217 i dalje (Filow, Novootkriti tra1 k iskii
grobпici ot Duv.anli). Primer.a k је iz Golem.ata Mogila.
6 Vesnik 4
 VESNIK 4
82

ulivaiu u Jadransko More, ili pa_k rekom Savom. U sva~?m slucaju

. . da grcki uticaji na il1rsko kopno ne mogu b1t1 stariji od
Је s1gurno, · . k · · ., · t · .
IV veka stare ei~e; ра se prema t~me 1 r1v1 macev1 ipa mahaJre iz
nasi11 oЫasti moraju tako datirat1

Z u s ai11111 e1--ifassuпg

G RIECHISCHER TYPUS DES KRUMMSCHWERTES IN UNSEREM LANDE

Die in i.e tzter Nummer des » Vesnik Vojnog muzeja JNA«, III, 1956, a ls
japodische Schwerter puЫizierte Kurtzschwerter versucht der Verfasser in
zu s.юmnenhan:g mit der grieahischen macћair. a z.u b,r ingen. Es ist ·b emenkens-
1

w er t, dass diese:з.· Typus, dег nach rSp1.·oclkihoff und anderen. als illyтisch gilt~
in den illyrischen Gebleten der Balkanhalblnsel nur vereinzelt vorkommt, und
d ass nur in •d en wes1tliohen GeЬieteri., wie Bos1nien und Hercegovina. So muss
auch die Behauptun·g Sprockihoff's wegf.a llen, n.ach welcher die Griechen die
machaire von den Iliyrern iibernommen haben. Die machaira ist orien-
t alischen Ursprungs, und war den Griechen schon zu Homers Zeiten.
Ьekannt, doch als Waffe · diente sie erst seit. den Perserkriegen.
Die irberische falcata ist skher griechischer Abstњrnmung. Und was die:
Exemplare aus Sanski most, und Vital angeht, so sind sie seћr wahrscheinlich
griechischer Import, da ја bekanntlich griechische Kolonien- ап der ostlichen
Adria-kiiste schon im IV J.ahrhundert Ьestan1de1n h.a<tten, und ausserdem auch
andere Objekte griechischer Herkunft ger.a rd e in. diesen Gebleten nicht
5elten sind. · ·