134

2. Stečaj

2.1. Pojam i osnovi stečaja

Pojam stečaja. U pravnoj teoriji i doktrini postoji više definicija stečaja koje

sadrže njegovo suštinsko određenje. U opštem pristupu moguće je reći da je stečaj

"sudski način prestanka ili reorganizacije privrednih društava i preduzetnika koji su

postali trajnije nesposobni za izvršavanje obaveza, ili u drugim slučajevima koji su

određeni zakonom., kada se njihova imovina koristi za srazmerno namirenje stečajnih

poverilaca"50 "Stečaj je institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem

na imovini stečajnog dužnika, čime on prestaje da postoji kao pravni subjekt (ako nije

uspeo postupak reorganizacije i prihvaćen plan reorganizacije"51

Zakon o stečaju52 u članu 1. predviđa da se stečaj, u smislu njegovih odredbi,

sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva

namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog

dužnika kao pravnog lica, dok se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje

poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-

poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen

planom reorganizacije.

Zakon o stečaju ističe da cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje

stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika,

odnosno njegove imovine.

U kontekstu razloga stečaja treba ukazati na praktičnu razliku pojma

insolventnost, kao trajnije nesposobnosti plaćanja, od nelikvidnosti i prezaduženosti.

Nelikvidnost je stanje privremene nemogućnosti privrednog subjekta da izvršava svoje

novčane obaveze prema poveriocima, koju on, uglavnom, prevazilazi u toku poslovanja,

bilo naplatom svojih potraživanja, bilo ostvarenjem dobiti ili na neki drugi način.

Prezaduženost privrednog subjekta postoji kada je pasiva njegove imovine veća od

njegove aktive, kada on, relativno, uredno izvršava svoje obaveze i ne remeti privredno

poslovanje, pa se prema njemu ne preduzimaju bilo kakve mere.

Načela stečaja. Institut stečaja karakteriše više načela na kojima se zasniva sam

postupak stečaja. Prvo, načelo zaštite stečajnih poverilaca-stečaj omogućava kolektivno i

srazmerno namirenje stečajnih poverilaca, u skladu sa Zakonom o stečaju. Drugo, načelo

jednakog tretmana i ravnopravnosti-u stečajnom postupku svim poveriocima

obezbeđuje se jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca istog isplatnog reda

odnosno iste klase u postupku reorganizacije. Treće, načelo ekonomičnosti-stečajni

postupak se sprovodi tako da omogući ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine

stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem

vremenu i sa što manje troškova. Četvrto, načelo sudskog sprovođenja postupka-po

otvaranju stečajni postupak sprovodi sud po službenoj dužnosti. Peto, načelo

50 Srdić M., Jovanović V., Pravni položaj privrednih subjekata, Privredna akademija samostalni i nedržavni

univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2006., str. 177.

51 Vasiljević S. Mirko, nav.delo., str. 594.

52 "Službeni glasnik RS", br.104/2009, 99/2011-dr.zakon, 71/2012-odluka US i 83/2014.

135

imperativnosti i prekluzivnosti-stečajni postupak se sprovodi po odredbama Zakona o

stečaju, ako njime nije drugačije određeno. Na pitanja koja nisu posebno uređena tim

zakonom, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični

postupak. Propisani rokovi su prekluzivni, ako matičnim zakonom nije drugačije

određeno. Šesto, načelo hitnosti-stečajni postupak je hitan. U stečajnom postupku nije

dozvoljen zastoj i prekid. Sedmo, načelo dvostepenosti-stečajni postupak je dvostepen,

osim ako je zakonom isključen pravni lek. Osmo, načelo javnosti i informisanosti-

stečajni postupak je javan i svi učesnici u stečajnom postupku imaju pravo na

blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovođenje postupka, osim podataka koji

predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu. Zaključak o podacima koji predstavljaju

službenu ili poslovnu tajnu donosi stečajni sudija na predlog stečajnog upravnika. Oglasi,

rešenja i drugi akti suda, na dan donošenja, objavljuju se na oglasnoj i elektronskoj

oglasnoj tabli suda, a rešenja i drugi akti suda, kada je to propisano zakonom, dostavljaju

se i odgovarajućem registru radi javnog objavljivanja na internet strani tog registra ili na
drugi način kojim se omogućava da javnost bude upoznata, ukoliko taj registar nema

svoju internet stranu.

Svi podnesci stečajnog upravnika i učesnika u postupku sa svim prilozima

objavljuju se, odmah po prijemu, na javnom portalu nadležnog privrednog suda ili na

drugi način kojim se omogućava da javnost bude upoznata o toku stečajnog postupka, uz

poštovanje propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Postupanje i donošenje odluka u stečajnom postupku vrši se na osnovu uvida u

sve raspoložive informacije.

Istorijat. Još su u Rimskom pravu postojala dva instituta koje možemo smatrati

prethodnicima stečaja. Missio in bona je situacija kada dužnik nije sposoban da isplati

poverioce i zbog toga pretor dozvoljava da mu se uđe u posed (uz gubitak časti dužnika i

osudu na zatvor) i da se posed proda jednom licu (bonorum emptor), koje je bilo u

obavezi da isplati poverioce u utvrđenim procentima, što predstavlja i praoblik dela

obaveza stečajnog upravnika. U drugoj situaciji, cessio bonorum, dužnik je svojom

voljom (zbog čega nije gubio čast i nije mogao biti osuđen na zatvor u tom slučaju)

ustupao svoj posed svojim poveriocima za naplatu njihovih potraživanja.53

U srednjem veku praoblici stečajnog prava razvijaju se u italijanskim gradovima.

Od italijanske reči banca rotta, što znači "trula klupa", nastao je izraz "bankrot". Ako je

neki trgovac bio prezadužen, njegovu klupu (tezgu, banak) na pijaci ili vašaru ostali su

trgovci mogli izlomiti i tako ga onemogućiti da dalje radi.54

U Srbiji je institut stečaja uveden 1861. godine Zakonikom o o stecišnom

postupku (koji je imao 155 paragrafa), a u Kraljevini Jugoslaviji izvršena je unifikacija

stečajnog prava Stečajnim zakonom donetim 1929. godine (imao je 90 paragrafa).

Posle Drugog svetskog rata, 1953. godine, stečaj je uveden Uredbom o prestanku

preduzeća i radnji, pod nazivom "prinudna likvidacija". Godine 1965. donet je Zakon o

prinudnom poravnanju i stečaju, godine 1980. Zakon o sanaciji i prestanku organizacija

udruženog rada, a 1986. godine novi zakon istog naziva. Zakon o prinudnom poravnanju,

53 Vasiljević M., nav.delo, str. 594.

54 Besarović I., nav.delo, str. 135.

136

stečaju i likvidaciji donet je 1989. godine ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i "Službeni list

SRJ", br. 37/93 i 28/96).55

Srbija je 2004. godine donela Zakon o stečajnom postupku, a na snazi je, kako

smo istakli, Zakon o stečaju iz 2009. godine. Na stečaj banaka primenjuje se Zakon o

stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje