STEČAJNO PRAVO

STEČAJ I STEČAJNI POSTUPAK

ZAKON O STEČAJNOM POSTUKU
U Federaciji BiH
 Istorija stečaja
 Rim – missio in bona; - cessio bonorum
pactum ut minus salvatur – prinudno poravnanje
Srednji vek – statuti gradova
Modernizacija stečaja - Labyrinthus creditorum
concurrentium – Salgado de Samoza
Latinski sistem – stečaj institut trgovačkog prava
Nemački sistem – obuhvaćeni svi subjekti –
blisko anglosaksonskom konceptu
 Pojam stečaja
 Insolventan dužnik
 Poverioci
 Namirenje potraživanja – prvi cilj
 Gašenje insolventnog subjekta – drugi cilj
 Reorganizacija – moguća ako prihvate
poverioci
 Stečajni postupak put do stečaja
 Stečaj - stanje
 Načela stečajnog postupka
 Načelo zaštite neprivilegovanih poverilaca
 Načelo jednakosti neprivilegovanih poverilaca
 Načelo univerzalnosti
 Načelo sudskog vođenja postupka
 Načelo ekonomije postupka
 Načelo srazmernosti
 Osnovni uslovi za pokretanje
stečajnog postupka
 Insolventnost ili prezaduženost
 Više poverilaca (pravilo concursus creditorum).
 Dovoljno imovine za namirenje poverilaca
 Predlog ovlašćenog lica za otvaranje stečajnog
postupka
 Razlika između nesposobnosti za plaćanje i
insolventnosti. Nesposobnost za plaćanje nije
uvek razlog za pokretanje stečajnog postupka.
 Stečajni dužnik
 Ograničenje poslovne sposobnosti
 Pravno lice i dužnik pojedinac – preduzetnik
 Lica javnog prava
 Prestanak prava rukovodećih, poslovodnih
organa, zastupnika i organa upravljanja
dužnika, a te funkcije prelaze na stečajnog
upravnika
 Nadležnost
 Stečajni postupak sprovodi sud, koji je
nadležan po sedištu ili prebivalištu dužnika
 Stečajni sud postaje nadležan, kako za
sporove, koje pokrene stečajni upravnik
(aktivne parnice), tako i za one u kojima je
tužena stečajna masa (pasivne parnice)
 Nijedan strani sud ne može sprovoditi
postupak stečaja nad dužnikom kome je
sedište, odnosno prebivalište u domaćoj zemlji
 Nadležnost
 ZSP određuje da je sud, koji je nadležan za
pokretanje stečajnog postupka, nadležan i za
pravne sporove, koji mogu nastati u vezi sa
osporavanjem potraživanja stečajnih
poverilaca, odnosno sa utvrđivanjem tih
potraživanja u tabeli potraživanja
 Taj sud je nadležan i za pravne sporove
pobijanja pravnih radnji dužnika
 Stečajni postupak sprovodi sudija pojedinac
 Nadležnost
 Stečajno veće kao organ stečajnog postupka
nije predviđen u ZSP, tako da ceo stečajni
postupak sprovodi stečajni sudija
 Sve odluke u postupku sudija donosi u obliku
rešenja
 ZSP predviđa dostavu na dva načina. Lično i
putem javnog oglašavanja
 Konkurentna nadležnost
 Sukob nadležnosti
 Doktrina ili forum domicila, koji prihvata
teoriju jedinstva. Ova teorija se zalaže za
jedinstvo stečaja
 Doktrina prioriteta, koja se zalaže da prvenstvo
ima onaj stečaj, koji je prvi i otvoren
 Doktrina o nezavisnosti stečajnih postupaka,
koja prihvata načelo da se svaki stečajni
postupak zasebno vodi
 Organi stečajnog postupka
 Stečajni sudija,
 Privremeni stečajni upravnik (u prethodnom
postupku),
 Stečajni upravnik,
 Skupština poverilaca,
 Privremeni odbor poverilaca (u prethodnom
postupku)
 Odbor poverilaca
 Stranke stečajnog postupka su stečajni dužnik i
poverioci stečajnog dužnika
 Stečajni sudija
 Stečajni sudija je nadležan za sva pitanja u
vezi stečajnog postupka
 Vrši i nadzor nad radom stečajnog upravnika
 Stečajni sudija je i operativni i nadzorni organ
stečajnog postupka
 Stečajni upravnik
 Stečajni upravnik se određuje odlukom o otvaranju
stečajnog postupka
 Stečajnog upravnika možemo da definišemo kao
poseban organ stečajnog postupka, koji pod
nadzorom stečajnog sudije i poverilaca, vrši poslove
stečajnog dužnika, koji se sastoje u prikupljanju i
unovčavanju imovine dužnika i namirenju poverilaca
 Stečajni upravnik istupa u ime dužnika, on zastupa
dužnika
 Stečajni upravnik
 ZSP definiše i koja lica ne mogu biti imenovana za stečajnog
upravnika:
 lica, koja moraju biti izuzeta kao sudije u stečajnom postupku;
 lica, koja su bliski srodnici stečajnog sudije (ZSP ne navodi do
kog stepena srodstva);
 lica, koja su odgovorna za obaveze stečajnog dužnika ili su
članovi organa za zastupanje stečajnog dužnika;
 lica, koja ne bi mogla biti izabrana za članove nadzornog
organa ili organa za zastupanje stečajnog dužnika;
 lica, koja su bila zaposlena ili su sada zaposlena kod stečajnog
dužnika; i
 lica, koja su radila kao savetnici stečajnog dužnika.
 Stečajni upravnik
 Brojna ovlašćenja: utvrđivanje i ispitivanje
potraživanja poverilaca, kao i u prikupljanje i
unovčenje stečajne mase, nastavljanje
poslovanja, ako to nije štetno za poverioce,
popis stečajne mase.
 ZSP reguliše odgovornost stečajnog upravnika,
tako da, ukoliko skrivljeno povredi obaveze,
koje je dužan da izvršava u stečajnom
postupku, u obavezi je da naknadi štetu
 Stečajni upravnik
 ZSP određuje da je stečajni upravnik obavezan da
zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za sve
rizike odgovornosti, koji su povezani sa njegovim
vršenjem poslova u stečajnom postupku. Stečajni
upravnik je, znači, dužan, da zaključi kod
osiguravajućeg društva ugovor o osiguranju od
građanske odgovornosti.
 Visinu osigurane sume određuje stečajni sudija u
zavisnosti od toga, kolika je očekivana stečajna masa,
kao i od posebnih okolnosti.
 Stečajni upravnik
 Obaveza polaganja stručnog ispita
 Pravilnik o polaganju stručnog ispita za stečajne upravnike
 Stručni ispit se polaže pred posebnom Komisijom, koju
imenuje Ministar pravde na vreme od dve godine. Lica, koja
se biraju u Komisiju moraju da imaju ili odgovarajuće radno
iskustvo ili da su objavljivali stručne radove iz ove oblasti,
odnosno da su se istakli u ovoj oblasti naučnim radom
 Pravilnik definiše da stručni ispit za stečajnog upravnika može
polagati lice, koje ima sedmi stepen stručne spreme, odnosno
ekonomski, pravni ili fakultet tehničkog smera, kao i najmanje
pet godina radnog iskustva u struci
 Stečajno pravo ; Osnovi građanskog i privrednog prava;
Osnove računovodstva i finansija
 Skupština i odbor poverilaca
 Skupština poverilaca nije bila predviđena do
donošenja ZSP.
 Skupštinu poverilaca saziva stečajni sudija. Stečajni
sudija i rukovodi skupštinom poverilaca. Prva
skupština poverilaca se saziva odlukom o pokretanju
stečajnog postupka, dok se kasnije saziva ili na
predlog stečajnog upravnika, odnosno odbora
poverilaca ili na predlog najmanje pet poverilaca, koji
poseduju najmanje jednu petinu svih prijavljenih
potraživanja. Pravo glasa u skupštini poverilaca imaju
samo poverioci, koji su prijavili svoja potraživanja i
čija potraživanja nisu osporena.
 Skupština i odbor poverilaca
 Sve odluke skupštine poverilaca donose se
apsolutnom većinom prisutnih poverilaca, ali
iznos potraživanja poverilaca, koji su glasali za
određenu odluku, mora biti veći od polovine
iznosa potraživanja prisutnih poverilaca.
 ZSP nije detaljno regulisao ovlašćenja
skupštine poverilaca, dok je to učino Stečajni
zakon Hrvatske
 Skupština i odbor poverilaca
 Odbor poverilaca je organ, koji u stečajnom
postupku, zastupa interese, pre svega,
poverilaca.
 Odbor poverilaca može uticati na odluke
stečajnog sudije, kao i da nadzire i usmerava
rad stečajnog upravnika.
 Članovi odbora poverilaca će se izabrati iz
redova poverilaca.
 Skupština i odbor poverilaca
 Stečajni sudija može imenovati privremeni odbor
poverilaca, ako odbor poverilaca nije izabran, ako je to u
interesu poverilaca. Taj privremeni odbor poverilaca će
funkcionisati do izbora odbora poverilaca.
 Odbor poverilaca ima pravo da zahteva podnošenje
izveštaja od stečajnog upravnika
 Za pojedine poslove stečajnog upravnika biće potrebna
saglasnost odbora poverilaca
 Ako odbor poverilaca nije postavljen, tada će skupština
poverilaca biti nadležna za davanje saglasnosti
 Skupština i odbor poverilaca
 Za smenjivanje nekog člana odbora poverilaca
nadležan je stečajni sudija, koji će doneti odluku o
smenjivanju, po predlogu člana odbora ili skupštine
poverilaca
 Odbor poverilaca obavlja svoj rad na sednicama, a
prvu sednicu saziva stečajni sudija po službenoj
dužnosti ili na predlog stečajnog upravnika, ili po
predlogu većine članova odbora poverilaca. Odbor
poverilaca je dužan da na svaku sednicu pozove
stečajnog sudiju.
 Poverioci
 Razlikujemo:
 stečajne poverioce;
 poverioce, čija se potraživanja kompenzuju u
stečaju;
 izlučne i razlučne poverioce; i
 poverioce stečajne mase.
 Poverioci
 Stečajni poverioci su lični poverioci stečajnog
dužnika, čija potraživanja proizlaze iz pravnih odnosa
sa stečajnim dužnikom. Ta potraživanja, koja su
nastala pre otvaranja stečajnog postupka, namiruju se
u stečajnom postupku nakon namirenja troškova
stečajnog postupka iz tzv. opšte stečajne mase u užem
smislu. Potraživanja stečajnih poverilaca su, znači,
postojala u vreme otvaranja stečajnog postupka.
Osnovni uslov da bi se stečajni poverioci tretirali kao
takvi, jeste da su njihova potraživanja nastala.
 Poverioci
 Po ZSP, poverioci se svrstavaju u tri grupe, u
tri isplatna reda. To su sledeći isplatni redovi:
 stečajni poverioci opšteg isplatnog reda;
 stečajni poverioci viših isplatnih redova; i
 stečajni poverioci nižih isplatnih redova.
 Poverioci
 Poverioci koji svoja potraživanja kompenzuju su poverioci,
čija se potraživanja kompenzuju u samom postupku i oni
imaju poseban status
 Izlučni poverioci su poverioci, kojima pripada neko stvarno ili
obligaciono pravo, na osnovu kojeg mogu zahtevati da se
određene stvari, koja nisu sredstva dužnika, izdvoje iz stečajne
mase. Radi se o takvim pravima, koja isključuju pravnu
mogućnost unovčenja stvari u pitanju i namirenja od strane
poverilaca. Objekt ovih prava mogu biti fizičke stvari i prava.
Izlučna prava zasnivaju se na pravu svojine ili na pravu
korišćenja. Izlučna prava se ne gase, čak ni onda, ako su
stečena neposredno pre otvaranja postupka.
 Povjerioci
 Po ZSP navedene stvari i prava ne mogu se izlučiti u
prethodnom postupku. Posle pokretanja stečajnog postupka,
ova prava se mogu ostvariti, tek, nakon izveštajnog ročišta. U
slučaju da se izlučno pravo sastoji u pravu na neki predmet u
stečajnoj masi, pa je utvrđeno da je za dalji nastavak rada
dužnika potreban taj predmet, stečajni upravnik može odložiti
izlučivanje za vreme od 90 dana. Ako taj predmet bude
potreban i dalje, za daljih 90 dana, kao vreme, za koje se
odlaže ostvarivanje izlučnog prava, potrebna je saglasnost
stečajnog sudije. Izlučnom poveriocu pripada naknada za
korišćenje tog predmeta, kao i za istrošenost tog predmeta,
koja je nastala, usled upotrebe
 Poverioci
 Razlučni poverioci su poverioci, koji imaju pravo odvojenog
namirenja iz određenih stvari ili drugih sredstava stečajnog
dužnika. Razlučna prava mogu biti založno pravo, pravo
namirenja i pravo retencije. Titular razlučnog prava je, uvek,
poverilac stečajnog dužnika, koji ima novčano potraživanje.
On ima neko stvarnopravno ovlašćenje ili ima neki
obligacioni zahtev za predaju stvari. Otvaranje stečajnog
postupka ne utiče na razlučna prava poverilaca. Međutim, ako
je novčano potraživanje razlučnog poverioca veće od
vrednosti stvari ili prava na kome postoji pravo odvojenog
namirenja, za nepodmireni višak poverilac učestvuje u
postupku, pa se na taj deo njegovog potraživanja proteže
dejstvo stečajnog postupka
 Poverioci
 Poverioci stečajne mase su poverioci stečajnog
dužnika, čija potraživanja spadaju u troškove i
dugove stečajne mase. Ono što je kod ovih
poverilaca specifično, jeste da njihova prava
nastaju posle otvaranja stečajnog postupka, i to u
vezi sa prikupljanjem, očuvanjem i unovčenjem
stečajne mase. Potraživanja tih poverilaca se
namiruju u celosti i to, pre potraživanja stečajnih
poverilaca. Znači, ta potraživanja se namiruju
prvenstveno u odnosu na ostala potraživanja
 Prethodni stečajni postupak
 Stečajni sudija će, nakon podnošenja predloga za
pokretanje stečajnog postupka, imenovati privremenog
stečajnog upravnika ili veštaka, da bi utvrdio da li
postoje razlozi za otvaranje stečaja protiv dužnika
 Stečajni sudija određuje i mere obezbeđenja pojedinih
računa ili vrednosti, radi obezbeđenja formiranja
stečajne mase. Stečajni sudija postavlja privremenog
stečajnog upravnika
 Stečajni sudija može odrediti da sve radnje dužnika
moraju biti uslovljene saglasnošću privremenog
stečajnog upravnika
 Prethodni stečajni postupak
 Uloga privremenog stečajnog upravnika se sastoji,
pre svega, u obezbeđenju imovine dužnika, kako bi
se, kasnije, mogla formirati stečajna masa. On ispituje
da li je imovina dužnika dovoljna za pokriće troškova
postupka i da li postoje uslovi za otvaranje stečajnog
postupka, zatim privremeni stečajni upravnik
procenjuje da li dužnik može nastaviti sa radom ili ne.
 Za vreme prethodnog postupka ne mogu se otkazivati
trajni ugovorni odnosi
 Prethodni stečajni postupak
 Privremeni stečajni upravnik namiruje potraživanja
radnika, samo ako su oni ostali u radnom odnosu
 Ako se utvrdi da postoje razlozi za pokretanje stečajnog
postupka protiv dužnika, tada prestaju ovlašćenja
privremenog stečajnog upravnika i ista prelaze na
stečajnog upravnika
 Ako je lice, koje je u prethodnom postupku vršilo
dužnost privremenog stečajnog upravnika, imenovano
za stečajnog upravnika u stečajnom postupku, tada neće
doći do primopredaje dužnosti, obzirom da se radi o
istom licu. U suprotnom, ta primopredaja je obavezna
 Prethodni stečajni postupak
 Prethodni stečajni postupak, kao jednu od
prvih stadijuma stečajnog postupka, možemo
shvatiti i kao postupak provere boniteta
stečajnog dužnika, odnosno provere, da li,
uopšte, postoje razlozi za pokretanje stečajnog
postupka
 Otvaranje stečajnog postupka
 Stečajni sudija donosi odluku o pokretanju stečajnog
postupka protiv dužnika, i to nakon izveštajnog
ročišta, u roku od tri dana od njegovog zaključenja, a
na osnovu izveštaja privremenog stečajnog upravnika
i mišljenja veštaka, ukoliko je isti imenovan. Stečajni
sudija, takođe u istom roku, može odbiti predlog za
pokretanje stečajnog postupka
 U slučaju da imovina nije dovoljna, stečajni sudija će
moći da donese odluku o pokretanju stečajnog
postupka, jedino ako zainteresovano lice uplati
predujam za pokriće troškova
 Otvaranje stečajnog postupka
 Ako imovina dužnika nije dovoljna ni za namirenje
troškova tog stečajnog postupka, stečajni sudija će
doneti odluku i o otvaranju i o zaključenju stečajnog
postupka. Tada se neće sprovoditi sve faze stečajnog
postupka
 Nakon donošenja odluke o otvaranju stečajnog
postupka, stečajni sudija imenuje stečajnog upravnika
 Rešenje o pokretanju stečajnog postupka sadrži i
pozive poveriocima da prijave svoja potraživanja i to
u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa,
odnosno prijema rešenja
 Otvaranje stečajnog postupka
 U rešenju o pokretanju stečajnog postupka, pozivaju
se i dužnikovi dužnici, kao i druga lica, da izvrše
svoje obaveze prema stečajnom dužniku
 U rešenju o pokretanju stečajnog postupka stečajni
sudija mora odrediti i ročišta za održavanje skupštine
poverilaca
 Izveštajno ročište, na kome se razmatra izveštaj
stečajnog upravnika, ne sme se održati pre ročišta za
ispitivanje potraživanja, a ni po proteku 15 dana od
dana održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja,
dok se mogu održati istovremeno
 Otvaranje stečajnog postupka
 Oglas (rešenje) o otvaranju stečajnog postupka
ističe se na oglasnoj tabli suda. Isto tako, taj
oglas se istog dana objavljuje i u Službenom
glasniku. Tim momentom nastupaju pravne
posledice i one traju do okončanja postupka.
 Samo otvaranje stečajnog postupka treba
razlikovati od sprovođenja stečajnog postupka.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Sva raspolaganja stečajnog dužnika svojom
imovinom, u toku stečajnog postupka su bez dejstva
 Savesnost trećih lica
 Sve obaveze prema dužniku ispunjavaju se stečajnom
upravniku (dužnikovi dužnici i ostala lica)
 Parnični i vanparnični postupci u kojima dužnik
učestvuje kao stranka prekidaju se ex lege. Isto tako
prekidaju se i izvršni postupci radi namirenja i radi
osiguranja.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 To se ne odnosi na postupke, koji imaju za predmet
izvršne isprave o troškovima stečajnog postupka, zatim
obaveze plaćanja takse za radnje dužnika u toku tog
postupka, kao i izlučna i razlučna prava. Te sporove
može preuzeti i stečajni upravnik i druga strana u sporu.
 Prekid nastupa u svim aktivnim i pasivnim parnicama
stečajnog dužnika. Tamo, gde dužnik ima ulogu
sporednog umešača, do prekida ne dolazi. Takođe, do
prekida ne mora doći, kada je dužnik tužilac, a predmet
spora se odnosi na imovinu dužnika, odnosno na
stečajnu masu.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Svako prinudno izvršenje na osnovu postojećeg izvršnog
naslova se, otvaranjem stečajnog postupka, smatra
nedopuštenim. Stečajni sudija može u toku stečajnog postupka
odrediti privremene mere obezbeđenja, koje se, inače,
primenjuju u izvršnom postupku. Sud određuje privremene
mere radi sprečavanja protivpravnog oštećenja, zatim radi
sprečavanja nasilja, kao i radi otklanjanja nenadoknadive štete.
 U ZSP je predviđeno da se od dana otvaranja postupka stečaja
ne može protiv dužnika dozvoliti mera obezbeđenja niti
prinudnog izvršavanja radi namirenja potraživanja u pogledu
kojih postoji izvršna isprava. Međutim, ove odredbe se ne
odnose na izlučne i razlučne poverioce, koji su pravo
odvojenog namirenja stekli 60 dana pre otvaranja postupka.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Ako se radi o prinudnom izvršenju, koje se odnosi na dugove
stečajne mase, a koji nisu nastali radnjama stečajnog
upravnika, ono nije dopušteno u roku od šest meseci, nakon
pokretanja stečajnog postupka. Međutim, prinudno izvršenje,
koje se odnosi na dugove stečajne mase, ipak će biti
dozvoljeno, ako se dugovi stečajne mase odnose na:
 obaveze iz dvostranog ugovora, čije je ispunjenje izabrao
stečajni upravnik;
 obaveze iz trajnog obligacionog odnosa, nakon isteka prvog
roka, u kome je stečajni upravnik mogao da otkaže taj ugovor;
i
 obaveze iz radnog ili nekog drugog trajnog obligacionog
odnosa, ako je stečajni upravnik tražio ispunjenje
protivčinidbe u korist stečajne mase.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Zabrana pošte i saradnja dužnika. Stečajni
sudija može doneti rešenje o dostavljanju svih
pošiljaka dužnika stečajnom upravniku.
Stečajni dužnik ima obavezu da sarađuje sa
organima stečajnog postupka. Stečajni dužnik
ima obavezu da stečajnom sudiji, stečajnom
upravniku, odboru poverilaca, a i skupštini
poverilaca, dostavlja sve podatke i obaveštenja,
koja se odnose na stečajni postupak.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Stečajni postupak i pravni poslovi. Jednostrani pravni
poslovi, koji nastaju voljom jedne strane, njima se
oduzima pravno dejstvo, ako do dana otvaranja
stečajnog postupka nije bio prihvaćen. Dvostrani pravni
poslovi - otvaranje stečaja ima dejstvo na ugovore, koji
do dana otvaranja postupka nisu u celini bili izvršeni.
Ugovori koji nisu izvršeni do otvaranja stečajnog
postupka, svrstavamo u dve grupe :1 )Ugovori, koje je
jedna strana ispunila u celini. (stečajno potraživanje) 2)
Ugovori, koje ni jedna strana nije ispunila Stečajni
upravnik može da otkaže takav ugovor.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Priznanje novih ugovora, koje stečajni dužnik zaključuje
nakon otvaranja stečajnog postupka. U toku stečajnog
postupka se mogu zaključivati novi ugovori, isključivo
radi unovčenja imovine dužnika, kao i radi okončanja
započetih poslova. Da bi došlo do davanja saglasnosti
stečajnog sudije na ugovore stečajnog dužnika, potrebno
je, prethodno, da se stečajni sudija konsultuje, odnosno
da traži mišljenje od stečajnog upravnika, a,isto tako, da
traži mišljenje i od odbora poverilaca, odnosno ako on
nije osnovan, od skupštine poverilaca
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Nalozi stečajnog dužnika, koji se odnose na
stečajnu masu, po pravilu, prestaju nakon
pokretanja stečajnog postupka. Na isti način se
reguliše i punomoć dužnika, koja se odnosi na
imovinu dužnika, koja ulazi u stečajnu masu.
Nakon otvaranja stečajnog postupka, ta
punomoć prestaje.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Danom pokretanja stečajnog postupka, prestaju
svi ugovori o radu. Otvaranjem stečaja
automatski prestaju ugovori o radu. Stečajni
upravnik može angažovati radnike, samo ako
se za to ukaže potreba. Radnici dužnika -
stečajni poverioci opšteg isplatnog reda.
 Najam i zakup nepokretnih stvari i poslovnih
prostorija ne prestaju pokretanjem stečajnog
postupka.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Prebijanje potraživanja. Pokretanje stečajnog
postupka ne utiče na pravo stečajnog poverioca na
prebijanje potraživanja, ako je to pravo stečeno na
osnovu zakona ili ugovora. ZSP reguliše i slučajeve,
kada prebijanje potraživanja nije dopušteno : a) ako je
obaveza stečajnog poverioca prema stečajnoj masi
nastala posle pokretanja stečajnog postupka, tada neće
biti dopušteno prebijanje b) stečajni poverilac neće
moći da prebije svoje potraživanje, koje je stekao od
nekog drugog poverioca, posle pokretanja stečajnog
postupka c) ako poverilac, čije se potraživanje treba
namiriti iz slobodne imovine dužnika (imovine, koja
ne ulazi u stečajnu masu) duguje nešto stečajnoj masi
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 d) ako je poverilac lice, koje je steklo neko
potraživanje prema dužniku (cesijom) u poslednjih
šest meseci pre otvaranja stečajnog postupka, a znalo
je ili moralo znati da je dužnik postao nesposoban za
plaćanje ili da je protiv njega podnesen predlog za
pokretanje stečajnog postupka.
 Potraživanja, koja ne mogu biti predmet prebijanja,
možemo svesti na one, koja su nastala nakon
pokretanja stečajnog postupka, kao i ona, koja su
nastala nedozvoljenom radnjom u postupku
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Pobijanje pravnih radnji. Pobijati se može pravna
radnja, koja umanjuje vrednost stečajne mase i,
samim tim, dovodi do oštećenja pojedinih poverilaca.
 Pravnom radnjom se neće smatrati samo činjenje, već
i propuštanje od strane dužnika.
 Na ništavost se pozivaju branilac stečajne mase, tj.
stečajni upravnik i stečajni poverioci. Pozivanje na
ništavost ima za cilj povraćaj u pređašnje stanje,
odnosno, da treće lice, kod koje se nalazi stvar, vrati
istu u stečajnu masu.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Pravo pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika je,
pre svega, pravo stečajnih poverilaca. To pravo se ne
može dopustiti onom poveriocu, koji je propustio da
prijavi svoje potraživanje.
 Sama pobijana pravna radnja nema dejstva prema
stečajnoj masi i protivna strana je dužna da vrati u
stečajnu masu sve imovinske koristi.
 Pravo na pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika
pripada i stečajnom upravniku. On može da podnese
tužbu za pobijanje pravnih radnji od momenta kada je
preuzeo dužnost stečajnog upravnika.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Tužba za pobijanje pravnih radnji podnosi se protiv
lica, prema kojoj je pobijana radnja i preduzeta. To je,
najčešće, lice, koje je sa dužnikom sklopilo neki
posao ili lice, koje je steklo neku imovinsku korist iz
jednostrane pravne radnje dužnika. To lice ostaje
pasivno legitimisano, čak i ako je, u međuvremenu,
otuđilo predmet pobijanja.
 Predmet pobijanja u stečaju može biti samo pravna
radnja, koja se tiče sredstava dužnika, s tim, što
moraju da budu prouzrokovane posledice, koje će biti
i razlog za pobijanje.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Pobijati se mogu sledeće pravne radnje: a) ako su
preduzete u zadnjih šest meseci pre podnošenja
predloga za pokretanje stečajnog postupka, ako je u
vreme izvršenja radnje dužnik bio nesposoban za
plaćanje, odnosno ako je poverilac, u vreme
preduzimanja radnje, znao ili morao znati da je dužnik
nesposoban za plaćanje b) ako su preduzete nakon
podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka i
ako je, u vreme izvršenja pravnih radnji, poverilac znao
ili morao znati za dužnikovu nesposobnost za plaćanje,
odnosno za predlog za otvaranje stečajnog postupka
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Mogu se pobijati i one pravne radnje dužnika,
koje su preduzete bez naknade ili uz
minimalnu naknadu, a kojom se oštećuju
pojedini poverioci, ako je preduzeta u
poslednjih pet godina pre podnošenja predloga
za pokretanje stečajnog postupka. To će se,
naročito, odnositi na povezana (bliska) lica sa
dužnikom.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Ne mogu se pobijati sledeće pravne radnje:
 koje je dužnik izvršio u okviru tekućeg poslovanja, kao i
poslovi, koje je izvršio na osnovu odobrenja stečajnog
upravnika;
 koje je dužnik izvršio u slučaju da je podnesen stečajni plan,
kao osnova postupka reorganizacije dužnika. U tom slučaju,
mogu biti preduzete određene pravne radnje od strane dužnika,
koje ne mogu biti predmet pobijanja, a čija sadržina zavisi od
predloženih mera u stečajnom planu;
 isplate po menicama i čekovima, ako je druga strana morala da
primi isplatu, da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih
meničnih i čekovnih obveznika.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Razlozi za pobijanje pravnih radnji dužnika : a)
da je nad dužnikom otvoren stečajni postupak
b) da postoji pravna radnja, koja se može
pobijati c) da se pobijanjem stvaraju povoljniji
uslovi za namirenje poverilaca.
 Pravne posledice otvaranja
stečajnog postupka
 Povezana lica.
 Povezana lica stečajnog dužnika pojedinca po ZSP:
 bračni drug dužnika, čak i ako je brak zaključen nakon pravne
radnje, koja se može pobiti, pa i ako je taj brak prestao u
poslednjoj godini, pre preduzimanja radnje;
 srodnici stečajnog dužnika ili bračnog druga dužnika u pravoj
liniji, kao i braća i sestre, tj. polubraća i polusestre dužnika ili
bračnog druga dužnika, kao i bračni drugovi svih navedenih
lica u ovoj tački; i
 lica, koja žive u domaćinstvu sa dužnikom ili su u poslednjoj
godini, pre preduzimanja radnje, živela u domaćinstvu sa
dužnikom - pojedincem
Stečajna masa - unovčenje
Stečajna masa - unovčenje
 Stečajna masa - unovčenje
 Stečajni upravnik podnosi izveštaj o finansijskom
stanju dužnika na izveštajnom ročištu, a takođe se
izjašnjava o mogućnosti da dužnik nastavi sa radom.
 Nakon sastavljanja početnog bilansa stečaja i
izveštajnog ročišta, može se pristupiti unovčavanju
stečajne mase. To unovčavanje povereno je stečajnom
upravniku, koji taj posao mora obaviti u najkraćem
mogućem roku i koji taj posao obavlja pod nadzorom
stečajnog sudije.
Stečajna masa - unovčenje
 Namirenje poverilaca – glavna
deoba
 Poverioci pismenim putem prijavljuju svoja
potraživanja. Svaka prijava mora sadržati sve potrebne
podatke o poveriocu i samom potraživanju. U slučaju da
potraživanje glasi na stranu valutu, poverilac će ga
prijaviti u domaćoj valuti. Isplata se može vršiti i u
stranoj valuti, ukoliko se imovina ili deo imovine
dužnika sastoji iz gotovinskih sredstava strane valute.
 Razlučni i izlučni poverioci prijavljuju svoja
potraživanja u skladu sa prirodom njihovih potraživanja
 Namirenje poverilaca – glavna
deoba
 Na ispitnom ročištu prisutni su stečajni upravnik,
poverioci, koji su prijavili svoja potraživanja, kao i
druga lica, koja mogu pružiti informacije o
potraživanjima. Ispitivanje prijavljenih potraživanja
poverilaca obavlja stečajni sudija na ispitnom ročištu.
 Potraživanja, koja nisu ispitana na ispitnom ročištu,
kao i potraživanja, koja su prijavljena najkasnije 3
meseca nakon održavanja ispitnog ročišta (prvog
ispitnog ročišta), mogu se ispitati na posebnom,
naknadnom, ispitnom ročištu.
 Namirenje poverilaca – glavna
deoba
 Pravilo je da se potraživanja ispituju po vremenu
prijavljivanja. Stečajni upravnik je obavezan da se o
svakom potraživanju izjasni, odnosno da li ga
priznaje ili osporava. To potraživanje mogu da
osporavaju i poverioci. Utvrđeno je ono potraživanje,
koje je prijavljeno u roku, koje je priznao stečajni
upravnik i koje nisu osporili poverioci.
 Na ročištu za ispitivanje potraživanja, ovlašćena lica
mogu da prijavljeno potraživanje ospore na dva
načina. Mogu, pre svega, da ospore samo postojanje
potraživanja, a mogu da ospore i visinu potraživanja.
Namirenje poverilaca – glavna
deoba
 Namirenje poverilaca – glavna
deoba
 Stečajni sudija, nakon davanja saglasnosti, određuje
ročište za glavnu deobu. Na tom ročištu se razmatra
predlog deobe. Taj predlog se može menjati i
dopunjavati. Ako do toga ne dođe, onda stečajni
sudija daje saglasnost na predlog za glavnu deobu.
Nakon toga, stečajni upravnik vrši deobu.
 Stečajni upravnik na ročištu za glavnu deobu polaže
završni račun i podnosi izveštaj stečajnom sudiji.
 Namirenje poverilaca – glavna
deoba
 Na novčana i na nenovčana potraživanja, u postupku
prijave, dokazivanja i realizacije, primenjuju se ista
pravila. Sva potraživanja poverilaca prema stečajnom
dužniku, što znači i novčana i nenovčana dospevaju
danom otvaranja stečajnog postupka.
 U stečajnom postupku se novčane i nenovčane
periodične činidbe pretvaraju u jednokratnu novčanu
činidbu. Periodične činidbe predstavljaju nedospela
potraživanja. Poverilac sa takvom činidbom treba da
nastupi kao i ostali poverioci, odnosno da svoje
potraživanje prijavi, pretvarajući je u jednokratnu
novčanu činidbu.
 Namirenje poverilaca – glavna
deoba
 Uslovna potraživanja vezana su za suspenzivni uslov
i predstavljaju jednu podvrstu nedospelih
potraživanja. Poveriocima se sa potraživanjima, koja
su vezana za suspenzivni uslov u stečaju, priznaje
samo pravo na osiguranje sredstava za njihovo
eventualno namirenje, ako uslov nastupi do
okončanja postupka.
 Potraživanja, koja su vezan za raskidni (rezolutivni)
uslov tretiraju se u postupku različito od potraživanja
vezanih za suspenzivni (odložni) uslov.
 Zaključenje stečajnog postupka
 Nakon okončanja glavne deobe, stečajni sudija
donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka, koje
se objavljuje u Sl.glasniku.
 Posle zaključenja stečajnog postupka može se
sprovesti i naknadna deoba, ako se, pre svega, ispune
uslovi za podelu zadržanih iznosa, zatim ako se
iznosi, koji su plaćeni iz stečajne mase, vrate nazad u
stečajnu masu i ako se naknadno pronađe imovina
dužnika. Naknadna deoba se vrši prema deobnom
popisu, a vrši je stečajni upravnik.
 Zaključenje stečajnog postupka
 U slučaju da stečajna masa nije dovoljna za isplatu
troškova stečajnog postupka, tada će stečajni sudija,
odmah, zaključiti stečajni postupak. Međutim,
stečajni sudija, i u ovom slučaju, mora doneti odluke i
o otvaranju stečajnog postupka i o zaključenju istog.
 U slučaju da je imovina dužnika dovoljna za pokriće
troškova stečajnog postupka, ali ne i za namirenje
ostalih dospelih obaveza, tada je stečajni upravnik
dužan da stečajnom sudiji prijavi nedovoljnost
stečajne mase. Stečajni sudija je dužan da objavi
prijavu nedovoljnosti stečajne mase i da istu dostavi
poveriocima stečajne mase.
 Zaključenje stečajnog postupka
 Obustava stečajnog postupka - Stečajni postupak se
može obustaviti na predlog stečajnog dužnika, ako on
pruži obezbeđenje da, nakon toga, neće nastupiti
njegova nesposobnost za plaćanje i da će on moći da
izvršava svoje obaveze. Stečajni dužnik ovu činjenicu
mora učiniti verovatnim, a o čemu odlučuje stečajni
sudija.
 Zaključenjem stečajnog postupka i brisanjem dužnika
iz sudskog registra, kao poslovnog subjekta, ispunjava
se uslov, koji i postavlja sam stečaj, kao institut, a to
je eliminacija privrednog subjekta iz prometa.
 Reorganizacija
stečajnog dužnika
Nastavak rada stečajnog dužnika
Mere (oblici) reorganizacije
Pripremni deo plana i osnova za
sprovođenje (glavni deo)
Opšta pitanja reorganizacije
Stečajni plan
Stečajni plan - mere
Stečajni plan - mere
Stečajni plan
Pripremni deo stečajnog plana
Osnova za sprovođenje stečajnog plana
Osnova za sprovođenje stečajnog plana
Osnova za sprovođenje stečajnog plana
 Stečajni sud može, nakon uvida u stečajni plan,
odbaciti stečajni plan po službenoj dužnosti, zbog
nepoštovanja propisa o pravu na podnošenje
stečajnog plana, zatim, ako nema izgleda da stečajni
plan prihvate poverioci ili potvrdi sud, kao i ako se
prava subjekata u postupku ne mogu ostvariti, u
skladu sa osnovom za sprovođenje
 Razlozi za odbacivanje se dele na formalne (kada
nisu ispunjeni propisi ZSP) i na one, koji se tiču
samog plana, odnosno njegovog mogućeg ostvarenja
Osnova za sprovođenje stečajnog plana
 Ako stečajni plan ne bude odbijen, onda će stečajni sud tražiti
da se o njemu, u roku od 30 dana, izjasne odbor poverilaca,
ako je osnovan, dužnik pojedinac, ako je plan podneo stečajni
upravnik, kao i stečajni upravnik, ako je plan podneo dužnik
 Stečajni sud mora, i u postupku reorganizacije, kod
izjašnjavanja o stečajnom planu, da vodi računa o stečajnom
postupku i o oblikovanju stečajne mase, obzirom da do samog
postupka prihvatanja i potvrđivanja stečajnog plana još nije
došlo, u tom momentu
 Stečajni plan, odnosno postupak reorganizacije, u ovoj fazi,
nikako ne bi smeo da ugrozi stečajni postupak
 Prihvatanje stečajnog plana
 O stečajnom planu se raspravlja i glasa na posebnim
ročištima
 Stečajni sud zakazuje ročište za raspravljanje i
glasanje o stečajnom planu i ono se mora održati u
roku od 30 dana od dana zakazivanja. Ročište mora
biti objavljeno
 Moraju se pozvati stečajni poverioci, koji su prijavili
svoja potraživanja, razlučni poverioci, stečajni
upravnik i dužnik pojedinac
 Ročište za raspravljanje i glasanje o stečajnom planu
se ne sme održati pre ročišta za ispitivanje
potraživanja, a ta ročišta se mogu spojiti
 Prihvatanje stečajnog plana
 I stečajni i razlučni poverioci, na čija potraživanja plan
ne deluje, nemaju pravo glasa
 Stečajni sud može odrediti posebno ročište za glasanje
o stečajnom planu. To ročište se mora održati u roku
od 30 dana od dana održavanja ročišta za raspravljanje
 U slučaju održavanja posebnog ročišta za glasanje o
stečajnom planu, poverioci o njemu mogu da glasaju i
pismenim putem, putem glasačkog listića, dostavljenog
od stečajnog suda (moraju biti dostavljeni dostavljeni
sudu, najkasnije tri dana pre održavanja ročišta za
glasanje)
 Prihvatanje stečajnog plana
 Ako su poverioci podeljeni po grupama, svaka grupa
glasa posebno o stečajnom planu
 Da bi stečajni plan bio prihvaćen od strane
poverilaca, potrebno je da u svakoj grupi za stečajni
plan glasa većina poverilaca i da ukupan iznos
potraživanja poverilaca, koji su glasali za stečajni
plan, prelazi iznos potraživanja poverilaca, koji su
glasali protiv stečajnog plana (dva uslova)
 Ako dužnik ne prigovori na plan najkasnije na ročištu
za glasanje pismeno ili usmeno na zapisnik, smatraće
se da je dao pristanak na plan
 Prihvatanje stečajnog plana
 Ako dužnik, ipak, prigovori, stečajni sud taj prigovor
neće uzimati u obzir u dva slučaja: ako dužnik
stečajnim planom nije stavljen u gori položaj, kao i
ako ni jedan poverilac ne dobija neku korist, koja
prelazi pun iznos njegovog potraživanja, što znači,
ako ne dobije više od iznosa svog potraživanja
 Ova pravila se primenjuju i na akcionare, kao i na
nosioce udela u pravnom licu, čime zakonodavac
definiše i prava dužnika – pravnog lica
 Potvrda stečajnog plana i zaštita
manjine
 Posle prihvatanja plana od strane poverilaca i od strane
dužnika, stečajni sud odlučuje o potvrđivanju istog, ali će, pre
toga, saslušati stečajnog upravnika, odbor poverilaca i dužnika
 Rešenje, koje stečajni sud donese, sadrži osnovu za
sprovođenje stečajnog plana
 Uslovni plan će postojati, u slučaju, da se, pre pripajanja
dužnika i određenog pravnog lica, moraju doneti određene
odluke od strane tog pravnog lica, kako bi se moglo izvršiti
pripajanje
 Stečajni sud mora voditi računa, da li su se poštovali propisi,
koji se tiču sadržaja plana, kao i propisi, koji se tiču postupka
prihvatanja plana od strane poverilaca i dužnika
 Potvrda stečajnog plana i zaštita
manjine
 Zaštita manjine poverilaca
 Dva uslova za uskraćivanje potvrde stečajnom planu
(kumulativna): 1) prigovor poverilaca, 2) da poverilac
dokaže da je stavljen u lošiji položaj
 Rešenje, kojim se stečajni plan potvrđuje od strane
stečajnog suda, ili kojim se uskraćuje potvrda,
objavljuje se na ročištu za glasanje ili na posebnom
ročištu, koje mora biti održano u roku od 15 dana
 Stečajni sud odlučuje da li će zakazati posebno
ročište za objavljivanje odluke o stečajnom planu
 Dejstva stečajnog plana
 Rešenje o potvrdi stečajnog plana deluje prema svim
subjektima postupka reorganizacije
 Navedeno rešenje ne deluje na prava stečajnih poverilaca
protiv sudužnika i dužnikovih jemaca, zatim na prava
stečajnih poverilaca na delovima imovine, koji ne spadaju u
stečajnu masu i na prava stečajnih poverilaca, koja proizlaze iz
predbeležbe, a što se odnosi na predmete, koji ne ulaze u
stečajnu masu
 U slučaju da je stečajnim planom predviđeno odlaganje isplate
potraživanja ili delimično smanjenje obaveze isplate, dužnik
mora da izvrši svoje obaveze, onako kako je to predviđeno
stečajnim planom. U slučaju zakašnjenja, odredbe stečajnog
plana prestaju da važe
 Dejstva stečajnog plana
 Neće se smatrati da je dužnik zakasnio sa
ispunjenjem obaveze po stečajnom planu, ako je neko
potraživanje osporeno na ročištu za ispitivanje
potraživanja ili ako visina potraživanja razlučnog
poverioca nije utvrđena
 Rešenje o potvrdi stečajnog plana ima snagu izvršne
isprave
 Kad rešenje o potvrdi postavne pravosnažno, stečajni
sud donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka
 Stečajni sud je dužan da obavesti stečajnog dužnika,
stečajnog upravnika i poverioce o nastupanju pravnih
posledica zaključenja stečajnog postupka
 Dejstva stečajnog plana
 Stečajni plan se može sprovoditi tek nakon
zaključenja stečajnog postupka
 Navedeno ne utiče na odredbe, koje se odnose
na nadzor nad ispunjenjem plana
 Ako se vodi parnica, koja za predmet ima
pobijanje pravnih radnji dužnika, a što je
vezano za stečajni postupak, stečajni upravnik,
koji u parnici ima status zakonskog zastupnika
dužnika, može voditi i dalje ovu parnicu
 Nadzor nad ispunjenjem stečajnog
plana
 Nadzor nad ispunjenjem nije obavezan
 Predlog mogu podneti subjekti postupka reorganizacije, a
najpre, na predlog poverilaca
 Nadzor obavljaju stečajni upravnik, odbor poverilaca, kao i
stečajni sud
 Stečajni upravnik je dužan da obaveštava ostale subjekte
postupka, kao i da podnese prijavu sudu i odboru poverilaca, u
slučaju da se stečajni plan ne sprovodi po zakonu
 Od mera, koje predstavljaju sadržinu stečajnog plana, zavisiće
njegovo ispunjenje, odnosno mogućnost njegovog ispunjenja
 Nadzor nad ispunjenjem stečajnog
plana
 U osnovi za sprovođenje se može predvideti da će za
preuzimanje određenih poslova, u postupku
reorganizacije dužnika, biti potrebna saglasnost
stečajnog upravnika
 Rešenje stečajnog suda o nadzoru objavljuje se
zajedno sa rešenjem o zaključenju stečajnog postupka
 Stečajni sud će u saradnji sa stečajnim upravnikom i
uz saglasnost odbora poverilaca, određivati, za koje
će poslove preduzete u postupku reorganizacije, biti
potrebna saglasnost stečajnog upravnika
 Nadzor nad ispunjenjem stečajnog
plana
 Stečajni sud će doneti rešenje o ukidanju nadzora u
dva slučaja: 1) ako su potraživanja ispunjena ili je
njihovo ispunjenje osigurano, jer je osnovni cilj
nadzora, ukoliko je određen 2) ako je od zaključenja
stečajnog postupka prošlo tri godine, a nije podnesen
predlog za otvaranje novog stečajnog postupka
 Troškove nadzora nad ispunjenjem stečajnog plana
snosi dužnik. Ako drugo društvo preuzima poslove
dužnika, onda će ono snositi troškove nadzora, koji se
nad njim sprovodi
MEĐUNARODNI
STEČAJ
Glavni i posebni stečajni postupak
Nadležnost po imovini i poslovnoj jedinici
dužnika
Dejstva strane stečajne odluke
 Isključiva nadležnost
 I kod međunarodnog stečaja, pitanje isključive
nadležnosti se postavlja kada je u pitanju
imovina dužnika, koja se nalazi na teritoriji
jedne države, kao i kada je u pitanju
pokretanje stečajnog postupka protiv stečajnog
dužnika, koji ima sedište ili prebivalište na
teritoriji određene države
 Države zadržavaju isključivu nadležnost, kada
su u pitanju nepokretnosti
 Regulativa EU br. 1346/2000
 Regulativa se primenjuje na kolektivne postupke
povodom insolventnosti, koje dovode do stečaja, a ne
odnosi se na ove postupke protiv osiguravajućih
društava, investicionih preduzeća i ostalih
finansijskih organizacija
 Regulativa predviđa otvaranje i glavnog i
sekundarnog postupka
 Strana odluka o otvaranju postupka priznaje se u
svim drugim državama ugovornicama, automatski
 Regulativa EU br. 1346/2000
 Sekundarni postupak se priznaje u državi, u kojoj je
otvoren glavni postupak. Sekundarni postupak se
pokreće bez ispitivanja insolventnosti u drugoj državi
ugovornici i obuhvata samo imovinu, koja se nalazi na
teritoriji te države
 Regulativom se predviđa i transfer sredstava iz
sekundarnog u glavni postupak
 Ukoliko imovina iz sekundarnog postupka bude
dovoljna za namirenje svih potraživanja u ovom
postupku, ostatak, odnosno preostala sredstva će biti
prenesena likvidatoru (upravniku) u glavnom postupku