„Љубавни растанак“

Народна лирска пјесма

- Књ. род: лирика
- Књ. врста: народна лирска пјесма, љубавна
- Тема: два вољена цвијета удаљена један од другог
- Идеја: неизрецивост туге због растанка двоје младих
- Порука дјела : велика је патња због растанка заљубљених
- Језик: језик је архаичан, има много ријечи које нису у употреби
(мурећеп-мастило, бостан-врт, калем-писаљка од трске).

- Када је ова пјесма настала, није се смјело отворено говорити о

љубави између момка и дјевојке. Тако ова пјесма почиње причом о
два цвијета у башти (плави зумбул и зелена када). Међутим, јасно је
да је овдје ријеч о дјевојци и момку, о њиховом љубавном растанку.
Момак или плави зумбул гуши своју тугу и пита своју каду како јој
је без њега. Она, природно, не скрива своја осјећања и открива своју
тугу користећи стилска средства. Она преувеличава своју тугу и
осјећања. Таква стилска фигура се зове хипербола. Она је једна од
фигура која највише и најјаче изражава емоционални тон пјесничког
језика. То је преувеличавање особина предмета или интензитета
радње у циљу јачег емотивног дјеловања.

- Момак и дјевојка су названи плавим зумбулом и зеленом кадом.

Особине плавог зумбула и зелене каде су пренесене на момка и
дјевојку. Ово стилско средство назива се метафора. Она преноси
значење једне ријечи на неки други предмет.

- Сљедеће стилско средство које се налази у овој пјесми је алегорија.

Алегорија је казивање у развијеној форми, сачињено од низа
метафора. Она настаје када се метафора осамостали и продужи на
цијелу слику или цијели радњу.
- У овој пјесми су присутни и епитети: плави зумбул, зелена када, црн
мурећеп.
- Како се завршава пјесма? Дјевојка чезне за вољеним који је отишао.
Своју љубав и чежњу исказује ХИПЕРБОЛОМ будући да каже како
- јој не би било довољно три године дана да испише све јаде који су
настали његовим одласком.
- У пјесми је присутна и апострофа – стилска фигура којом се пјесник
или бесједник директно обраћа некоме или нечему. Помоћу
апострофе изражава се близак или топао однос лирског субјекта са
апострофираним бићем или предметом ( кад се плави зумбул обраћа
кади).

- У пјесми имамо три цјелине:

1. Млади се воле
2. Зумбул одлази из бостана, растављају их
3. Дописују се писмима и када говори о чежњи за њим

- СТИЛСКЕ ФИГУРЕ:
Епитети: зелена ( када), црн (мурећеп)…
Поређење: „Што је небо – да је лист артије
Што је гора- да су калемови
Што је море – да је црн мурећеп.“
Персонификација:“ Плави зумбул оде у Дољане.“
„Одговара из бостана када.“
Метафора: цвјетови су, у ствари, људи који се воле и који су
одвојени.
Апострофа: када се плави зумбул обраћа кади.