Биљана Димчић - Блистави умови Србије – педстављање монографије

Монографије ауторке Биљане Димчић ,,Блистави умови Србије”, издавач

Национална библиотека „Руска Библиотека“ из Панчева, је опсежна студија која
кореспондира са значајним чињеницама из културне баштине српског народа и
важнo је писано богатство за будуће генерације.

У њој се налазе велики, односно блистави умови попут архимандрита Јустина

Поповића;

Највећег научника свих времена на свету Николе Тесле;

Ненатпеваног и најобразованијег Србина XIX века Лазе Костића;

Прогресивне сликарке Надежде Петровић;

Запостављене научнице Милеве Марић Ајнштајн;

Најуспешнијег сликара са наших простора Љубе Поповића и других.

Књига је својом структуром сложена композиција и захтева концентрисан приступ

као и сваком другом монографском делу. Међутим, она својим појављивањем неће
условити досаду, јер садржи научне чињенице из живота, од најранијих дана наших
великих и веома драгих умова, који су били активни, специфични, надарени
посвећени и пре свега генијални.

У монографији је свака фуснота прича за себе и никако их не треба прескакати.

Фусноте поткрепљују научну грађу, дајући значај истраживању приликом
проучавања дела и живота ових надарених људи.

Тако имамо за пример Николу Теслу где сазнајемо следеће:

Проналазач радија уместо Марконија.

Теслина документа која су изгорела у пожару 1895. би откривала много више

што је све Тесла /ту се отворио простор за манипулацијом чињеницама о
мистериознсти самог лика и дела великог научника/ имао у глави током свог
најплодоноснијег рада на истраживањима.

Међутим, узрок пожара није откривен, а било какве чак и основане

претпоставке би умањиле већ остварене идеале у електротехници. Ипак, имати
толики број патената је поприлично- потпуно – апсолутно остварење да би се било
који од њих издвајао.

Ово је само делић ,,извучен“ из научно утемељеног дела да буде на приказ

широј читалачкој публици, међутим, сепарирати овај рад није на част ауторки која
је посветилa изучавању вишегодишње истраживање.

Свакако, требало би овом приликом споменути духовнике који заузимају важно

место у монографији. Први међу једнакима је Свети Јустин Поповић. Од Јустина
Поповића издвајамо:

Архимандрит др Јустин Поповић рођен је шестог априла 1894. године, уочи

великог хришћанског празника Благовести, у Врању (отац Спиридон и мајка
Анастасија), добивши при рођењу име Благоје. Овај светац се упокојио на исти дан
1979. године у манастиру Ћелије код Ваљева, где је провео највећи део свог
духовног службовања. Завршио је два факултета: теолошки и философски и течно
говорио руски, грчки, немачки и енглески језик.

Град Врање је финансијер ове књиге и место у којем се промовише култура, а

посебно се негују и баштине српско-руске културне везе.