ПРЕДАВАЊЕ 12

14 ПРИКАЗИВАЊЕ ЗУПЧАНИКА И ЛАНЧАНИКА 78

.
Стандардни машински делови који у себи садрже зупце различитих облика правилно
распоређене по обиму, као зупчаници, ланчаници, пужни парови и сл. Имају специфичан
нашин приказивања у техничким цртежима. Пошто се зупци понављају ови машински
делови подтпадају под графички приказ елемената који се понављају са специфичним,
поједностављеним, начином приказивања.
На сликама 14.1 и 14.2 дат је пример цртежа на коме би био приказан стварни изглед
зучаника (слика 14.1) и ланчаника (слика 14.2). На овакав начин зупчаници и ланчаници
се никада не цртају, већ морају да се на техничкој документацији приказу упроштено.

Слика 14.1 Слика 14.2

На техничким цртежима специфичност приказа зупчаника и ланчаника се добија на
следећи начин.
Контуре и ивице сваког зупчаника (слике 14.3, 14.4 и 14.5) цртају се тако да оне:
 У изгледу без пресека приказују зупчаник као пун цилиндар, без зубаца, означен
теменом површином,
 У аксијалном пресеку приказују зупчаник са правим зупцима са два дијаметрално
супротна зупца који се не шрафирају у пресеку (елементи који се понављају), чак ни
када је број зубаца непаран и када су зупци завојни.
Подеони круг зупчаника се црта линијом типа G (осна ликжнија) и Увек мора да се
исцртава на цртежу, а приказује се
 У изгледу у правцу осе зупчаника као подеони круг-слика 14.3 (спољни подеони
круг код конусног зупчаника-слика 14.4 и средњи подеони круг код пужног точка-
слика 14.5).
 У изгледу управном на осу зупчаника као привидна контура (дуж или кружни лук),
продужавајући линију изван контуре (слике 14.3, 14.4 и 14.5).
Подножна површина приказује се обавезно само у пресеку. Када може да дође до забуне
подножна површина зупчаника се приказује пуном танком линијом (типа В) у изгледима

1
 ПРЕДАВАЊЕ 12
без пресека-слика 14.6.
78

Слика 14.3 Слика 14.4

Слика 14.5 Слика 14.6

Слика 14.7 Слика 14.8

2
 ПРЕДАВАЊЕ 12
Ако је потребно да се позиционира положај неког зупца приказује се један или два зупца
78
(или међузубља) на самом цртежу. Тада се зупци исцртавају контурном линијом (типа А).-
слике 14.7 (зупчаник) и 14.8 (зупчаста летва). .
Правац зубаца зупчаника (или зупчасте летве) приказује се у изгледу у коме оса зупчаника
лежи у равни пројекције са три пуне танке линије (тип В) одговарајућег правца (табела
14.I). У приказу спрегнутих зупчаника правац и облик зупца се приказује само на једном
зупчанику (слика 14.9).
Табела 14.I

Слика 14.9

Склопни цртежи зупчастих парова се цртају на исти начин као и сами зупчаници.

Слика 14.10
При цртању пара зупчаника ни један од два спрегнута зупчаника не сме да буде заклоњен
другим на делу њихове спреге (слика 14.10-пример зупчастог пара пуж-пужни точак) осим
у два случаја:
 Ако су оба зупчаника приказана у аксијалном пресеку и тада се један од два
зупчаника претставља да буде делимично заклоњен другим (произвољно се бира
који)-слика 14.11 (пар коничних зупчаника са правим зупцима), и
3
 ПРЕДАВАЊЕ 12
 Ако се један од зупчаника налази испред другог и заклања део тог зупчаника-слике
78
14.11, 14.12 (пар коничних зупчаника са завојним зупцима) и 14.13 (пар
цилиндричних зупчаника са завојним зупцима чије се осе мимоилазе).
.

Слика 14.11

Слика 14.12

4
 ПРЕДАВАЊЕ 12

78

Слика 14.13
На сликама 14.14 (спољашње спрезање цилиндричних зупчаника), 14.15 (унутрашње
спрезање цилиндричних зупчаника), 14.16 (спрезање са цилиндричним пужем у пресеку
14.17 (спрезање зупчаника са зупчастом летвом), 14.18 (спрезање коничних зупчаникачија
је оса под било којим углом) и 14.19 (ланчаници) дат је приказ оубљених парова.

Слика 14.14

Слика 14.15
5
 ПРЕДАВАЊЕ 12

78

Слика 14.16

Слика 14.17

6
 ПРЕДАВАЊЕ 12

78

Слика 14.18

Слика 14.19

Слика 14.20
7
 ПРЕДАВАЊЕ 12
Димензионисање зупчаника се врши на исти начин на који се и врши приказ. Неопходно је
78
котирати пречнике: спољашњи (темени), подеони (кинематски) и унутрашњи (подножни)-
слика 14.20. .

15 СНИМАЊЕ МАШИНСКИХ ДЕЛОВА (RERESE ENGINEERING)

Производна документација има трајну вредност. Процес њене израде је дуг и скуп. При
изради техничке документације се користи инструментално техничко цртање у које спада
скицирење машинских деова (детаљно објашњено у првом предавању) и снимање
машинских делова.
Када корисник не може да пронађе резервни део за неку машину који се оштетио приморан
је да приступи изради новог дела. На примеру виљушке клавирског точка (слика 15.1) биће
објашњен принцип прављења машинског дела који је немогуће наћи као резервни део и
неопходно је да се он направи. Претпоставка је да се део поломио како је приказано на
слици 15.1.
Да би се дошло до производне документације за наведени део користи се метода снимања
машинских делоава. Ова метода подрезумева следеће кораке:
 Све елементе оштећеног дела слободоручно скицирамо у облику како би требао
наведени део да изгледа да није оштећен-слика 15.2. Неоштећени део је приказан у
изометријском приказу на слици 15.2.
 Формирање и приказ дела из довољног броја ортогоналних изгледа са потребним
пресецима ради обликвног дефинисања предмета израдом слободоручне скице.
 После добијене слободоручне скице облика машинског дела приступа се мерењу
свих димензија истог и уношењу добијених мера на слободоручну скицу-слика 15.3.
На слободоручној скици могу да се уносе моере које се директно одмеравају на
начин на који је најјкаше да се премере, не морају да се стриктно поштују правила
котирања.
 Када су све мере „снимљене“ приступа се изради техничког цртежа-слика 15.3.

8
 ПРЕДАВАЊЕ 12

78

Слика 15.1 Слика 15.2

Слика 15.3
На слободоручној скици снимљеног модела могу да се поставе напомене, ако је потребно
неки квалитети храпавости и сви остали подаци који су потребни за задати машнски део.
После формиране скице са свим потребним подацима приступа се изради техничког цртећа
према стандардима (слика 15.4). На техничком цртежу нису дозвољена било каква

9
 ПРЕДАВАЊЕ 12
одступања од стандарда. На техничком цртежу конструктор може неке елементе да
78
преправи у сагласности са техничким захтевима производње и функције дела.
.

Слика15.4

15.1 МЕРЕЊА МЕРНИМ ИНСТРУМЕНТИМА

У систему мера SI мерна једница за дужину је метар [m]. У машинској индустрији мере се
базирају на величини милиметара [mm] и тако се обележавају. Када не постоји ознака мера
на техничкој документацији подразумева се да су све мере у милиметрима.
Сви мерни инструменти који се користе у машинској техници предвиђени су да врше тачно
мерење при температури 200 C.
У машинској индустрији за премеравање димензија предмета најчешће се користе следећи
мерни инструменти:
 Лењир са милиметарском скалом-слика 15-5. лењир моће да се користи на више
начина, а уз помоћ плоче и лењира могуће је приближно измерити различите
димензије (слика 15.6).Лењир са милиметарском скалом је доста „непрецизно“
мерило и служи само за оквирно премеравање.

Слика 15.5

10
 ПРЕДАВАЊЕ 12

78

Слика 15.6
 Кљунасто мерило (слике 15.7-за спољашње мере, 15.8-за унутрашње мере и 15.9-за
дубине рупа/отвора). Оваква мерила могу да отчитају мере тачности до 1/50 mm
(слика 15.9, отчитавање по скали).

Слика 15.7

Слика 15.8
 Мерење пречника може да се изврши шестаром за мерење пречника (слика 15.11) и
лењиром или шестаром за мерење пречника са скалом (слика 15.12).

11
 ПРЕДАВАЊЕ 12

78

Слика 15.9

Слика 15.10
12
 ПРЕДАВАЊЕ 12

78

Слика 15.11

Слика 15.12
 Прецизно мерење (тачности до 1/1000 mm ) се обавља микрометром-слика 14.13

Слика 15.13
13
 ПРЕДАВАЊЕ 12
 Углови се најчашће мере углометром са променљивом склаом-слика 15.14.
78

Слика 15.14
 Врста и величина навоја се мере чешљем-слика 15.15.

Слика 15.15
 Заобљења се мере калибрима за радијуе-слика 15.16.

14
 ПРЕДАВАЊЕ 12

78

Слика 15.16

15