ТУГА ЗБОГ ПОКРИВАЊА ГЛАВЕ

Кад год се појави проблем, осећам да је све што ме изазива туга. Неверник није онај који се
бави проблемом, он сматра да је Хришћанство чудно за почетак. Верник је тај који преузима
проблем.

Опет, синоћ, позван сам да објасним да је оно у шта верујем најгласнија интерпретација
Библијских тема о одевању и декору.

Појавила се инсинуација да је такво учење „легализам″, али је на то стављен мало другачији

угао. Да сумирамо његов став, то је да два различита Хришћана могу „легитимно″ да покушају
да буду послушни овом пасусу, али њихова послушност може изгледати другачије.

И на први поглед то је тачно. На пример, док је једини начин да мушкарац не може да покрије
главу док се моли и пророкује, да једноставно нема ништа на глави, постоји прилична слобода
у начину на који жена примењује тај пасус. Врста покривања главе нису дефинисана, количина
косе која се искрада испод ње није дефинисан за нас, као и друга питања попут овог.

Међутим, оно што ми је тешко за стомак, је да можемо да будемо послупни одломку и у пркаси
се оштро противуречимо јасном значењу. Како можемо легитимно применити пасус, да
покријемо његову главу када се моли, или држати њену непокривену? Свака оваква тврдња
коју неко примењује у одломку је контрадикторна у односу на његово понашање.

Дакле, да би се они који се противе покривању главе ослободили лицемерја, морали би

тврдити да је најједноставнија интерпретација овог одломка нетачна, и да је друго тумачење
више част Богу и у складу са другим учењима из Светог писма.

Због тога се увек враћам херменеутики када расправљам о овом питању. Проблем није само у
томе што се људи не облаче на прави начин. То може бити проблем многим Хришћанима који
једноставно игноришу одломак називајући га „старомодним″ или га никад нису прочитали. Ако
оставимо те људе на страну, прави проблем су Хришћани који приступе Светом писму и речи
Божјој и верују у његову јасноћу, али кад приступе овој теми, изненада мењају свој приступ
начину примене датог одломка.

Стога је њихова херменеутика недоследна.

На пример, касније, у истом поглављу, 1 Кор 11, говори се о Господњој вечери. Нисам свестан
озбињних тумача Библије који би уклонили Господњу вечеру или променили елементе у
сродне напитке, као што су колачићи и сок од грожђа. Зашто? Зато што је најједноставнији
нашин примене одломка, праћење онога шта пише. Генерално, нема ограничења у у добијању
потребих састојака и уредба се може следити без већих проблема.

Затим, имамо главне конзервативне цркве које неће дозвољавати женама да држе уреде, али
игноришу покривање главе. Њихово резоновање иза мушке главе је једноставно. Свето писмо
говори о мушком руководству, и каже да су жене које предају религију мушкарцима,
еквивалентне власти над њима, што је неприхватљиво. Дакле, начин на који се ова тема тумачи
и приступа је да је оно што је речено у Светом писму схвати као право напред. Њихова примена
Светог писма је да једноставно буду послушни ономе што одломци јасно говоре о том питању.

Али, онда имамо проблем са одевањем и покривањем главе. Нема ничег збуњујућег у ономе
шта пише. На пример „не носите злато″ или „мушкарци не смеју имати покривене главе″, нису
компликовани савети. Онда, зашто приступамо овим одломцима на начин да уместо
прихватимо расуђивање дато унутар тих одломака и да их узмемо по номиналаној вредности,
ми сви изнеданада доносимо историјски контекст, или у суштини оптужујемо да су науке Петра
и Павла легалистичке попут Фаризеја? Зар Петар и Павле не би знали боље како применити
одломке од нас?

А ако нам кажу како то да применимо, зашто је мање послушно за Хришћанина да уради оно
шта му се каже, разумејући зашто одломак каже да би он или она требало то да ураде?

Последње питање ми је јако важно. Ако разлог који ми је дат, нема одређено Библијско
оправдање, везано за то како игнорисање одломка или радити другачије него што се каже,
показује већу послушност Богу, чини се да је прилично јасно да такво тумачење не долази од
Бога. А осим милости Божје, ми не можемо примењивати Свето писмо или ходати у складу са
Њговим путевима.