B AROKNI INSTRUMENTALNI KONTRAPUNKT

Kontrapunkt je odnos dviju ili više međusobno neovisnih dionica. Naziv dolazi iz latinskog izraza punctus
contra punctum tj. točka protiv točke što se u glazbenom kontekstu odnosi na notu protiv note.
Vokalni kontrapunkt (u razdoblju renesanse) određen je mogućnostima ljudskog glasa, što se naročito
odražava u opsegu dionica kao i korištenju intervalskih pomaka lakših za intoniranje.
Instrumentalni kontrapunkt određen je opsegom i tehničkim speci ičnostima pojedinih instrumenata, a
lakše intoniranje omogućuje primjenu raznih intervala koji nisu podobni u vokalnom slogu. Dionice u
instrumentalnom kontrapunktu po svom melodijskom opsegu nisu ograničene, već često prelaze i dvije
oktave i međusobno su često udaljene više od oktave, posebice u dvoglasju.

KARAKTERISTIKE INSTRUMENTALNOG KONTRAPUNKTA

Tonalitet
• u baroku prevladavaju dur i mol tonalitet, za razliku od modusa u razdoblju renesanse
• često se koristi melodijski mol, u uzlaznom i silaznom kretanju

01. J. S. Bach: Inventio 4 u d-molu, BWV 775 (t. 28-34)

œ
& b œ nœ œ œ œ œ #œ œ œ #œ œ œ œ œ œ #œ #œ œ œ œ nœ œ #œ #œ œ #œ #œ œ nœ œ #œ œ œ nœ œ #œ

{ ?b
œ #œ œ n œ œ œ
µ
Ϫ Ϫ Ϫ Ϫ
melodijski a-mol u silaznom i uzlaznom kretanju
œ™ œ

• najčešće se koriste tonaliteti do 3 ili 4 predznaka, u rijetkim slučajevima s više predznaka

• zbirka skladbi J. S. Bacha Das Wohltemperierte Klavier je speci ična po tome što sadrži preludij i
ugu u svakom durskom i molskom tonalitetu (C-dur, c-mol, Cis-dur, cis-mol, D-dur, d-mol…)

Melodija
• melodijska linija sadrži latentnu harmonijsku osnovu tj. iz melodijske linije lako se može odrediti
harmonijski temelj

02. J. S. Bach: Fuga u D-duru, WKL I, BWV 850

? ## c Œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ™ œ œ ™ œ œ
J
D: I IV V I

• melodijska linija često je građena od rastavljenih akorada s jasnim harmonijskim unkcijama

03. J. S. Bach: Preludij u G-duru, WKL I, BWV 860

# 24 œ œ
& 16 œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœœœœœ œ œ
œœ œ œœœœœ œœœœœœœœ
I (T) IV (S) VII (D) I (T)

• puno veći opseg melodije nego u renesansi (i preko dvije oktave)

• širi razmak između susjednih dionica (npr. u primjeru 01. na mjestima razmak između gornje i donje
dionice je preko dvije oktave) dok je u renesansnoj poli oniji razmak rijetko bio više od oktave

Pripremio: Danijel Legin, docent 1/4 Ak. godina 2023./2024.

f
f
f
f
f
 • puno veće slobode u korištenju intervala, uzlazno i silazno; često se koriste smanjeni i povećani
intervali te kromatski pomaci

04. J. S. Bach: Sin onia 3 u D-duru, BWV 789

## c œ œ œ nœ œ œ œ œ œ œœœ œ
& ‰ œ œ œ œœ œ œ œœœ veliki skokovi uzlazno i silazno
u kratkim notnim trajanjima

V6↓ M6↓ V6↓ V7↑ M7↑

05. J. S. Bach: Inventio 4 u d-molu, BWV 775 06. J. S. Bach: Fuga u cis-molu, WKL I, BWV 849

3 ? #### C w
& b 8 œ œ œ œ œ œ #œ œ œ œ œ œ œ #˙ ˙ w œ

SM7↓↑ SM4↑

07. J. S. Bach: Fuga u gis-molu, WKL I, BWV 863

œ
? #### c Œ œ ‹œ œ œ œ œ œ ‹ œ #œ œ œ œ œ œ interval tritonusa (povećana kvarta
# ili smanjena kvinta) je vrlo čest
POV4↑

08. J. S. Bach: Fuga u -molu, WKL I, BWV 857

? b bc Œ œ
œ œ nœ n œ œ bœ nœ bœ ˙ œ slobodna upotreba kromatike,
bb postepeno i u skokovima

• često se koristi ponavljanje tona u melodiji

09. J. S. Bach: Koncert za četiri čembala u a-molu, BWV 1065, I. stavak

œ ‰ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ Ÿœ œ œ œ œ Ÿœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ Œ
&c J œ

• oktavni prijelom melodije učestalo se koristi za promjenu registra unutar melodijske linije, skokovi
mogu biti za razne intervale, često za intervale veće od oktave

10. J. S. Bach: Inventio 1 u C-duru, BWV 772 (t. 20)

œ œ œ œ
?c œ œ œ œ œ œ œ œ œ skok za nonu silazno predstavlja prijelom za oktavu tj.
promjenu registra u melodiji iz prve oktave u malu oktavu

• bogata upotreba ukrasa (ornamentacija) - ukrasi se često koriste u melodijskoj liniji, uglavnom su
označeni posebnim gra ičkim simbolima, a ponekad su i ritmički ispisani; izvođači imaju slobodu i
samostalno dodavati ukrase u izvedbi baroknih skladbi

Pripremio: Danijel Legin, docent 2/4 Ak. godina 2023./2024.

f
f
f
 • latentno ili lažno dvoglasje: kompozicijski postupak u kojem jedna dionica opisuje dvoglasje,
najčešće koristeći skokove i prijelome melodije

11. J. S. Bach: Inventio 8 u F-duru, BWV 779 (t. 21-24)

œœœœ œœœœœ œ œœœœ œ œœœ œ œœœœ œ œ œ œ œ œ

&b œ œ nœ #œ œ œ nœ #œ œ

jednoglasna melodijska linija s višestrukim skokovima ostavlja dojam dvoglasja

(označeno ovdje različitim bojama)

12. J. S. Bach: Chacona iz Partite II za violinu solo u d-molu, BWV 1004 (t. 33-37)

œ œ œ #œ œ œ nœ #œ œ œ nœ œ œ œ œ#œ
& b œ œ œ œ œ
œ #œ nœ nœ bœ œ

veliki skokovi u melodijskoj liniji (tj. promjene melodijskog registra) ostavljaju dojam dvoglasja

Harmonija
• harmonijski slijed podudara se s metarskim pulsom tj. harmonije se mijenjaju po dobama
• nositelj harmonije može biti polovinka, četvrtinka ili osminka
• harmonijske promjene su često na teškim dobama ali to ovisi o tempu (u sporijem tempu harmonije
se mijenjaju češće unutar takta, u bržem tempu ista harmonija može trajati cijeli takt ili duže)
• najčešće se koriste kvintakordi i sekstakordi glavnih stupnjeva, dok su sporedni stupnjevi češći u
sekvencama; kvartsekstakord je uglavnom kadencirajući ili prohodni
• od septakorada uglavnom se koriste II7, V7 i VII7, ostali stupnjevi pretežito u sekvencama
• alterirani akordi koriste se kao sekundarne dominante (D/D ili D/S); učestalo se koristi i napuljski
sekstakord
• disonantni akordi koji se koriste samostalno bez priprave: dominantni i smanjeni septakord
• česta upotreba pikardijske terce (završna durska terca u molskom tonalitetu)
• bogato korištenje neakordičkih tonova (zaostajalice, appoggiature, prohodni i izmjenični tonovi,
anticipacije i pedalni tonovi)

Ritam
• u baroku se koriste različite notne vrijednosti kao ritamske jedinice, pa se često javljaju i mjere s
kraćim notnim vrijednostima: 3/8, 6/8, 12/8, 12/16, 24/16…
• koriste se kompleksniji ritmovi, kraće notne vrijednosti, punktirani ritam, sinkope, triole…
• čest je neprekidan ritamski puls (“barokna motoričnost”)
• komplementarni ritam - jedna od glavnih odlika barokne poli onije, način izrade dionica koje se
međusobno ritamski nadopunjuju (npr. dok se jedna dionica kreće, druga miruje i slično)

13. J. S. Bach: Inventio 1 u C-duru, BWV 772 (t. 15-19)

œœœœœœœ˙ œœœœœœœœ˙ œ

{
& œ
œ œ œ œ œ#œ œ ˙ œœœœœœœœ œ
? œ
œ Œ ≈
šesnaestinski ritam se pojavljuje naizmjenice u gornjoj pa donjoj
dionici te ostavlja dojam kontinuiranog šesnaestinkog pulsa

Pripremio: Danijel Legin, docent 3/4 Ak. godina 2023./2024.

f
 Sekvenca
• u razdoblju kasnog baroka sekvenca je jedan od najkarakterističnijih stilskih i konstrukcijskih ele-
menata: upotrebom sekvence često se iz jednog motiva grade veće cjeline
• sekvenca je ponavljanje motiva (modela) za određeni interval uzlazno ili silazno, a sastoji se od
modela i njegovog ponavljanja
• model se ponavlja više puta (često 2.5 puta), nakon čega slijedi njegova varijanta ili novi sadržaj
• transpozicija modela može biti na ljestvičnim stupnjevima jednog ili više tonaliteta tj. tijekom
sekvence može se dogoditi modulacija
• pri transponiranju modela na razne ljestvične stupnjeve dolazi do melodijskih i harmonijskih
varijacija (npr. mala sekunda iz modela postaje velika u ponavljanju i transpoziciji modela)
• u sekvencama su često prisutni kvartno-kvintni harmonijski odnosi, primjerice model sadrži dvije
harmonije I-IV što se ponavlja za sekundu silazno na sljedeći način: I-IV, VII-III, VI-II, V-I

14. J. S. Bach: Inventio 8 u F-duru, BWV 779 (t. 21-24)

MODEL PONAVLJANJE MODELA PONAVLJANJE MODELA

œœœœ œœœœœ œ œœœœ œ œœœ œ œœœœ œ œ œ œ œ
&b œ œ nœ #œ œ œ nœ #œ œ

{ ? œ
b
œ œ œ œ œ œ œ œ
2↓
œ
nœ œ œ œ #œ œ

2↓
œ œ œ

SEKVENCA

• vrste sekvenci:
• potpuna: sve dionice skladbe su u sekvenci; takva sekvenca je i harmonijska jer se harmo-
nijski tijek također sekvencira
• djelomična: samo neke dionice skladbe su u sekvenci (npr. dva glasa su dio sekvence, treći
glas se kreće neovisno); takva sekvenca je melodijska (melodijska linija u jednoj ili više
dionica je u sekvenci), a može ali ne mora biti i harmonijska
• ragmentirana: dio modela prebacuje se iz jedne u drugu dionicu pri ponavljanju modela ili
je samo dio modela u sekvenci, a dio se ne transponira

Barokni dvodijelni oblik

• speci ičan oblik u razdoblju baroka koji se koristi u različitim glazbenim djelima i pojedinim stavcima
• dvodijelni oblik koji je tematski homogen tj. bez kontrasta u sadržaju
• tonalitetni plan oblika je simetričan:

í ™™ T (dur) D/V
™™îí ™™ D/V T
™™î

í ™™ T (mol) D/V/par. ™™îí ™™ D/V/par. T ™™î

• prvi dio je građen kao rečenica, perioda ili niz rečenica, završava polovičnom kadencom ili modulira
u dominantni (ako je osnovni tonalitet durski) ili paralelni tonalitet (ako je osnovni tonalitet molski)
• drugi dio je građen od tematskog materijala prvog dijela i često je neperiodičke strukture, počinje u
dominantnom ili paralelnom tonalitetu, a nakon kraćih modulacija u sporedne tonalitete slijedi
povratak u osnovni tonalitet
• dijelovi oblika se najčešće ponavljaju i u notnom zapisu sadrže znakove ponavljanja, no to ne mora
uvijek biti slučaj

Pripremio: Danijel Legin, docent 4/4 Ak. godina 2023./2024.

f
f