Постанок

SOZDAVAWE
NA SVETOT
Originalen tekst: Katerina Herπej
Adaptacija za Evropa: Kris i Yenifer Haier

ВАЖНО!
Илустрациите за овие серии можат да се купат од повеќето канцеларии на МЕД и
онлајн продавници. За да најдеш список на канцелариите на МЕД, како и на онлајн
продавниците, посети ја страницата www.teachkids.eu/mk и кликни на „Локации“.

Text published by European CEF

Kilchzimmer
CH-4438 Langenbruck, Switzerland
Copyright ©1994 Child Evangelism Fellowship
Site prava se zadræani. Prevedeno so dozvola.
Смее да се умножува за лична, непрофитна и некомерцијална употреба.
За комплетните детали во врска со правата посети ја страницата www.teachkids.eu/mk
 Sodræina
Prva lekcija
BOG SOZDADE ................................................................................................................ 3

Vtora lekcija
GREVOT DOJDE NA SVETOT .................................................................................... 7

Treta lekcija
PRVITE DECA ............................................................................................................. 11

»etvrta lekcija
SLEDEWE NA BOG (ENOH) ..................................................................................... 15

Petta lekcija
BOG ÷E GO KAZNI GREVOT ................................................................................... 19

2
 Voved Prva lekcija

Prvata Kniga Mojseeva e kniga na poËetoci. Vo BOG SOZDADE

prvite glavi e opiπano sozdavaweto na svetot, kako
Bog gi sozdade prviot maæ i æena, kako grevot vleze Bibliski tekst: 1. Kn. Mojs. 1:1-2:8
vo svetot, poËetokot na kaznata za toj grev, prvoto Osnovna vistina: Bog e Sozdatel.
vetuvawe na Spasitel, potekloto na muzikata, prviot Primena: za nespaseni deca: Poveruvaj
zavet - so Noe, itn. Pette lekcii vo ovaa serija davaat vo Gospod Isus za navistina
osnovno uËewe za deteto da go razbere ostatokot od da moæeπ da Go proslaviπ
Svetoto Pismo. Nie veruvame deka Svetiot Duh ¿e Bog, tvojot Sozdatel;
go ispolzuva pouËuvaweto od Negovoto Slovo da gi za spaseni deca: Proslavi go
dovede decata da se zapoznaat so Bogot na sozda- Bog.
vaweto, pravednosta, blagodatta i iskupuvaweto, Onoj PoËetok: "Ne se proslavi baπ mnogu".
Koj e otkrien vo prvite osum glavi na Prvata Kniga Razvoj na nastanite: Zemjata e bez oblik.
Mojseeva. "A ova e veËen æivot: da Te poznaat Tebe Prv den: Bog ja sozdade svet-
Edinstveniot vistinski Bog, i Isus Hristos, Kogo linata - CV.
Go isprati" (Jovan 17:3). Vtor den: Bog go sozdade
neboto i moreto - CV.
PouËuvaj ja i primenuvaj ja osnovnata Tret den: Bog gi sozdade
vistina vo sekoja lekcija rastenijata - CVS.
»etvrti den: Bog gi sozdade
Ima mnogu vistini πto moæat da se pronajdat Sonceto, MeseËinata i
vo ovie lekcii. Sepak e podobro temelno da se xvezdite - CVN.
pouËuva edna osnovna vistina, namesto da se obiduvaπ Petti den: Bog gi sozdade
da vkluËiπ s¡. Slednite kratenki se upotrebeni vo ribite i pticite - CVS.
pregledot na lekciite za da ti pomognat da ja ©esti den: Bog gi sozdade
pouËuvaπ i primenuvaπ osnovnata vistina: æivotnite - CV.
Kulminacija: Bog go sozdade Ëovekot -
CV - kade πto se pouËuva osnovnata vistina vo CVN.
lekcijata. ZakluËok: Sedmi den: Bog se odmori -
CVN - primenata se odnesuva na nespasenite CVS/CVN.
deca. Stih za uËewe napamet: "Vo poËetokot Bog gi sozdade
CVS - primenata se odnesuva na spasenite deca. neboto i zemjata" 1. Kn. Mojs.
1:1
Moæebi ¿e sakaπ osnovnata vistina da ja
Vizuelni pomagala
napiπeπ na parËe karton ili hartija i da ja
postaviπ na flanelografot. Toa ¿e im pomogne na Upotrebi gi figurite V1-V7. Za krugot broj 6
decata polesno da ja zapomnat. iseËi del od obiËna hartija, dovolno golem za da go
pokrie Ëovekot na slikata. (Hartijata moæeπ da ja
Bidi dostapen za sovetuvawe na decata zalepiπ so lepliva lenta za lesno da se odlepi.
Otstrani ja koga ¿e zboruvaπ za sozdavaweto na
Kako rezultat na tvoeto pouËuvawe, moæebi Ëovekot). Zalepi list crna tvrda hartija na list od
nekoi deca ¿e imaat praπawa za toa kako da se spasat, bela tvrda hartija i zaedno iseËi gi vo krug so isti
ili, pak, za hristijanskiot æivot. Ukaæi imdeka si dimenzii kako drugite sliki.
podgotven da im pomogneπ, i kaæi im πto treba da Ako si vo moænost, koga ¿e ja pouËuvaπ ovaa
napravat za da ja ispolzuvaat tvojata pomoπ. Vo nekoi lekcija, ponesi so sebe cve¿iwa, ovoπje, listovi i
lekcii pokaæavme kako se pravi toa. Meutoa, ti sl. i pokaæi im gi na decata dodeka pouËuvaπ za
moæeπ da kaæeπ deka si dostapen za sovetuvawe i nivnoto sozdavawe.
na drugi mesta vo programata, nadvor od bibliskata
lekcija. Slednoto e primer za toa πto moæeπ da go
Podgotovki za vkluËuvawe na uËenicite:
kaæeπ:
"Podocna, deneska, vo bibliskata lekcija ¿e Fotokopiraj go listot daden na krajot na
objasnuvam kako liËno moæeπ da poveruvaπ vo lekcijata i na sekoe dete daj mu po edna kopija. Imaj
Hristos, kako vo tvoj Gospod i Spasitel. Ako na podgotveno molivi, flomasteri i boici. Uverete se
krajot ne si siguren kako da go napraviπ toa i sakaπ deka sekoe dete moæe da najde ramna povrπina na koja
da ti pomognam pove¿e, te molam dojdi i sedni napred ¿e moæe da se potpre za da raboti. Potoa, ohrabrete
na ovie mesta, otkako drugite ¿e si otidat". go sekoe dete da nacrta neπto koe Bog go sozdal i za
Na krajot na ovoj priraËnik ¿e najdeπ nekoi koe toa saka da Mu se zablagodari.
praktiËni soveti za toa kako da se sovetuva dete koe
saka da dojde kaj Hristos.

3
Lekcija
"Deneska vo oddelenieto ne se proslavi baπ
mnogu" - reËe Filip, koga toj i Risto se vra¿aa zaedno
od uËiliπte. "Nastavnikot ne beπe zadovolen od
tebe".
"Znam" - vozdivna Risto, "no nema πto da storam
vo vrska so toa".
"Zoπto e tolku vaæno kako e sozdaden svetot?" -
praπa Filip. "Ako e sozdaden so golema eksplozija,
kako πto veli uËitelot, neka e taka. Ako Bog sozdal
s¡, nema problem, neka bide taka".
"Da, no vo Biblijata se veli deka Bog sozdal s¡.
Toj treba da ja dobie slavata za toa. Ednostavno, ne
moæev samo da sedam i da molËam".
Risto beπe vo pravo. Vo Biblijata jasno se veli:
"Vo poËetokot, Bog gi sozdade neboto i zemjata" (1.
Kn. Mojs. 1:1). Toa go Ëitame vo prvata kniga vo
Biblijata koja se narekuva "Bitie". "Bitie" znaËi
"poËetoci". Dali nekogaπ si se zapraπal koga
zapoËna s¡? Nie ne go znaeme odgovorot na toa
praπawe. Nie samo znaeme deka beπe mnogu, mnogu
odamna. Mnogu odamna Bog ja sozdade zemjata. Na
poËetokot Zemjata beπe temna i prazna. Nemaπe
oblaci, drvja, nemaπe ptici, ni lue. No, Bog beπe
tamu. Toj postoi otsekogaπ. (Postavete go crniot
krug). Bog - Svetiot Duh se dviæeπe nad taa temna,
bezdna... trebaπe da se sluËi neπto prekrasno! Bog
reËe: "Neka bide svetlina" - i stana svetlina!
Nemaπe Sonce, MeseËina, no imaπe svetlina (zavrti
go krugot od belata strana). Samo so zbor Bog ja
sozdade svetlinata. Togaπ Bog ja oddeli svetlinata
od temninata. Svetlinata ja nareËe "den", a temninata
"no¿" (otstrani go prethodniot krug i postavi go
krugot V1). Toa beπe prviot den od Boæjoto
sozdavawe.
Sega imaπe svetlina πto se probivaπe niz vodite.
Bog pak progovori i reËe deka vodite treba da se
odvojat. I taka se sluËi! Celiot svet stana eden golem
okean, a nad nego se sozdade golemo nebo so "pokrivka"
od oblaci (postavi go krugot V2). Ova beπe vtoriot
den! Nie duri i ne moæeme da sfatime kako Bog moæe
da pravi tolku prekrasni neπta ednostavno so zbor.
No, Toj go napravi toa. Kolku e velik naπiot
Sozdatel, Bog! Toj e semo¿en.
Bog prodolæi da go ispolnuva svojot prekrasen,
sovrπen plan za vselenata. Zatoa pak reËe: "Neka se
sobere vodata πto e pod neboto, na edno mesto, i neka
se pojavi suvo" (1. Kn. Mojs. 1:9). I stana tokmu taka
kako πto reËe Bog deka ¿e stane. Vodite se sobraa na
edna strana i dozvolija da se pojavi kopno. Bog go
nareËe kopnoto "zemja", a vodite "more". Istiot den
Bog pak reËe: "Neka na zemjata izrasnat rastenija".
Se sluËi toËno kako πto reËe Toj! (Postavi ja V3).
Bog ne upotrebi niπto za da se pojavat tie rastenija
- Toj samo progovori. So mene nosam neπto πto go
napraviv jas (moæebi ispleten yemper, cve¿iwa od
hartija, soπiena igraËka i sl). Za da go napravam...
mi trebaπe... (objasni koi s¡ materijali ti bea
potrebni, i koi "alati" gi upotrebi). Ako gi nemav
ovie raboti, ako nemav niπto, nemaπe da moæam da
4
gi napravam. I vie isto taka sakate da pravite razni
neπta, no vi trebaat hartija, noæici, klinci itn.
Samo Bog moæe da pravi neπta od niπto. Toj e mnogu
poinakov od nas. Toj e mnogu, mnogu povelik. Zatoa,
rastenijata, ednostavno se pojavija. Toj, isto taka,
isplaniral rastenijata koi rastat da davaat seme, za
postojano da se pojavuvaat novi rastenija, treva i
drvja. Taka e i do den-deneska. Posadete afionovo
seme i ¿e porasne bulka, pa afion. Posadete vo zemjata
æelad i ¿e porasne dab. Takov beπe Boæjiot sovrπen
plan.
Se praπuvam, koga ¿e pogledneπ na prekrasno
cve¿e, dali razmisluvaπ za Bog koj go sozdal? Ili,
koga ¿e pogledneπ na golemiot dab, dali misliπ na
Bog Sozdatelot? Dali nekogaπ si Mu rekol: "Gospo-
di, ti si tolku prekrasen i velik. Ti blagodaram πto
go sozdade ova". Bog saka ti da go veruvaπ za Nego toa
πto e zapiπano vo Biblijata - deka Toj e Sozdatel.
Toj, isto taka, saka da Mu kaæeπ deka Go sakaπ i da
Mu se zablagodariπ za s¡ πto sozdal. Toj saka Ëesto
da mu veliπ: "Boæe, ti si prekrasen i mnogu velik.
Te sakam i te slavam za s¡ πto si sozdal. Toj ja
zasluæuva seta slava koja moæeme da mu ja dademe i
mnogu, mnogu pove¿e! Samo Toj od niπto moæe da
sozdade tolku prekrasni drvja i rastenija. Seto toa
se sluËi na prekrasniot tret den na sozdavaweto.
Moæete li da se setite πto Bog napravi prviot,
vtoriot i tretiot den? (Povtorete so decata). ©to
¿e se sluËi Ëetvrtiot den? Bog pak progovori i gi
sozdade Sonceto, MeseËinata i xvezdite (postavi go
krugot V4). Sonceto e edna golema ognena topka koja
dava svetlina. MeseËinata ja odbiva svetlinata od
sonceto. Ima milijardi xvezdi i galaksii. Bog site
od niv gi postavil na toËno opredeleno mesto. I tie
ostanaa vo svojata sovrπena orbita stotici i
iljadnici godini (Isaija 40:26). Nie moæeme da gi
ispolzuvame xvezdite za da ni go kaæuvaat toËnoto
vreme. Zar ne se Ëuvstvuvaπ zasrameno πto ne Go
sakaπ, slaviπ i sluπaπ velikiot Sozdatel Bog? Da
Mu se bide neposluπen e grev. Pogreπno i loπo e da
ne Go qubiπ i da ne Go slaviπ za s¡ πto sozdal. Denes
moæebi znaeπ deka si vinoven za toa. Koga ¿e pomi-
sliπ na Negovoto veliËie, duri malku i ti e strav.
Dali Bog Sozdatelot e isfrlen od tvojot æivot? Zar
nema da Mu se vratiπ deneska? Vo Biblijata se veli
deka Isus Hristos, Negoviot Sin umre za greπnicite;
Toj e Onoj koj moæe da te vrati nazad kaj Bog. Pobaraj
od Nego Toj da go napravi toa uπte deneska. Kaæi Mu
deka od deneska pa natamu sakaπ da Go qubiπ, da Mu
bideπ posluπen i da Go slaviπ kako πto treba. Vo
Biblijata se veli deka Gospod Isus moæe celosno da
gi spasi onie, koi preku Nego doaaat kaj Bog (Evreite
7:25). Ako si zagriæen i s¡ uπte ne znaeπ kako da se
vratiπ kaj Bog preku Isus Hristos, ostani tamu kade
πto sediπ otkako ¿e zavrπi Ëasot. Taka ¿e znam deka
sakaπ da razgovaraπ so mene i od Biblijata ¿e se
obidam da ti odgovoram na tvoite praπawa. Mnogu e
vaæno da dojdeπ kaj Bog i togaπ da Go zasakaπ i da
Mu staneπ posluπen kako na tvoj Sozdatel. Toj e Onoj
koj gi sozdade Sonceto, MeseËinata i xvezdite i gi
postavi site na nivnite mesta.
 Na pettiot den Bog pak progovori: "Neka vodite
se ispolnat so mnoæestvo æivi suπtestva, i neka
ptici letaat po neboto!" (Od 1. Kn Mojs. 1:20)
(postavi go krugot V5). Od niπto, samo preku
Negoviot zbor, Bog gi sozdade golemite kitovi,
maleËkite zlatni ripki i site drugi ribi. Gi sozdade
orlite i galebite. Kaæete mi za nekoi ptici koi gi
znaete. (Dozvoli im na decata da uËestvuvaat). Da,
Bog gi sozdade site niv. Toj kaæa deka sekoja riba ¿e
ima kako potomstvo riba "od svojot vid". Toa znaËi
deka od ikrite na pastrmkata ¿e se izvedat pastrmki,
a ne ajkuli! Pticite ¿e nesat jajca. Od jajceto na
vrapËe ¿e se ispili vrapËe, a ne gavran. Toa se sluËuva
do denes. Nikoj, pa duri ni najumnite lue, ne moæat
da napravat vistinsko æivo vrapËe, ili brza zlatna
ripka. Samo Bog go moæe toa i zatoa treba da Go
slavime i da Mu blagodarime. Ponekogaπ duri i onie
koi Go qubat Gospod Isus zaboravaat da Mu blagodarat
na Bog za toa πto Toj go sozdal. Zaboravame da Mu
kaæeme deka e mnogu, mnogu veliËesten i deka Go
qubime. NajËesto samo barame neπta, no Bog saka da
Go slavime. Toa znaËi da razmisluvame za Negovoto
veliËie i togaπ, od srce da Mu kaæeme deka e
veliËestven. Nie, isto taka, moæeme da Go slavime
koga peeme pesni za Negovoto veliËie i navistina da
veruvame vo toa πto go peeme. Vie momËiwa i devojËiwa,
koi go poznavate i qubite Gospod Isus - Bog saka da
Go slavite. Toj zasluæuva da go proslavite. Na edno
mesto vo Biblijata piπuva: "Dojdete, da Mu se poklo-
nime, pred Gospoda - Tvorecot naπ, niËkum da padneme!"
(Psalm 95:6). ZnaËi, koga ¿e poËneπ da razmisluvaπ
za toa kako Bog go sozdal svetot, treba da napraviπ
edno neπto - slavi Go.
Dojde i πestiot den i Bog pak reËe: "Neka zemjata
se ispolni so æivi suπtestva..." (Postavi go krugot
V6 so pokrien Ëovek). Bog gi sozdade æivotnite od
niπto. Gi sozdade kravite, ovcite, kowite i kozite.
Gi sozdade, isto taka, i maËkite i kuËiwata. Gi
sozdade lazaËite: guπterite, polæavite, crvcite i
pajacite. Gi sozdade i majmunite - sekoj od niv beπe
prekrasno sozdaden. Bog isplaniral ovcite da imaat
jagniwa, maËkite - maËiwa, slonovite da imaat
slonËiwa, lavovite - lavËiwa, majmunite - majmun-
Ëiwa. Taka bilo otsekogaπ, taka e i do den-deneska.
Ima tolku mnogu razliËni vidovi æivotni vo svetot,
a Gospod Bog e nivni Sozdatel. Vo Biblijata Ëitame
πto misleπe Bog za Svoeto sozdanie: "Bog vide deka
e dobro" (1. Kn. Mojs. 1:21).
No na πestiot den ne bea sozdadeni samo æivo-
tnite. Bog sozdade neπto mnogu poprekrasno, neπto
osobeno - porazliËno od seto toa πto dotogaπ go
sozdade. Sozdade Ëovek - vozrasen Ëovek. Bog Tatkoto,
Bog Sinot, i Bog Svetiot Duh zaedno zboruvaa za ova
osobeno sozdanie, bidej¿i vo Biblijata Ëitame: "Da
sozdademe Ëovek na naπe podobie"- rekoa Tie (1. Kn.
Mojs. 1:26). Biblijata ni kaæuva deka Bog go sozdade
teloto na prviot Ëovek od pravot zemen.
Naπite tela se sozdadeni sovrπeno, no ne se samo
tie koi n¡ pravat osobeni, poinakvi sozdanija. Vo
Biblijata se veli deka Bog vdahna duh vo teloto na
prviot Ëovek "i Ëovekot stana æiva duπa " (1. Kn.
5
Mojs. 2:7), (otstrani ja hartijata πto go pokriva
Ëovekot na krugot V6). Ova ne mu se sluËi na ni edno
drugo sozdanie. Bog go sozdade Ëovekot za, na nekoj
naËin, da e sliËen so Nego. I taka, jas i ti sme mnogu
poinakvi od æivotnite. Kako sme poinakvi? Moæeme
da smisluvame novi idei i da pravime novi neπta -
æivotnite ne moæat da go napravat toa. Nie
vistinski moæeme da razgovarame so drugite lue i
so Bog, a æivotnite ne moæat. Nie moæeme da izbi-
rame. Æivotnite ne pravat vistinski izbori.
Najvaæno od s¡, moæeme da Go zapoznaeme i prosla-
vime Bog. Sozdadeni sme da moæeme da Go zapoznaeme
naπiot Sozdatel, da Go slavime i da bideme zaedno
so Nego zasekogaπ. Æivotnoto ne moæe da go zapoznae
Bog. Koga æivotnoto umre, toa mu e krajot. Koga ¿e
umre Ëovek, negovata duπa prodolæuva da æivee.
Gledate deka lueto se poinakvi od æivotnite.
Biblijata veli deka sme Ëudesno i prekrasno sozda-
deni (Psalm 139:14).
Nemoj nikogaπ da zaboraviπ deka Bog te sozdal.
©to treba da ti znaËi toa? ZnaËi deka eden den ¿e
mora da Mu odgovoriπ za s¡ πto si kaæal, napravil
i pomislil. ZnaËi deka treba da Go qubiπ i da si Mu
posluπen Nemu, tvojot Sozdatel. Moæebi nikogaπ
ne si poveruval vo Isus Hristos kako vo tvoj Spasi-
tel. Ako e taka, sredbata so tvojot Sozdatel ¿e bide
taæna i straπna. Toa znaËi deka ne Go qubiπ i ne Go
slaviπ. Treba da poveruvaπ vo Nego denes. Dali si
podgotven da se odvratiπ od tvojot neposluπen naËin
na æivot i da poveruvaπ vo Isus Hristos za da ti
prosti? Ako go napraviπ toa, ¿e bideπ podgotven da
se sretneπ so tvojot Sozdatel, bidej¿i nema da mora
da odgovaraπ za tvojot grev. ÷e poËneπ da Go qubiπ
i da si Mu posluπen, onaka kako πto treba. ÷e moæeπ
da go slaviπ - da Mu kaæeπ kolku e velik i prekrasen.
Nemoj nikogaπ da zaboraviπ deka Bog e mnogu velik;
Toj e Sozdatelot.
Toj go postavi prviot Ëovek vo eden prekrasen
del na svetot, nareËen Edenska Gradina. Eden znaËi
"zadovolstvo" - verojatno beπe kako ogromen park.
Bog go postavi Ëovekot kako odgovoren nad seto
sozdanie.
©to napravi Bog sedmiot den? Biblijata ni dava
odgovor na toa praπawe (postavi go krugot V7).
Sedmiot den, Bog se odmori. Toj ne se odmori zatoa
πto beπe umoren. Bog nikogaπ ne se umoruva (Isaija
40: 28). Bog se odmori bidej¿i beπe zadovolen so
svoeto sozdavawe i toa beπe zavrπeno. S¡ beπe
"mnogu dobro".
Ako Go qubiπ Gospod Isus kako tvoj Spasitel,
zapomni da Go slaviπ i oboæuvaπ Bog sekojdnevno.
Toj e velikiot Sozdatel. Toj Go zasluæuva tvoeto
slavewe. Toj saka da Go oboæuvaπ. Razmisluvaj za
Negovata mo¿ i veliËina, kaæi Mu kolku e prekrasen.
Koga ¿e sluπneπ drugi prikazni za toa kako zapoËnal
svetot, zapomni πto uËi Biblijata. Veruvaj vo ona
πto Go rekol Bog.
Ako Isus Hristos ne e tvoj Spasitel, ne moæeπ
vistinski da Go slaviπ Bog, bidej¿i tvojot grev te
odvojuva od nego. Ti ne si podgotven da se sretneπ so
tvojot Sozdatel. Toa e golem problem za tebe. No, ako
vo tvoeto srce navistina sakaπ da go qubiπ, sluπaπ
i slaviπ tvojot Sozdatel Bog, moæeπ da dojdeπ kaj
Isus denes. Ako pobaraπ Gospod Isus da ti gi prosti
site loπi neπta koi si gi napravil, Toj ¿e te napravi
nova liËnost. "I koj e vo Hristos, toj e novo sozdanie
(2. Kor. 5:17). ÷e bideπ nova liËnost koja moæe da Go
qubi i sluπa Bog, i ¿e moæeπ vistinski da Go
proslaviπ tvojot Sozdatel.

Praπawa za povtoruvawe od prvata lekcija

1. Kako se vika prvata kniga vo Biblijata?
("Postanok" ili 1. Kn. Mojseeva).
2. Kakva beπe zemjata pred Bog da ja sozdade
svetlinata? (Temna i prazna).
3. Koj materijal go upotrebi Bog za da go sozdade
sonceto, meseËinata, plenetite, itn? (Nikakov,
Toj sozdade s¬ od niπto).
4. ©to znaËi da se "slavi" Bog? (Od srce da Mu
kaæeπ, so zborovi ili pesna, kolku e Toj velik).
5. ©to saka da kaæe Biblijata koga veli deka Bog
gi sozdal rastenijata "sekoe po svojot rod"?
(Sekoe rastenie ¿e proizvede isto takvo
rastenie).
6. Koj den Bog go sozdade Ëovekot? (©estiot den).
7. Koja e razlikata pomeu Ëovekot i æivotnite?
(»ovekot e sozdaden na slika Boæja; moæe da
izmisluva novi raboti, moæe da vrπi vistinski
izbor, moæe da Go zapozne Bog i da razgovara so
nego, ima duπa koja æivee zasekogaπ).
8. Zoπto Bog moæeπe da sozdava samo so zbor?
(Bidej¿i Toj e semo¿en, sesilen Bog).
9. ©to napravi Bog sedmiot den? (Se odmori).
10. Povtori gi prvite zborovi zapiπani vo
Biblijata. ("Vo poËetokot Bog gi sozdade
neboto i zemjata" 1. Kn. Mojs. 1:1).

6
 Vtora lekcija
GREVOT DOJDE NA SVETOT
Bibliski tekst: 1. Kn. Mjos. 2:9, 15 - 3:2; 2. Kor.
11:3
Osnovna vistina: Sekoj od nas e greπnik.
Primena: za nespaseni deca: Odvrati se
od tvojot grev i dojde kaj Gos-
pod Isus, koj e Edinstveniot
koj moæe da ti go odzeme grevot.
PoËetok: "Bi sakal da nemaπe plevel
vo svetot".
Razvoj na nastanite: Adam im dava imiwa na æivo-
tnite. Bog ja sozdade æenata.
Boæjite upatstva kon Adam i
Eva - CVN,
Satanata ja iskuπuva Eva.
Eva vkusuva od plodot i mu
dava na Adam - CV.
Tie se plaπat od Bog - CV.
Se obiduvaat da se sokrijat.
Bog razgovara so niv - CVN.
Bog gi kaznuva: zmijata, Adam
i Eva.
Bog im dava obleka od koæa.
Kulminacija: Bog vetuva Spasitel - CVN.
ZakluËok: Isus Hristos saka da te spasi.
Stih za uËewe napamet:"Kako πto grevot vleze vo
svetot preku eden Ëovek, a
preku grevot smrtta, taka
smrtta premina na site lue,
bidej¿i site zgreπija" Rim.
5:12 (pomalite deca ¿e moæe
da go nauËat stihot do mes-
toto "site lue").
Vizuelni pomagala:
Upotrebi gi figurite V8-V21.
Lekcija
"Posakuvam vo svetot da nemaπe plevel" - mrmo-
reπe Aleksandar dodeka mu pomagaπe na tatko mu da
mu ja isplevat gradinata. Neodamna se preselija vo
druga ku¿a i gradinata beπe polna so plevel, trwe i
brπlen.
"Imaπe edno vreme koga nemaπe plevel i trwe"
- odgovori tatko mu, "no toa beπe mnogu, mnogu odamna".
"Koga beπe toa?" - praπa Aleksandar.
"Toa beπe koga Adam i Eva æiveeja vo Edenskata
gradina. Adam nikogaπ ne se griæeπe za plevelot".
"Blaze si mu na Adam" - pak promrmori Alek-
sandar istovremeno kubej¿i eden brπlen od koj se
izgreba po liceto.
7
Scena 1
Da, svetot beπe mnogu poinakvo mesto koga Adam
æiveeπe vo Edenskata gradina (postavi gi drvjata
V8,V9, so figurata V10 - Adam). Adam so uæivawe se
griæeπe za gradinata. Bog mu dade posebna zadaËa.
Mu gi pokaæa site æivotni, edno po edno i,...
Scena 2 (otstrani ja V10 i postavi ja V11, Adam so
ovcite)
Adam im dade imiwa na æivotnite. Bog sigurno
go sozdal Adam mnogu mudar πtom moæel da im dade
ime na site æivotni. Toj ne trebaπe da se krie od
tigrite ili lavovite. Nitu edno æivotno ne beπe
opasno. Æivotnite ne se borea, ne se ubivaa nitu jadea
meusebe. Vo sovrπeniot svet s¡ beπe mirno.
No Adam beπe osamen. Ne moæeπe da bide vistin-
ski prijatel so nitu edno od æivotnite; toj beπe
poinakov. Moæete li da se setite πto beπe poinakvo
kaj nego? (Dozvoli im na decata da odgovorat). Bog
znaeπe deka ne e dobro za Adam da bide sam i zatoa
imaπe plan da se pogriæi za toa.
Scena 3 (Otstrani ja figurata V11, postavi ja
figurata V12 - zaspaniot Adam)
Bog mu dade na Adam dlabok son. Dodeka Adam spi-
eπe, pogodi πto napravi Bog. Zede od nego edno negovo
rebro i Go zatvori mestoto od kade πto go zede. No
πto sakaπe Bog da napravi so toa rebro? Napravi
neπto mnogu prekrasno, πto samo Bog moæe da go
napravi. Od rebroto Toj napravi uπte edna liËnost -
æenata.
Scena 4 (Otstrani ja figurata V12, postavi ja
figurata V13 i V14, Adam i Eva)
Kakvo iznenaduvawe za Adam otkako se razbudi!
Taa stoeπe pred nego - prekrasna æena. Bog mu ja dade
na Adam da bide negova sopruga. Kolku prekrasen
podarok za Adam! Toj ve¿e ne beπe sam. Imaπe nekoj
so koj moæeπe da razgovara i koj moæeπe da go saka.
Toj na æena si ‹ dade ime - Eva.
Scena 5 (otstrani ja figurata V13, postavi ja
figurata V10)
Uπte pred Bog da ja sozdade Eva, Mu kaæa na
Adam: "Ti gi davam drvjata vo gradinata za hrana.
Moæeπ da jadeπ od site niv, osven od edno. Ne smeeπ
da jadeπ od drvoto na poznavaweto na dobroto i
zloto." Imaπe mnogu drvja od koi Adam i Eva moæea
da se nasladuvaat, no moraa da zapomnat edno pravilo:
"Da ne jadete od drvoto na poznavaweto na dobroto i
zloto - ako jadete, sigurno ¿e umrete." Bog gi sozdade.
Toj znaeπe πto beπe najdobro za niv. Toj imaπe pravo
da im kaæe na Adam i Eva πto smeat, a πto ne smeat
da pravat. Moæe li nekoj da mi kaæe za neπtata koi
Bog zapovedal da ne gi pravime? Ne posakuvaj tuo,
ne kradi, ne laæi. Ovie se Boæji pravila. Za niv
Ëitame vo Biblijata. Nema nikoj ovde na ova sobirawe
koj im bil posluπen na Boæjite parvila sekoj den od
denot koga se rodil. Jas sum bil neposluπen kon Bog,
a isto i ti. Neposluπnosta Bog ja narekuva "grev".
Biblijata veli: "Site zgreπija (Rim. 3:23). Vo tvoeto
srce znaeπ deka toa e vistina - znaeπ deka si Mu bil
neposluπen na Bog. Adam i Eva vo toa vreme ne znaeja
πto znaËi da greπiπ.
Imaπe eden vo Boæjiot svet koj beπe reπen da
gi natera da zgreπat. Toj go mrazeπe Bog i sakaπe da
go rasipe Boæjiot svet. Toj sakaπe Adam i Eva da
bidat loπi, a ne dobri. Toa beπe satanata, golemiot
Boæji neprijatel. Porano toj beπe angel na neboto,
no ne ostana Ëist i dobar. Se pobuni protiv Bog i za
kazna, Bog go isfrli od neboto. Toj beπe mo¿en nepri-
jatel. No ne beπe tolku mo¿en kako Bog. Satanata,
koj go narekuvame i avol, znaeπe deka ako uspee da
gi natera Adam i Eva da ne go posluπaat Bog i tie
nema da moæat da æiveat zaedno so Nego. Tokmu toa
go sakaπe satanata, i zatoa se odluËi da gi izmami i
da gi natera da ne go posluπaat nivniot Sozdatel i
Vladetel. Imaπe mnogu lukav plan. Vleze vo edno od
najubavite æivotni, zmijata, za da razgovara so Eva
dodeka taa se πetaπe niz drvjata vo gradinata.
(Otstrani go Adam, figurata V10, i Eva, figurata
V14, postavi ja Eva i zmijata V15 i V16).
"Dali Bog navistina vi kaæa da ne jadete od nitu
edno od ovie drvja?" - praπa zmijata. Dali Bog kaæa
taka? Ne, satanata se obiduvaπe da ja izmami Eva da
poveruva deka Bog ne im dozvolil da jadat plodovi od
mnogu drvja. A Bog im dozvoli da jadat plodovi od site
drvja, osven od edno. Toj beπe mnogu qubezen i dareæliv
kon niv.
"Nie smeeme da jademe od plodovite na site drvja,
osven plodovite od drvoto koe e srede gradinata. Bog
kaæa: "Da ne jadete od nego, nitu da se dopirate do
nego, inaku sigurno ¿e umrete." - odgovori Eva.
Satanata, koristej¿i ja zmijata, sakaπe Eva da
poËne da se somneva vo Boæjite zborovi. "Ne, sigurno
nema da umrete. Bog znae deka, otkako ¿e jadete od
drvoto ¿e stanete kako Nego, ¿e go znaete dobroto i
zloto. "-avolot sakaπe Eva da poËne da misli deka
Bog se obiduva da ja izmami i da ne ‹ go dade najdobroto
vo æivotot. Bez da razmisluva, Eva go posluπa. Se
pribliæi do drvoto i pogledna na plodovite. Izgle-
daa ubavi... navistina vkusni. Taa si misleπe deka bi
bilo ubavo i mudro da se poznava zloto, isto kako i
dobroto. Ja protegna svojata raka, go dopre plodot i
go skina od drvoto (postavi ja figurata V17 vo rakata
na Eva). Togaπ vkusi. Go povika maæ ‹ (otstrani ja
zmijata, postavi ja figurata V10, Adam), pa i nego
mu dade od plodot i toj kasna. Kolku beπe loπo od
nivna strana da ne go posluπaat Bog koj gi sozdal, koj
gi qubeπe i koj napravi tolku mnogu prekrasni neπta
za niv. Sega tie znaeja za zloto, za grevot.
Sega se plaπea da se sretnat so Bog, ve¿e ne Go
qubea vistinski. Se Ëuvstvuvaa mnogu vinovni. Sega
bea greπnici. Poradi toa πto Adam i Eva go posluπaa
avolot i mu stanaa neposluπni na Bog, sekoj vo ovoj
svet denes e greπnik. Nivniot grev se odrazi vrz tebe
i mene. Toa znaËi deka ti i jas sme rodeni kako
8
greπnici (Rim. 3:23, 5:18). Nie se raame so æelba da
ne Go sluπame Bog, a ne da sme Mu posluπni.
Toa e sliËno kako koga igraπ fudbal so tim,
(adaptiraj go primerot za tvojata situacija) i
nekoj od timot e vo situacija da postigne gol. Ako
dade gol, go pravi toa za celiot tim. Ako promaπi,
gubi celiot tim. Adam e kako "kapiten" na naπiot
tim; toj ja promaπi celta so svojata neposluπnost
kon Bog, i zatoa site sme gubitnici. Site nie sme
neposluπni i vinovni, bidej¿i beπe i Adam. Biblijata
veli: "... preku eden Ëovek vleze grevot vo svetot, i
smrtta preku grevot; i taka smrtta premina na site
lue, zaπto site zgreπija" (Rim. 5:12).
Otkako Adam zgreπi, vo svetot se sluËi golema
promena.
Scena 6 (otstrani gi figurite V15, Eva, V17,
plodot, V10, Adam, postavi gi V18 i V19, Adam i Eva
so smokvini listovi)
Adam i Eva se poËuvstvuvaa zasrameni. Odednaπ
znaeja deka se goli i nabrzina sobraa smokvini
listovi i gi soπija kako obleka.
Bog gi predupredi deka sigurno ¿e umrat ako ne
ja posluπaat Negovata zapoved. Se sluËi li toa?
Nivnite tela ne umrea vednaπ, iako po mnogu godini
se sluËi i toa. No vo toj moment Adam i Eva navistina
umrea, na poinakov naËin, na postraπen naËin. Pred
nivnata neposluπnost tie go poznavaa Bog i Go qubea
na osoben naËin. Sekoj den, vo kveËerinata, Bog doaaπe
vo Edenskata gradina. Tie sekogaπ so netrpenie go
oËekuvaa toj moment. No sega se plaπea od Nego.
Nivnoto prijatelstvo so Bog beπe uniπteno. Toa
Biblijata go narekuva "smrt" - da se bide odvoen od
Bog, a tokmu toa im se sluËi na Adam i Eva. Toa se
sluËi i so sekoj od nas, isto taka. Biblijata veli: "...
vo Adam umrea site" (1. Kor. 15:22). Toa znaËi deka ti
i jas sme isto taka odvoeni od Bog. Ako prodolæiπ
po tvojot greπen pat, nikogaπ nema da æiveeπ so Bog,
tuku zasekogaπ ¿e bideπ odvoen od Nego. Ova e
najstraπnoto neπto πto moæe da mu se sluËi na nekoj.
Kolku e taæno πto grevot dojde vo naπiot svet!
Adam i Eva bea uplaπeni; se obidoa da se skrijat
od Bog - no nikoj ne moæe da go stori toa! Bog toËno
znaeπe πto se sluËi i kade bea tie. Toj dojde da
razgovara so niv. "Adam, kade si?" - praπa Toj. Adam
odgovori: "Go sluπnav Tvojot glas vo gradinata i se
uplaπiv bidej¿i sum gol, i se sokriv". Togaπ Bog
reËe: "Od kade znaeπ deka si gol? Dali jadeπe od
plodot na drvoto od koe ti zapovedav da ne jadeπ?"
Adam, koj sega beπe ve¿e loπ, a ne dobar, poËna
da ja obvinuva svojata æena. Toj reËe. "Æenata koja
Ti mi ja dade, taa mi dade od plodot na drvoto i jas
jadov". Togaπ Bog ‹ se obrati na Eva: "©to napravi?"
Eva se obide da ja obvini zmijata: "Vinovna beπe
zmijata - taa me ubedi i jas zedov od plodot".
I nie moæe da bideme kako niv, zarem ne? Se obi-
duvame za naπiot grev da obvinime drugi. ÷e reËeπ:
"Vinovna e sestra mi, taa zapoËna so kavgata", ili,
"Ne izlaæav, samo se prepravav". Bog znae koj e
vinoven. Koga ti si neposluπen, ti si vinoven! Toj
saka ti da si podgotven da kaæeπ: "Boæe, zgreπiv,
vinata e moja." Adam i Eva ne sakaa da priznaat pred
Bog, no Toj znaeπe s¡ πto bea napravile. Toj im kaæa
πto ¿e se sluËi kako rezultat na nivniot grev.
Prvo, Bog ‹ se obrati na zmijata. "Zaradi ova πto
go napravi ¿e bideπ prokleta pomeu æivotnite na
zemjata. Sekogaπ ¿e se vleËkaπ po stomak, i celiot
æivot ¿e jadeπ prav". Ova prekrasno sjajno æivotno
ve¿e nemaπe da bide privleËno. Namesto toa, lueto
¿e ja mrazat i ¿e se plaπat od nea. Od toj den, site
zmii polzat po zemjata.
Togaπ Bog ‹ progovori na Eva: "Ti mnogu ¿e
stradaπ", reËe Toj, "osobeno koga ¿e raaπ. I tvojot
maæ ¿e vladee nad tebe". I taka bolesta, slabosta i
bolkata za prv pat dojdoa vo svetot.
Bog mu kaæa na Avram deka od toj moment ¿e mora
naporno da raboti za da ima dovolno hrana. Trwe,
plevel i brπlen ¿e poËnat da rastat nasekade,
oteænuvaj¿i im na posevite da rastat. Adam ¿e raboti,
i raboti, Ëestopati potej¿i se. Togaπ ¿e umre i
teloto ¿e mu stane prav.
Togaπ Bog go izvadi Adam i Eva od prekrasnata
Edenska gradina. Postavi nebesno suπetstvo, heruvim,
i ognen meË koj bleskaπe na vlezot za nikogaπ,
nikogaπ da ne moæat da se vratat nazad. Svrπija
sovrπenite, sre¿ni denovi, bidej¿i Adam i Eva ne Go
posluπaa svojot Sozdatel i Vladetel.
Oblekata od smokvini lisje ne beπe mnogu dobra.
Bog im dade mnogu podobra obleka napravena od
æivotinska koæa (otstrani gi figurite V18 i V19.
Postavi gi figurite V20 i 21, Adam i Eva).
Æivotnite trebaπe da bidat ubieni za Adam i Eva
da se obleËat. Verojatno Bog uπte togaπ sakaπe da
im pokaæe deka prostuvawe moæe da se dobie samo
preku smrtta i prolevaweto krv.
Bog isto taka dade prekrasno vetuvawe. Bog veti
deka eden den ¿e isprati Nekoj koj ¿e ja uniπti mo¿ta
na satanata. Nekoj ¿e dojde za da gi spasi greπnicite
od nivniot grev. Nekoj ¿e dojde Koj moæe da n¡ vrati
nazad kaj Bog. Tebe i mene ni e mnogu potreben toj
"Nekoj", zarem ne? Bog go ispolni Svoeto vetuvawe i
iljadnici godini podocna ja isprati taa LiËnost,
Svojot edinstven Sin, Gospod Isus Hristos. Isus
Hristos nikogaπ ne Mu beπe neposluπen na Bog. Toj
ne beπe greπnik. A sepak, Bog go kazni Svojot mil
Sin za naπata neposluπnost. Isus Hristos beπe
zakovan na krst i tamu ja zede kaznata koja ja zaslu-
æuvame nie. Toj ja prolea Svojata krv i umre za naπite
grevovi, no isto taka i voskresna od mrtvite i so toa
pokaæa deka Toj ja uniπti mo¿ta na satanata. Toj e
Edinstveniot koj moæe da te vrati nazad kaj Bog, za
da ne bideπ ve¿e odvoen od Nego. Isus Hristos e
Edinstveniot koj moæe da te spasi od tvojata neposlu-
πnost. Toj moæe da ti pomogne da si Mu posluπen na
Bog, namesto da si Mu neposluπen. No mora da veruvaπ
deka Gospod Isus moæe da go napravi toa. Biblijata
veli: Koj veruva... pominal od smrt vo æivot" (Jovan
5:24). Ako ti e navistina æal za tvojata neposluπnost
i ve¿e ne sakaπ da bideπ odvoen od Bog, uπte sega
dojdi kaj Gospod Isus. Kaæi Mu, tamu kade πto sediπ,
(ne mora da go kaæeπ toa glasno), deka ti e æal.
9
Blagodari Mu za toa πto beπe kaznet za tvojot grev.
Kaæi Mu deka sakaπ Toj da stane tvoj Spasitel.
Pobaraj od Nego da ti pomogne da Mu bideπ posluπen
na Bog. Prekrasno neπto e koga Gospod Isus ¿e spasi
nekoe momËe ili devojËe. Toj saka da go napravi toa
za tebe.
Praπawa i povtoruvawe za vtorata lekcija
1. Koga vo svetot nemaπe trwe, plevel i brπlen?
(Koga Adam i Eva æiveeja vo Edenskata gradina
i koga nemaπe grev).
2. Kako ja sozdade Bog prvata æena? (Od rebroto
na Adam).
3. ©to se sluËuvaπe sekoja veËer vo Edenskata
gradina? (Sekoja veËer Bog doaaπe vo gradinata
za da razgovara so niv).
4. Zoπto beπe pravilno Bog na Adam i Eva da im
dade pravila? (Bidej¿i Toj gi sozdade).
5. Koj se trudi da go rasipe ona πto Bog go sozdal?
(Satanata, avolot).
6. Koe æivotno go upotrebi Satanata? (Zmijata).
7. ©to znaËi za nas toa deka Adam zgreπi? (ZnaËi
deka sekoj od nas denes se raa greπen).
8. Zoπto e grevot tolkav problem za site nas?
(Zatoa πto n¬ odvojuva od Bog, naπiot Sozdatel).
9. Koe prekrasno vetuvawe im go dade Bog na Adam
i Eva? (Im veti deka eden den ¿e isprati Nekoj
koj ¿e ja uniπti mo¿ta na satanata. Nekoj koj
¿e gi spasi greπnicite od nivniot grev, Nekoj
koj ¿e moæe da n¡ vrati nazad kaj Bog).
10. ©to se obidoa Adam i Eva da napravat otkako ne
go posluπaa Bog? (Se obidoa da se sokrijat od
Nego).
11. Kaæi nekoi promeni koi se sluËija kako rezultat
na grevot? (Odvojuvawe od Bog; obvinuvawe na
drugite za naπata neposluπnost; polzeweto po
zemja na zmijata; bolesti; slabost i bolki koi
dojdoa na svetot; smrtta dojde na svetot;
æivotnite poËnaa da rastat nasekade; Adam i
Eva ve¿e ne moæea da æiveat vo Edenskata
gradina).
12. Zoπto Adam i Eva ne moæea da se vratat vo
Edenskata gradina? (Zatoa πto imaπe heruvim
i ognen meË koi go Ëuvaa vlezot).
10
 Treta lekcija
PRVITE DECA
Bibliski tekst: 1. Kn. Mojs. 4:1; Evr. 11:4
Osnovna vistina: Kaj Bog moæeπ da dojdeπ samo
na Negov naËin.
Primena: za nespaseni deca: mora da
poveruvaπ vo Isus Hristos
kako vo tvoj Spasitel. Toj e
edinstveniot pat kon Bog.
Za spasenite: blagodari Mu
na Bog deka si poveruval vo
Hristos, Boæjiot Pat.
PoËetok: Raaweto na prvoto dete.
Razvoj na nastanite: Se raa Abel
Decata rastat - CV.
Kain stanuva zemjodelec.
Abel stanuva pastir.
Abel Mu prinesuva ærtva na
Bog - CVN/CVS.
Kain Mu prinesuva ærtva na
Bog - CVN.
Bog go prifa¿a Abel i nego-
viot prinos - CVN.
Bog go otfrla Kain i negoviot
prinos - CVN.
Kain e qubomoren i naluten.
Bog mu dava na Kain uπte edna
prilika - CVN.
Kulminacija: Kain go ubiva Abel.
Bog zboruva so Kain.
ZakluËok: Kain si odi od prisustvoto na
Bog - CVN.
Stih za uËewe napamet: Povtorete go stihot Rim. 5:12.
Ako ovaa lekcija ja koristiπ
kako posebna lekcija, predlaga-
me da go pouËuvaπ Jovan 14:6,
kade πto Gospod Isus veli:
"Nikoj ne doaa kaj Tatkoto,
osven preku Mene".
Vizuelni pomagala:
Upotrebi gi figurite V20-V31.
Lekcija
Scena 1 (postavi go Adam, figurata V20, i Eva,
figurata V21)
Adam i Eva so radost gledaa na nivnoto maπko
bebe. Toa beπe prvoto bebe koe se rodi na ovoj svet.
Sigurno Adam i Eva so qubopitstvo gi razgleduvaa
maleËkite prsti, race i noze. "÷e go nareËeme Kain"
- reËe Eva, i Adam se soglasi.
Neπto podocna im se rodi i vtoro dete. Go
narekoa Abel. Adam i Eva se raduvaa koga gledaa kako
Kain i Abel rastat... kako uËat da odat... da zboruvaat.
Koga momËiwata porasnaa, sigurno praπuvaa: "Raska-
æete ni za Edenskata gradina". (Neka decata se
stavat vo ulogite na Adam i Eva i neka ti kaæat
11
πto bi im raskaæale na momËiwata. VkluËete ja
ubavinata na mestoto, prijatelstvoto so Bog,
lesniot æivot, nemaweto trwe i plevel, neposto-
eweto na smrtta, herubimot na vlezot).
"Zarem Bog ne n¡ qubi i sega?" - moæebi praπaa
momËiwata. Moæeme da pretpostavime deka Adam i
Eva im objasnija: "Da, n¡ qubi, iako ne go zasluæuvame
toa. Bog e dobar kon nas. Ni pokaæa naËin kako moæe
da ni se prosti. Koga ni e æal za naπite grevovi i
koga ¿e ubieme æivotno, koga ¿e isteËe negovata krv,
togaπ Bog ni prostuva. Vaæno e da go zapomnite toa."
Iljadnici godini pred Gospod Isus da dojde, Bog go
pokaæa edinstveniot pat da se dojde kaj Nego. Æivot-
noto koe umiraπe beπe slika na ona πto trebaπe da
go napravi Boæjiot Sin. Nie ne moæeme da se dobli-
æime do Bog poradi naπiot grev. No Isus Hristos,
Boæjiot Sin, nemaπe grev. Toj dojde od neboto.
Æiveeπe sovrπen æivot i togaπ umre na krst na
mestoto na greπnicite kako tebe i mene. Negovata
skapocena krv se prolea za da go otstrani naπiot grev.
Denes Toj ne e mrtov - zatoa πto voskresna od mrtvite.
Toj e edinstveniot koj moæe da te vrati nazad kaj Bog.
Toa e Boæjiot naËin i ne postoi drug. Mnogu e vaæno
da go zapomniπ ova, isto kako πto beπe vaæno za
Kain i Abel da zapomnat za æivotinskite ærtvi.
Kain i Abel nikogaπ ne odea na uËiliπte.
Nivnite roditeli gi pouËuvaa. Tie nauËija da ja obra-
botuvaat zemjata. NauËija da rabotat. Pomagaa vo
korneweto na plevelot i mnogu pati bea umorni i im
beπe æeπko uπte dolgo pred da se zavrπi rabotata.
No Adam i Eva ne trebaπe da gi pouËuvaat decata
kako da se karaat i da se neposluπni. Pravea loπi
neπta bez nekoj da gi pouËuva za toa, zatoa πto bea
rodeni greπnici, koi pove¿e sakaa da mu se neposlu-
πni na bog, otkolku da Go sluπaat. Taka e i so tebe i
mene. Lesno ti e da izlaæeπ za da se izvleËeπ od
nevolja. Lesno e da mu misliπ loπo na tvojot nasta-
vnik. Mnogu brzo moæeπ da se nalutiπ i da se
razvikaπ. Ovie pogreπni raboti, koi Biblijata gi
narekuva grev, te odvojuvaat od Bog. Mora da dobieπ
proπka za toj grev, inaku nikogaπ nema da moæeπ da
æiveeπ so Nego. Bog e toj koj odluËuva kako greπni-
kot moæe da dojde kaj Nego. Ti i jas mora da dojdeme
kaj Nego na Negov naËin. Toa beπe vistina i za Kain
i Abel.
Scena 2 (Postavi go Kain, figura V23)
Dodeka momËiwata rastea, Kain so radost uËeπe
kako da odgleduva neπta... rastenija, zelenËuk,
cve¿iwa, ovoπki. Korneπe plevel i naporno raboteπe
za da dobie dobra æetva. Sakaπe da ja dopira mekata
zemja koga ja obrabotuvaπe, koga sadeπe, polevaπe,
ramneπe. Toj se gordeeπe so prekrasnite rastenija,
ovoπki i vkusna hrana πto ja proizveduvaπe. Bibli-
jata ni kaæuva: "Kain beπe zemjodelec." (Dodaj go
Abel, figurata V24).
Abel pove¿e gi sakaπe æivotnite, otkolku
rastenijata i drvjata. Osobeno gi sakaπe ovcite i
jagniwata. Gi zaπtituvaπe od opasnosti. Gi vodeπe
kade πto imaπe hrana i voda. Biblijata ni veli:
"Abel beπe pastir".
No, kako πto ve¿e vidovme, ovie dve momËiwa bea
greπni. PoËnaa da razmisluvaat za toa kakov e nivniot
odnos so Bog. Nivniot grev gi dræeπe odvoeni od Bog.
Trebaπe neπto da se stori za toa. Od Adam i Eva tie
go nauËija edinstveniot naËin kako moæe da se dojde
do Bog i da im bide prosteno. Toj naËin beπe preku
smrtta na æivotno namesto niv, koga krvta na æivot-
noto ¿e se prolie, bidej¿i: "... bez prolevawe na krv
nema prostuvawe" (Evr.9:22). Toa beπe Boæjiot naËin.
÷e napravat li taka? Abel otide kaj svoite ovci
i vnimatelno gi razgleda. Go odbra najubavoto
æivotno, go ubi i dozvoli da isteËe krvta (postavi
go oltarot bez ogan, figurata V22). Koga go napravi
toa, veruvaπe deka Bog ¿e mu go prosti negoviot grev.
Vo Biblijata piπuva deka toj veruvaπe vo Bog (Evr.
11:4). Toj dojde kaj Bog na naËin opredelen od Bog.
Kolku mudro! Bog saka i tebe da ti kaæe deka i
ti mora da dojdeπ kaj Nego i na Negov naËin. Denes
Negoviot naËin ne e preku ubivawe æivotno. Boæjiot
pat za tebe e da dojdeπ preku Isus Hristos. Toj vo
Biblijata e nareËen "Jagne Boæjo". Bog go dade svojot
Edinstven Sin da bide poslednata ærtva zasekogaπ.
Isus Hristos umre na krstot za grevot. Negovata
skapocena krv beπe dadena za naπe prostuvawe. Mora
da si podgotven da se odvratiπ od tvojot grev, da
poveruvaπ deka Isus Hristos beπe ærtvata za tvojot
grev i da pobaraπ od Nego da ti prosti. Toa e
edinstveniot pat kon Bog. Ako si doπol kaj Bog preku
Gospod Isus, treba sekoj den da Mu blagodariπ πto
ti se prosteni grevovite i deka Mu pripaaπ. Ako ne
dojdeπ na Boæjiot naËin, ne moæeπ nikako da dojdeπ
kaj Bog. Abel dojde kaj Bog na Negov naËin. ÷e go
napravi li toa i brat mu?
Kain pogledna na neπtata πto gi beπe odgledal,
ovoπjeto i zelenËukot so koi se gordeeπe. Moæebi
pomisli: "Nema niπto podobro od ova. Siguren sum
deka Bog ¿e bide zadovolen. Siguren sum deka ¿e me
primi. Ova πto go pravam e mnogu dobro." (Otstrani
go Kain, figurata V23, zameni ja so Kain, figura V28,
postavi go oltarot, figurata V27) No ova ne beπe
naËinot koj Bog go kaæa.
Moæebi i ti si kako Kain - imaπ svoi idei za
toa kako Bog moæe da te primi i da ti prosti. Moæebi
si misliπ: "Se obiduvam da bidam dobar, a i podobar
sum od onie okolu mene na uËiliπte." Bez razlika
kolku si dobar, s¡ uπte si greπen. Obidite da bideπ
dobar nikogaπ nema da te opravdaat pred Bog. Toa ne
e Negoviot naËin, toj e samo preku Isus Hristos.
Moæebi misliπ: "Kaæuvam molitvi, odam na
crkva, duri zemam i priËest." Ovie neπta sami po sebe
nema da te dovedat do Bog. Patot do Bog e preku Isus
Hristos.
Ili moæebi nekoj ti rekol: "S¡ uπte si mal,
Bog nema da te izbrka od neboto." Biblijata veli deka
od raawe ti si Boæji protivnik (Rim. 3:23, 5:18). Ti
ne si mnogu star, no i ti mora da dojdeπ na Boæji
naËin, preku Isus Hristos.
Se obiduvaπ li da dojdeπ kaj Bog na tvoj naËin,
namesto na Boæjiot - isto kako Kain?
12
©to ¿e pomisleπe Bog za prinosite na Kain i
Abel? Bog jasno kaæa πto misli. Biblijata veli deka
Bog go prifati Abel i negoviot prinos -æivotnoto.
Bog mu prosti na Abel. Kolku toj beπe blagodaren i
sre¿en. I ti moæeπ da bideπ kako nego - da ti bide
prosteno i Bog da te primi. Mora da poveruvaπ deka
Isus Hristos krvareπe i umre kako ærtva za tvojot
grev, mora da se nadevaπ na Nego, Toj da ti prosti.
Ako go napraviπ toa, Bog ¿e te prifati, ti ¿e bideπ
opravdan pred Nego. Moæebi si veliπ: "Da, go sakam
toa, no ne znam kako da go napravam." Ako e taka, ¿e
mi bide drago na krajot od programata od Biblijata
da ti objasnam pove¿e za toa. Ostani na mestoto kade
πto si (ili odredi nekoe drugo), otkako drugite ¿e
si zaminat i jas ¿e znam deka ti sakaπ da razgovaraπ
so mene za toa kako moæeπ da se opravdaπ pred Bog,
isto kako Abel.
Kain, za æal, ne beπe nitu sre¿en, nitu blago-
daren. Bog jasno kaæa deka ne go prifa¿a Kain, nitu
negoviot prinos. Negoviot prinos ne beπe ona πto
Bog go zapoveda. Srceto na Kain i negoviot æivot
bea polni so grev i toj ne sakaπe da se odvrati od
nego. Ne sakaπe da dojde kaj Bog na Boæji naËin.
Kolku e taæno ako si ti kako Kain. Se obiduvaπ da
si dobar, se moliπ i odiπ na crkva. No ne se nadevaπ
samo na Gospod Isus da ti prosti. Bidi siguren deka
Bog nema da te prifati, bidej¿i mora da dojdeπ na
negov naËin. Bog nema da se predomisli vo toa. Toj
sekogaπ go misli ona πto Go zboruva. Zatoa go
otfrli Kain i negoviot prinos. Kain poËna da mu
qubomori na svojot brat, mu se naluti i na Bog. Na
liceto imaπe temna nasmevka.
"Kain zoπto se lutiπ?" - praπa Bog. "Zoπto
izgledaπ tolku naluteno? Ako go napraviπ ona πto
e pravilno, ¿e te prifatam. Sega, grevot debne pokraj
tebe kako divo æivotno spremno da te fati. Po koj
pat ¿e trgneπ?" Bog na Kain mu davaπe uπte edna
moænost. Kolku e Toj milostiv! Po koj pat ¿e trgne
Kain - po svojot, ili po Boæjiot? Za æal, Kain go
zadræa namrπtenoto lice i qubomorata vo srceto.
Toj odbi da prinese æivotinska ærtva. Toj nemaπe
vera vo Bog.
Ima li denes pomeu nas nekoe momËe ili devojËe
na koe Bog povtorno mu zboruva? Ti si spomnuvaπ za
vremeto koga znaeπe deka mora da dojdeπ kaj Isus
Hristos i da Mu se doveriπ Toj da go zeme tvojot grev.
No ne go napravi toa. Denes e istoto. Dlaboko vo
srceto znaeπ deka mora da poveruvaπ vo Isus Hristos,
deka Toj e edinstveniot pat kon Bog. Bog e qubezen
kon tebe, iako ti ne go zasluæuvaπ toa. Poveruvaj vo
Isus Hristos, napravi go toa denes. Biblijata veli:
"Denes e denot na spasenieto" (2. Kor. 6:2). Nemoj da
bideπ kako Kain koj ja odbi Boæjata qubeznost.
Scena 3 (Otstrani gi site figuri, postavi go Kain,
figurata V23 i Abel, figurata V24)
Minaa denovi. Bra¿ata prodolæija so svojata
rabota, no Kain beπe reπen da mu se osveti na brat
mu. Eden den tie bea zaedno vo poleto i Kain napravi
neπto straπno - go ubi svojot brat. Tres! Teloto na
Abel padna na zemjata i poËna da teËe krv od koja Praπawa za povtoruvawe za tretata lekcija
zemjata pocrvene (otstrani go Abel, figurata V24
i postavi ja figurata V30, no samo za moment). 1. Kako se vikaπe deteto koe prvo se rodi na ovaa
Moæebi Kain pomisli: "Sega sme sami. Nikoj ne vide zemja? (Kain).
πto napraviv". No se laæeπe. Bog vide, i Bog 2. Koj sin beπe pastir, a koj zemjodelec? (Abel beπe
progovori. pastir, a Kain zemjodelec).
3. Zoπto Kain i Abel trebaπe da prinesat ærtva?
Scena 4 (Postavi go kain, figurata V28 i figurata (Zatoa πto vo nivnite æivoti imaπe grev-
V31, zborot Bog) zatoa πto bea greπnici).
4. Na πto beπe slika smrtta na jagneto? (Na
"Kain, kade e brat ti Abel?" smrtta na Gospod Isus).
"Ne znam kade e", izlaæa Kain. "Zarem jas moram 5. Kako moæeπ ti da bideπ kako Kain? (Da se
da se griæam za nego?" obiduvam da dojdam kaj Bog na svoj naËin - da se
Se razbira, Bog znaeπe πto se sluËi, no uπte trudam da sum dobar, i sl).
ednaπ mu davaπe na Kain moænost da go priznae 6. Kako moæeπ da bideπ kako Abel? (Da se dojde
svojot grev i da se odvrati od nego. No Kain ne ja sakaπe kaj Bog na Negov naËin; da veruvam deka Gospod
Boæjata qubeznost, ne sakaπe da dojde kaj Bog na Isus umre za mojot grev i da Go zamolam da mi
Boæji naËin. Bog pak progovori: "Kain, πto napravi? prosti).
Krvta na brat ti vika kon mene od zemjata. Zemjata 7. Koj sin beπe prifaten od Bog? (Abel - toj mu
koja ja vpi negovata krv ve¿e nema da ti bide prijatel. poveruva na Bog).
Ve¿e nikogaπ nema da moæe da odgleduvaπ prekrasni 8. Kako se Ëuvstvuvaπe Kain poradi ova? (Mnogu
ovoπki i zelenËuk. Otsega seta tvoja teπka rabota se naluti).
¿e ti nosi mala æetva i malku plodovi. Nema da imaπ 9. ©to mu napravi Kain na svojot brat? (Go ubi).
postojano mesto za æiveewe, ¿e bideπ talkaË." Dali 10. Kako Bog go kazni Kain? (Negovite napori ¿e
Kain ja zasluæi kaznata? Da! Boæjiot sud e sekogaπ davaat mala æetva, toj ¿e bide talkaË).
praveden. Ako odbieπ da dojdeπ kaj Bog na Negov
naËin, togaπ i ti treba da bideπ kaznet za tvojot grev.
Bog ¿e mora zasekogaπ da te otfrli od Sebe. Zarem
ne gledaπ kolku e vaæno da ti bide prosteno na naËin
na koj Bog veli deka treba, i da dojdeπ kaj Nego na
negov naËin?
Kain, bezumno, odbi. Koga sluπna πto ¿e mu se
sluËi, se uplaπi i poËna samiot da se soæaluav.
"Mojata kazna e pregolema", poËna da se æali. "Koga
¿e talkam po zemjata i koga drugite lue ¿e me prepo-
znaat, ¿e me ubijat".
"÷e te zaπtitam od toa" - reËe Bog. "÷e ti stavam
beleg, taka πto lueto ¿e znaat deka ti si Kain. ÷e
im kaæam, isto taka, deka ako te ubijat, jas straπno
¿e gi kaznam". Bog s¡ uπte pokaæuvaπe qubov kon
Kain. No, slednite zborovi vo Biblijata se mnogu
taæni zborovi: "I Kain si zamina od prisutnosta
Gospodova" (otstrani go Kain, figurata V28). Toj
gi napuπti i tatko mu i majka mu i zamina vo daleËna
zemja nareËena Nod. Tamu æiveeπe osamen æivot.
Dali napravi dobar izbor? Ne, odbi da dojde kaj Bog
na Boæji naËin i, iako daleku od lueto, ostana poln
so grev.
Nemoj da bideπ kako nego! Ako si se obiduval da
dojdeπ kaj Bog na drugi naËini, otstrani se od niv.
Poveruvaj vo Isus Hristos. Tamu kade πto sediπ, ne
mora da go kaæeπ toa glasno, no kaæi Mu: "Gospodi
Isuse, Ti si patot kon Bog. Jas znam deka Ti se ærtvuva
Sebesi na krstot za mojot grev. Te molam prosti mi i
napravi me praveden pred Bog." Toa e Boæjiot naËin.
÷e ti bide prosteno i Bog ¿e te primi, isto kako i
Abel.

13
14
 »etvrta lekcija
SLEDEWE NA BOG
(ENOH)
Bibliski tekst: 1. Kn. Mojs. 4:16-22, 25-26, 5:1-
29; Evreite 11:5
Osnovna vistina: Ti moæeπ da Go zapoznaeπ
Bog.
Primena: za nespaseni deca: Moæeπ da
Go zapoznaeπ preku Isus Hri-
stos.
za spaseni deca: zapoznaj Go
podobro.
PoËetok: Filip i filmskata xvezda.
Razvoj na nastanite: Potomcite na Kain se umni.
Tie ne Go poznavaat Bog - CV.
Raaweto na Set.
Raaweto na Enoh.
Enoh Go poznava Bog - CVN.
- da se zapoznae Bog preku
razgovor - CVS.
- da se zapoznae Bog preku
sluπawe - CVS.
- da se zapoznae Bog preku
pominuvawe vreme so nego -
CVS.
- da se zapoznae Bog preku
posluπnost kon Nego - CVS.
ZakluËok i kulminacija: Enoh e odnesen na neboto -
CVS / CVN.
Stih za uËewe napamet:"A ova e veËen æivot: da te
poznaat Tebe, edinstveniot
vistinit Bog, i Isus Hristos,
Kogo Go isprati" Jovan 17:3.
Vizuelni pomagala:
Napravi oblaci koi ¿e gi rasprsneπ po flane-
lografot, kako πto ti e pokaæano na crteæot.
Promeni gi zborovite na figurite V37-40, so toa πto
vrz niv ¿e zalepiπ parËiwa hartija so slednite
zborovi: RAZGOVOR (V37), SLU©AWE (V38),
POMINUVAWE VREME (V39), POSLU©NOST
(V40). Natpisot V41 nema da bide upotreben vo ovaa
lekcija.
Podgotovka za uËestvo na uËenicite:
Odberi dve deca koi se bliski prijateli i nekolku
dena pred sostanokot podgotvi so niv dijalog. Ne mora
da e kako πto e napiπan vo tekstot, tuku prilagodi
go taka πto ¿e go opiπe nivnoto prijatelstvo.
Lekcija
Filip navistina sakaπe da dobie avtogram od
nego, bidej¿i glumeπe vo negoviot omilen film
(moæeπ da upotrebiπ i ime i pejaË / pejaËka za da ti
odgovara na situacijata). Taa liËnost trebaπe da
prisustvuva na puπtaweto vo upotreba na nov oddel
15
vo bolnicata. Mnogu rano toj den, Filip otide tamu
za da zazeme dobro mesto. Najposle, pristigna i
yvezdata. Filip odvaj Ëekaπe prilika da pobara od
nego avtogram. "Sega toj ne razgovara so nikoj, sega
mi e πansata", si pomisli Filip. Negovoto srce
tupkaπe od vozbuda koga mu se pribliæi na slavniot
Ëovek. "÷e ve molam, gospodine, ¿e sakate li da mi
dadete avtogram?" - uËtivo praπa toj.
"Se razbira" - odgovori xvezdata. "A, kako ti e
imeto?" Filip mu kaæa, a Ëovekot duri si najde vreme
i da porazgovara so nego. Toj mu kaæa na Filip za
negovoto semejstvo, deka ima model na æeleznica, deka
gi saka zlatnite ripki. I togaπ kaæa: "Sluπaj Filip,
idnata sabota vodam so mene grupa deca vo studioto,
za da im pokaæam kako izgleda. ÷e sakaπ li da dojdeπ
i ti?" Filip ne moæeπe da poveruva deka Ëovekot
navistina mu dade bilet za taa specijalna poseta. Taa
no¿ odvaj zaspa. Ubavo beπe da se dobie avtogram, no
da se razgovara so nego beπe mnogu podobro. I se
raduvaπe, bidej¿i slednata sabota ¿e go vidi povtorno!
Da, mnogu e vozbudlivo da se sretne nekoj tolku slaven.
Uπte poprekrasno e da se zapoznae Nekoj koj e
povelik od bilo koja druga xvezda. Gospod Bog saka ti
da Go zapoznaeπ. Toj, Sozdatelot na s¡ te sozdal taka
πto ti moæeπ da Go zapoznaeπ. Adam i Eva go
poznavaa Bog vo Edenskata gradina na osoben naËin.
Toj razgovaraπe so niv. Tie razgovaraa so nego. Toj
beπe nivniot Bog i Prijatel. Iako Bog e Duh i nema
telo, Toj e LiËnost. Toj razmisluva, Ëuvstvuva,
zboruva. Toj e Nekoj koj moæeπ da Go zapoznaeπ.
Beπe taæno πto Adam i Eva go izgubija toa
specijalno prijatelstvo so Bog. Sega vo svetot imaπe
mnogu taga. Kolku li samo bea Adam i Eva taæni koga
beπe ubien nivniot sin Abel. Kolku li samo bea
taæni koga naluteniot Kain i negovata æena si
zaminaa od kaj niv.
Scena 1 (postavi go Kain, V23)
Kain i negovata æena vo zemjata Nod imaa deca,
i tie imaa deca, i taka natamu. Verojatno mnogu od
tie lue bea kako Kain i ne sakaa da Go qubat i da mu
veruvaat na Bog. No mnozina od niv bea mnogu umni.
Eden od niv beπe prviot Ëovek koj napravi muziËki
instrumenti. Praveπe neπta kako πto se flejtata i
harfata. I za prv pat se sluπna muzika. Drug otkri
kako da gi zagreva æelezoto i bakarot za da omeknat.
Togaπ moæeπe da gi isËuka i napravi vo oblik na
noæevi, meËovi i plugovi. Kolkava golema promena
donesoa ovie pronajdoci. No ovie umni lue ne Go
poznavaa Bog. Da se bide umen ne e dovolno za da se
zapoznae Bog. Biblijata ni veli deka: "... svetot so
svojot razum ne Go zapozna Bog" (1. Kor. 1:21). Bog sam
im se otkriva na lueto. Toj im pomaga da razberat
πto ima napiπano za Nego vo Biblijata. Toj im
pomaga na lueto da Go zapoznaat. Dobro e da se zapomni
toa, bidej¿i toa znaËi deka ti ne mora da Ëekaπ dodeka
ne nauËiπ dovolno na uËiliπte. Vsuπnost, Biblijata
ni veli deka Bog Ëesto im se otkriva na decata. Toj
saka ti da go zapoznaeπ. Toj saka navistina da bide
vo tvojot æivot. Isto kako πto sakaπe i semejstvoto
na Adam da Go zapoznae (otstrani go Kain, figurata
V23).
Scena 2
Bog na Adam i Eva im dade i drugo maπko dete,
namesto Abel (postavi go bebeto Set, figurata
V32). Mu go dadoa imeto Set. Koga Set porasna, toj i
negovoto semejstvo sakaa da Go poznavaat Bog i da Mu
bidat posluπni na Gospod Bog. Na Bog Mu beπe po
volja da im pomogne da Go zapoznaat. Adam i Eva
moæea na svoite vnuci i pravnuci, i pra-pravnuci,
duri i pra-pra-pravnuci da im go kaæuvaat neπtata
koi gi znaeja za Bog. ÷e si reËeπ: ama mnogu "pra" -
mnogu naslednici!
Sluπni go ova. Pred da umre, Adam imaπe pra-
pra-pra-pra-pra-pravnuci (izbroj na prsti do 6).
Koga umre, Adam imaπe 930 godini, reËisi 1000
godini! Vo toa vreme lueto æiveeja mnogu podolgo
otkolku denes. Ne znaeme zoπto. Moæebi zatoa πto
svetot beπe mnogu pozdravo mesto za æiveewe i
lueto bea pozdravi. Moæebi Bog go dozvoli toa za
postarite lue da moæat da gi pouËuvaat pomladite.
Tie uËea od usta na usta - nemaπe knigi.
Scena 3 (postavi go Adam i mladiot Enoh, figurite
V33 i V34)
Adam imaπe pra-pra-pra-pra-pravnuk koj se
vikaπe Enoh. Siguren sum deka toj go pouËuvaπe Enoh
za mnogu neπta. Nie vo Biblijata navistina ne Ëitame
mnogu za Enoh, no s¡ πto e zapiπano za nego e dobro.
Enoh sigurno nauËil za Bog od drugite - ne od
Biblijata, zatoa πto togaπ nemaa Biblija. Toj nauËi
za grevot, deka i toj e greπnik, deka mu treba prostu-
vawe. Toj dozna deka Bog veti da isprati Spasitel,
Onoj koj ¿e go zeme grevot i ¿e ja skrπi mo¿ta na
satanata. Enoh ne samo πto gi znaeπe ovie raboti,
tuku i poveruva vo Bog. Toj veruvaπe deka eden den
Bog ¿e isprati Spasitel i se nadevaπe na Bog, toj da
mu gi prosti grevovite. Toj ne samo πto znaeπe za
Bog, tuku i Go zapozna. Ima golema razlika pomeu
toa da znaeπ za nekoj i da go poznavaπ. Filip, koj go
spomnavme na poËetokot, znaeπe mnogu za TV xvezdata.
No kolku beπe poinaku otkako go zapozna i otkako
porazgovara so nego! Duri togaπ go zapozna liËno.
Moæebi ti znaeπ mnogu za Bog. Moæeπ da odgovo-
riπ na praπawata koga imame kviz. No, nikogaπ ne
si se ottarasil od grevot vo tvojot æivot koj te dræi
daleku od Bog. Zatoa Bog ne e vo tvojot æivot. Ti
znaeπ za Nego, no liËno ne si Go zapoznal. Treba da
dojdeπ kaj Isus Hristos, Spasitelot, koj dojde kako
πto Bog veti. Toj umre za grevot, toj ja skrπi mo¿ta
na satanata. Toj denes moæe da ti prosti. Togaπ ¿e
poËneπ da Go zapoznavaπ Bog. Toj reËe: "Nikoj ne
doaa kaj tatkoto, osven preku Mene" (Jovan 14:6).
Preku Isus Hristos moæeπ da Go zapoznaeπ Bog.
Moæebi ne go razbiraπ ova, a navistina sakaπ da Go
zapoznaeπ Bog. Ako e taka, ¿e mi bide milo da poraz-
govaram so tebe otkako ¿e zavrπi sostanokov. Samo
dojdi i sedni tuka napred (ili odredi drugo pogodno
16
mesto) i jas ¿e znam deka ti sakaπ so mene da razgova-
raπ za ova. Prekrasno e koga Bog e stvaren vo tvojot
æivot i ti navistina Go poznavaπ, isto kako Enoh.
Scena 4 (otstrani go mladiot Enoh, figurata V33
i postavi go Enoh, figurata V35).
Koga Enoh porasna, se oæeni. Koga imaπe 65
godini, nego i æena mu im se rodi momËeto koe go
narekoa Metuselah. Koga gledaa kako nivnoto dete
raste, siguren sum deka nikogaπ ne pomislija deka
toj ¿e bide najstarata liËnost spomnata vo Biblijata.
Toj umre na vozrast od 969 godini! A sepak, umre pred
negoviot tatko Enoh! Eve edna gatanka. Kako moæe
Metuselah da bide najstariot Ëovek koj se spomnuva
vo Biblijata, a sepak da umre pred svojot tatko?
Odgovorot ¿e go najdeme na krajot od lekcijata. A ako
go znaeπ odgovorot, Ëuvaj ja tajnata s¡ do krajot.
Metuselah beπe poinakov bidej¿i æiveeπe
mnogu dolgo. Enoh, tatko mu, beπe poseben zaradi
druga priËina. Biblijata veli deka "Enoh odeπe so
Bog". ©to znaËi toa? (Dozvoli im na decata da
odgovorat). Koga odiπ zaedno so nekoj, vie zaedno
zboruvate i sluπate πto veli drugiot, seto vreme ste
zaedno. Taka beπe i so Bog i Enoh. Enoh mnogu dobro
go poznavaπe Bog.
Bog saka i ti da Go zapoznaeπ. Ako si poveruval
vo Isus Hristos kako vo Spasitel, toa e poËetokot
na tvoeto zapoznavawe na Bog. Kako minuva vremeto,
treba da Go zapoznavaπ s¡ podobro.
Dijalog: podgotvi go odnapred so dve povozrasni deca.
(Ne mora strogo da se dræiπ do tekstot, tuku
prilagodi go taka πto vsuπnost ¿e pokaæe kako
dvete deca koi si gi izbral se zapoznavaat podobro).
Site znaeme deka Keti i Ana se dobri prijatelki.
Tie ¿e ni raskaæat kako se zapoznaa.
Ana: Odime vo isto uËiliπte. Prviot den sedevme
zaedno i poËnavme da si razgovarame.
Keti: Ana mi kaæa kade æivee.
Ana: Keti mi kaæa deka saka meËki i deka ima edna
koja se vika Beti.
Keti: Ana mi kaæa deka ima pomal brat.
Ana: Keti mi kaæa deka saka da stane medicinska
sestra.
UËitelot: ZnaËi mnogu ste razgovarale. Ova e eden
naËin da se zapoznae nekoj. Ako Go znaeπ Gospod Isus
kako tvoj Spasitel, togaπ treba Ëesto da razgovaraπ
so Bog (postavi ja V37 so zborot RAZGOVOR). Toa
e eden naËin za podobro da Go zapoznaeπ. Sekojdnevno
pominuvaj vreme so Nego i kaæuvaj Mu razliËni
raboti. Moæeπ da Mu kaæeπ na Bog deka Go sakaπ,
da Mu kaæeπ deka misliπ deka Toj e velik, kaæi Mu
deka ti e æal za neπto loπo koe si go napravil,
blagodari Mu za ona πto Go napravil za tebe, ili πto
ti Go dal, spodeli gi tvoite problemi so nego. Ako
ne razgovaraπ so nego, nema da moæeπ podobro da go
zapoznaeπ.
A sega Keti, da pretpostavime deka Ana celo vreme
mi zboruvaπe i nikogaπ ne te sluπaπe tebe. Kako
¿e se Ëuvstvuvaπe ti?
Keti: Voopπto nemaπe da mi se dopadne. Taa nemaπe
da moæe da me zapoznae ako ne me sluπaπe. No taa ne
samo πto zboruva, tuku i sluπa.
UËitelot: Toa e dobro. Taka e i so Bog. Ako si
hristijanin, ¿e Go zapoznaeπ Bog podobro ako
sluπaπ koga Toj zboruva (postavi ja V38 so zborot
SLU©A), najdobar naËin da se sluπa Bog e sekoj den
da se Ëita po malku od Biblijata. Obidi se da ja
zapomniπ i razmisluvaj za ona πto si go proËital.
Isto taka, koga doaaπ ovde i sluπaπ koga pouËuvam
od Biblijata, Bog ¿e ti zboruva, a ti treba da sluπaπ.
Ana, Keti, minuvate li vreme zaedno?
Ana: Da, zaedno si igrame vo uËiliπteto.
Keti: I se posetuvame. Ponekogaπ duri i prespivame
zaedno.
Ana: Se sluπame po telefon.
UËitelot: Ako ne minuvate vreme zaedno nema da
bevte tolu dobri prijatelki. Bog saka sekoj
hristijanin (postavi ja V39 POMINUVAWE
VREME) da pominuva vreme so Nego. Sekoj den treba
da se obideπ da imaπ posebno vreme koga moæeπ da
si tivok, da ja Ëitaπ Biblijata i da razgovaraπ so
Bog. Nekoi hristijani go imaat ova vreme pred da odat
na uËiliπte, drugi koga ¿e se vratat doma, pred da
gledaat TV, ili da piπuvaat domaπno; nekoi pak
pominuvaat vreme so Bog pred da si legnat, naveËer.
Ti znaeπ koe vreme e najdobro za tebe. Bog saka
podobro da Go zapoznaeπ, zatoa najdi si vreme koe ¿e
go pomineπ so Nego.
Enoh minuvaπe mnogu vreme so Bog. Zatoa Bibli-
jata veli deka toj "odeπe so Bog". Enoh isto taka i go
praveπe ona πto Bog mu kaæa da go napravi. Mnogu e
vaæno da Mu se bide posluπen na Bog (postavi ja V40
- zborot POSLU©NOST) ako sakaπ podobro da Go
zapoznaeπ. Ne moæeπ da si blizok so Bog ako si
neposluπen. Zatoa, ako vo Biblijata proËitaπ neπto
πto Bog ne saka da go praviπ, togaπ ne pravi go!
Posluπaj Go Bog!
Moæeπ li da se setiπ na Ëetirite neπta πto
treba da gi praviπ kako hristijanin? (Da razgovaraπ
so Bog, da Go sluπaπ, da pominuvaπ vreme so Nego,
da si Mu posluπen). Enoh go praveπe seto ova podolgo
od 300 godini.
Togaπ, eden den, negovoto semejstvo i priajtelite
ne moæea da go najdat.
se sluËi samo na dvajca vo Biblijata - drugiot beπe
Ilija.
Sega na neboto Enoh Go poznava Bog mnogu podo-
bro otkolku porano. Ako Go qubiπ Gospod Isus i ti
¿e odiπ na neboto i tamu ¿e Go zapoznaeπ Bog daleku
podobro otkolku πto Go znaeπ sega. Samo hristija-
nite koi ¿e se æivi koga Gospod Isus dojde pak nema
da mora da umrat. No duri i da umreπ pred toa, tvojata
duπa, vistinskoto "ti", ¿e otide na neboto. Ti ¿e
bideπ so Bog, ¿e Go znaeπ niz celata veËnost. Kolku
prekrasno!
No ova e samo za onie koi poveruvale vo Gospod
Isus kako vo Spasitel i poËnale da Go zapoznavaat
Bog. ©to e so tebe? Denes ti moæeπ da poveruvaπ vo
Gospod Isus za da ti Go prosti siot grev i da te vrati
kaj Bog. Denes moæeπ da poËneπ vistinski da go
zapoznavaπ Bog - Toj saka ti da Go zapoznaeπ!
Praπawa za povtoruvawe za Ëetvrtata
lekcija
1. Koja e najvaænata LiËnost koja moæeπ da ja
zapoznaeπ? (Bog).
2. Koi bea nekoi od pronajdocite na potomcite na
Kain? (MuziËki instrumenti, kako flejtata i
harfata; alatki od bakar i æelezo, noæevi i sl).
3. Zoπto ne mora da staneπ mnogu uËen pred da Go
zapoznaeπ Bog? (Zatoa πto Bog im pomaga na
lueto da Go razberat nego i ona πto Toj go
otkril za Sebesi vo Biblijata; Toj Ëesto im se
otkriva na decata).
4. Koj "odeπe so Bog"? (Enoh).
5. Kako moæeπ vistinski da Go zapoznaeπ Bog vo
tvojot æivot? (So barawe na Gospod Isus da ti
go prosti grevot).
6. Moæeπ li da se setiπ na 4 naËini preku koi
hristijaninot moæe podobro da Go zapoznae Bog?
(Razgovor, molitva, sluπawe, Ëitawe na Bibli-
jata, minuvawe vreme; imaweto posebno vreme
sekoj den; posluπnosta, praveweto i nepraveweto
neπta onaka kako πto veli Biblijata).
7. Koe beπe golemoto iznenaduvawe koe go doæi-
veaja rodininite i prijatelite na Enoh? (Enoh
ve¿e go nemaπe, bidej¿i Bog go zede).
8. Kade beπe Enoh? (Na neboto).

Scena 5 (otstrani gi figurite V37 - 40)

Moæebi poËnaa da se praπuvaat: "Si go videl li

Enoh?" Go baraa nasekade, no ne moæea da go pronajdat.
Go nemaπe! Biblijata veli: "Go nemaπe, zaπto Bog
go zede" (1. Kn. Mojs. 5:24). (Postavi ja figurata V42,
Enoh, i V43 - angel; postavi gi i oblacite). Toj ne
umre. Zatoa moæeme da kaæeme deka Metuselah umre
pred tatko mu, bidej¿i Enoh nikogaπ ne umre. Ova im
17
18
 Petta lekcija
BOG ÷E GO KAZNI GREVOT
Bibliski tekst: 1. Kn. Mojs. 6:1-9; Evr. 11:7; 2.
Pet. 2:5
Osnovna vistina: Bog ¿e go kazni grevot.
Primena: za nespasenite deca: Dojdi kaj
Hristos i ¿e bideπ spasen od
sudot.
Za spasenite deca: Moæeπ da
si siguren deka za tebe nema
osuduvawe.
PoËetok: Razgovor za crvenoto zname.
Razvoj na nastanite: Lueto mu se neposluπni na
Bog.
Noe æivee pravedno.
Bog mu zboruva na Noe - CV.
Noe propoveda - CV.
Noe go gradi kovËegot.
Lueto mu se smeat.
KovËegot e zavrπen.
Æivotnite vleguvaat vnatre.
Noe i semejstvoto vleguvaat.
Kulminacija: Doaa potopot.
Site nadvor od kovËegot
umiraat - CVN.
Site vnatre vo nego se
spasuvaat - CVS/CVN.
KovËegot zastanuva na
planinata Ararat.
Noe i semejstvoto izleguvaat
od kovËegot i Go proslavuvaat
Bog -CVS.
Stih za uËewe napamet: Povtorete go Jovan 17:3. Ako
ovaa lekcija ja koristiπ kako
individualna lekcija, predla-
game da gi pouËuvaπ Rimjanite
8:1. "Zatoa, sega nema osuda za
onie koi se vo Hristos Isus".
Vizuelni pomagala:
Upotrebi gi figurite V22, V46-59. Za poslednata
scena napravi boæilak.
Lekcija:
Ako vidite crveno zname (uËitele, ako imaat
takvo zname, pokaæi im go na decata) πto toa znaËi?
(Dozvoli im na decata da odgovorat). Moæebi ¿e go
vidite popat - znaËi deka nekoj raboti na patot, ili
na bregot, za da pokaæe deka na toa mesto ne se pliva,
ili na kamion, za da pokaæe deka neπto πtrËi od
kamionot. Toa e znak za predupreduvawe. Ako ne vni-
mavaπ na predupreduvaweto, ¿e se najdeπ vo opasnost.
19
Scena 1
Mnogu odamna imaπe mnogu lue koi bea vo
golema opasnost. Vo vremeto na Enoh, i potoa, lueto
mu svrtea grb na Bog i im stanaa neposluπni na
Negovite pravila. PoËnaa da go pravat ona πto im se
dopaaπe nim. Izgledaπe kako lueto celo vreme da
planiraa da pravat neπta koi ¿e bidat odvratni vo
Boæjite oËi. Navistina, lueto stanaa tolku loπi,
πto Bog zaæali πto gi sozdade.
No imaπe eden Ëovek (postavi go Noe, figurata
V46) koj Go qubeπe Bog i Mu beπe posluπen. Ova
beπe vnukot na Enoh, Noe. Biblijata i za nego go veli
istoto kako i za Enoh: toj odeπe so Bog.
Zatoa Bog mu kaæa na Noe za ona πto planira da
go napravi vo vrska so zlobata i grevot so svetot: "Ne
moæam da dozvolam ovaa zloba da prodolæi. ÷e go
uniπtam Ëovekot πto go sozdadov..." Bog mu kaæa na
Noe deka vrz zemjata ¿e isprati straπen potop kako
kazna za grevot na lueto. Bog e tolku dobar i Ëist
πto nikogaπ ne moæe da kaæe: "Ne e vaæno πto
lueto ne Me sluπaat". Toj e svet i go mrazi grevot.
Toj mora da deluva protiv nego i da go kazni. A koga
toj kaznuva, toa e sekogaπ pravedna i Ëesna kazna. Onoj
koj bil neposluπen sekogaπ go dobiva ona πto go
zasluæil.
Toa beπe ona πto Noe im go kaæa na lueto
otkako Bog zboruvaπe so nego. Toj togaπ imaπe 480
godini. Im kaæa na lueto deka Bog ja mrazi nivnata
neposluπnost. Propovedaπe deka treba da se
odvratat od grevot i da se vratat kaj Bog. Gi predupre-
duvaπe za straπnata kazna koja doaaπe. No tie ne
sakaa da gi sluπaat negovite predupreduvawa.
Izgledaπe deka æenata na Noe i negovite tri sina,
Sem, Ham i Jafet (postavi gi figurite V47-49) bea
edinstveniet koi gi posluπaa. Tetkite, ËiËkovcite,
bratuËedite i site drugi ne im obrnaa vnimanie na
Boæjite predupreduvawa.
Moæebi Bog denes te predupreduva tebe. Vo tvojot
æivot ima pogreπni neπta koi ne se po Negova volja.
Ti si sebiËen. Brat ti sakaπe od tebe da pozajmi kniga
za da ja proËita, no ti ne sakaπe da mu ja dadeπ. Ti
zgreπi pred Bog, koj veli deka treba da Go qubiπ Bog
i drugite okolu tebe kako samiot sebe (Matej 22:37-
39). No ti se sakaπ najmnogu sebesi i Bog ne e voopπto
zadovolen. Ili, moæebi se lutiπ koga ¿e ti se kaæe
da go ugasneπ televizorot; ili pak laæeπ za da se
izvadiπ od nevolja.
Ovie i mnogu drugi nepravilni neπta πto gi
praviπ pokaæuvaat deka vo tvojot æivot ima grev.
Zatoa Bog ima za tebe edno predupreduvawe: Toj mora,
i ¿e te kazni za grevot. Kaznata nema da bide golem
potop, tuku ¿e bide odvojuvawe od Nego zasekogaπ.
Toa e najloπoto neπto koe moæe nekomu da se sluËi.
Razmisli vnimatelno za Boæjite predupreduvawa i
nemoj da si kako lueto koi ne sakaa da go posluπaat
Noe.
Scena 2
No Noe praveπe i neπto drugo, osven propo-
vedaweto. Bog mu kaæa da napravi neπto mnogu, mnogu
neobiËno. Toj gradeπe brod, koj Biblijata go narekuva
kovËeg (postavi ja figurata V50).
KovËegot beπe golem! Noe imaπe tri sina i
sigurno uπte dodeka bea maleËki im objasnil: "Bog
mi kaæa da izgradam kovËeg zatoa πto Toj ¿e isprati
potop. Toj ¿e gi istrebi site na zemjata zaradi nivnata
zloba. Gi predupreduvam lueto da se zavrtat kon Bog
i da se odvratat od nivnite grevovi. Nie sakame
mnozina da dojdat so nas vo kovËegot i da se spasat od
straπniot potop."
Koga porasnaa, Sem, Ham i Jafet si najdoa devojki
so koi se oæenija i mu stanaa snai na Noe. Sigurno
prijatelite na tie devojki se podigruvaa so niv.
(Postavi ja figurata V55, sinovite i æenite). No
i tie mladi æeni bea isto taka podgotveni da zastanat
na stranata na Bog, iako drugite gi ismevaa i prodol-
æija da æiveat po nivniot loπ pat.
Sekoj den, Noe i semejstvoto rabotea na kovËegot.
SeËea drvja, nosea gredi, gi oblikuvaa i kovaa. Lueto
(postavi gi figurite na potsmevaËite V51-53)
sigurno zastanuvaa pokraj niv i im se potsmevaa.
Nikogaπ porano ne bea videle vakov brod. Tie isto
taka nemaa videno doæd, a Noe im veleπe deka od
neboto ¿e padne voda. Toj im veleπe deka Bog ¿e gi
kazni, no tie se smeeja i prodolæija po svoite loπi
patiπta kako niπto da ne se sluËilo. Siguren sum
deka im se potsmevaa na Noe i na negovoto semejstvo:
"Ej, bodograditeli, pobrzajte da go zavrπite brodot
pred da poËne da vrne." "Zarem nema da vi izgleda
glupavo da sedite vo brod na mesto kade πto nema
voda?" "Ludiot star Noe!"
Mnogu, mnogu godini lueto go ismevaa Noe. Ne
go menuvaa svojot æivot i izgledaπe deka niπto ne
im se sluËuva. Ne izgledaπe deka Bog ¿e kazni nekogo,
no Toj reËe deka ¿e kazni! Istoto se sluËuva i denes.
Ima mnogu lue koi Mu se neposluπni na Bog i niπto
ne im se sluËuva. ÷e mamiπ na uËiliπte, a Bog ne te
kaznuva. Misliπ loπi misli i niπto straπno ne ti
se sluËuva. No Biblijata veli deka Bog ¿e go kazni
grevot. "Na lueto im e opredeleno ednaπ da umrat, a
potoa doaa sudot" (Evr. 9:27). Toa znaËi deka na krajot
na tvojot æivot, koga ¿e se sretneπ so Bog, Toj ¿e te
kazni za tvojot grev. Toj zasekogaπ ¿e te otstrani od
nego vo na mestoto na kazna, nareËeno Pekol. Te
molam nemoj da bideπ kako lueto koi se potsmevaa
kako toa nikogaπ da nema da se sluËi (otstrani gi
site figuri).
Scena 3
Eden den, ve¿e nemaπe Ëukawe, nitu digawe gredi.
Sto i dvaeset godini otkako Noe poËna da go gradi
kovËegot, toj beπe zavrπen... (postavi go kovËegot,
figura V57) visok tri sprata i razdelen na mnogu
sobi. Beπe namaËkan so bitumen. Toa e neπto
leplivo, kako katran πto πticite gi napravi vodo-
otporni. KovËegot beπe izmaËkan od dvete strani -
20
odvnatre i odnadvor. No pred da poËne da vrne trebaπe
da se napravi uπte mnogu. Noe i sinovite moraa da go
napolnat kovËegot so hrana - i toa mnogu hrana! Ne
samo hrana za lueto, tuku i za æivotnite, zaπto Bog
mu kaæa na Noe deka vo kovegot treba da zeme po dve
od site æivotni, ptici i insekti. Trebaπe da zemat
po sedum dvojki od æivotnite koi se koristea za
prinesuvawe ærtvi. Noseweto hrana vo kovËegot
verojatno predizvika pove¿e smea i ismevawe od
lueto koi stoeja naokolu i gledaa (povtorno
postavi gi figurite na potsmevaËite V51-53).
Scena 4
Biblijata ne ni kaæuva kako æivotnite dojdoa
vo kovËegot. No moæebi Bog gi dovede (postavi gi
figurite V58a i b). Dva slona, dve æirafi, dva
kenguri, lavovi, tigri, majmuni, kuËiwa, maËki, kravi,
kowi, gluvci i od site æivotni za koi moæete da se
setite. Po sedum dvojki ovci i od drugite æivotni
koi bea potrebni za prinesuvawe ærtvi. Najposle,
site æivotni koi Bog sakaπe da bidat vo kovËegot
bea vo nego. Bog, koj gi sozdade æivotnite i koj im gi
dade navikite da se selat od mesto na mesto, moæeπe
da gi natera da dojdat vo kovËegot koga Toj go sakaπe
toa (otstrani gi figurite na æivotnite V58a i b).
Togaπ Bog Mu progovori na Noe: "Vlezi vo
kovËegot" - reËe Toj. Noe i negovata æena, Sem i æena
mu, Ham i æena mu, Jafet i æena mu - site vlegoa
vnatre. Kolkumina imaπe vnatre? Da, samo osummina.
Ostanatite ne sakaa da vlezat.
Sedum dolgi denovi ne se sluËi niπto. Nemaπe
doæd. S¡ beπe kako i porano. Lueto odnadvor sigurno
se smeeja. Sigurno za Noe i negovite sinovi kaæaa
mnogu loπi raboti. "Kolku ste glupavi da go sluπate
vaπiot star lud tatko!" "Koga ¿e priznaete deka
pogreπivet?" "Ne gledame nikakov doæd." "Kolku
ludo semejstvo."
"Bam!" ©to beπe toa? Vratata se zatvori - no ne
ja zatvori Noe, tuku Bog. I togaπ se sluËi! PoËna da
vrne. PoËna da vrne posilno otkolku πto ti i jas sme
videle da vrne. Izgledaπe kako da teËe od golemi
slavini od neboto. Vodata ne samo πto doaaπe od
neboto, tuku poËna da izvira i od zemjata. Biblijata
veli deka od zemjata se pojavija izvori. Vodata tolku
brzo poËna da nadoaa, πto ne pomina dolgo i kovËegot
zapliva (otstrani gi potsmevaËite, V51-53).
Scena 5 (vodata i kovËegot, figurata V57)
Ve¿e nemaπe πegi i potsmevawe. Namesto toa,
se sluπaa izvici za pomoπ i milost. Verojatno nekoi
lue Ëukaa po kovËegot. Lueto sigurno poËnaa da
begaat kon planinite; nekoi sigurno poËnaa da se
kaËuvaat po drvjata. No vodata prodolæuvaπe da
raste. Beπe predocna - site lue umrea. Bog im dade
120 godini da mu svrtat grb na grevot, no tie odbija
da go napravat toa. Odbija da go posluπaat Negovoto
predupreduvawe. Bog gi kazni taka kako πto zaslu-
æuvaa. Site bea kazneti - mladi i stari, umni i
pomalku umni, bogati ili siromasi. Bidej¿i Bog e
praveden Sudija, Toj sekogaπ ¿e go kazni grevot i ¿e
bide praveden kon site. Toj reËe deka ¿e ima potop, i
imaπe. Vo Biblijata piπuva deka po smrtta, site koi
ne poveruvale vo Isus Hristos kako vo svoj Spasitel
¿e bidat zasekogaπ kazneti. Nikoj nema da moæe da
kaæe: "Ne e fer!", zatoa πto sekoj ¿e go dobie toa
πto go zasluæil. ©to e so tebe? ÷e bideπ li i ti
pomeu onie koi zasekogaπ ¿e bidat odvoeni od Bog?
Nemoj da prodolæiπ vo tvojata neposluπnost, odvrati
se od nea i poveruvaj vo Isus Hristos. Nemoj da bideπ
kako nerazumnite lue koi mu se smeeja na Noe.
Vnatre vo kovËegot, Noe i semejstvoto moæea da
go sluπnat doædot i da go poËuvstvuvaat dviæeweto
na vodata. Tie zneaja deka kovËegot se podiga. No tie
bea na sigurno. Imaπe samo edno mesto koe davaπe
sigurnost i tie bea vo nego. Kolku bea tie sre¿ni i
blagodarni πto korabot beπe toj koj vrz sebe ja zede
silata na doædot i vodata.
Moæebi otkako sluπna za Boæjata kazna za grevot
i ti se zagriæi, bidej¿i znaeπ deka ja zasluæuvaπ.
Se praπuvaπ li: "Ima li naËin da se zaπtitam od
kaznata koja ja zasluæuvam?" Odgovorot na tvoeto
praπawe e vo Biblijata. Toj e: "Da!". Ima edna
LiËnost koja moæe da ti dade sigurnost. Koga jas
mislam na kovËegot, sekogaπ mislam i na edna LiËnost.
KovËegot se boreπe so silata na vodata i branovite
i vo nego. Noe beπe siguren. Isus Hristos, Edin-
stveniot Boæji Sin, beπe Edinstveniot koj ne
zasluæuvaπe da bide kaznet za grevot. Toj nikogaπ
ne zgreπi, a sepak Boæjiot plan beπe da Go kazni
Sinot koj mnogu go sakaπe za loπoto koe si go napra-
vil ti. Isus Hristos beπe zakovan na krst i umre.
Tamu vrz Sebe ja zede starπnata kazna od Bog za tvojot
grev. Voskresna od mrtvite i denes e vistinska, æiva
LiËnost. Noe i negovoto semejstvo moraa da vlezat
vo kovegot za da bidat na sigurno. Bog saka ti da
dojdeπ kaj Gospod Isus Hristos i da pobaraπ od Nego
da ti prosti, da Mu veruvaπ za da te soËuva na sigurno
od kaznata πto ja zasluæuvaπ. Biblijata veli: "Zatoa,
sega nema osuda za onie koi se vo Hristos Isus"
(Rimjanite 8:1). Koga ¿e dojdeπ kaj Gospod Isus
Hristos moæeπ da bideπ uveren deka si na sigurno,
bidej¿i Toj ja zede tvojata kazna i Bog nema povtorno
da te kazni tebe. Prekrasno e da bideπ zavisen od
Nego i da znaeπ deka si na sigurno, isto kako πto
Noe i negovoto semejstvo znaeja deka se sigurni.
Doædot vrneπe 40 dena i 40 no¿i, a isto tolku
dolgo izleguvaπe i voda od zemjata. Sekoe æivo
suπtestvo, osven ribite i vodnite æivotni umrea.
Togaπ doædot prestana. Zasveti sonce. PoËna da duva
veter. KovËegot lebdeπe, no poleka, poleka, vodata
poËna da se namaluva. Eden den, Noe i semejstvoto
poËuvstvuvaa deka kovËegot dopre cvrsta zemja i zastana
vrz nea. Se razbira, s¡ uπte trebaπe da ostanat
vnatre.
Sonceto prodolæi da sveti. Vetrot prodolæi da
duva. Vodata prodolæi da se namaluva. Najposle,
poËnaa da se gledaat vrvovite na planinite. Noe
Ëekaπe 40 dena. Togaπ go otvori prozorecot i puπti
gavran. Gavranot e silna ptica, i, otkako poleta,
poËna da leta natamu-navamu i ve¿e ne se vrati kaj
21
kovËegot. Potoa Noe puπti gulab. Toj ne moæe da leta
tolku dolgo bez nekade da zastane, pa naskoro se vrati
kaj kovËegot i Noe go pribra vnatre. Edna nedela
podocna, Noe pak go puπti gulabot. Toj se vrati nazad
so maslinovo granËe vo klunot. Sega Noe beπe siguren
deka vodata navistina mnogu opadnala. Koga edna
nedela podocna povtorno go puπti gulabot, toj ve¿e
ne se vrati. ReËisi πest meseci otkako kovËegot
zastana na suvo, Noe i negovite sinovi go otvorija
pokrivot na kovËegot. Zemjata izgledaπe suva, no Bog
s¡ uπte im nemaπe kaæano da go napuπtat kovËegot.
Noe mudro Ëekaπe na Boæjite upatstva.
Pominaa reËisi 2 meseci. Sigurno na Noe i
semejstvoto im izgledaπe mnogu dolgo. Vo kovËegot
pominaa cela godina. Najposle, Bog progovori: "Noe,
izlezi od kovËegot... neka od kovËegot izleze s¡ πto
e vo nego - æivotnite, pticite i vlekaËite. Neka se
mnoæat i neka ja napolnat zemjata". Sigurno beπe
prekrasno da se odi po Ëistata zemja. Tie bea soËuvani
na sigurno!
Ako si poveruval vo Isus da te zaπtiti od Boæjata
kazna, ako si hristijanin, togaπ si siguren. Ti
nikogaπ nema da bideπ kaznet od Bog poradi tvojot
grev, zatoa πto toj Go kazni svojot sakan Sin namesto
tebe. Ti ne treba da se plaπiπ da umreπ, zatoa πto
zasekogaπ ¿e æiveeπ so Bog. Boæjoto vetuvawe e:
"Zatoa, sega nema osuda za onie koi se vo Hristos
Isus" (Rimjanite 8:1). Zarem vie koi ste go primile
Isus kako Spasitel ne treba da ste blagodarni za toa?
Scena 6 (postavete go oltarot, Noe i semejstvoto,
figurite V22, V46, V55-56)
Noe i semejstvoto bea navistina blagodarni.
Prvoto neπto πto go napravi Noe beπe da izgradi
oltar i da prinese ærtvi na Bog. Tie se molea i Mu
blagodarija za Negovata griæa kon niv. Bog im dade
prekrasno vetuvawe - deka nikogaπ pove¿e nema da
ima potop nad celata zemja. Togaπ Bog na neboto
postavi neπto πto ¿e gi potsetuva niv i nas na toa
vetuvawe. Toj napravi prekrasen boæilak (postavi
go na neboto boæilakot πto si go narpavil sam).
Sigurno i ti si videl boæilak. Toj treba da te
potsetuva na Boæjoto vetuvawe - vetuvawe πto Toj
nikogaπ nema da go prekrπi.
Noe i semejstvoto bea tolku mnogu blagodarni za
seta Boæja dobrina kon niv. Im beπe drago πto
otidoa vo edinstvenoto sigurno zasolniπte. Dali si
i ti kako niv? Znaeπ li deka si siguren proadi toa
πto si poveruval vo Isus Hristos?
Ili si kako drugite lue. Tie go sluπnaa Boæjoto
predupreduvawe, no ne go posluπaa. Tie znaeja kade e
edinstvenoto sigurno mesto, no ne vlegoa vo nego.
Prodolæija da æiveat vo neposluπnost i Bog moraπe
da gi kazni. Oh, posluπaj gi Boæjite predupreduvawa!
Dojdi kaj Isus Hristos, edinstveniot koj moæe da te
zaπtiti od kaznata πto ja zasluæuvaπ. Ako navistina
sakaπ da bideπ siguren, dojdi kaj Nego uπte sega.
Tamu kade πto sediπ, tivko zboruvaj Mu na tvoeto
srce. Moæeπ da mu kaæeπ neπto sliËno na ova:
"Dragi Gospode Isuse, jas znam deka ja zasluæuvam
Boæjata kazna. Æal mi e πto sum bil neposluπen i
sakam da se promenam. Ti blagodaram πto Ti beπe
kaznet namesto mene i sega baram Ti da me spasiπ."

Praπawa za povtoruvawe za petata lekcija

1. Zoπto Bog isprati golem potop vrz zemjata?
(Poradi grevovite na lueto koi odea po svoite
zli patiπta, bez Bog).
2. ©to praveπe Noe dodeka go gradeπe kovËegot?
(Gi predupreduvaπe lueto za kaznata πto
doaaπe).
3. Kolku vreme Noe go gradeπe kovËegot i propove-
daπe? (Sto i dvaeset godini).
4. Zoπto Bog sekogaπ go kaznuva grevot? (Bidej¿i
Toj e svet, Ëist i praveden. Zatoa Toj sekogaπ
mora da go kazni grevot).
5. Po kolku æivotni imaπe vo kovËegot? (Po se-
dum parovi od onie æivotni πto se koristea
za ærtvi, i po dva para od site drugi).
6. Koj ja zatvori vratata na kovËegot? (Bog).
7. ©to im se sluËi na lueto πto ostanaa nadvor od
kovËegot? (Site bea kazneti i umrea).
8. Na koj naËin n¡ potstuva kovËegot na Gospod Isus
Hristos? (Isus Hristos moæe da ti dade sigurno
zasolniπte od kaznata, isto kako πto kovËegot
gi zaπtiti Noe i negovoto semejstvo).
9. ©to napravi Noe so semejstvoto otkako izlegoa
od kovËegot? (Noe napravi olatar i prinese
ærtvi na Gospod).
10. Zoπto Bog postavi na neboto boæilak? (Kako
potsetuvawe na Negovoto vetuvawe deka
nikogaπ pove¿e ¿e nema potop vrz celata zemja).
11. ©to ¿e im se sluËi na site onie πto odbivaat da
poveruvaat vo Isus Hristos kako vo Spasitel?
(Zasekogaπ ¿e bidat odvoeni od Bog).
12. Zoπto beπe Noe sliËen na Enoh? (Toj odeπe/
æiveeπe so Bog).

22