| |
| 06
АЦИ КОЛ ПРОЦЕНАТ ОД 35 ДО
40 ОДСТОЕНЕРГИЈЕ ГОРИВАКОЈИ СЕ САДА У ТЕР-
МОЕЛЕКТРАНАМА ПРЕТВАРА У ЕЛЕКТРИЧНУ ЕНЕР
МАГНЕТСКО-хидродуниваски
метод претварања топлотне енер
гије у електричну, или „МХД-ме
тод“ (како у „Енергоинвесту“ кра
ће зову овај пројекат) недавно је
уврштен четуври
траживачка задзтка од заједнич
ког интереса за овај СОУР. Сред
ства за његову реализапију обез-
беђују се самсуправним споразу-
мевањем, а списак будућих кори
сника резултата истраживања, од
носно произвођача, само у „Енер
гоинвесту“ доста је дугачак. Те
су, уосталом, им највеће органи-
пЕни удруженог _реда овог
—Наредни технолошки корак
у претварању енергије фосилних
горива у електричну — каже ин-
жењер Александар Поповић, ву-
ководилац овог, изузетно значај-
ног пројекта којим је, као. носио-
ду, поверен „Енергоинвестовом“
Институту за термотехнику. и ну
клеарну технику — представња-
ће оне термоелектране које ће ко
ристити „МХД-метод“ директне
конверзије топлотне у електрич-
ну енергију.
У данаппњети термоелектрина-
ма: само се 35 до 40 одсто енергти-
је горива може претворити у е-
лектричну енергију. Међутим, пр
„МХД-електрама
ва генерација
тај степен искориштења повеђа~
ва и до 50 одсто,а већ следећа м
до 60 одсто. Поред тога, „МХД-
електране“ ће м много мање за-
гађивати ОКОЛИНУ. ' изградњу мидустријског експермн-
око функционише депеттски систем у „Минел-Трафу“
Чврш ћ а в е з а с а б а з о м
У РАДУ ДЕЛЕГАЦИЈА НЕДОСТАЈЕ ПОВРАТНО ИНФОРМИСАЊЕ И СПРО-
ВОЂЕЊЕ ДОНЕТИХ ЗАКЉУЧАКА У, ДЕЛО
моуправне демократије, афтераамово
се као универзални смстем оджу-
чивања у нашем друштву. На де-
легатском принципу организовале
је радничко самоуправљање у Фе-
рада, радним организацијама,
вања7 Зависи ед средмењ -- како
где. Негде боље, негде слабтје, Да.
би се сагледао рад делегације м
положај удружених радника у де~
легатском систему, мораљи би се.
ганизације, утицај м деловање СЕ
и синдиката ша Род делстација
УУ
Тако се ових дата у „Мезе
-Трафу“ воде дискусије за састан-
цима 9 раду делегацијаи фузк-
ционисању делегатског система У
овој радној организацији. На са-
станцима је указано. а из матерљзе-
јала се могљо видети да је план
рање рада делегације једно од осе
новних претпоставки за успешан
м конструктиван рад сваке деле-
гације. Обавезе захтевају . осмиш-
љен, организован м плански рад
Међутим, делегације у „Минел-
-Трафу“ немају програм рада. па
се активност своди на кампањску
м стихијску делатност. Непостоја-
ње сопствених програма своди ак-
тивност делегације само та тиста-
ња која су иницирана од стране
делегатске скутиштине, мада бм уре
баљо да буде обрнуто. На тај не-
чин делегације спроводе само про
траме делетатске скутиштине зане-
марујући многа битна, витална тим
тања живота м рада своје радне
организације — базе.
За развијање делегатскот смсте
ма велику одговорност имају Са-
вез комуниста, Синпдикат и омла-
дина. Међутим, у праксм се вије
радило тако. У „Минел-Трафу“ ве
може се говорити да еу друштве-
но-политичке организације, у пр
вом реду СК, стручне службе, ипо
кости пословодни органи, радни=
чки савет м други. поклонили до
вољно пажње делегацијама и њи-
ховом раду. Углавном се распрзв-
љало начелно.без анализирања
праксе у сопственој средини, без
А
сагледавања троблема и слабости
УУ
кој сарадњи ма развоју ових елек
трана из 1977. године — настав-
„Бнергоинвест“
је потписао и дотовор о сарадњи
са институтом ИВТАН из Мос~
кве и договор са мнститутом
ИНКЕ из Кракова. Овим догово-
рима омогућава се брза м ефика
снија реализанија „МХД-пројек-~
та“. У развоју технологије „МХД-
-конверзије“ СССР је једна од
водећих земаља у свету.
На питање какав је крајњи
пиљ овог пројекта, у групи за ра
звој „МХД-метода“ одговарају да
тиме Југославија треба да се ос-
пособи да пројектује, израђује оп
рему им гради, „МХД-термоелек-
тране“. У ствари, тиме би „Енер
коштвест“ после 1990. године пос-
тао носилац изградње њајсавре-
менијет технолошког процеса за
коришттење фосилних гормва.у
електроенергетици. Зато је осно-
ва оријентација програма истра
живања мн развоја „МХД-конвер-
зије“ — да се „Енергомнвест“ оеб-
пособи за производњу спепифуч-
не опреме за будуће МХД елек
тране.'
Због тота гројекат укључује и
ментажнот етерретско-технолош-
ког постројења у „Еитргомнвесте
вој“ фабрици влмишце у Звореи-
зош УВЕК НЕДОВОЉ НА САРАДЊА ДЕЛЕГАТА И БАЗЕ: Детаљ
производње у „Минелу“
које се јављају у току рада де-
легација.
"Стручне службе и млокосни тф-
словодни органи. жшису помагали
рад и опслуживали делегације на
начин као остале органе управља-
ња. Сарадња би морала бити мно-
го боља, налочито у пружању ин-
формапија и одговора на питања
која делегације постављају. Тако-
ђе недостаје повратио ит'ормиса-
азривији_
Ф РИЗИЧНА ВОЖЊА НА
ЗАХВАЉУЈУЋИ ЗАЈЕДНИЧКИМ НАПОРИМА ВОЗА
АУТОБУСА, РАДНИКА ОДРЖАВАЊА ВОЗИЛА, У-
ЧНИХ СЛУЖБИ И ПОМОЋИ ДРУГИХ СУБЈЕКАТА,
ОВОЈ РАДНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ
Већ дра и по месеца у овој годи пик зиосили и фото-позиа 2 оде
ми радници „Ниш-експреса“ спро- како се по основним организација .
воде Програм мера за побољшање ма „креће“ број прекорачења бр-
безбедности у саобраћају који су
усвојили крајем прошле године,
Обављене су м прве месечне аналм
зе, ша су први резултати већ позна
ти. Према оцени делегата Акцио-
не конференције Савеза комунис-
та, који су водили расправуо без
бедности у саобраћају, све је ма-
ње ризичних понашања која у сао
је возача мскривило тахографе да
не би тачно мерили брзите вомсто.
браћају изазивају незгоде, Возачи Све се ове мере заједно са осталим
су, пре свега, обазривији, а њихо спроводе са доста успежа. ~
ве колеге, радници у ООУР Одр- им З. наш соброј-
жавање возила са више пажње с них путника, а има возача које се
премају зутобусе м камионе за вож
њу. Нарочито се води рачуна о тех на крајњим станицама предуто за
државају
ничкој исправности виталних уре
ђаја.
кореттење слободних дана, редов
ни радни састанци на којим је све
прошлу кодину.
Ове је потзрђено и на зборовима њу на сваки примећени квар жа во
радних људи четири саобраћајна зилу или у информацијама које до
ООУР, као и ООУР „Одржавање“ носе са терена бе стању на путева.
им Радне заједнице заједничких слу Ове године је била м већа сарад-
жби. Овај последњи колектив има ња са радним органицацијама за
према Програму обавезу да органм одржавање шутева, са медицинску
зује редовне, законским прописима установама, са срганима СУП, а =
предвиђене лекарске прегледе воз кеулииенвитир-4ИИУ
ог особља, по потреби м ванредне
лекарске претледе, акције тестира-
ња возвча на злкохолисаност ми
феоратсвње колектива шутем интер
пете
—олока“
» ди ма велелепном хотелу у Багда-
Ф НА ОСНОВУ МСПМТИВА-
ЊА ТРЖИШТА, РАДНИЦИ
ООУР „РАДНИК“ ИЗ ПОЖЕ
ГЕ КОРИСТЕЋИ ДУГОГО-
ДИШЊА СТЕЧЕНА ЗНАЊА
НА МЗРАДИ БЕТОНСКИХ
ЕЛЕМЕНАТА, СТВАРАЈУ
НОВ ПРОИЗВОД КОЈИ ЋЕ
у. СВЕМУ ЗАДОВОЉИТИ
ГРАЂЕВИНСКО ТРЖИШТЕ
У СКЛАДУ са стандармима 0
паши
плотне технологије у високоград-
њи и методима прорачуна карак
теристика топлотне стабилности
спољашњих конструкција зграда
ми техничких. услова. за пројекто-
вање. ши градњу зграда ЈУС, У. Ј
5. 600, „Радник“ припрема промз-
водњу специјалног бетонског бло-
ка без скривених топлотних мосто
ва. Овај блок је у каталогу „Рад
петак
ника“ назван »„ „блоком“, а
може се користити за градњу но-
сећих змдова стамбених м индуст-
ријских објеката до неколико стпра
това. а ·
Техничке карактеристике
блока су следеће: дужина 39 см,
ширина 29 см, висина. 19 см, деб-
љина улошка од стиропора и по
лиуретана 7 см, тежина 25 кг.
шесте
Да би отпочела производњу
„СТИ-блока“., „Радник“ је обезбе-
дио бетонски плато до — висине
4.500 квадрата са потребном опре-
мом за припрему бетона. У овом
тренутку „једино недостаје преса
за производњу ове врсте. бетона,
која се мора обезбедити из уво-
за, на чему се тренутно интензив
аешеинштинитиешетитишишшшишт
но ради. Проблем у овом тренут-
ку представљају недостатак деви-
'зних средстава и ограничења када
је у питању увозна опрема. '
Из стручних табела се види
нови производ у потпуности. одго
вара захтевима стандарда наведе
нот ЈУС-а. . у :
Поред света. може се рећи да
је ово носећи блок и да, уз одре-
иннтаишташеет
Ђена појачања „рабиц-мрежом“ у
сваком другом мили трећем хори-
из зонталном реду на угловима зидо
ва, сасвим задовољава захтеве се
измике до осме трусне зоне.
ње м спровођење донетих закљу- · Радници им стручњаци .ООУР
чака. „Радник“ из Пожеге се надају да
У наредном периоду, како се ис- ће овај блок наићи на широку
примену и употребу. на свим о6-
тиче у овом колективу. требало би
јектима који дозвољавају његову
више говорити 0 раду делегација,
о њиховим слабостима. смањити уградњу, како у Радној организа
начелне дискусије од којих нико цији „Ратке Митровић“, тако | и
нема користи. Чвршћа веза с ба- на читавом југословенском тржи-
зом, односно с радним људима из
удруженог рада даће праве ре-
МАЈСТОРИ НА ДЕЛУ: Де фасаде ма згради Скупштине града у
21. марта којусу ових даше шестевили редници ИМК „Београд
И у овој години ИМА „Београд“ наставља
традицију извођења монтажерснких радова
у кностронству
у извозу више од_
возе
10 одсто копацитета
Ф ЗАПО ЧЕ ТИ ПР Е НЕ КО ЛИ КО ГО ДИ НА , ОБ ИМ НИ
ДО ВИ У ИР АК У ДО НО СЕ ЗН АЧ АЈ НА
СРЕДСТВА ОСНОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА УДРУЖЕ-
'НОГ РАДА „БЕОГРАД“
Када су пре двадесетек година
мрвм бравари и монтажери „Бео-
греда“ отпутовали у далеки Ран-
Рун да поставе челичне конструк-—
ције на изградњи новог пристани~
штга, био је то почетак непрекид-
ог присуства „Београда“ на ино-
страном тржишту. Отада до данас
ређали су се многобројни објекти,
на готово свим континентима, у ко,
јима еу браварм Индустрије метал
них конструкција „Београд“ угра-
ћивалм своје промзводе од челика
ни алуминијума. Дешавало ее тако
да и мо 70 одсто промзводних ка-
пацитета буде ангажовано радови-
ма за иностранство.
И у овој години ИМК. „Београд“
наставља традмцију. Тренутно нај
завчајније послове обавља у прм-
јатељском Ираку, где м ратно ста-
ње није прекинуло започете радо-
ве ва КОЛ 202 Ц, хотелима „Мери
"дијан'— Падестина“ ми „Хемрин“.
Неколико десетина бравара м мон-
тажера мз основних организација
уджружетог реда „Алкон“ (алумини
конструкције) ми „Бракон“
(браварија) уграђују. алуминијум
ду. Иначе, хотед „Меридијан - Па- | шут кад се ради о оваквим радо-
лестина“ се налази у центру Баг-
дада, има 18 спратова м 500 креве-
та. Сам објекат је захтевао пуно
нове техничких решења и доста
тПрО „Братствојединство“ – Прибој
Унапређење
малопродаје
Ф КОЛЕКТИВ „БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО“ ЋЕ из чистог
ДОХОТКА, ПО ЗАВРШНОМ РАЧУНУ ЗА ПРОШЛУ
ГОДИНУ, ИЗДВОЈИТИ 50 МИЛИОНА ДИНАРА ЗА
овог
ПРОШИРЕЊЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ОСНОВЕ РАДА
ПРОИЗВОДНО-прометна радна
организација „Братство-јединство“
преко своје малопродајне мреже,
коју чини око 80 објеката. у При-
боју и. неколико у суседној Новој
Вароши и Рудом, потрошаче снаб-
дева свим робама, почев од ком-
плетног асортимана прехрамбених
артикала, воћа и поврћа, пића, оде
ће и обуће и других предмета за
свакодневну употребу. до артика-
ла веће и трајније вредности као
што су намештај. Од једноставног
и јефтинијег до најмодернијег —
апарати, опрема и уређаји за до-
да маћинство, алати м прибор и дру-
га роба.
< У снабдевању потрошача воћем
и поврћем „Братство-јединство“ вр
ши снажан утицај на цене ових
производа на пијаци. Наиме, у про
давницама „Братства-јединства“
воће и поврће солидног квалитета
увек је јефтиније чак и од. оног
слабијег на „зеленој пијаци“. Сво-
јим ценама „Братство-јединство“
пијачне цене најнеопходнијих пре
храмбених артикала на пијаци обу
здава, што је од не малог значаја
за очување стандарда потрошача.
За снабдевање потрошача вози
лима и деловима за возила произе
водње ФАП, са допуном асортима
на 'из програма ФАМОС, ТАМ и
„Застава“, сем у Прибоју, Произво
дно-прометна радна организација
„Братство-јединство“, заправо њен
ООУР „Аутограна“, отворио је сто
Бордајађља
вовв
РА -
МА ТЕ РИ ЈА ЛН А
мајсторског знања им засад радни
ци „Београда“ у свему испуњава-
ју очекивања инвеститора и кон-
тролних органа. Вредно је забеле-
жити да је овај посао добијен пре
ко сарајевске „Интегре“ и поред
примамљивих понуда неколико и-
ностраних фирми из Западне Ев-
УУ
ропе.
Поред послова у Ираку, брава-
ре им монтажере „Београда“ уско-
во очекују радови у Москви. Ра-
диће се на изградњи Техничког
нештра Чехословачке у главном
траду СССР. Овај репрезентативни
објект биће обложен алуминијум
ским фасадама произведеним у по
гтонима ИМК „Београд“. Вредност
послова је око 25 милиона дина-
ра. Пројектовање детаља је при
крају у Пројектном бироу ИМК
„Београд“, а прве испоруке се оче
кују У јуну.
Ништа мање од обима посла им
је важан им. начин на који је по-
сасо добијен. Наиме, ценећи више-
водитиње присуство „Београда“ на
тредилтштима у Чехословачкој,
шрекшки „Строекспорт“ је директ-
жо склопио уговор са радном орга-
имзацијом ИМК „Београд“, први
ви ма . Ис то вр ем ен о, чехословачка
организација имала је више пону-
да из Италије и Холандије.
#
ХУМ
<х
варишта ауто-делова још у Београ
ду, Крагујевцу, Новом Саду, Нишу,
Сарајеву и Љубљани.
У Прибоју је у изградњи и са-
времени ауто-сервис за возила
програма ФАП, као и за све
из
ве возила других произвођача
типо
при
вредних возила и за путничка
во-
зила из „Заставиног“ програма. Ра
чуна се да ће овај објекат, који
има око 2.000 квадратних мета
ра
покривеног корисног простора,
У
про
радити половином ове године
. Би-
ће најсавременије опремљен
да ус
дуге корисницима пружи врло бр
-
30, уз гарантовање доброг кв
али-
тета рада.
— Наше је трајно опредеље
ње
да унапређењем пословања при
бли
жимо услугу потрошачима, зати
м
да, квалитетом услуга и коректни
м
опхођењем, стварамо веће повере
ње потрошача и нормално, да
то
поверење оправдамо — каже Ха
ј-
ро. Хоџић, директор „Братства-је
-
динства“.
Ове његове речи потврђује
опредељење колектива да се из
и
чи
стог дохотка по завршномрач
ове године издвоји 50 мили
она
нара за проширење материјалн
е ос
нове рада. Део тих пара утроши
-
ће се на изградњу ауто-сервиса,
а
остало у модернизацију продајне
мреже, у изградњу погона за пре-
раду дрвета у Саставцима код При
боја и у почетак радова на изгра-
дњи силоса за житарице, капаци-
тета око 10.000 тона.
'