Stevan Opančarev, struk. inž. – spec.

NACRTNA GEOMETRIJA
PEDESET REŠENIH ZADATAKA SA ELABORATIMA ZA VEŽBE

Srbobran, 2013.
 Stevan Opančarev, strukovni inženjer – specijalista

NACRTNA GEOMETRIJA
PEDESET REŠENIH ZADATAKA SA ELABORATIMA ZA VEŽBE

Elektronska knjiga (E – knjiga)

autor, urednik, tehnički urednik i grafički dizajn

Stevan Opančarev, struk. inž. – spec.

recenzenti
prof. dr Katarina Jevtić Novaković, dipl. inž. arh., profesor na Visokoj građevinsko -
geodetskoj školi u Beogradu
Milenko Petković, dipl. inž. arh., urednik i autor internet portala koji je posvećen nacrtnoj
geometriji http://nacrtna-geometrija.blogspot.com/

lektor
prof. Pavle Papulin

prodaja E – knjige
Amazon Digital Services, Inc. (web sajt http://www.amazon.com/ )

izdavač
samostalno

IZDANJE U BOJI

Umnožavanje i Copy Beograd web sajt

štampa cd-a Centar Zdravka Čelara 12 http://www.copy.rs

tiraž
100 primeraka

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске , Нови Сад
514 . 18 ( 075 . 8 ) ( 076 )
ОПАНЧАРЕВ, Стеван
Nacrtna geometrija [Elektronski izvor] : pedeset rešenih
zadataka sa elaboratima za vežbe / Stevan Opančarev .
- Srbobran : S. Opančarev , 2013 (Beograd : Copy Centar) . - 1
elektronski optički disk (CD-ROM) : tekst , slika ; 12 cm
Tiraž 100 .
ISBN 978-86-914831-2-8
a ) Нацртна геометрија - Задаци
COBISS . SR - ID 277788167

NAPOMENA: Svako neovlašćeno korišćenje, umnožavanje, izmena, prodaja i distribuiranje materijala, u celini ili delimično, sa
ovog CD medija je nezakonito. Svako kršenje autorskih prava biće sankcionisano u skladu sa zakonom.
RECENZIJA ELEKTRONSKE KNJIGE

NACRTNA GEOMETRIJA
PEDESET REŠENIH ZADATAKA SA ELABORATIMA ZA VEŽBE

autor: Stevan Opančarev, struk. inž. - spec.

recenzent: dr Katarina Jevtić Novaković, dipl. inž. arh.

Elektronska knjiga NACRTNA GEOMETRIJA - PEDESET REŠENIH

ZADATAKA SA ELABORATIMA ZA VEŽBE predstavlja bogatu zbirku
geometrijskih problema, namenjenu ne samo studentima tehničkih fakulteta i
grafičkog dizajna nego i široj čitalačkoj publici. Možemo je preporučiti i
profesorima srednjih škola, koji bi zanimljivim zadacima inspirisali učenike i
približili im logiku prostornog razmišljanja. Redosled zadataka, u okviru svakog
poglavlja odražava iskustvo autora za prirodan tok i razvoj ideja u okviru jednog
uvodnog kursa nacrtne geometrije.

Kroz pet poglavlja - 1. OKTANTI, 2. TAČKA, PRAVA I RAVAN,

3. TRANSFORMACIJA, 4. ROTACIJA i 5. OBARANJE U PROJEKCIJSKIM
RAVNIMA, na 263 strane, bogato ilustrovane grafičkim prikazima i 14 strana
elaborata, namenjenih za samostalnu vežbu, autor postupno, rešavajući
zadatke, korak po korak, omogućava čitaocu lako praćenje materije. Detaljnim
rešavanjem svakog zadatka autor je želeo da pomogne studentu da samostalno
nauči ili ponovi onu nastavnu celinu koja će mu biti odlična priprema za ispit.

Ova knjiga će popuniti prazninu na opustelom tržištu knjiga iz oblasti nacrtne

geometrije i recenzent je preporučuje za objavljivanje.

U Beogradu, 15. mart 2013. god.

_________________________________
dr Katarina Jevtić Novaković,
dipl. inž. arh.
RECENZIJA ELEKTRONSKE KNJIGE

NACRTNA GEOMETRIJA
PEDESET REŠENIH ZADATAKA SA ELABORATIMA ZA VEŽBE

Gospodina Stevana Opančareva

U vremenu kad se uopšte ne izdaju ovakve knjige ova knjiga predstavlja pravo
otkrovenje. Zadaci su pažljivo odabrani tako da svaki predstavlja međaš u određenoj
oblasti iz same nacrtne geometrije. Autor knjige ih je poređao stepenasto po težini,
od najlakšeg do najtežeg, i naravno uz svaki dao detaljno objašnjenje. Čitajući ovu
zbirku možete da uđete u ceo taj proces rešavanja zadataka iz nacrtne geometrije,
iako možda ranije i niste bili vični tome.

Zadaci su detaljno opisani i osmišljeni od strane samog autora a to je sasvim novo u

ovoj vrsti literature. To kažem zbog toga što većina ovakvih udžbenika ipak
implementira tuđe zadatke. No sa ovom knjigom to nije slučaj.

Crteži su nacrtani kompjuterski i u jasnim i jarkim bojama. Tačke su definisane

prostorno bez ikakvih dvosmislenosti. Svaki zadatak je jedinstven u svojoj oblasti.
Možda da su rađeni u malo većoj rezoluciji i to kao mape na formatu A3 bili bi još
instruktivniji.

Smatram da je ova knjiga podjednako dobra i đacima srednjih škola i studentima

tehničkih fakulteta.

U Beogradu, 17. maj 2013. god.

____________________

Milenko Petković,
dipl. inž. arh.
http://nacrtna-geometrija.blogspot.com
SADRŽAJ

PREDGOVOR............................................................................................. str. ii
UVOD.......................................................................................................... str. 3
NAPOMENE ZA CRTANJE.........................................................................str. 8
PEDESET REŠENIH ZADATAKA IZ NACRTNE GEOMETRIJE
ZADACI............................................................................................ str. 12
REŠENJA......................................................................................... str. 18
Deo 1 OKTANTI..................................................................... str. 19
Deo 2 TAČKA, PRAVA I RAVAN .......................................... str. 27
Deo 2.1 TAČKA.............................................................. str. 27
Deo 2.2 PRAVA I DUŽ................................................... str. 35
Deo 2.3 RAVAN............................................................. str. 72
Deo 3 TRANSFORMACIJA................................................... str. 124
Deo 4 ROTACIJA................................................................... str. 164
Deo 5 OBARANJE U PROJEKCIJSKIM RAVNIMA.............. str. 201
LITERATURA.............................................................................................. str. 261
ELABORATI ZA VEŽBE ............................................................................ str. 264

| SADRŽAJ | strana i
 NACRTNA GEOMETRIJA
pEDESET rešenih ZADATAKA SA ELABORATIMA ZA VEŽBE

Predgovor

Namera autora je da kroz pedeset izabranih i potpuno rešenih zadataka upozna

čitaoca sa nacrtnom geometrijom i postupkom rešavanja zadataka.

Zadaci su podeljeni po oblastima i rešavani su postupno, da bi čitaocu bilo lakše da

ih razume. Autor preporučuje da čitalac prethodno dobro usvoji teorijska znanja iz
nacrtne geometrije da bi mogao pravilno da razume ovu e-knjigu. Takođe, pošlo se
od pretpostavke da čitalac ima osnovna znanja iz geometrije (planimetrija i
stereometrija) i geometrijskih konstrukcija.

Način rešavanja zadataka, služi da čitaoca dovede do samostalnosti u rešavanju

zadataka iz ove oblasti.

Najveći problem može predstavljati nerazumevanje prostora (3-D) i njegovo

predstavljanje u dve dimenzije (2-D)1. Zbog toga je autor vodio računa da svaki
zadatak bude jednostavno objašnjen i razumljiv.

Da bi se jedan predmet kao što je nacrtna geometrija približio studentima, potrebno

je u zadacima predstaviti manji broj problema. Te zadatke rešavati korak po korak, u
interakciji student - profesor. Potrebno je studente obučiti da 3-D objekte znaju
preneti u 2-D ravni. Korisno je uporediti tradicionalni (tabla, kreda, lenjiri, šestar,
uglomer) i novi (kompjuter, softver za crtanje CAD) metod i izabrati najpogodniji.

Svako ko uspe da ovlada veštinama jedne nacrtne geometrije, imaće znanja da

razvija trodimenzionalni (3-D) pogled.

Istakao bih da se specijalne sposobnosti2 najefikasnije razvijaju slobodnoručnim

crtanjem, potom tradicionalnim priborom, a tek na kraju primenom kompjuterskih
softvera3.

U eri napretka tehnologije i interneta i sve veće upotrebe kompjutera u učenju,

izabrao sam da ovo bude elektronska verzija knjige (e-knjiga). Već u aprilu 2011.
god. prodaja elektronskih knjiga je premašila prodaju štampanih4.

1
Prostorno razmišljanje na osnovu 2-D slike
2
Vizuelizacije, prostornog razmišljanja i logike
3
Prema istraživanjima Comany P., Piquer A., Contero M. and Naya F. A Survey on Geometrical
Reconstruction as a Core Technology to Sketch Based Modeling, Computer & Graphics 29
(2005.)
4
Kompanija za onlajn trgovinu Amazon.com

| PREDGOVOR | strana ii
U Srbiji, najpoznatiji sajt koji se bavi prodajom elektronskih knjiga je
http://www.naseeknjige.com/5. Bitno je naglasiti da u Srbiji prodaja elektronskih knjiga
nije zaživela u potpunosti.

Za prodaju elektronskih knjiga u svetu najpoznatiji je web sajt

http://www.amazon.com/6.

Postoji i web sajt http://www.korisnaknjiga.com/elektronske-knjige7 koji nudi

besplatno preuzimanje e-knjiga.

Knjiga je napisana u .pdf formatu. Preporučljivo je koristiti jedan od besplatnih

programa:
1. http://get.adobe.com/reader/ (Adobe Reader XI)
2. http://www.foxitsoftware.com/Secure_PDF_Reader/ (Foxit Reader 6)

Pomenuo bih i web sajt http://nacrtna-geometrija.blogspot.com/, web portal o nacrtnoj

geometriji, nezaobilazno mesto za sve one koje zanima nacrtna geometrija. Autor
gorepomenutog web sajta isključivo postavlja zadatke urađene na papiru, u olovci.

Iskreno se zahvaljujem recenzentima ove e-knjige, prof. dr Katarini Jevtić Novaković i

Milenku Petković, dipl. inž. arh. na pažljivo pregledanom tekstu i iznošenju stručnog
mišljenja koje je pomoglo da knjiga koja se nalazi pred vama bude stručno obrađena.

Profesor Pavle Papulin je lektorisao knjigu i na tome mu se zahvaljujem.

Svoja zapažanja čitaoci mogu da upute autoru elektronskom poštom na adresu

stevan.op@gmail.com.

U Srbobranu, 07. jun 2013. god.

Stevan Opančarev, struk. inž. – spec.

___________________________

5
web sajt nastao krajem 2011. god., prva e-knjiga Žarko Laušević Godina prođe, dan nikada
6
autor od 14.01.2013. god. prodaje svoje elektronske knjige na ovom web sajtu
7
web sajt www.baneprevoz.com/e-knjige/ je takođe nudio besplatno preuzimanje e-knjiga. Ovaj web
sajt koji je već godinama bio dobro poznat svima u virtuelnom elektronskom prostoru Srbije da
pirateriše knjige, 18. IV 2012. god. stavljen je van funkcije.

| PREDGOVOR | strana iii

 “Među svim matematičarima,
geometričari imaju prednost da mogu
videti ono što proučavaju.” 8

8
Feliks Kristijan Klajn (nem. Felix Klein; Diseldorf, Nemačka, 25. april 1849. — Getingen, Nemačka,
22. jun 1925.) je bio nemački matematičar, poznat po svome radu na teoriji grupa, teoriji funkcija,
neeuklidskoj geometriji i na povezivanju geometrije sa teorijom grupa
 UVOD

Nacrtna geometrija je metoda za proučavanje 3-D geometrije preko 2-D slika. Ona
nudi uvid u unutrašnju strukturu i metrička svojstva prostornih objekata, postupaka i
principa. Kao takva ona omogućuje razvijanje intelektualnih sposobnosti studenata
za prostornu percepciju. Crteži nas vode kroz geometriju ali nisu njen glavni cilj.

Za NG je tipično uzajamno delovanje:

a) između 3-D situacije i njene 2-D
reprezentacije,
b) između intuitivnog razumevanja i
strogo logičkog zaključivanja.

NG ima dva cilja:

1) Ona određuje metode po kojima
se na crtaćem papiru, mogu
prikazati sve prostorne tvorevine,
a uz pretpostavku da se te
tvorevine mogu tačno definisati.
2) Određuje postupak, po kojem se iz
crteža neke prostorne tvorevine
može upoznati njen oblik. Tako se
mogu izvesti svi zakoni koji su
sadržani u predstavljenom obliku
kao i međusobnim položajem
njegovih delova.

To dokazuje da je dva glavna cilja

nacrtne geometrije - zamišljanje i
analiziranje 3-D objekata – utvrdio već
njen osnivač, Gaspard Monge (1746. -
1818.).

U poslednje vreme se ručno crtanje u

nacrtnoj geometriji sve više zamenjuje sa
CAD-om ili matematičkim softverom sa slika u.1
grafičkim outputom. Dobri poznavaoci Spomenik G. Mongeu, Place de Monge,
nacrtne geometrije uglavnom se Beaune (mesto rođenja), Dep.
9
Côte-d’Or,
opredeljuju za ovo drugo rešenje. Francuska

9
Izvor fotografije: Stachel H. Čemu služi nacrtna geometrija? (prevela Ksenija Horvatić Baldasar),
Zbornik radova Dresdenskog simpozija o geometriji, 2003. god., 39. str.

| UVOD | strana 3
Što je snažniji i sofisticiraniji softver za modeliranje, to je potreban viši nivo
geometrijskog znanja. Loš dizajner neće nikad postati dobar samo upotrebom CAD-a
umesto tradicionalnih pomagala. Zbog sličnih se razloga važnost matematike i dalje
povećava, iako računari preuzimaju deo računanja.

Druga pogrešna interpretacija nacrtne geometrije je u tome što se ona smatra samo
teoretskim, akademskim predmetom. F. Hohenberg10 uverljivo osporava to mišljenje
u svom udžbeniku. Na mnogim je primerima pokazao da je za stvarni svet bitna
primena nacrtne geometrije.

Lekari često cene svoje obrazovanje iz nacrtne geometrije. U anatomiji mnogo

jednostavnije shvataju mrežu krvnih žila ili živaca. I u ortopediji geometrija pomaže
da se shvati kako ljudski zglobovi funkcionišu i zašto iščašenje uzrokuje različite
smetnje.

slika u.2
Objašnjenje glavnih pogleda u udžbeniku za stomatologe11

U predoperativnom zahvatu ispravan položaj kosti bio je označen na ekranu. U

pretapanju slika taj je virtuelni položaj kombinovan sa aktuelnim. Rad se hirurga,
dakle, sastojao u tome da ta dva položaja ručno izjednači na pacijentu. Kako je hirurg
kontrolisao svoj rad? Pažljivo je ispitao tri glavna pogleda jer su oni omogućavali da
se rastavi stvarni 3-D pomak u ravanske pokrete.

Za detaljnu analizu 3-D objekta posebni pogledi često (pomoćni pogledi) otkrivaju
stvarnu prostornu situaciju. Takvi pogledi često su ključ rešavanja 3-D problema.
Smatram da su ti posebni pogledi pravo umeće nacrtne geometrije.

10
Hohenberg F. Konstruktive Geometrie in der Technik, 3. Aufl., Springer-Verlag, Wien 1966.
11
Izvor fotografije: Stachel H. Čemu služi nacrtna geometrija? (prevela Ksenija Horvatić Baldasar),
Zbornik radova Dresdenskog simpozija o geometriji, 2003. god., 40. str.

| UVOD | strana 4
Sledeći primer (slika u.3) predstaviće poseban značaj posebnih pogleda.

Primer: Gde sunce ranije izlazi 21. juna, u Oslu ili u Beču?
grad istočna dužina severna širina
Oslo 10,6° 59,9°
Beč 16,4° 48,2°

Na slici u.3 određujemo pogled spreda sa

sunčevim zracima koji su paralelni s ravni
slike. Tada pretpostavimo da je to pogled u
trenutku kada sunce u Oslu izlazi 21. juna.
Čim se Beč prikaže u tom pogledu, lako se
uočava odgovor na postavljeno pitanje. Taj
pogled je koristan jer može razjasniti dodatne
probleme kao i one s više detalja, na primer:
a) Može li se dogoditi da u jednom danu,
tokom jednogodišnjeg razdoblja,
sunce izađe istovremeno u Oslu i u
Beču?
b) Obratite pažnju na činjenicu da je
sunce, zbog prelamanja svetlosti u
atmosferi približno 0,6° ispod lokalnog
horizonta kada se posmatraču na
zemlji čini da izlazi.
c) U zoni astronomske zore sunce je
između 6° i 18° ispod lokalnog
horizonta. Istražujući poseban pogled
koji smo pre predstavili, lako je shvatiti slika u.3
zašto je vreme dnevne zore kraće što Gde sunce 21. juna ranije izlazi,
12
je posmatrač bliže ekvatoru. u Oslu ili u Beču?13

Vizuelne informacije čovek prima putem očiju koje su u osnovi dvodimenzionalni

detektori, osetljivi da detektuju dvodimenzionalnu informaciju koja se nalazi u
likoravni upravnoj na pravac gledanja i pri tom neosetljivi na objekte koji su u
položaju zraka. Stoga je uvek neophodno izabrati dobar pravac posmatranja da bi se
trodimenzionalnost objekta pravilno shvatila.14

12
Stachel H. Čemu služi nacrtna geometrija? (prevela Ksenija Horvatić Baldasar), Zbornik radova
Dresdenskog simpozija o geometriji, 2003. god.
13
Izvor fotografije: Stachel H. Čemu služi nacrtna geometrija? (prevela Ksenija Horvatić Baldasar),
Zbornik radova Dresdenskog simpozija o geometriji, 2003. god., 40. str.
14
Štulić R., Hiel K. ZNAČAJ SPOSOBNOSTI PROSTORNE VIZUELIZACIJE U OBRAZOVANJU
ARHITEKTONSKE STRUKE - NOVE TENDENCIJE U NASTAVI GEOMETRIJE I GRAFIKE,
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, 2006. god.

| UVOD | strana 5
Duval15 je 1998. god. opisao, kroz trostruki
proces, vezu između prostorne vizuelizacije i
razmišljanja. Ona uključuje vizuelizaciju,
konstruisanje i proces rezonovanja. Na slici
u.4 je prikazano kako kognitivni procesi utiču
jedan na drugi tokom učenja 3-D nacrtne
geometrije. Takođe, pokazuje da rezonovanje
nije uvek pod uticajem vizuelizacije (3-D u 2-D
i obrnuto), ali i da se može razvijati sasvim
odvojeno od ostalih procesa. Vizuelizacija
(zamišljanje), može odvojeno da se razvija i
ova studija pokazuje da proces prostornog
zamišljanja i razmišljanja zajedno ne vrši uticaj
slika u.4
na praksu. Brison16 (1992.) sugeriše da je
Sinergija veze prostorne vizuelizacije
zamišljanje osnova za razumevanje ostalih
i rezonovanja, koja dovodi do
komponenti.
poznavanja geometrije u praksi

slika u.5
Vizuelna iluzija: Sandro Del-Prete,
Kvadratura točka, crtež, 1970. god.

Činjenica je da nacrtna geometrija simultano aktivira levu i desnu moždanu

hemisferu. Ona povezuje analitičko sa sintetičkim, to jest, apstraktno sa konkretnim.
Tako se razvijaju mentalni procesi poboljšavajući kreativne sposobnosti studenata i
povećavajući njihove intelektualne kapacitete. To je dokazano eksperimentalnim
rezultatima. Ovo stavlja nacrtnu geometriju u red bazičnih disciplina potrebnih u
obrazovanju ne samo inženjera nego i studenata ostalih prirodnih nauka, pa čak i u
medicini, filozofiji i umetnosti17.

15
Duval R. (1998.) Geometry from the cognitive point of view, In: C. Mammana and V. Villani
(eds.), Perspectives on the Teaching of Geometry for 21st Century: an ICMI Study, Dordrecht:
Kluwer
16
Brisson H. E. (1992.) Visualization in art and science, Leonardo, Visual Mathematics Special
double issue, Vol. 25, No. 2 (4)
17
Gitller G., Gluck J. Differential Transfer of Learning: Effects of Instruction in Descriptive
Geometry on Spatial Test Performance, JGG, Vol. 2, (1998.)

| UVOD | strana 6
NAPOMENE ZA CRTANJE
Pribor potreban za crtanje
 papir A3 formata (mere: 297 x
420 mm) – poluhamer (80
gr./m2) – običan papir za
fotokopiranje ili hamer,
 grafitna i drvena olovka H
(2H) – tvrda i B (2B) – meka,
 gumica za brisanje,
 lenjiri:
 pravi lenjir (dužine 30 cm),
 trouglovi (sa uglovima od
30°-60°-90° i 45°-45°-90°),
 uglomer,
 šestar i Slika n.1
 minimum dve drvene boje
Deo pribora koji se koristi u nacrtnoj geometriji
(plava i crvena).

Slika n.2
Primer savijanja papira A3 (297 x 420 mm) formata - uzdužno savijanje

Obeležavanje elemenata
 ose u koordinatnom sistemu (centar koordinatnog sistema - 0) sa x (1x2), y,
yo i z, a njihove projekcije sa x', x'', x''' (čitaj: x prvo /prim/, x drugo /sekund/, x
treće), y', y'', y''', yo', yo'', yo''', z', z'', z''',
 oktanti su obeleženi rimskim brojevima I, II, III, IV, V, VI, VII i VIII,
 ravni sa H – horizontalna (ili π1), V (ili F) – vertikalna (frontalna ili π2) i P –
profilna (ili π3) ravan,
 tačke u kosoj projekciji (u prostoru, 3-D) i rogljevi geometrijskih tela su
obeleženi velikim slovom A, B, C, ... , a njihove projekcije (u ortogonalnim
projekcijama, 2-D) A', A'', A''' (čitaj: A prvo /prim/, A drugo /sekund/, A treće),
 tačke koje leže na koordinatnim osama (udaljenost tačke od koordinatnog
sistema) sa Ax (leži na x osi), Ay (leži na y osi), Az (leži na z osi),
 prave, stranice trougla su obeležene malim slovom a, b, c, ... , a projekcije
pravih a', a'', a''', ... ,
 normala je obeležena malim slovom n,
 duži su obeleženi velikim slovima AB (̅̅̅̅ ili duž AB), ... ,
 projekcijski prodori P1 (1) – prodor kroz horizontalnicu, P2 (2) – prodor kroz
vertikalnicu, P3 (3) – prodor kroz profilnicu, a njihove projekcije P' (1', 2', 3'),
P'' (1'', 2'', 3''), P''' (1''', 2''', 3''') (čitaj: P (1, 2, 3) prvo /prim/, P (1, 2, 3) drugo
/sekund/, P (1, 2, 3) treće),

| NAPOMENE ZA CRTANJE | strana 8

  pomoćne spone su obeležene brojevima 1 (①), 2 (②), 3 (③), 4 (④), ...
 simetrala duži (deli duž na dva jednaka dela), presečna tačka dve prave koje
se seku, kao i centar opisane kružnice trougla (npr. ABC) su obeleženi
velikim slovom S,
 simetrala stranica (duži) trougla (npr. ABC) je obeležena malim slovom s,
 poluprečnik kruga, poluprečnik upisanog kruga je obeležen malim slovom r,
 poluprečnik opisanog kruga je obeležen velikim slovom R,
 ravni, unutrašnji uglovi trougla su obeleženi grčkim slovima α, β, γ, δ, ε, ... , a
projekcije ravni α1, α2, α3 (čitaj: alfa jedan, alfa dva, alfa tri), osni prodori ravni
αx, αy, αz (prodori osa x, y i z kroz ravan α), ... ,
 trougao Δ (npr. ΔABC), ... ,
 simboli: normalno -  , paralelno - , ugao -  ,
 sutražnica je obeležena malim slovom s1 (h) – prva sutražnica, s2 (f) – druga
sutražnica, ..., a njihove projekcije s1' (h'), s1'' (h''), s1''' (h''') (čitaj: s1 (h) prvo
/prim/, s1 (h) drugo /sekund/, s1 (h) treće),
 presečnica dve ravni je obeležena malim slovom p,
 transformacione ravni sa 1x2 (τ1), 2x3 (τ2), 3x4, .... ,
 smer posmatranja tela iz prve projekcije je obeležen malim slovom m,
 smer posmatranja tela iz treće transformisane projekcije je obeležen malim
slovom n,
 prava veličina rastojanja (udaljenosti) je obeležena malim slovom d,
 rotirane tačke u kosoj projekciji (u prostoru, 3-D) su obeležene velikim
slovom Ar, Br, Cr, ... , a njihove projekcije (u ortogonalnim projekcijama, 2-D)
Ar', Ar'', Ar''',
 kružnica rotacije (za neku tačku, npr. za tačku A) je obeležena malim slovom
kA,
 osa rotacije je obeležena malim slovom c ( prolazi kroz tačku N i normalna je na
vertikalnicu),
 tačka kroz koju prolazi osa rotacije c je obeležena velikim slovom N,
 obrnut položaj tačke (npr. A) je obeležen velikim slovom Ao, obrnut položaj
prve projekcije tačke (npr. A') - Ao', obrnut položaj druge projekcije tačke
(npr. A'') - Ao'', ....
 nagibnica je obeležena malim slovom q (q1 – prva nagibnica, q2 – druga
nagibnica, q3 – treća nagibnica),
 uglovi su obeleženi grčkim slovima φ, θ, ....
 tačke u oborenoj ravni (horizontalnoj, vertikalnoj ili profilnoj) Ao, Bo, .... , prave
u oborenoj ravni ao, bo, .... , sutražnica u oborenoj ravni s1o (ho), s2o (fo), ....
 ravni u oborenoj ravni αo, βo, ....

U zadacima svi podaci su dati u cm (osim ako nije drugačije rečeno). Uglovi su dati u
stepenima [°].

Kod izrade zadataka nevidljive linije crtaju se isprekidanom linijom. Linije koje su
manje važne crtaju se debljom linijom; dati elementi i rešenja zadatka –
najdebljom linijom, a prava veličina rastojanja - linijom: crta, tačka, crta.

Pisati tehničkim slovima (vidi slike n.3 i n.4).

| NAPOMENE ZA CRTANJE | strana 9

Slika n.3
Latinično pismo (kosa slova), brojevi i oznake, SRPS EN ISO 3098-2:2011

Slika n.4
Grčko pismo (kosa slova), SRPS EN ISO 3098-3:2011

Tehničke crteže ne crta program ili računar, već čovek koji ume da crta tehničke crteže.
Ko ne nauči da crta rukama i priborom za crtanje neće umeti ni računarom.

Program za crtanje i računar je bolji pribor od olovke, trouglova, šestara, gumice i

lenjira, ali je i dalje samo pribor.

Student bi prvo morao da radi elaborate samostalno, na papiru u olovci, koristeći sav
neophodan pribor, bez upotrebe kompjutera za crtanje. Samo tako će naučiti da crta i
da prostorni izgled tela (u tri dimenzije) prikaže u dve dimenzije (na dvodimenzionalnu
ravan crteža) i obrnuto.

| NAPOMENE ZA CRTANJE | strana 10

ZADACI
ZADACI
Deo 1 OKTANTI

1. U kom oktantu može da se nalazi jedna tačka A, ako sve tri njene projekcije
leže u jednoj tački? (Skicirati i obrazložiti).

2. Oko koje ose se rotira horizontalnica? Skicirati i obrazložiti na primeru

horizontalnice I i IV oktanta.

3. Kroz koliko najviše odn. najmanje oktanata može prolaziti jedna prava a?
(Skicirati i obrazložiti).

Deo 2 TAČKA, PRAVA I RAVAN

Deo 2.1 TAČKA

4. Nacrtati sve tri projekcije tačke B (II oktant) tako da je 0A = 0B (0 – centar

koordinatnog sistema). A(-3; 7; -4)

5. Data je tačka M(-6; -2; 7), odrediti koordinate tačke A ako je ona simetrična
datoj tački M u odnosu na profilnicu.

6. Odrediti tačku A koja je udaljena 5cm od y ose, leži na horizontalnici, a iza

vertikalnice je 2cm.

7. Tačka M leži na y osi i profilnici i udaljena je 4cm od koordinatnog početka (iza

vertikalnice). Nacrtaj.

8. Odrediti sve tri projekcije tačke L (II i VI oktant), koja je udaljena 7cm od
koordinatnog početka. Ly = -3cm.

Deo 2.2 PRAVA I DUŽ

9. Nacrtati pravu j ako su poznati njeni prodori kroz projekcijske ravni P1(4; 5; 0) i
P2(9; 0; -3).

10. Ako je data druga i treća

projekcija prave a (vidi sliku),
potrebno je odrediti:
a) prvu projekciju prave a,
b) vidljivost projekcija i
c) oktante kroz koje prava a
prolazi.

| NG50 - ZADACI | strana 13

 11. Nacrtati sve tri projekcije prave b koja prolazi kroz IV i VI oktant. Naznačiti
vidljivost projekcija prave b kroz projekcijske ravni.

12. Kroz tačku A(-3; 1; -4) povući pravu a tako da bude paralelna sa
horizontalnicom, a sa vertikalnicom da gradi ugao od 30°.

13. Utvrditi međusobni položaj pravâ a { A(-8; 5; 2) B(0; 1; 2) } i b { C(-8; 2,5;

3,5) D(0; 6,5; 6,5) }.

14. Naći b unakrsno sa a (seče pravu a). Prava b prolazi kroz tačku K. Prava b
je paralelna sa vertikalnicom. a { A(2; 1; -8) B(-7; 4; 2) } K(0; 2; -1)

15. Nacrtati tačku M na pravoj a, tako da je tačka M udaljena 3cm od vertikalnice.

a { A(6; 7; -4) B(-2; -4; 5,5) }
16. Postaviti tačku M koja je najbliža y osi na pravu a {A(1; 4; 3) B(6; 3; 0)}.

17. Odrediti nepoznatu tačku B, koja leži na duži AV i deli je na dva jednaka dela,
tako da je duž AV  3. Tačka V(?; ?; 5) leži na vertikalnici. A(-4; 2; -3)

18. Naći tačke M i N. Tačka M leži na pravi a { A(-4; 7; -2) B(4; 6; 7) } i

horizontalnici. Tačka N leži na pravi b { b┴H, B } i nalazi se 2cm iznad π1.

19. Nacrtati najkraće rastojanje prave a {D(-1; 1; 8) E(8; -3; -4)} od z ose.

Deo 2.3 RAVAN

20. Nacrtati tragove ravni alfa koja prolazi kroz pravu a {A(2; 0; 5) B(8; 5; -4)} i
koordinatni početak.

21. Nacrtati ravan alfa normalno na pravu a { M(-3; 1; -2) N(6; 4; 5) }, tako da
prolazi kroz simetralu duži MN.

22. Nacrtati ravan alfa, ako je prvi trag ravni alfa 4cm udaljen od y ose.
α(? ; ? ; -7)
23. Nacrtati ravan β tako da prolazi kroz tačku F(-5; 7; -2) i x osu.

24. Odrediti zajedničku duž ravni λ(-2; 2; 3) i ∆ABC { A(3; 7; 1) B(0; 3; 7)

C(6; 1; 3) }.
a) Isšrafirati deo trougla ABC koji se nalazi iznad ravni λ.
b) Odrediti vidljivost trougla ABC u prvoj i drugoj projekciji pod pretpostavkom
da su projektne ravni i ravan λ neprovidni.

25. U ravni (10; 8; 6) naći tačku R koja je od frontalne ravni udaljena 1cm, a od
profilne ravni 6cm.

26. Nacrtati ravan α(-8; 9; ?) koja prema horizontalnici ima nagib 60°.

| NG50 - ZADACI | strana 14

 27. Nacrtaj projekcije prave a koja se nalazi u ravni α(-6; -4; 6), normalna je na
njen prvi trag α1 i prolazi kroz osni prodor sa z osom αz.

28. Nacrtati zajedničku tačku z ose i ΔABC. A(7; 0; 0) B(0; -6; 0,5) C(-8; 4; 9)

29. Odrediti koliki ugao zaklapa prava a {M, N(4; 0; ?)} sa vertikalnicom. Prava a
je paralelna sa horizontalnicom. Tačka M je zajednička tačka ravni α(-4; 6; -9)
i prave b {B(-8; 4; -5) C(7; -4; 2)}.

Deo 3 TRANSFORMACIJA

30. Odrediti koliko se cm duži AB {A(5,5; -6; -3,5) B(-5,5; 3,5; 6)} nalazi ispod
horizontalnice. Zadatak rešiti transformacijom.

31. Odrediti koliko se cm duži MN {M(2; 2; 1) N(9; 5; 5)} nalazi ispod ravni
α(8; ∞; 5).
32. Na pravi a {A(6,5; -6; 2) B(-4; 0; -8)} odrediti sve tačke koje su od date tačke
G(-3; 7; -6) udaljene 9cm.

33. Odrediti udaljenost prave p od tačke A(7; 4; 5). Prava p predstavlja

zajedničku duž ravni α(3; -1; 7) i β(1; 1; ∞). Zadatak rešiti transformacijom.

34. Odrediti koliko je tačka A udaljena od tačke T. Tačka A leži na profilnici.

Udaljena je 5cm od koordinatnog početka i nalazi se u III i VII oktantu. Tačka T
leži na x osi 7cm levo od profilnice. Naći pravu veličinu AT transformacijom.

35. Odrediti pravu veličinu najkraćeg rastojanja prave a {A(0; 3; -4) B(5; -2; 4)} od
prodora x ose kroz ravan α(2,5; -9; ∞).

36. Odrediti ugao između

presečnih pravi a i b.
Zadatak rešiti
transformacijom.
Podatke uzeti
proporcionalno sa
slike.

| NG50 - ZADACI | strana 15

 37. Izvršiti dve transformacije
datog tela (date su
njegove ortogonalne
projekcije i obeleženi
rogljevi) prema zadatoj
slici.

Gde je:
 τ1 - prva ravan
transformacije, a
 τ2 - druga ravan
transformacije.

Napomena
Podatke uzeti
proporcionalno sa crteža.

Deo 4 ROTACIJA

38. Nacrtati tačku A koja je rotirana za 120° oko ose c. Ta osa prolazi kroz tačku
N(-4; 5; 2) i normalna je na vertikalnicu. Ar(-7; 5; 6) <<-- rotirana tačka A

39. Nacrtati pravu a (vidi sliku) tako da

prolazi kroz tačke A i B i da je pod
uglom od 45° u odnosu na
vertikalnicu. Tačka A je 7cm
udaljena od koordinatnog početka.

Napomena
Zadatak rešiti rotacijom. Podatke
uzeti sa crteža. Sve mere su u cm.

40. Odrediti projekcije duži AB čija je prava veličina 4cm ako je A(1; 0,5; 1)
B(3,5; ?; 2,5).

41. Rotirati tačku Q(5; 6; 2) oko ivice AC sve dok ne padne u ravan ∆ABC
{ A(0; 7; 1) B(2; 1; 6) C(6; 3; 1) }.

42. Nacrtati pravu a tako da prolazi kroz tačke A i B, a da zaklapa ugao od 30° sa
horizontalnicom. a { A(6; 6; 3) B(-4; ?; -4) }

| NG50 - ZADACI | strana 16

 43. Odrediti udaljenost između dve
paralelne ravni α i β (vidi sliku).

Napomena
Zadatak rešiti rotacijom.
Podatke uzeti sa crteža.
Sve mere su u cm.

Deo 5 OBARANJE U PROJEKCIJSKIM RAVNIMA

44. Nacrtati tačku S u ravni α(11; 9; 10) koja je podjednako udaljena od sve tri
tačke A, B i C, a koje leže na datoj ravni α. A(2; 4; ?) B(4; ?; 5) C(7; 2,5; ?)

45. Date su tačke A(2; 2; 3) i B(5; 3; 2). Odrediti tačku M na horizontalnici koja je
udaljena 3cm od tačaka A i B.

46. Nacrtati projekcije jednakostraničnog trougla ABC { a = 5cm } koji se nalazi na

ravni α(10; 6; 7). Tačka A(5; ?; 2) leži na ravni α, a tačka B leži na α2.

47. U ravni α(-7; 6; 6) nacrtati pravu a { T(-2; 2; ?) <- pripada ravni α } koja sa α2
zaklapa ugao od 60°.

48. Nacrtati pravu b koja je paralelna sa pravom a { A(0; ?; 6) B(?; 4; 3) }. Obe

prave se nalaze u ravni α(5; 3; 9). Prava a je udaljena 2cm od prave b.

49. Nacrtati pravu a { A(3; 2; 4), B }. Tačka B leži na y osi, a ugao između y ose i
prave a je 60°.

50. Nacrtati ravan beta koja je paralelna ravni alfa, a nalazi se na 2cm rastojanja
od nje. α(4; 6; -6)

NAPOMENA
Svaki problem treba najpre dobro prostorno shvatiti i misaono rešiti, pa tek onda
metodama nacrtne geometrije rešiti crtanjem.

| NG50 - ZADACI | strana 17

REŠENJA
REŠENJA

Deo 1 OKTANTI
1. U kom oktantu može da se nalazi jedna tačka A, ako sve tri njene projekcije
leže u jednoj tački? (Skicirati i obrazložiti).

REŠENJE

Tri međusobno ortogonalne ravni, u preseku, dele ukupni prostor na osam jednakih
potprostora (slika 1.1). Svaki od ovih potprostora omeđen je sa tri poluravni. Iz
prikazanog sistema oktanata (osmine ukupnog prostora) koristiće se jedan (I oktant),
i to onaj najpovoljniji za jednostavno prikazivanje i definisanje elemenata nacrtne
geometrije (NG).

slika 1.1
Sistem oktanata (horizontalnica je obeležena zelenom bojom, vertikalnica je
obeležena plavom bojom, a profilnica je obeležena crvenom bojom)

| NG50 – REŠENJA | strana 19

Prvo ćemo poći od prvog oktanta,
koji predstavlja osnovu nacrtne
geometrije. On je izdvojen iz sistema
oktanata i postaje osnovni triedar18
(slika 1.2). Zadržava se položaj
koordinatnog početka (0) i orjentacija
osa (x, y i z) kao i u izvornom
sistemu oktanata.

Uputstva za otvaranje kako

osnovnog triedra, tako i sistema
oktanata, date su na slici 1.3 i 1.4.

slika 1.2
Osnovni triedar

slika 1.3
Osnovni triedar - rotacija dve projektne ravni (H i P) – otvaranje osnovnog triedra,
kako bi se one dovele u vertikalnu ravan

18
sklop tri ravni

| NG50 – REŠENJA | strana 20

slika 1.4
Oktanti - rotacija dve projektne ravni (H i P) - otvaranje sistema oktanata, kako bi se
one dovele u vertikalnu ravan

Oznake osnovnih projekcijskih ravni su: V - vertikalna (ili frontalna F) ravan, H -

horizontalna ravan i P - profilna ravan.

Rotacijom dve projekcijske ravni:

1. horizontalnice i
2. profilnice,
dolazimo do poklapanja sve tri projektne ravni u jednu – vertikalnu (frontalnu) – vidi
sliku 1.4.

Dakle, ako znamo ovo, dolazimo do sledećeg zaključka:

Tačka A se može nalaziti u II ili VIII oktantu. U tim oktantima se sve tri projekcijske
ravni (H, V /F/ i P) poklapaju!

| NG50 – REŠENJA | strana 21

Na slikama 1.5 i 1.6 data su rešenja ovog zadatka.

slika 1.5
Rešenje zadatka: tačka A se nalazi u II oktantu

slika 1.6
Rešenje zadatka: tačka A se nalazi u VIII oktantu

| NG50 – REŠENJA | strana 22

 17. Odrediti nepoznatu tačku B, koja leži na duži AV i deli je na dva jednaka dela,
tako da je duž AV  3. Tačka V(?; ?; 5) leži na vertikalnici. A(-4; 2; -3)

REŠENJE

Pošto tačka B deli duž AV na dva jednaka dela, ona je zapravo simetrična tačka duži
AV.

Treba znati da, kada je neka duž (ili prava) paralelna sa profilnicom, tada se ta duž
(ili prava) u trećoj projekciji vidi u pravoj veličini. U prvoj i drugoj projekciji će se videti
kao duž koja je paralelna sa y (z) osom.

Pošto znamo da je duž AV paralelna

sa profilnicom, to znači da je po x osi
jednako udaljena od bilo koje tačke sa
duži AV do profilnice.

To znači, da sve tačke sa duži AV

imaju isto rastojanje po x osi. Dakle
koordinata tačke V po x osi biće
jednaka kao i koordinata tačke A po x
osi:

Ax = Vx = - 4cm

I sada je V(-4; ?; 5).

Pošto je još rečeno da tačka V leži na

vertikalnici to znači da je Vy = 0, znači
da smo našli tačku V (nepoznate
koordinate).

Sada su nađene sve nepoznate

koordinate tačke V: V(-4; 0; 5). Duž
AV u prostoru je nacrtana na slici 17.1. slika 17.1
Projekcije duži AV - u prostoru (3-D)
Pristupamo crtanju sve tri projekcije
duži AV (slika 17.2), u ortogonalnim
projekcijama (2-D).

| NG50 – REŠENJA | strana 60

slika 17.2
Crtanje sve tri projekcije duži AV - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Pošto smo rekli da se prava veličina duži AV vidi u profilnici, duž A'''V''' podelimo na
dva jednaka dela (lenjirom ili šestarom) i tu tačku obeležimo sa B''' (slika 17.3).

| NG50 – REŠENJA | strana 61

slika 17.3
Određivanje treće projekcije tačke B na duži AV - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Nakon toga iz B''' povlačimo horizontalu ka duži A''V'' i tu se nalazi tačka B''. Pošto
se tačka B nalazi u V oktantu (jer je B''' omeđena (-x) yo i z osom, a tu se nalazi
profilnica V oktanta), horizontalnica V oktanta je omeđena -x i y osom. Tu nam se
mora nalaziti prva projekcija tačke B28.

Sada u šestar uzmemo rastojanje od centra koordinatnog sistema (0), do preseka

vertikale iz B''' sa x osom. To rastojanje prebacimo na y osu. Sada iz preseka
kružnog luka sa y osom povlačimo horizontalu, na levo. U preseku te horizontale i
duži A'V' dobijamo tačku B' (slika 17.4).

To je ujedno i rešenje ovog zadatka.

Lenjirom izmerimo rastojanja dobijene tačke B po x, y i z osi.

Koordinate tačke B: B(-4; 1; 1).

28
Naravno, prva projekcija tačke B mora ležati i na duži AV

| NG50 – REŠENJA | strana 62

slika 17.4
Određivanje prve i druge projekcije tačke B na duži AV - u ortogonalnim projekcijama
(2-D) – rešenje zadatka

| NG50 – REŠENJA | strana 63

 31. Odrediti koliko se cm duži MN {M(2; 2; 1) N(9; 5; 5)} nalazi ispod ravni
α(8; ∞; 5).

REŠENJE

Ovaj zadatak ćemo nacrtati u osnovnom triedru (3-D) i u ortogonalnim projekcijama

(2-D).

U osnovnom triedru (3-D) prikazujemo rešenje ovog zadatka (slika 31.1) radi lakšeg
sagledavanja rešenja u ortogonalnim projekcijama (2-D) koje će biti objašnjeno
postupno.

slika 31.1
Određivanje dela duži MN koji se nalazi ispod ravni  (obeleženo isprekidanom
linijom) - u osnovnom triedru (u prostoru, 3-D)34

Na slici 31.1 su nacrtane projekcije duži MN i ravni . Takođe je određen i prodor duži MN kroz 
34

(tačka P). Obeležen je deo duži MN koji se nalazi ispod ravni  (isprekidana linija).

| NG50 – REŠENJA | strana 129

Pristupamo crtanju u ortogonalnim projekcijama (2-D). Nacrtaćemo dve projekcije
duži MN i ravni  (slika 31.2).

slika 31.2
Crtanje date duži MN i ravni  - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Da bi odredili pravu veličinu duži MN koja se nalazi ispod ravni , prvo moramo naći
prodor duži MN kroz datu ravan . Prodor (P) duži MN kroz datu ravan  je
zajednička tačka ravni  i duži MN.

| NG50 – REŠENJA | strana 130

slika 31.3
Određivanje prodora (P) duži MN kroz ravan  i vidljivost duži MN - u ortogonalnim
projekcijama (2-D)

Iz zadatka vidimo da se tačka M nalazi ispod ravni , a tačka N iznad. To možemo

konstatovati i kad nacrtamo projekcije tačaka M i N.

Pošto je tačka M ispod ravni , a tačka P je prodor duži MN kroz ravan , mi treba
transformacijom da odredimo pravu veličinu duži MP.

Postavljamo transformacionu ravan paralelno sa duži MP (prvom ili drugom

projekcijom). Mi smo izabrali da postavimo transformacionu ravan 1x3 paralelno sa
M'P'. Kroz tačke M' i P' postavljamo pomoćnu liniju koja je normalna na
transformacionu ravan 1x3.

| NG50 – REŠENJA | strana 131

Pošto preko transformacione ravni 1x3 želimo da transformišemo prvu projekciju u
treću, uzimamo rastojanja od x ose do druge projekcije M'' i P''. Ova rastojanja su
pozitivna jer se nalaze iznad x ose (slika 31.4). Ta rastojanja nanosimo na pomoćnu
liniju.

slika 31.4
Određivanje treće, transformisane projekcije tačaka M''' i P''' - u ortogonalnim
projekcijama (2-D)

| NG50 – REŠENJA | strana 132

Potom nalazimo pravu veličinu duži MP. Prava veličina duži se u nacrtnoj geometriji
obeležava sa crta-tačka-crta (slika 31.5).

slika 31.5
Određivanje prave veličine duži M'''P''' - u ortogonalnim projekcijama (2-D) – rešenje
zadatka

Lenjirom izmerimo duž M'''P''' i to je rešenje ovog zadatka.

Rešenje ovog zadatka je d = M'''P''' = 2,9cm.

| NG50 – REŠENJA | strana 133

 42. Nacrtati pravu a tako da prolazi kroz tačke A i B, a da zaklapa ugao od 30° sa
horizontalnicom. a { A(6; 6; 3) B(-4; ?; -4) }

REŠENJE

Ovo je klasičan slučaj određivanja ugla između prave a { A, B } i horizontalnice.

Samo što se ovde zadatak radi obrnuto: ovde nam je dat ugao a treba odrediti prvu
projekciju prave a, dok u klasičnom slučaju treba naći ugao između prave a i
horizontalnice.

Rotacija duži se najčešće primenjuje prilikom određivanja prave veličine duži i njenih
uglova prema projekcijskim ravnima.

Nagib duži prema horizontalnici se određuje rotacijom duži oko ose normalne na
horizontalnicu, a pojaviće se u vertikalnici.

Crtamo datu prvu i drugu projekciju tačke A i poznatu drugu projekciju tačke B.
Potom spajamo tačke A''B'' i to je druga projekcija prave a (a'') (slika 42.1).

slika 42.1
Crtanje prve i druge projekcije tačke A (A' i A'') i druge projekcije tačke B (B''), pri
čemu je A''B'' = a'' - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

| NG50 – REŠENJA | strana 190

Kroz tačku B'' postavljamo sponu (horizontalu) paralelno sa x osom (vertikalnicom).

Uglomerom nanosimo ugao od 30 tako da novodobijena prava ar'' prolazi kroz tačku
A'' i gradi ugao od 30 sa sponom (horizontalom) kroz tačku B'' (slika 42.2).

slika 42.2
Crtanje prave veličine prave a (ar'' {A'', Br''} ) koja zaklapa ugao od 30 sa
horizontalnicom (konstrukcija sa uglomerom) - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Tako dobijamo tačku Br'' (slika 42.3).

| NG50 – REŠENJA | strana 191

slika 42.3
Crtanje prave veličine prave a (ar'' {A'', Br''} ) koja zaklapa ugao od 30 sa
horizontalnicom - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Sada iz dobijene tačke Br'' spuštamo vertikalu na sponu koja prolazi kroz tačku A' i
paralelna je sa x osom.

Tu se nalazi tačka Br' (slika 42.4).

| NG50 – REŠENJA | strana 192

slika 42.4
Određivanje tačke Br' - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Iz tačke A' (igla šestara ide u A' i uzimamo rastojanje A'Br') rotiramo tačku Br' (na
dole) na vertikalu iz B'' i dobijamo tačku B'.

Koordinate dobijene tačke B su: B(-4; 12,5; -4)38.

Ostalo je još da spojimo A' i B' i dobijemo prvu projekciju prave a { A(6; 6; 3),
B(-4; 12,5; -4) } (slika 42.5).

38
Ovo je prvo rešenje ovog zadatka. Drugo rešenje bi bilo kada bi se tačka B' nalazila iznad B''.
Drugo rešenje bismo dobili kada bismo iz tačke A' (igla šestara ide u A', uzimamo rastojanje A'Br')
rotirali tačku Br' (na gore) na vertikalu iz B'' i dobili tačku B'.

| NG50 – REŠENJA | strana 193

slika 42.5
Crtanje prve projekcije prave a {A, B}, koja zaklapa ugao od 30o sa horizontalnicom -
u ortogonalnim projekcijama (2-D) – rešenje zadatka

Ovo je ujedno i rešenje ovog zadatka.

| NG50 – REŠENJA | strana 194

 49. Nacrtati pravu a { A(3; 2; 4), B }. Tačka B leži na y osi, a ugao između y ose i
prave a je 60°.

REŠENJE

Ovaj zadatak ćemo nacrtati u osnovnom triedru (3-D) i u ortogonalnim projekcijama

(2-D).

U osnovnom triedru prikazujemo rešenje ovog zadatka (slika 49.1) radi lakšeg
sagledavanja rešenja u ortogonalnim projekcijama koje će biti objašnjeno postupno.

Prvo ćemo oboriti tačku A na horizontalnicu, a potom postavljamo tačku B1o = B1I na
y osu (prvo rešenje) tako da je  (duž AB1(= B1'), y osa) = 60.

Nanosimo uglomerom ugao od 60 između prave a { AB1(= B1')} i y ose.

Možemo i da nanesemo ugao od 30 između horizontale iz tačke AI jer mi zapravo

obaramo pravougli trougao AyAB1. Jedan ugao je 90, a pošto drugi treba da bude
60, treći ugao u pravouglom trouglu treba da je: 90 - 60 = 30.

Napomena:
Zadatak ima dva rešenja. Tačka B1 (na y osi ispred tačke A) i B2 (na -y osi iza tačke
A).

slika 49.1
Obaranje tačke A na horizontalnicu (prvo rešenje) - u osnovnom triedru (3-D)

| NG50 – REŠENJA | strana 247

Gde je:
 Ao – oborena tačka A na horizontalnicu,
 B1 – tačka koja leži na y osi (prvo rešenje) i
 a {A, B1} – prava koja gradi ugao od 60 sa y osom.

Sada ćemo dati i matematičko rešenje ovog zadatka. Ono treba da se slaže sa
grafičkim rešenjem46 koje ćemo nacrtati u ortogonalnim projekcijama (2-D).

MATEMATIČKO REŠENJE

pravougli trougao AyAB1,2

32  42 5
tg 60   Y   2,89cm
Y tg 60

gde je:
32  42  9  16  25  5 slika 49.m1
Y = Y1 = Y2 Trougao AyAB1, tačka B1 leži na y osi –
prvo rešenje zadatka
Koordinate tačaka B1 (prvo rešenje):

PRVO REŠENJE - pozitivna y osa

B1y = 2 + Y1 = 2 + 2,89 = 4,89cm
B1(0; 4,89; 0)

Koordinate tačaka B2 (drugo rešenje):

DRUGO REŠENJE - negativna y osa
|B2y| = Y2 - 2 = 2,89 - 2 = 0,89cm slika 49.m2
B2y = - 0,89cm (pošto leži na -y osi) Trougao AyAB2, tačka B2 leži na -y osi –
B2(0; -0,89; 0) drugo rešenje zadatka

46
Moguća su minimalna odstupanja zbog teško ostvarivog tačnog crtanja i nanošenja datih mera

| NG50 – REŠENJA | strana 248

Pristupamo crtanju u ortogonalnim projekcijama. Nacrtaćemo dve projekcije date
tačke A (slika 49.2).

slika 49.2
Crtanje datih projekcija tačke A (A' i A'') - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Iz tačke 0 obaramo tačku A'' na x osu i dobijamo tačku Ao''.

Potom spuštamo vertikalu iz Ao''.

U preseku vertikale iz Ao'' i spone (horizontala iz A' paralelno sa x osom) dobijamo

tačku Ao (slika 49.3).

| NG50 – REŠENJA | strana 249

slika 49.3
Obaranje date tačke A na horizontalnicu (Ao) - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

o
Sada uzimamo uglomer i nanosimo ugao od 60 tako da novodobijena prava a
prolazi kroz tačku Ao i gradi ugao od 60 sa y osom (slika 49.4).

| NG50 – REŠENJA | strana 250

slika 49.4
o
Crtanje prave veličine prave a (a {Ao, B1o}) koja zaklapa 60 sa y osom
(konstrukcija sa uglomerom). Prava a je oborena je na horizontalnicu - u
ortogonalnim projekcijama (2-D)

Napomena:
Zadatak ima dva rešenja. Tačka B1 (na y osi; ispred tačke A) i B2 (na -y osi; iza
tačke A).

Mi smo nacrtali prvo rešenje ovog zadatka, tačku B1.

Sada prikazujemo dobijenu pravu a koja je oborena na horizontalnicu (slika 49.5).

| NG50 – REŠENJA | strana 251

slika 49.5
o
Crtanje prâve veličine prȁve a (a {Ao, B1o}), koja zaklapa 60 sa y osom i oborena je
na horizontalnicu - u ortogonalnim projekcijama (2-D)

Pošto oborena tačka B1 leži na y osi i prva projekcija tačke B1 će takođe ležati na y
osi.

B1' = B1o

Sada je još ostalo da ucrtamo prvu i drugu projekciju prave a {A, B1} – prvo rešenje
(slika 49.6).

| NG50 – REŠENJA | strana 252

slika 49.6
Crtanje prave a {A, B1} (prvo rešenje), koja zaklapa 60o sa y osom - u ortogonalnim
projekcijama (2-D) – rešenje zadatka

Sa crteža izmerimo koordinatu tačke B1 po y osi (B1y) za prvo rešenje.

Sa crteža dobijamo koordinate prvog rešenja ovog zadatka, tačka B1: B1(0; 5,13; 0).

Vidimo da je ovo rešenje tačno jer smo u matematičkom postupku dobili:

B1(0; 4,89; 0)

Greška crtanja je: B1 graf. - B1 mat. = 5,13 - 4,89 = 0,24 cm, a to je prihvatljivo!

Ovo je ujedno i rešenje ovog zadatka.

Napomena:

Drugo rešenje, tačka B2 (na -y osi; iza tačke A) nije nacrtano, ali su matematički
određene koordinate tačke B2: B2 (0; -0,89; 0).

| NG50 – REŠENJA | strana 253

ELABORATI
NACRTNA GEOMETRIJA [C1. RAVAN] ZADACI

C1. Ime i Prezime i broj indeksa: bodovi: / 105 bod.

1. Data je prva projekcija tačke M i trougao ABC u dve projekcije. Nacrtati drugu
projekciju tačke M tako da se ona nalazi na trouglu ABC (podatke uzeti
proporcionalno sa crteža).

5 bodova

2. Rešiti nepoznate projekcije tačke A tako da ona leži u datoj ravni α.

a) α(5,5; 3,5; 3) A(2; 1; ?)
b) α(4; -3; 8) A(7; ?; 7)
c) α(2; -1; -2) A(?; -1; 3,5)
10 bodova

3. Nacrtati sledeće ravni u specijalnom položaju:

a) α(3; 4; ∞) c) γ(∞; 3; -4)
b) β(4; ∞; -4) d) δ(∞; ∞; 4)
e) ravan ε paralelno sa horizontalnicom, a udaljena od nje za 1 cm (ispod
horizontalnice),
f) ravan η paralelno sa vertikalnicom, a udaljena od nje za 2 cm (iza
vertikalnice),
g) ravan λ paralelno sa profilnicom, a udaljena od nje za 1 cm (desno od
profilnice).
10 bodova

4. Nacrtati tragove ravni α koju određuju dve prave a i b, a koje se seku u tački
S. a {A(6; -5; 3) S(1; 1; -1)} b {B(-1; 2; 5) S}
5 bodova

5. Nacrtati tragove ravni α koju određuje prava a {A(?; 5; 0) B(2; 1; -1) } i tačka
C(3; 4; ?). Tačka A pripada profilnici, a tačka C horizontalnici.
10 bodova

NACRTNA GEOMETRIJA
datum bodovi grupa br. indeksa ime i prezime
C1.
NACRTNA GEOMETRIJA [C1. RAVAN] ZADACI

C1. Ime i Prezime i broj indeksa: bodovi: / 105 bod.

6. Date su tačke A(1; -7; 2), B(-3; 5; 4) i C(-2; 0; 6). Odrediti ravan α za sledeće
slučajeve:
a) za dve prave koje se seku u tački C,
b) za dve paralelne prave a {B, C} i c {A} i
c) za trougao ABC koji pripada ravni α.
15 bodova

7. Naći presek između ravni α i β.

a) α(-2; 1; 1) β(1; -2; -1)
b) α(3; 3; 1,5) β(-1; 1; -2)
c) α(1,5; -3,5; 1,5) β(-1,5; 1; ∞)
d) α(2; -2,5; 1,5) β(2; 1; -1,5)
15 bodova

8. Nacrtati projekcije ravni β kroz tačku B(-1; 1; -5) paralelno sa ravni α(-2; 1; 5).
10 bodova

9. Odrediti prodor prave a {A(1; 1; -3) B(-4; 3; 0)} kroz ravan α(2; 1; 1,5).
5 bodova

10. Kroz pravu c {A(-4; -2; 0) B(2; -5; 6)} postaviti ravan β normalno na
δ(4; 3; -5).
10 bodova

11. Kroz tačku M postaviti ravan α koja će biti normalna na pravu b.

M(3; -1,5; 3) b {A(0; -1; -1) B(6; 5; -5)}
10 bodova

Pre početka rada pročitati:

 Elaborat se predaje u vidu ukoričenih rešenih zadataka.
VAŽNO

 Na naslovnoj strani elaborata se nalaze zadaci sa imenom i prezimenom studenta.

 Zadaci se rade na formatu papira A3, grafitnom olovkom i priborom (lenjiri, uglomer i šestar)
uz mogućnost korišćenja olovaka u boji.
 Svaki list mora imati ime i prezime studenta.
 Sve konstrukcije moraju biti jasne i prikazane na crtežu.

NACRTNA GEOMETRIJA
datum bodovi grupa br. indeksa ime i prezime
C1.