Ц1 04

PANONSKI KORIDOR – OD POTREBE DO PROJEKTA

Vladan Ristić, Nebojša Vučinić, Srđan Bošković, Ivan Trkulja

Akcionarsko društvo “Elektromreža Srbije”
11000 Beograd
Republika Srbija

Miljan Žikić
WSP UK d.o.o. Beograd
11000 Beograd
Republika Srbija

Dragana Ristić
Projektni biro i usluge “AL & SA” d.o.o.
26000 Pančevo
Republika Srbija

Kratak sadržaj — Uprkos tome što se prethodnih godina veoma intenzivno radilo na
unapređenju infrastrukture za prenos električne energije u Srbiji, najveće investicije,
namenjene izgradnji novih 400 kV koridora, tek predstoje. Jedan od budućih pravaca
za prenos električne energije je i Panonski koridor, pod kojim se podrazumeva skup
investicija u 400 kV prenosni sistem Vojvodine. Kako bi se taj projekat predstavio na
što jasniji i precizniji način, ovaj rad će pokušati da obuhvati sve stadijume njegovog
razvoja od početne ideje na kojoj je zasnovan, preko detaljnog opisa svih sekcija koje
sačinjavaju ovaj projekat, sve do pozitivnih efekata koji se mogu očekivati kada se sve
sagledane sekcije nađu u pogonu. Pritom će se posebna pažnja obratiti na međunarodni
aspekt ovog koridora, to jest, na to što će isti uticati na povećanje prenosnog kapaciteta
na granici Srbije i Mađarske, shodno čemu je ocenjen kao značajan ne samo u internim,
već i u međunarodnim planerskim dokumentima.
Ključne reči — Energetska tranzicija, ENTSO-E asocijacija, Integracija OIE,
Interkonektivni vodovi, Planiranje razvoja, Razvoj sistema.


Adresa: Kneza Miloša 11, 11000 Beograd, Republika Srbija;
E-mail: vladan.ristic@ems.rs.
1 UVOD

Tokom prethodne dve decenije, način na koji se elektroenergetski sistemi posmatraju kako od
strane stručnih krugova, tako i od strane šire javnosti, pretrpeo je značajne izmene, od kojih je
najveći deo direktno povezan sa okretanjem od konvencionalnih izvora energije, za koje bi se
očigledan primer mogao naći u termoelektranama, i prema obnovljivim kapacitetima, od kojih
se, stoga, očekuje da preuzmu dominantnu ulogu u proizvodnji energije u narednom periodu.
Ipak, ovakva tranzicija prema obnovljivim izvorima energije, iako nesumnjivo usklađena sa
modernim tendencijama u energetici i uzimanjem u obzir osnovnih postulata održivosti tokom
planiranja razvoja i rada sistema u godinama koje dolaze, neće proći bez izazova sa kojima će
se, pre svih, suočiti operatori sistema [1-2]. Ovi izazovi su uglavnom vezani za varijabilnost i
nedovoljnu predvidivost rada obnovljivih izvora energije na unapred definisanim vremenskim
horizontima, što je posledica nepostojanja tehnologija kojima bi se dovoljno precizno mogla
prognozirati raspoloživost primarnih energenata na kojima su ti izvori zasnovani (u slučaju
vetroelektrana bi ovaj energent, na primer, bio vetar, dok bi se njegova raspoloživost mogla
poistovetiti sa dovoljno velikom brzinom njegovog duvanja na mestu postavljanja turbina).

Da bi se ovakve bojazni otklonile, a integracija obnovljivih izvora energije u sistem nastavila

da se odvija u skladu sa očekivanjima i propisanim ciljevima, potrebno je predvideti načine na
koje će sistem moći da se izbori sa gorenavedenim neizvesnostima. Shodno tome, ovoj temi je
posvećen veliki broj kako naučnih, tako i laičkih tekstova [3-4], pri čemu se može primetiti da
je značajan deo tih tekstova i predloga koji su navedeni u njima zasnovan na istom principu –
neophodnosti obezbeđivanja dovoljne količine fleksibilnosti sistemima. Ovakva fleksibilnost
bi se mogla posmatrati sa različitih stanovišta, pri čemu bi svako od tih stanovišta povlačilo i
drugačiji tip izvora fleksibilnosti koji bi, prema njemu, bili označeni kao primarni. Kod nekih
autora, ovi izvori bi, primera radi, bili sistemi za skladištenje energije ili mehanizmi kojima bi
se dozvolilo upravljanje potrošačima u skladu sa trenutnim prilikama u sistemu. Pored toga,
treba istaći i to da željenu fleksibilnost nije uvek moguće obezbediti interno, to jest, iz sistema
u kome je do potrebe za istom došlo. U takvom slučaju, fleksibilnost potrebnu za održavanje
normalnog radnog stanja sistema neophodno je potražiti eksterno, to jest, u nekom od sistema
sa kojima se razmatrani sistem graniči. Kako bi ovaj način otklanjanja problema i mogao da
bude uzet u obzir, potrebno je obezbediti dovoljne kapacitete za razmenu električne energije
na granicama preko kojih se može očekivati intenzivna razmena. Iz ovoga je jasno u kojoj će
meri postojanje dovoljnog broja interkonektivnih dalekovoda prema susednim sistemima biti
važno za održavanje parametara rada sistema u dopuštenim granicama u narednom periodu.

Shodno ovome, ovaj rad se bavi grupom projekata čiji je osnovni cilj povećanje kapaciteta za
razmenu električne energije na granici Srbije i Mađarske – Panonskim koridorom. Kako bi se
čitaocima pružio odgovarajući uvid u sve bitne stavke vezane za ovu grupu projekata, drugo
poglavlje rada će se zasnivati na objašnjavanju ustanovljene potrebe usled koje je do ideje iza
ove grupe projekata i došlo. U nastavku toga, treće poglavlje rada će do detalja pojasniti svaki
zaseban deo ove grupe projekata, uz naglašavanje funkcija koje svaki od ovih delova obavlja
u sklopu koridora kao celine. Četvrto poglavlje će sadržati rezultate evaluacije ovog koridora,
sprovedene od strane odgovarajuće evropske asocijacije, uz posebno isticanje svih pozitivnih
efekata do kojih bi ulazak u pogon svih predviđenih sekcija ovog koridora trebalo da dovede.
Konačno, na samom kraju rada će se nalaziti zaključak koji će sadržati kako rezime nekih od
bitnijih činjenica i zaključaka iznetih u prethodnim poglavljima, tako i pojašnjenje potencijala
koji će ovaj koridor i koraci u njegovoj izgradnji nuditi za dalja istraživanja ovog tipa.
2 UTVRĐIVANJE POTREBE ZA PANONSKIM KORIDOROM

Što se potrebe za ojačanjem predmetnog pravca za prenos električne energije između severnih
delova Vojvodine i južnih delova Mađarske, treba napomenuti da je ista inicijalno primećena
tokom procesa izrade Pan-evropskog plana razvoja prenosnih sistema (eng. Ten-Year Network
Development Plan – TYNDP) 2020. Informacije o pojedinačnim dokumentima obuhvaćenim
tim paketom, ulaznim pretpostavkama koje su usvojene pre otpočinjanja procesa, podlogama
koje su dostavljene od strane pojedinačnih operatora, sprovedenim proračunima i dobijenim
rezultatima su dostupne na internet stranici evropske asocijacije operatora prenosnih sistema
(eng. European Network of Transmission System Operators for Electricity – ENTSO-E), to
jest, u delu iste posvećenom ovom paketu. U toku ovog procesa, jedan od značajnijih koraka
predstavlja identifikacija sistemskih potreba (eng. Identification of System Needs – IoSN), tj.
preciziranje granica na kojima bi, za unapred definisane vremenske horizonte, bilo ekonomski
opravdano predvideti investicije u infrastrukturu za povećanje kapaciteta za prenos električne
energije. Pored utvrđivanja granica na kojima bi bilo razumno razmatrati nova ojačanja, ovaj
proces kao ishod daje i konkretnu procenu snage, to jest, iznosa optimalnog porasta kapaciteta
na predmetnoj granici, pri čemu se rezultati prikazuju kako u numeričkoj formi (u vidu iznosa
ojačanja), tako i u grafičkoj formi (u vidu ilustrativnog prikaza na odgovarajućoj mapi) [5].

U toku izrade Pan-evropskog plana razvoja prenosnih sistema 2020, kao vremenski horizonti
od interesa su uzete 2030. i 2040. godina, te je i za jednu, i za drugu navedenu godinu urađena
zasebna procedura identifikacije sistemskih potreba. Mapa na kojoj se vide granice na kojima
bi, prema zaključcima Pan-evropskog plana razvoja prenosnih sistema 2020, bilo opravdano
planirati ulaganja u povećanje prenosnih kapaciteta do 2030. godine, prikazana je na Slici 2.1.

Slika 2.1: Identifikovane potrebe do 2030. godine (TYNDP 2020).

Sa ove mape je evidentno da bi u narednom periodu bilo optimalno planirati opširna ulaganja
u poraste prenosnih kapaciteta na gotovo svim granicama Republike Srbije, pri čemu je jedna
od ovih granica upravo granica između Srbije i Mađarske. Na toj granici je, za 2030. godinu,
bio preporučen porast prenosnih kapaciteta od 1000 MW u poređenju sa stanjem validnim u
trenutku izrade razmatranih analiza. Upravo je ovo i predstavljalo prvi znak nakon koga su se
pokrenula razmišljanja o novom projektu kojim bi se moglo odgovoriti na utvrđenu potrebu.
Kao što je već rečeno, iste analize su sprovedene i za 2040. godinu kao vremenski horizont od
interesa, pri čemu su dobijeni rezultati koji se mogu videti na Slici 2.2, datoj ispod.

Slika 2.2: Identifikovane potrebe do 2040. godine (TYNDP 2020).

Sa gornje slike je jasno da je analizom urađenom za 2040. godinu razmatrana potreba ne samo
potvrđena, već i dodatno naglašena, pošto je predloženi porast kapaciteta na granici Republike
Srbije i Mađarske bio još veći u odnosu na onaj naveden za 2030. godinu, i to za 500 MW.

Iako su rezultati procesa urađenog za potrebe Pan-evropskog plana razvoja prenosnih sistema
2020 bili ključni za nastanak ideje Panonskog koridora, na ovom mestu se mora istaći i to da
je, za iste vremenske horizonte, ovaj postupak sproveden i tokom izrade Pan-evropskog plana
razvoja prenosnih sistema 2022 [6]. Rezultati koji su dobijeni za 2030. godinu su prikazani na
Slici 2.3, na kojoj su, umesto tačnih vrednosti preporučenih uvećanja kapaciteta, predstavljeni
opsezi kojima bi povećanje na svakoj od granica trebalo da pripada. Ovi opsezi su definisani u
legendi koja se može videti u donjem delu mape koja je data na Slici 2.3.

Slika 2.3: Identifikovane potrebe do 2030. godine (TYNDP 2022).

Na prethodnoj slici je jasno prikazano da je granica između Srbije i Mađarske i u ovoj verziji
Pan-evropskog plana razvoja označena kao jedna od onih granica na kojima je uočena potreba
za povećanjem prenosnog kapaciteta u nastupajućem periosu, pri čemu se može videti i to da
se preporučeno povećanje kapaciteta na ovoj granici nalazi u opsegu između 500 MW i 2000
MW, to jest, da su rezultati ovog procesa identifikacije sistemskih potreba potvrdili rezultate
identičnog procesa iz prethodne verzije ovog planerskog paketa. Što se tiče rezultata dobijenih
kada je 2040. uzeta kao referentna godina, oni su prikazani na mapi datoj na Slici 2.4.

Slika 2.4: Identifikovane potrebe do 2040. godine (TYNDP 2022).

Iako se može uočiti da je ovaj proces bio nešto sveobuhvatniji od prethodno prikazanih, te da
je sadržao i određivanje potreba za skladištima energije (o čemu svedoče različite boje kojima
su teritorije pojedinih država označene), ono što je važno sa aspekta ovog rada jeste to da su i
u ovom slučaju zabeležene iste potrebe za uvećanjem prenosnih kapaciteta na granici Srbije i
Mađarske. Prema tome, može se reći da su sva četiri procesa identifikacije sistemskih potreba
sprovedena u okviru prethodne dve verzije Pan-evropskog plana razvoja prenosnih sistema na
identičan način ukazala na potrebu za novom infrastrukturom kojom bi se povećao raspoloživi
prenosni kapacitet na granici Srbije i Mađarske. Pored ovoga, mora se napomenuti i to da se
region Bačke smatra jednim od delova Srbije koji raspolažu najvećim potencijalom za razvoj
projekata izgradnje novih obnovljivih izvora, gde bi poseban akcenat bio na vetroelektranama
[7]. Kako bi se obezbedio plasman energije koja bi bila proizvedena u takvim generatorskim
kapacitetima prema potrošačima, u okviru Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“ su se,
čak i pre nego što su rezultati procesa identifikacije sistemskih potreba ukazali na opravdanost
izgradnje nove infrastrukture u toj regiji, razmatrale mogućnosti podizanja novih dalekovoda
400 kV naponskih nivoa, pri čemu su razmišljanja na tu temu dodatno intenzivirana nakon što
se ustanovio i međunarodni aspekt potencijalnih projekata koji bi nastali kao rezultat ovakvih
sagledavanja. Upravo se iz tih sagledavanja rodila ideja skupa investicija nazvanog Panonski
koridor, pri čemu će načini na koje će ovaj koridor odgovoriti na prethodno istaknute potrebe
biti detaljnije pojašnjeni u narednim poglavljima ovog rada, kako kroz teorijska razmatranja
zasnovana na konfiguraciji samog dela sistema u kome će sekcije koridora biti locirane, tako i
kroz prikaz rezultata evaluacija ovog koridora, sprovedenih od strane stručnih timova.
3 SEKCIJE PANONSKOG KORIDORA

Nakon što je potreba za podizanjem novog koridora za prenos električne energije na području
Vojvodine razjašnjena, može se preći na sekcije istog, pri čemu će se za svaku od ovih sekcija
pojasniti ne samo obim radova koji će njena realizacija zahtevati, već i deo funkcije čitavog
koridora kome će ta sekcija doprineti. Da bi se ovo moglo obaviti na odgovarajući način, na
početku bi bilo dobro istaći da se Panonski koridor sastoji iz tri sekcije, date u nastavku:

• novi interkonektivni 400 kV dalekovod između Srbije i Mađarske;

• novi dvosistemski 400 kV dalekovod TS Sombor 3 – TS Novi Sad 3 (u inicijalnoj fazi
će biti opremljen jedan sistem provodnika);
• novi dvosistemski 400 kV dalekovod TS Beograd 50 – TS Sremska Mitrovica 2.

Prva i, ujedno, najočiglednija sekcija ovog koridora, direktno uzrokovana potrebom za većim
prenosnim kapacitetom na granici Srbije i Mađarske, jeste izgradnja novog interkonektivnog
voda čija bi se trasa protezala preko ove granice. Naravno, pre ikakvih daljih aktivnosti, bilo
je potrebno odrediti početnu i krajnju tačku ovog dalekovoda, to jest, transformatorske stanice
(po jednu sa svake strane granice) koje bi se povezale novim vodom. U te svrhe, odabrana su
400 kV postrojenja Subotica 3 (sa srpske strane) i Šandorfalva (sa mađarske strane). Kako su
ova postrojenja i danas povezana postojećim interkonektivnim vodom, novi dalekovod koji bi
se gradio u okviru Panonskog koridora bi, zapravo, predstavljao dupliranje postojećeg pravca
za prenos električne energije preko predmetne granice. Srpski deo ovog dalekovoda bi, sudeći
po trenutno dostupnim podacima o provizornoj trasi, trebalo da ima dužinu od oko 28 km.

Naredna sekcija ovog koridora jeste sekcija koja bi trebalo da obuhvati dve jako važne uloge -
ojačavanje dela prenosnog sistema Republike Srbije između Bačke i Srema, te omogućavanje
integracije većih kapaciteta baziranih na obnovljivim izvorima u ovim oblastima. Da bi se, na
što jednostavniji način, objasnila prva od tih funkcija, Slika 3.1 daje uvid u trenutnu situaciju
na tom području, pri čemu su, na ovoj slici, crvenom bojom obeleženi elementi mreže 400 kV
naponskog nivoa, zelenom bojom elementi koji pripadaju mreži 220 kV naponskog nivoa, a
crnom bojom elementi koji sačinjavaju mrežu 110 kV naponskog nivoa u ovoj oblasti.

Slika 3.1: Stanje sistema u regionu između Bačke i Srema.

Kao što se može primetiti, prema trenutnom stanju mreže, između transformatorskih stanica u
okolini Subotice i ostatka prenosnog sistema postoji svega jedna veza na 400 kV naponskom
nivou. Ovo za posledicu ima to da bi, u slučaju neraspoloživosti voda 400 kV TS Subotica 3 –
TS Srbobran (prema zvaničnoj numeraciji, taj vod se označava sa 444/2), čitava oblast Bačke
bila izolovana od ostatka sistema na ovom naponskom nivou. Shodno tome bi sav tok energije
koji je prethodno postojao na ovom naponskom nivou morao da bude preusmeren na elemente
110 kV nivoa, za koje je, opet, karakteristično to da im je prenosni kapacitet značajno niži od
onog kojim raspolažu 400 kV dalekovodi. Prema tome, ne bi bilo neočekivano da se, u takvoj
situaciji, dalekovodi 110 kV nivoa preopterete, što bi, dalje, dovelo do njihovih ispada, sve do
momenta u kome bi se izgubila i poslednja visokonaponska veza između regiona Bačke i svih
drugih regiona Srbije. Koliko god ovo kritično delovalo i pri sadašnjem stanju mreže, postaće
još nepovoljnije ukoliko se realizuju priključenja velikih obnovljivih izvora najavljenih u ovoj
oblasti (u Bačkoj se, samo prema trenutnim zahtevima, očekuje preko 1 GW instalisane snage
vetroelektrana). Ako bi se razmatrana veza izgubila u trenutku kada ovi izvori rade punim (ili
skoro punim) kapacitetom, to bi značilo ne samo manjak profita za investitore u te izvore, već
i nagli gubitak ogromne snage u elektroenergetskom sistemu Srbije, što bi nesumnjivo dovelo
do dalekosežnih posledica. Kako bi se takve posledice izbegle, predviđena je blagovremena
reakcija u vidu izgradnje novog 400 kV pravca između TS Sombor 3 i TS Novi Sad 3, tako da
se regionu Bačke obezbedi i rezervni dalekovod kojim bi se energija, u slučaju da intergracija
obnovljivih izvora teče predviđenim intenzitetom, mogla plasirati ka ostatku prenosne mreže.
Konačno, treća sekcija ovog koridora predstavlja dvosistemski dalekovod kojim će se ojačati
pravac za prenos energije ka TS Sremska Mitrovica 2, što je značajno kako sa tačke gledišta
prekograničnih razmena energije (ta transformatorska stanica ima direktne veze ka sistemima
Hrvatske i Bosne i Hercegovine), tako i sa aspekta integracije obnovljivih izvora (pored onih
izvora čije se priključenje očekuje u Bačkoj, TS Beograd 50 će, kao polazna tačka pomenutog
dvosistemskog dalekovoda, dobijati i značajan priliv energije iz obnovljivih izvora u regionu
Banata, sa kojim će takođe biti direktno povezana). Prikaz te tri sekcije, čiji se ulazak u pogon
očekuje do 2030. godine, može se videti na posebno kreiranoj mapi, datoj na Slici 3.2.

Slika 3.2: Šematski prikaz sekcija Panonskog koridora.

4 EVALUACIJA PANONSKOG KORIDORA

U okviru Pan-evropskog plana razvoja prenosnih sistema 2022 izvršena je i analiza projekata
koji su bili prijavljeni za ovaj planerski dokument. Ta analiza je vršena u skladu sa odredbama
treće zvanične verzije ENTSO-E metodologije za određivanje troškova i koristi projekata [8]
(eng. 3rd ENTSO-E guideline for cost benefit analysis of grid development projects – CBA). U
ovoj metodologiji je, pored liste parametara koje je potrebno posmatrati za svaki od projekata,
dat i način na koji je svaki od parametara potrebno izračunati kako bi ova metodologija mogla
biti adekvatno primenjena. Takva evaluacija projekata rađena je za više scenarija [9], u čijoj
je izradi učestvovala i evropska asocijacija operatora sistema za prenos gasa (ENTSO-G):

- Scenario „Nacionalni trendovi“ (u nastavku: NT scenario) – jedini scenario (od tri koja
će biti ovde pomenuta) za koji su kao referenca korišćeni nacionalni energetski planovi i
podaci pribavljeni od operatora sistema; baziran na stvarnim zahtevima za priključenje i
što približnijim procenama kretanja odgovarajućih parametara u budućnosti.
- Scenario „Distribuirana energija“ (u nastavku: DE scenario) – jedan od dva scenarija iz
ovog paketa zasnovana ne na podacima pribavljenim od operatora sistema, već samo na
važećim evropskim ciljevima, sporazumima i regulativama; u okviru njega je smatrano
da će okretanje ka obnovljivim izvorima prevashodno biti bazirano na volji stanovništva
da načini ovakav vid tranzicije ka decentralizaciji generisanja energije.
- Scenario „Globalna ambicija“ (u nastavku: GA scenario) – slično DE scenariju, bio je
zasnovan na ciljevima u vezi sa smanjenjem ispuštanja gasova izazivača efekta staklene
bašte; ipak, u ovom scenariju se smatralo da će inicijativa za zelenu tranziciju morati da
dolazi sa vrhova država i od organa Evropske Unije koji se bave temama ove prirode.

Panonski koridor se u ovom paketu može naći pod rednim brojem 1074, pri čemu su rezultati
dobijeni kada je njegova evaluacija po pomenutoj metodologiji izvršena dati na odgovarajućoj
internet stranici [10]. U okviru ovog rada će biti sumirani samo neki od značajnijih rezultata i
zaključaka koji bi se iz istih mogli izvući, gde je potrebno naglasiti da će se sve slike odnositi
na rezultate dobijene za NT (za 2030. godinu) i DE (za 2030. i 2040. godinu) scenario. Prema
tome, na Slici 4.1 se mogu videti rezultati dobijeni za monetizovanu godišnju dobrobit koju bi
čitavo društvo zemalja članica ENTSO-E asocijacije moglo očekivati ako se Panonski koridor
izgradi u datom roku, izraženi u milionima evra i sortirani po scenarijima na koje se odnose.

Slika 4.1: Rezultati evaluacije Panonskog koridora – društvena dobrobit.

Ako bi se ovaj dijagram analizirao detaljno, postalo bi jasno da izgradnja Panonskog koridora,
prema izvršenim procenama, doprinosi dobrobiti društva država članica ENTSO-E asocijacije
u meri koja zavisi od scenarija perspektivnog razvoja sistema koji se posmatra. Ovaj uticaj je,
tako, najveći za slučaj DE scenarija, uz stanje sistema koje se, prema ovom scenariju, očekuje
2040. godine. U bilo kom slučaju, pokazano je da uticaj ovog projekta nije negativan po ovom
kriterijumu, te se izgradnja može smatrati korisnom i opravdanom, nevezano za scenario. Uz
to, posmatran je, na primer, i kriterijum koji se odnosi na uticaj projekta na smanjenje emisija
ugljen-dioksida u atmosferu. Za ovaj kriterijum, dobijeni rezultati se mogu videti na Slici 4.2,
pri čemu se mora naglasiti da su rezultati organizovani na način identičan onom korišćenom u
toku formiranja Slike 4.1, kao i to da se rezultati opet odnose na čitavu ENTSO-E asocijaciju.

Slika 4.2: Rezultati evaluacije Panonskog koridora – smanjenje emisija CO2.

Slično zaključku koji je izveden za prvi analizirani pokazatelj, to jest, društvenu dobrobit, i u
ovom slučaju se može doći do toga da je očekivani uticaj ovog koridora, po završetku radova
na njegovoj izgradnji, pozitivan za svaki analizirani scenario, s tim što je, za ovaj slučaj, takav
uticaj najizraženiji za DE scenario koji se odnosio na 2030. godinu. Treći pokazatelj kome će
u sklopu ovog rada biti pridata pažnja jeste smanjenje ograničavanja plasmana energije iz OIE
(to jest, obnovljivih izvora energije) na godišnjem nivou na teritoriji ENTSO-E asocijacije. Te
vrednosti se mogu videti na Slici 4.3, date u GWh plasiranim iz obnovljivih izvora u mrežu.

Slika 4.3: Rezultati evaluacije Panonskog koridora – uticaj na rad OIE.

Evidentno je da je uticaj Panonskog koridora na ovaj parametar veoma izražen, pri čemu bi se
taj uticaj posebno lako mogao primetiti kod DE scenarija koji je kao referentnu uzimao 2040.
godinu. Naravno, iako je rezultat dobijen za taj slučaj gotovo desetostruko veći od rezultata za
preostala dva slučaja, to ne znači ni da su poboljšanja zabeležena pri analizama sprovedenim
za te slučajeve zanemarljiva. Potpora za ovu tvrdnju, veoma jasno usmerenu ka naglašavanju
usklađenosti projekta sa principima zelene tranzicije i održivog razvoja sistema, nalazi se, pre
svega, u činjenici da je za scenario kod koga je primećeno najmanje poboljšanje, odnosno, NT
scenario za 2030. godinu, godišnja energija proizvedena iz obnovljivih izvora povećana za 20
GWh u odnosu na situaciju u kojoj razmatranog koridora ne bi bilo. Poslednji kriterijum koji
će u ovom radu biti obrađen na ovaj način je kriterijum uticaja projekta na sigurnost napajanja
potrošača električnom energijom, izražen kroz godišnju količinu neisporučene energije u celoj
mreži modelovanoj za potrebe ovog Pan-evropskog plana razvoja prenosnih sistema, to jest, u
mreži država članica ENTSO-E asocijacije i nekolicini okolnih mreža. Zbog ograničenja koja
su bila vezana za raspoloživost potrebnih modela, ovaj pokazatelj je izračunavan isključivo za
scenarija kreirana za 2030. godinu, što se i može videti na dijagramu prikazanom na Slici 4.4.

Slika 4.4: Rezultati evaluacije Panonskog koridora – pouzdanost napajanja.

Konačno, može se primetiti da bi se zaključci izvedeni za prethodne indikatore mogli u nekoj

meri preneti i na ovaj parametar, pri čemu je, u ovom slučaju, dobijeno da bi poboljšanje bilo
značajno veće za DE scenario koji se odnosi na 2030. godinu nego za NT scenario napravljen
za isti referentni vremenski horizont. Pored svega ovoga, u [10] je istaknuto i to da se za svaki
od ovih scenarija očekuje da Panonski koridor ima i dosta uočljiv uticaj kako na tranzijentnu,
tako i na naponsku stabilnost sistema koje će povezati. Na samom kraju ovog poglavlja, mora
se istaći i to da se još veći broj zaključaka izvedenih iz odgovarajućih analiza može očekivati
nakon završavanja bilateralne Prethodne studije izvodljivosti koju zajedničkim angažovanjem
izrađuju zaposleni Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“ i MAVIR (mađarski operator
prenosnog sistema). Ova studija, eksplicitno pomenuta i u Regionalnom investicionom planu
za Jugoistočnu Evropu (ovaj dokument je sastavni deo paketa Pan-evropskog plana razvoja)
2022 [6], bi, prema podacima dobijenim od inženjera angažovanih na njenoj izradi, trebalo da
se kompletira i usvoji tokom proleća 2023. godine. Zaključci ove studije će, nakon usvajanja,
biti uvršteni i u nacionalna planerska dokumenta država kroz koje će ovaj koridor prolaziti, i u
odgovarajuće sekcije planerskih akata donetih na evropskom nivou, poput narednih verzija
Pan-evropskog plana razvoja i Regionalnog investicionog plana za Jugoistočnu Evropu, što će
nesumnjivo doprineti međunarodnoj promociji i, samim tim, lakšoj realizaciji ovog koridora.
5 ZAKLJUČAK

U ovom radu je dat prikaz osnovnih karakteristika skupa investicija pod zajedničkim nazivom
Panonski koridor za prenos električne energije, pri čemu se, u svrhe pružanja kompletne slike
zainteresovanim čitaocima, krenulo od osnovne ideje na kojoj je ovaj koridor baziran, to jest,
od potrebe za povećanjem prenosnih kapaciteta na granici Srbije i Mađarske. Uz to, takođe je
istaknut i očekivani uticaj ovog koridora na olakšavanje integracije obnovljivih izvora u regiji
Bačke. Nakon što su detaljno navedene sve sekcije koje bi trebalo da sačinjavaju ovaj koridor,
prešlo se na prikaz rezultata evaluacije ovog koridora, sprovedene od strane stručnih timova,
oformljenih na evropskom nivou. Tom analizom je dobijeno da je očekivani uticaj Panonskog
koridora na kretanje svakog od analiziranih parametara u narednim godinama pozitivan, te je
još jednom potvrđena inicijalna pretpostavka o opravdanosti planiranih aktivnosti. Naglašeno
je i da je trenutno u toku izrada bilateralne studije na temu ovog projekta na kojoj zajedničkim
snagama rade srpski i mađarski operatori prenosnih sistema, te da se, po završetku ove studije,
mogu očekivati novi rezultati koji će, osim što će dati operatorima još jasniju sliku o tome na
koje će sve načine ovaj koridor, po svom završetku, uticati na prilike u sistemima koje vezuje,
takođe poslužiti i kao baza za nove radove ovog ili sličnog tipa, tako da će stručna javnost u
svakom trenutku raspolagati svežim informacijama o ovom koridoru od državnog značaja.

LITERATURA

[1] N. Campagna, et al., Challenges for the Goal of 100% Renewable Energy Sources to Fit the Green
Transition; 2022 Workshop on Blockchain for Renewables Integration, Palermo, Italija, 2022, pp. 230-235.
doi: 10.1109/BLORIN54731.2022.10028433.
[2] Y-T. Shao i K. S-K. Ma, Renewable Energy Policies and the Design of Electricity Market for Energy
Transition: Benefits, Challenges, and Strategies; 2022 International Conference on Green Energy,
Computing and Sustainable Technology, Miri Saravak, Malezija, 2022, pp. 446-452. doi:
10.1109/GECOST55694.2022.10010446.
[3] M. Moradi-Sepahvand i T. Amraee, Transmission and Energy Storage Co-Planning Expansion
Considering Short-Term Uncertainties under Renewable Penetration; 2022 30th International Conference
on Electrical Engineering, Teheran, Iran, 2022, pp. 609-613. doi: 10.1109/ICEE55646.2022.9827246.
[4] A. Moreira, D. Pozo, A. Street i E. Sauma, Reliable Renewable Generation and Transmission Expansion
Planning: Co-Optimizing System's Resources for Meeting Renewable Targets; IEEE Transactions on Power
Systems, vol. 32, no. 4, 2017, pp. 3246-3257. doi: 10.1109/TPWRS.2016.2631450.
[5] ENTSO-E asocijacija, Completing the Map – Power System Needs in 2030 and 2040 in the scope of
TYNDP 2020; 2021, dokument javno dostupan na sledećoj internet stranici:
https://eepublicdownloads.blob.core.windows.net, pristupljeno u martu 2023.
[6] Regionalna grupa za razvoj Jugoistočne Evrope, Komitet za razvoj ENTSO-E asocijacije, Regional
investment plan 2022 for CSE region; 2023, dostupno na internet adresi:
https://eepublicdownloads.blob.core.windows.net, pristupljeno u martu 2023.
[7] P. Gburčik, V. Gburčik, M. Gavrilov, V. Srdinović i S. Mastilović, Complementary Regimes of Solar and
Wind Energy in Serbia; Geographica Pannonica, vol. 10, 2006, pp. 22-25. doi: 10.5937/GeoPan0610022G.
[8] ENTSO-E asocijacija, 3rd ENTSO-E Guideline for Cost Benefit Analysis of Grid Development Projects;
2022, dokument javno dostupan na sledećoj internet stranici:
https://eepublicdownloads.blob.core.windows.net, pristupljeno u martu 2023.
[9] ENTSO-E i ENTSO-G asocijacije, Scenario Report for TYNDP 2022; 2022, dostupno na adresi:
https://2022.entsos-tyndp-scenarios.eu, pristupljeno u martu 2023.
[10] ENTSO-E asocijacija, Project Sheet for project 1074 in TYNDP 2022; 2022, dostupno na adresi:
https://tyndp2022-project-platform.azurewebsites.net, pristupljeno u martu 2023.
PREVOD NA ENGLESKI JEZIK

PANNONIAN CORRIDOR – FROM THE NEED TO THE PROJECT

Vladan Ristic, Nebojsa Vucinic, Srdjan Boskovic, Ivan Trkulja

Joint stock company “Elektromreza Srbije”
11000 Belgrade
Republic of Serbia

Miljan Zikic
WSP UK Ltd Belgrade
11000 Belgrade
Republic of Serbia

Dragana Ristic
Design and services office “AL & SA” Ltd
26000 Pancevo
Republic of Serbia

Abstract — Even though the infrastructure for energy transmission was undoubtedly
reinforced in the previous years, the biggest investments, intended for the construction
of new 400 kV corridors, are yet to come. One of the most relevant projects of that kind
is the Pannonian Corridor, including the set of sections in 400 kV transmission system of
Vojvodina, in the Northern Serbia. This paper attempts to give an insight into all stages
of the project's development, starting from the idea behind it, through the details on the
individual investments in this project, all the way to the benefits that the project is set to
bring once completed. Along with that, the particular attention in given to cross-border
aspect of this corridor, since it is seen as a measure for increasing net transfer capacity
on the border between Serbia and Hungary. It is, hence, recognized as relevant both in
internal and pan-European planning documents.

Key words — Energy transition, ENTSO-E association, RES integration, Tie-lines,

System planning, System Development.


Adress: Kneza Milosa 11, 11000 Belgrade, Republic of Serbia;
E-mail: vladan.ristic@ems.rs.
 PANONSKI KORIDOR – OD POTREBE DO PROJEKTA

PANNONIAN CORRIDOR – FROM THE NEED TO THE PROJECT

Vladan Ristić, Nebojša Vučinić, Srđan Bošković, Ivan Trkulja

Akcionarsko društvo “Elektromreža Srbije”
11000 Beograd
Republika Srbija
Miljan Žikić
WSP UK d.o.o. Beograd
11000 Beograd
Republika Srbija
Dragana Ristić
Projektni biro i usluge “AL & SA” d.o.o.
26000 Pančevo
Republika Srbija

Kratak sadržaj – Uprkos tome što se prethodnih godina veoma intenzivno radilo na
unapređenju infrastrukture za prenos električne energije u Srbiji, najveće investicije,
namenjene izgradnji novih 400 kV koridora, tek predstoje. Jedan od budućih pravaca
za prenos električne energije je i Panonski koridor, pod kojim se podrazumeva skup
investicija u 400 kV prenosni sistem Vojvodine. U predviđeni obim projekta, konkretno,
ulazi kako novi interkonektivni vod kojim će se ojačati postojeća veza između prenosnih
sistema Srbije i Mađarske, tako i interne sekcije (na teritoriji Srbije) koje će doprineti
ostvarivanju očekivanih ciljeva ovog projekta. Kako bi se taj projekat predstavio na što
precizniji način, ovaj rad će pokušati da obuhvati sve stadijume njegovog razvoja od
početne ideje i utvrđenih potreba na kojima je projekat zasnovan, preko detaljnog opisa
svih sekcija koje ga sačinjavaju, sve do pozitivnih efekata koji se mogu očekivati kada se
sve sagledane sekcije ovog projekta nađu u pogonu. Pritom će se posebna pažnja obratiti
na međunarodni aspekt ovog koridora, pod čime se, pre svega, podrazumeva povećanje
raspoloživog prenosnog kapaciteta na granici Srbije i Mađarske, zbog čega je Panonski
koridor ocenjen kao značajan ne samo u internim, već i u međunarodnim planerskim
dokumentima. Pored toga, akcenat će biti i na načinu na koji će ovaj projekat, nakon što
se sa njegovom izgradnjom završi, uticati na integraciju obnovljivih izvora energije u
Bačkoj. Značaj ovakvog uticaja postaje još jasniji ako se u obzir uzme potencijal koji ta
oblast nudi za intergaciju obnovljivih izvora, od kojih bi se, pre svega, morale pomenuti
vetroelektrane. Ovo će doprineti i ciljevima zelene tranzicije u sistemu Republike Srbije.

Ključne reči – Energetska tranzicija, ENTSO-E asocijacija, Integracija OIE,

Interkonektivni vodovi, Planiranje razvoja, Razvoj sistema.