ПРАВОСЛАВНО СХВАТАЊЕ ПОСТА би могли успешније да служе Богу, који их воли и који их је спасао у Христу
и Духу Светоме. Постом човек на најбољи начин изражава дух ишчекивања
Сам Господ Исус Христос је постио, а томе је научио и своје ученике,
давши им заповест о посту.Наиме, када су неки од ученика светог Јована
Крститеља питали Исуса, зашто његови ученици не посте, он им је одговорио
да ће постити онда када се женик узме од њих.То значи да ће апостоли, као и
сви верни, постити када Спаситељ не буде више са њима, односно после
Његовог васкрсења и вазнесења на небо.Дакле, пост изражава наше
ишчекивање поновног Христовог доласка.Док Христос поново не дође,
његови ученици ће постом изражавати своју веру у њега.Кроз пост човек
показује да му је заједница са Богом у Христу важнија од свих вредности
овога пролазног света.Будући да људске страсти представљају везаност за
пролазне ствари овога света, као што су среброљубље, стомакоугађање,
самоуздизање и гордост, то онда значи да пост заправо представља човекову
духовну борбу са сопственим страстима.Будући да Господ још није дошао у
сили и слави свога Царства, то значи да пост као наша борба са сопственим
страстима, на најбољи начин изражава хришћански живот као ишчекивање
доласка Господњег.
Први савет који Спаситељ даје својим ученицима, када је реч о посту,
јесте да не посте као лицемери, који својим натмуреним лицима јавно
показују да посте- а ти кад постиш намажи главу своју и лице своје умиј!
То значи да је циљ поста не у неком самохвалисању, већ напротив, у
овладавању собом и у победи над телесним страстима које нас чине
зависнима о стварима овога света. Постом човек треба да се усредсреди на
Царство Божије и на његов долазак.
Свети Серафим Саровски поучава да је пост неопходно средство за
добијање плодова Духа Светога у човековом животу.Човек не пости зато што
Богу представља некакво задовољство да његове слуге не једу, јер сходно
црквеној песми која се пева у време поста, ни ђаво никада не једе.Такође,
људи не посте ни зато да би се изложили мукама и болу, јер Бог не налази
задовољство у непријатностима верних.Уједно, људи не посте са некаквим
уверењем да би њихова глад и жеђ у посту, некако могле да послуже као
надокнада за њихове грехе.Насупрот свему овоме, верни посте само да би се
ослободили везаности за телесне страсти, тако да би благодатни дар спасења
у Христу могао да донесе великог плода у њиховом животу. Људи посте да
доласка пуноће славе Царства Божијег.
Наравно, телесни пост без труда у врлини је потпуно узалудан. О
томе сликовито говори свети Ава Доротеј: У посту човек не може да
поштује само правило о храни, већ треба да се уздржава од сваког греха
тако да би док пости телом могао да пости и језиком, уздржавајући се од
клеветања, лажи, поганог говора, омаловажавања свога брата, љутње и
сваког греха који језик може да почини. Човек треба да пости и очима,
што ће рећи, да не гледа на испразне ствари, да ни на кога не гледа
срамно и непоштено.Ноге и руке, такође, треба чувати од сваког злог
делања.Када неко пости с таштином, или мислећи да постиже нешто
изузетно врлинско, он пости будаласто и убрзи почиње да критикује
друге и да себе сматра изузетним.Човек који мудро пости постиже
чистоту и постаје смеран.
Свети Апостол Павле је постио и поучавао верне да треба да посте и
да то чине у тајности, без узајамног увида и процењивања да ли други посте
и како посте. Познате су његове поуке: Који једе нека не презире онога што
не једе .Који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими. Ко си
ти који осуђујеш туђега слугу! Ова поука светог Апостола Павла односила
се на одређена старозаветна правила о храни , али у потпуности може да се
примени и на учење о посту у Новом Завету. То значи да је пост неопходан
човеку, али да правила поста и сам пост не треба да нужно намећемо
другоме.Духовни оци су изричити у свом учењу о посту.Они поучавају да је
пост неопходан у ослобађању од страсти и пожуде. Нарочито истичу да је у
посту важно ослободити се сваког греха , нарочито гордости , таштине и
лицемерја.
Свети Григорије Синајски поучава да човек који се бори за спасење
не сме да допусти себи да једе да се наједе и преједе...Но ипак, треба да
једе све врсте хране тако да, са једне стране, избегне горду хвалисавост, а
са друге – да не покаже презир према Божијој творевини која је изузетна.
Свети Исак Сиријски поучава даскромна храна на трпези
сиромашних очишћује душу оних који учествују у свим страстима, јер
дело поста и бденија је почетак сваког труда против греха и похоте ...
Готово сви страсни пориви слабе постом . По речима монаха Игњатија
свети оци насуче да будемо убице страсти, а не убице тела. Да
благодаарно учествујемо у свему допуштеном, у славу Бога и да
избегавамо надмену охолост, али да се уздржавамо од сваког испада.

Светоотачке поуке о посту се суштински и једноставно изражавају у

следеће две кратке приповести: Један брат донео је свеж хлеб и позвао
своје старешине. Пошто су довољно појели овај брат, знајући за њихове
муке узржавања, поче скрушено да их моли да једу још.За име Божије,
једите данас и наситите се.И оно поједоше још десет хлебова. Видите
како они који беху прави монаси и искрени у свом уздржању једоше више
ГЛАС
ХРАМ СВЕТИХ ЦАРЕВА КОНСТАНТИНА И ЈЕЛЕНЕ
но што им је требало, Бога ради . ГОДИНА 17. број 724. 24. март 2024.
У другој причи, Епифаније, епископ Кипарски, позва настојатеља
Илариона да га види.Пред њега је била стављена порција пилетине и
епископ позва настојатеља да једе. Старац рече: Опрости ми оче, од када
сам постао ово што сам сада, никада нисам појео нешто што је убијено.
Епифаније му рече: А од како сам ја постао ово што сам, нисам пустио
ниједног човека да заспи, а да има нешто против мене, нити сам ја
отишао на спавање имајући ишта против било кога. Старац му
одговори: Опрости ми оче, твој начин живота је већи од мога! Јасно је да
ова поука указује на значај колико телесне димензије поста - уздржавања од
хране, толико још више духовне димензије поста- одсуство злопамћења,
праштање и делатна љубав према браћи.

Црква Светих и равноапостолних царева

Константина и Јелене вас позива на:
БИБЛИЈСКЕ ПОУКЕ ЗА ОДРАСЛЕ
и КРЕАТИВНУ РАДИОНИЦУ ЗА ДЕЦУ И РОДИТЕЉЕ
Сваке недеље, у крипти храма после Свете Литургије!
Духовне поуке су доступне и на фејсбук страници нашег храма:
Црква св.цара Константина и царице Јелене, као и на сајту:
hramsvetogcarakonstantinaijelene.rs
Добродошли! ПРАВОСЛАВНО
При храму Светог цара Константина и царице Јелене
свакодневно се савршавају богослужења:
јутарња 08 часова; вечерња 18 часова;
ПОИМАЊЕ ПОСТА
акатисти: Светом Нектарију Егинском недељом у 18ч,
Господу Исусу Христу или Пресветој Богородици средом у 18ч.
Свету Литургију служимо суботом у 8ч,
недељом и празником у 8.30.