На крају, доноси одлуку да сруши старе житнице и сагради нове
Прича о безумном богаташу у којима ће моћи да смести сва своја добра и све своје богатство.
(Лк.12,16-21)-зач.66.
16. Каза им пак причу говорећи: У једнога богатог човјека роди њива.
17. И размишљаше у себи говорећи: Шта да чиним, јер немам у шта сабрати
љетину своју?
18. И рече: Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и
ондје ћу сабрати сва жита моја и добра моја;
19. И казаћу души својој: Душо; имаш многа добра сабрана за многе године;
почивај, једи, пиј, весели се,
20. А Бог му рече: Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно
што си припремио чије ће бити?
21. Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом.
У ову недељу на Светој Литургији слушамо јеванђелско зачало
познато као прича о безумном богаташу. Сваку Спаситељеву поуку
увек треба схватити у њеном ширем јеванђелском контексту.Такав је
случај и са овом причом. Као што можемо да видимо у стиховима
непосредно пре ове приче,Спаситељ поучава верне да се чувају
грамзивости и везивања за материјално богатство.Управо то и јесте
шири оквир у којем треба да разумемо ову поуку, дакле, у контексту
нашег односа према богатству.
Спаситељ причу започиње описом ситуације у којој се нашао
један богати човек. Наиме, човек из приче је не само богат, већ је
доживео и да се његово богатство умножи, будући да му је њива
толико родила да њен род није могао да сакупи у своје житнице.
Заиста, прилично реална животна ситуација. Често се дешава да се
богати људи, стицајем разних животних околности, још више
обогате.Многе народне пословице исказују то животно, вековно
искуство људског рода. Оно што је посебно интересантно у причи,
јесте оно што следи. Наиме, богати човек размишља шта да ради са
својом летином, са својим увећаним богатством.Занимљиво је да му,
ни на крај памети, не долази помисао да своје богатство подели са
другима, са потребитим и сиромашним људима. Једноставно, он на
своје богатство не гледа као на дар Божији, већ као на нешто што
припада искључиво њему и што је у апсолутном, потпуном смислу
само његово.
Дакле, поступак овог богатог човека јасно показује колика је његова
грамзивост, себичност и страсна везаност за богатство које је
поседовао.Приметићемо да, како је већ био богат и могао је да својим
увећаним богатством помогне другима који су били потребити и
сиромашни, он то ипак не чини.Његова себичност, његова духовна
неосетљивост да види другог поред себе и његове потребе, суштински
обележавају његову душу, његов живот.То стање иде толико далеко,
да богаташ чак прича са својом душом. У свом духовном лудилу и
слепости он говори својој души, самом себи, да има многа добра,
сабрана за многе године и да треба да једе, пије и да се весели.Егоизам
и индивидуализам су толико обузели његову душу да, осим богатства,
у његовом животу нема места ни за шта друго, акамоли, за било кога
другог.
Међутим, као што то често бива у животу, никада се не зна када
ће се неко упокојити.Заправо, ма колико богатство овог човека одавало
утисак сигурности, стабилности, непроменљивости, трајања и
вечности, ипак једино што је извесно, у животу сваког човека, јесте
његова смрт и чињеница да своје богатство, ма како било велико, неће
моћи да понесе нити у гроб, нити пред лице Божије.Бог упућује
богатом човеку необично питање: „Безумниче, још ноћас ће
тражити душу твоју,а оно што си припремио чије ће бити?“ У
тумачењу Светих Отаца они који ће тражити душу богатог човека јесу
сами демони, који су загосподарили његовом душом кроз његово
страсно везивање за богатство. Себичност, грамзивост и похлепа јесу
представљале сав унутрашњи свет овог богаташа.У њему није било
места нити за ближњег, а следствено томе, нити за Бога.
Због тога, његову душу узимају демони, односно страсти. Кроз
своју себичност и острашћеност овај богаташ је целокупан свој живот
предао демонима. Једини начин на који демони могу да владају
човеком, да духовно поробе човека, јесте кроз страсти, које у основи
увек изражавају човекову себичност и грамзивост. Зато је суштина
човековог духовног живота, човековог подвига, пре свега, у делатној
љубави према ближњем.Ма како били слаби и везани за страсти овога
света, за богатство и шаренило овога века, увек треба да својим
духовним настројењем будемо окренути према ближњем, а тиме и
према Богу. Човек свакако не може сам, својим снагама и моћима да

ГЛАС
превазиђе страсти, али оно што може јесте да се труди да увек буде на
том путу и да то своје настројење пројављује у конкретној љубави
према ближњем. Време божићњег поста у којем се налазимо јесте
право време, амбијент и духовна атмосфера за такав подвиг.

ВДС епархије нишке организује акцију ХРАМ СВЕТИХ ЦАРЕВА КОНСТАНТИНА И ЈЕЛЕНЕ
ЈЕДАН СЛАТКИШ- ЈЕДАН ОСМЕХ ГОДИНА 17. број 709. 03. децембар 2023.
прикупљање слаткиша за децу из социјално
угрожених породица и установа социјалне заштите.
Донацију можете оставити у корпи постављеној
у нашем храму за ту намену. Акција траје до
10.децембра.

БОЖИЋНЕ КАТИХЕЗЕ
Црква Светих и равноапостолних царева
Константина и Јелене вас позива на
ДУХОВНА ПРЕДАВАЊА
Сваке недеље током божићног поста после Свете Литургије!
Духовне поуке су доступне и на фејсбук страници нашег храма:
Црква св.цара Константина и царице Јелене, као и на сајту:
hramsvetogcarakonstantinaijelene.rs ПРИЧА О
Добродошли!
При храму Светог цара Константина и царице Јелене
свакодневно се савршавају богослужења:
јутарња 08 часова; вечерња 18 часова;
БЕЗУМНОМ БОГАТАШУ
акатисти: Светом Нектарију Егинском недељом у 18ч,
Господу Исусу Христу или Пресветој Богородици средом у 18ч.
Свету Литургију служимо суботом у 8ч, недељом и празником у
08.30ч.