БЈЕЛОВАЦ БРАТУНАЦ

4/16/24, 7:16 PM Бјеловац код Братунца 1992 - www.zlocininadsrbima.
com
Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Босна
БЈЕЛОВАЦ КОД БРАТУНЦА 1992
Покољ у Бјеловцу је назив за ужасан ратни злочин који се десио у општи

Братунац на истоку земље Босне, у зони средњег Подриња, односно регије
Бирач, почетком деведесетих година када је разбијана СФР Југославија.
Муслиманске снаге су изјутра 14. децембра 1992. опоклили село Бјеловац и

започене стравичан масакр. На подручју Бјеловца заједно са околним
србским селима Сикирић и Лозничка Ријека, бојовници муслиманске 28.
дивизије су убиле најмање 109 Срба и том приликом спалиле 350 кућа чији
власници Срби. Сва покретна имовина, стока, храна и љетина је покрадена.
Цјелокупно становништво је присиљено да бјежи преко Дрине у Републику
Србију.
www.zlocininadsrbima.com/Zlocin.aspx?Naslov=Бјеловац-1992 1/25
4/16/24, 7:16 PM Бјеловац код Братунца 1992 - www.zlocininadsrbima.com
Бјеловац је неколико наредних мјесеци остао под контролом муслиманске

тзв. Армије БиХ и потпуно пусто од локалног становништва док Војска
Републике Србске није ослободила ова села. Муслиманске снаге БиХ су токо
1992-1995 на подручју Сребренице и Братунца етнички очистили и уништил
око 100 србских насеља, већином руралног типа.
За те злочине нико није кажњен. Судско вијеће Хашког Трибунала је 2008.

године ослободило крвника Насера Орића, команданта злогласне 28.
дивизије муслиманске тзв. Армије БиХ.
Симбол страдања покоља у Бјеловцу је Брано Вучетић, коме су тог дана

убијени отац и старији брат, а мајка три месеца раније мајка. Он сам је пров
у муслиманском логору за Србе скоро два мјесеца.
РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995
ЗЛОДЈЕЛА Ураган * Пофалићи * Фочанска села * Сарајевска Голгота
Ледићи * Мостар * Бравнице * Чардак * Добровљачка
Петровачка цеста * Ф. Јабука * Намјерна Сила * Кукавице

Башчаршија * Јошаница * Сердари * Бањалучке бебе
Бјеловац * Босански Брод * Скелани * Смолућа * Кравица
Казани * Каменица * Брадина * Тузла * Цинцар
Бреза * Горажде * Брежани * Чемерно * Чагаљ * Купрес
Чајниче * Велики парк * Будичин Поток * Иваница
Сакиб Махмуљин * Насер Орић * Харис Силајџић
Ахмет Сејдић * Мате Бобан * Ејуп Ганић * ХВО
Мушан Цацо * Рамиз Делалић * Алија Изетбеговић
Мурат Шабановић * Јука Празина * Шеве * Расим Делић
Исмет Бајрамовић * Елфета Весели * Нервин Узуновић
Јадранко Прлић * Крвава Азра * Младен Налетилић
Драган Викић * Миралем Мацић * Перо Вицентић

ЗЛОЧИНЦИ
Самир Кахфеџић * Зулфо Алић * Зелене Беретке
Јасмин Гуска * Енес Туцаковић * Патриотска Лига
Русимир Хаџихусеиновић * Мехо Бајрић * Мостарски
Селим Бешлагић * Оручевић * Амир Кубура
Хаџо Ефендић * Бесим Спахић * Јован Дивјак
Купрешки * Енвер Хаџихасановић * Муџахедини
Дервентски * Сребренички * Сарајевски
ЛОГОРИ Силос * Дретељ * Оџак * Орашје * Стролит * Стела
Сребреник * Челебићи * Храсица * Брчко * Борсалино
Зоил * Хотел Бристол * Бихаћ * Мостар * Лукавац
Зеница * Јајце * Какањ * Бреза * Бугојно * Маглај

Виктор Бубањ * Завидовићи * Фојница * Дервента
Љубо Млађеновић * Драган Васић * Страхиња Живак
Раде Рогић * Слободан Стојановић * Ристовићи
ЖРТВЕ Слађана Кобас * Породица Голубовић * Олга Драшко
Мирјана Драгичевић * Наташа и Милица * Видово Село
Силовања * Кнежевићи *
Без дистанце * Анђео са горе Заглавак * Јелена '93
Бој за Возућу * Крици и опомена * Одбрана Херцеговине
Мостарска тамница * И крв је горјела * Трново 92
Мртви опомена живима * Живим да свједочим * Јаук
ПУБЛИКАЦ. Душан Шеховац * 1335 дана * Побиј, покрсти и протерај
Егзодус поново * Терор у Горажду * Љубо Млађеновић
Знаш мене * Ратни Хирург * Сјећаш ли се мене
Средња Босна * Стан' Неретво * Мјесто покоља
* Чапљина град злочинац
ПРЕТХОДНИЦА
Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР

Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и
СР Македонија... с тим да је СР Србија имала двије покрјине: АП Војводина
САП Косово и Метохија. И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији
замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су
живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.
Југославенска федерација 1974-1992
Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура

пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био
једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.
Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је

омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касниј
и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвави
ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народн
Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западно
Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.
ЈНА је створена на традицији Титових партизана
Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па так

се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредн
године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се
оснивају и друге странке.
Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV

конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних
сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности
заједничке државе. У то вријеме, Њемачка је била уједињена, а "гвоздена
завјеса" је у земљама Варшавског пакта већ била пробијена и на дјелу су
отпочеле ткз. Обојене револуције.
Југославенска шесторка мистерије
Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР

Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације С
Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је нако
45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.
Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена

унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ
спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније и САД. Касније
исламских земаља сјеверне Африке, Блиског и Средњег Истока. Њихов циљ
је био убацивање радикалних исламиста у Европу и ширење Ислама.
Ситуација у Босни и Херцеговини
Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су

живјели Срби, муслимани и Хрвати, заједно са националним мањинама.
Дана 18. новембра 1990. одржани су први вишестраначки избори након

Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке
коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласо
је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше, али је
он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио
рат, нити сукобе са Србима. Уствари, он је био само мамац бирачима на
изборима.
Тако је предсједник Предсједништва БиХ постао Алија Изетбеговић,

пријератни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације"
Предсједник Народне скупштине постао је Момчило Крајишник из странке
СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер Владе. Ова коалиција је издржала 15
мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања априла 1992. године.
Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија

Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још средином 1991. годин
донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да
желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али с
обије странке жељеле да имају етнички и вјерски чисту државу. Односно
Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани радикалну
исламску републику.
Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)
Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још

октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене
пријетње србском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв.
Ханџар дивизије, фашистичке јединице која је 1941-1945 починила стравич
злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинл
углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су
досегнула свој врхунац у мјестима као што су: Пребиловци, Дракулић,
Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес, Драксенић...
У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у Би

које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску
Народну Армију. Наредног мјесеца почело је оснивање мјесних одбора
паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске лиге". У Мостару је у
другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из
Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или
повучени. Касније су отишли у Ужице (СР Србија).
Прваци ХДЗ у Грудама 18. новембра 1991. проглашавају Херцег-Босну,

хрватску парадржаву на тлу БиХ. Она је постојала током рата и циљ је био д
се цијела БиХ интегрише у Хрватску, односно да се обнови НДХ. Имали су
константно помоћ званичног Загреба и Туђмановог режима.
Почетком 1992. тачније 9. јануара србски посланици у Сарајеву проглашава

Републику србског народа у БиХ, као одговор на муслиманске и хрватске
пријетње односно Срби желе да остану да живе у Југославији. Седам недјељ
касније, организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФР
где је 62,4% бирача гласало за независност, што је недовољно да се сматра
важећим. Ипак, земље ЕУ и САД им признају то.
У Лисабону су 23. фебруара представници муслимана, Срба и Хрвата у БиХ

потписали чувени Кутиљеров споразум како би се зауставио рат...
међутим, десет дана касније Алија Изетбеговић повлачи потпис на наговор
Ворена Цимермана америчког амбасадора у Југославији и то послије 10 дан
Жозе Кутљеро из Португала
У Сарајеву су 1. марта припадници "Зелених беретки", које предводи

криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на србске сватове на Башчаршији
и убили младожењиног оца Николу Гардовића, а свештеника Раденка
Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави рат деведесетих,
то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полиција. У
западним медијима овај догађај је лажиран, тј. реченео је да су Срби наводн
пуцали на муслиманске сватове.
Након тога, усљедилили су бројни напади на србска мјеста у БиХ, као и

припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни
представници су били само нијеми посматрачи.
Ситуација у Братунцу
Братунац је градић, варош на самом истоку Босне и Херцеговине, уз границ

са Републиком Србијом, поред ријеке Дрине у подножју планине Јавор и
висоравни Бирач.
То је старо насље, а први трагови људске цивилизације овјде се помиње још

из праисторијског доба. Касније су ове крајеве насељавали Илири, Келти,
Римљани... Претпоставља се да је Братунац улазио у састав рударског насељ
Аргентарие. Зна се и податак да је Братунац био дио средњовијековне
Краљевине Босне.
Братунац
Босна и Херцеговина Путања
Прикажи већу мапу
Подаци са мапе ©2024
Турци у ове крајеве долазе у 16. вијеку и доносе ислам као религију, градећи
џамије. Спроводили су терор према хришћанском живљу и њихову дјецу
потурчавали. Тако је остало све до јула 1878. године, када је цијела Босна и
Херцеговина анексирана од Аустро-Угарске монархије, одлуком Великих
сила на Берлинском конгресу. Братунац као засебно насеље постоји од краја
XIX стољећа.
Србска краљевска војска ослобађа Сребреницу 18. септембра 1918. године и

тако она постаје дио Краљевине СХС, сврстана у Дринску бановину. У Друго
свјетском рату, Братунац потпада под клеро-фашистичку НДХ, када хрватск
и муслиманске усташе у овом крају убијају више хиљада Срба (само у
Кравици 600).
Биланс србоцида: Препуно братуначко гробље
Након 1945. Братунац постаје дио СР Босне и Херцеговине. Све до проље

1990. године скоро да није било међунационалних сукоба и проблема. Чак
може рећи да су комшијски односи пола вијека били врло добри. Свако
гледао свој посао: пољопривреду, шуме, чувала се стока, гајиле разне култур
а било је и оне друге културе са двије стране и уважавања.
Први пут су се у марту 1992. осјетили "вјетрови" који нису стизали са Дрин
већ из Сарајева са жељом да Срби нестану одавде. Појавили су се там
облаци и видило се да невријеме стиже у источну Босну. То захлађењ
умјесто ветрова, доносили су (не)људи. Нервоза доноси страх за сопстве
живот, породицу, имање. По сребреничким селима је као муња проструја
вијест да су у Поточарима средином априла 1992. убијена три Србин
Муслимани “проширили дјелатност” својих стража, чак и око србских кућа.
Обнављају се старе приче из времена усташке Независне Државе Хрватске и

откопавају затрпане успомене. Срби се након рата нису светили, па су
муслимани зато почели да купују илегалним путевима оружје. Сви памте
само нож, метак, жицу… Буде се најцрње мисли из кошмара државе која се
распада и њена трулеж се осјећа на сваком кораку. Свако се затвара у свој
национални тор, свињац или кокошињац… Ноћу авети зла шетају селима,
патролирају полуаутоматска жива бића са пушкама и реденицима.
Према попису становништва у БиХ 1991. године укупан број становника

Братунац је 7.695, од тога је Срба било 42%, муслимана 56%, а 2% осталих. У
Бјеловцу према попису становништва 1991. било је 300 становника, од тога
82% Срба, а 7% муслимана.
ЗЛОЧИН
Муслиманске снаге ткз. Армије БиХ из Сребренице под командом Насера

Орића су пред зору 14. децембра 1992. извршиле организовани напад на
србска села Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека, која се налазе на лијевој
обали ријеке Дрине. Многи становници села су се пробудили када су чули
пуцњаву и видјели да куће у селу горе. Бојовници Насера Орића су овом
приликом убиле Србе, међу којима су били дјеце и жена. Трећина становни
овог србског села је убијена за мање од два сата. Све су то били ненаоружани
цивили.
Најмлађа жртва покоља је био Слободан Петровић који је имао само 15

година, а најстарија Достана Матић (80) и Злата Јовановић (81). Достана
Матић и Злата Јовановић су убијене на кућном прагу.
Када је због пуцњаве из ватреног оружја и пламена запаљених кућа напад н

село постао очигледан, способно становништво је почело да се брани, те је
дошло до пуцњаве током одбране кућа појединих становника села.
Бјеловачке жртве 1992. године
Мањи дио становника је покушао да се пробије према ријеци Дрини и да се

чамцима пребаци у Републику Србију. Збјегове су дочекале муслимански
војници у засједи, тако су многи Срби су убијени у покушају да се спасу
сигурне смрти. Муслиманске снаге су преживјело србско становништво

заробили и одвели у концентрационе логоре у Сребреницу.
Најмлађи који су одведени у логор у Сребреницу су били Немања Филипови

који је имао седам месеци и његова сестра Оливера Филиповић, која је имал
три године.
Одведен је и дјечак Брано Вучетић, који је тада имао 9 година изгубио је цел
породицу, а у затвору је био мучен 56 дана. Брани Вучетићу је тај дан погину
отац Радован и брат Миленко, а мајка Радојка је убијена 3 месеца раније од
муслимана.
Сви заробљени су злостављани у логору, а након два мјесеца су размјењени

заробљене припаднике муслиманске тзв. Армије БиХ у Скеланима.
ИМЕНА ЖРТАВА
У Бјеловцу, код Сребренице су 14. децембра 1992. убијене следеће особе

србске националности:
(Презиме, Име оца, Име, Год. рођења)
Богичевић (Миленко) Златан, 1975; Радојка Илић, 1935,

Цвијић (Илија) Миодраг, 1972; Живојин Илић, 1928,
Деспотовић (Витомира) Слободан; Радован Митровић, 1948,
Филиповић (Неђо) Стево, 1951; Срећко Митровић, 1946,
Илић (Илија) Милисав, 1957; Миломир Недељковић,
Илић (Мићо) Милун, 1939; 1940,
Јовановић (Милош) Злата, 1911; Љубисав Недељковић, 1925,
Јовановић (Милисав) Раденка, Ратко Недељковић, 1946,
1974; Обренија Недељковић,
Лукић (Радивоје) Вида, 1933; 1929,
Маринчевић Мирослав, 1965; Слободан Петровић, 1977,
Матић Достана, 1912. Душан Продановић, 1961,
Матић (Илија) Радивоје, 1937. Обренија Ранкић, 1934,
Матић (Радивоје) Гордана, 1967. Миља Продановић, 1931,
Матић (Радивоје) Снежана, 1965; Гроздана Симић, 1931,
Миладиновић (Петко) Мирко, 1971. Радисав Симић, 1939,
Миладиновић (Петко) Чедо, 1975; Драгиша Стевановић, 1966,
Милутиновић (Чедо) Славко, 1963; Миломир Танасић, 1939,
Недељковић (Ратко) Слободан, Милан Танасић, 1957,
1970; Новак Вуксић, 1931,
Петровић (Крсто) Мирко,1920; Милован Симић, 1949,
Петровић (Милан) Мирко, 1972; Златан Симић, 1961,

Савић (Остоја) Митар, 1954; Живадин Симић, 1946,
Танасић (Сретен) Радован, 1923; Славомир Дамњановић,
Томић (Жико) Рајко, 1955; 1971,
Тошић (Живорад) Милорад, 1972; Недељко Дамњановић,
Тришић (Томислав) Зоран, 1968; 1959,
Матић (Никодин) Десимир, 1928. Драган Филиповић, 1962,
Вучетић (Радован) Миленко, 1975, Драгољуб Филиповић, 1942,
Вучетић (Саво) Радован, 1943, Милан Јовановић, 1948,
Петровић (Иван) Младен, 1971, Жељко Кнежевић, 1966,
Радојка Вучетић 1946, Крстина Лукић, 1948,
Рајко Томић, 1955, Бојан Милковски, 1938,
Славко Илић, 1939, Миодраг Петровић, 1948,
Васиљ Тодоровић, 1955, Раденко Станковић, 1972,
Ратко Дадић, 1953, Ратко Симић, 1951,
Душан Петровић, 1936, Божо Тодоровић, 1949,
Божана Остојић, 1924,
Зид плача у Братунцу
Тог 14. децембра 1992. су убијене и двије муслиманске дјевојке од стране

муслиманске ткз. Армије БиХ: Сејдефа Ахметовић (21) и Мевлида Хусић (17
које су остале у селу, јер су Насерови кољачи мислили да је ријеч о
Србкињама.
НАЛОГОДАВЦИ И ОРГАНИЗАТОРИ
Преживјели свједоци овог монструозног злочина, Славка Матић и Славољу

Ранкић су током покоља као командујуће препознали Насера Орића, Зулфу
Турсуновића, Ибрахима Манђића и друге војнике муслиманске ткз. Армије
Босне и Херцеговине.
1. Насер (Џемал) Орић, 1967, Поточари;

2. Зулфо (Салко) Турсуновић, 1931, Сућеска;
3. Ибрахим Манђића из Поточара,
ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ПОДРИЊУ 1914 - 1941 - 1992
Важија дивизија * Мачва и Подриње * Битка на Гучеву

ВЕЛИКИ
РАТ
Источна Босна * Црна Стијена
Франц Беме * Анте Павелић * Алојзије Степинац * НДХ
Круно Драгановић * Славко Квартерник * Петар Енгер

ДРУГИ
СВЕТС. Црна Легија * Андрија Артуковић * Операција Викинг
РАТ
Драгиња * Стари Брод * Осово * Џафер Куленовић *
Триптих о голготи
1992 Јабука * Фочанска села * Намјерна сила * Харис Силајџић

-
1995 Сефер Халиловић * Ејуп Ганић * Глођанско Брдо * Подриње
Алија Изетбеговић * Вацлав Дворжак * Гидеон Грајф * Булози
Мајка * Доња Лијеска * Љубо Млађеновић * Ахмет Сејдић
Поникве * Мурат Шабановић * Сузе анђела * Брежани
Горажде * Насер Орић * Кукавице * Кравица * Бјеловац
Добрина Продановић * Божана Делић * Слобо Стојановић
Јошаница * Загони и Крњићи * Без дистанце * Сребренички
Гораждански злочинци * Цветко Ристић * Елфета Весели
Радојка Филиповић * Хаџо Ефендић * Влаховићи
21. вијек Породица Абазовић * Драган Ђурић *
ИЗВРШИОЦИ ЗЛОЧИНА
1. Алија (Мујо) Ибрић-Курта, 1947. Пирићи;

2. Хидан (Авдо) Салиховић, 1968. Биљача;
3. Хасановић (Едхем) Рифет, 1970. Пирићи;
4. Бесим (Авдо) Салиховић, 1957. Биљача;
5. Синановић (Рахман) Решид, 1949. Пирићи;
6. Зукић (Салих) Садик,
7. Ахметовић Харис-Хари из Братунца;
8. Бегзадић (Алија) Хајрудин,
9. Бегзадић Салко из Сикирића;
10. Бегзадић (Шахман) Мехмедалија, 1955. Пирићи;
11. Каменица (Идриз) Џемаил из Јаглића;
12. Каменица (Идриз) Рамиз из Јаглића;
13. Каменица (Идриз) Муниб из Јаглића;
14. Киверић (Ибиш) Есма, 1951. Бјеловац;
15. Малагић (Хилмо) Хајрудин, 1945. Осмаче;
16. Салиховић (Едхем) Мидхат,
17. Салиховић (Авдо) Адил;
18. Синановић (Сафет) Зијад, 1969. Пирићи;
19. Салиховић (Рамо) Едхем, 1945. Биљача;
20. Салиховић (Едхем) Фикрет, 1970. Биљача;
21. Хасановић (Мујо) Мирзет, 1971. Сасе;
22. Синановић (Рахман) Муриз, 1963. Лозница;
23. Салиховић Рифет из Братунца;
24. Зукић Мулија из Лознице;
25. Даутбашић Рифет из Бјеловца;
26. Салиховић Ремзија из Пирића;
27. Даутбашић (Рифет) Хасан
28. Синановић (Мехмед) Сенада-Беба из Братунца;
29. Рамо (Омер) Омеровић, 1946. Сикирић;
30. Малагић ( Мујо) Мирсад из Лознице;
31. Малагић Мујо из Братунца;
32. Синановић (Сафет) Неџад,
33. Бектић (Омер) Шабан, 1949. Јошева;
34. Синановић (Сафет) Џевад, 1961. Пирићи;
35. Синановић (Сафет) Сенад, 1956. Пирићи;

36. Синановић Шухра из Бјеловца;
37. Мукић Нисвет из Братунца;
38. Омеровић (Бајро) Сафет-Миш из Вољавице;
39. Хасановић (Едхем) Сабахудин, 1968. Пирићи;
40. Хасановић (Едхем) Шабан, 1958. Пирићи;
41. Јусић Кадрија, 1960. Вољавица;
42. Мехмедовић (Мустафа) Кемал-Кемо, 1962. Пале;
43. Отановић Бахрија) Мидхат-Мијач, 1961. Сребреница;
44. Хасановић (Едхем) Бахрудин-Бјелац из Пирића;
45. Омеровић Мујо из Каменице-Зворник;
46. Хасановић (Едхем) Мевлудин-Кико, 1963. Пирићи,
47. НН војници 28. дивизије муслиманске ткз. Армије БиХ
СВЈЕДОЧЕЊА
Крсто Ранкић из Бјеловца, преживели свједок овог узжасног злочина, ком

је чак и син убијен каже сљедеће:
- "Из снa су нaс пробудили пуцњaвa и jaкe дeтонaциje. Ниje још било
свaнило кaд су муслимaнски војници упaли у сeло до зуба наоружани. Нeки
мјeштaни су одмaх убиjeни. Погинуо ми je осaмнaeстогодишњи син Груjиц
и jош много члaновa ширe породицe. Свaки трeћи стaновник Бjeловцa тог
кобног дaнa убиjeн или рaњeн. Прави помор!
Видио сaм групу муслиманских војника у црним униформaмa... Они су

мaсaкрирaли и одсјeцaли глaвe убиjeним Србима. Кaдa смо нaкон повратк
у село сaкупљaли лeшeвe нeкe мaсaкрирaнe комшиje нисмо могли
прeпознaти, a троjици су одсјeкли глaвe и однијeли у Срeбрeницу. У
Сребреници су одоводили и оне које су живе ухватили..".
Радојка Филиповић је тог кобног дана изгубила своје рођаке:

- "Тај дан су муслимански војници убили мог мужa Дрaгaнa и свeкрa
Дрaгољубa, a у зaробљeништво у Срeбрeницу су одвeдeли моју свeкрву, мо
jeтрву и њeно двоje дјeцe. Већина погинулих Срба тај дан су били
ненаоружани цивили...".
Славка Матић, тог 14. децембра 1992. изгубила мужа и двоје деце. Каже
следеће:
- "Муслимански војници су убили мог мужа Радивоја и двије ћерке: Сњежа
и Гордану, на кућном прагу. Кућа нам је опљачкана и спаљена. Моје
комшије, све старија лица, су убијане на кућном прагу. Пуно их је одведен
у логоре у Сребреницу. Они који су хтјели пребјећи преко Дрине чамцима у
Србију, нису успјели, јер су их муслимански војници чекали у засједи,
пуцајући из снајпера на цивиле".
Дрaгaн Цвjeтиновић, коjи je током рaтa био возaч сaнитeтa, сeћa сe дa je

тог дaнa три путa сaнитeтским кaмионом из Бjeловцa довозио рaњeнe и мрт
у брaтунaчки Дом здрaвљa, док и он сам ниje рaњeн.
- "Отворилa сe жeстокa цjeлоднeвнa борбa и jeдно сaнитeтско возило су м
муслимани изрeшeтaли и уништили, a кaдa сaм трeћи пут извлaчио
рaњeнe и погинулe и сaм сaм рaњeн и зaдржaн нa лиjeчeњу. Дaн био хлaдaн
и мaгловит па су риjeтки мјештани због магле успjeли нeкaко сaкрити и
прeживjeти, a свa наша имовинa je опљaчкaнa и попaљeнa. Хиљaдe
муслиманских воjникa и цивилa je упaло у сeло и пљaчкaло...".
СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ
За овај злочин у Бјеловцу, као и оне друге злочине у горњем Подрињу, које
починили муслимански војници 28. дивизије тзв. Армије Босне и
Херцеговине током рата 1992-1995, нико није одговарао.
Двије седмице након овог злочина Тужилаштву Републике Србске у Зворни

је достављена документација и изјаве свједока, фотографије на којима се
јасно виде ужаси муслиманске паравојске.
Сви ти докази су просљеђени и Хашком Трибуналу, током суђења Насеру

Орићу 2003-2008, али Хашки Суд није те доказе узео у обзир, а сам Орић је
ослобођен свих оптужби. Парадокс је и то што је одређеним свједоцима из
Бјеловца обећано да ће ићи у Хаг да свједоче, али до тога никада није дошло
У Тужилаштву Босне и Херцеговине постоји више од 700 доказних

материјала о злочинима над Србима у Бјеловцу 14.12.1992. али Тужилаштво
БиХ до сада није подигло ниједну оптужницу против осумњичених. Увјек се
правдају да су истраге "још у току".
Zlocin u selu Bjelovac, svjedocenje Brana Vucetica
ПУБЛИКАЦИЈЕ
О децембарском злочину у Бјеловцу до данас је снимљено неколико

документарних филмова, али у контексту злочина над Србима у Сребрениц
и Подрињу. Ту се могу чути свједочења преживјелих жртава. Засебно
Бјеловац није нико обрадио.
Исто важи и за књиге. Није написана ниједна књига која би се бавила

искључиво Бјеловачким злочином и жртвама.
ЗАКЉУЧАК
Децембарски злочин у Бјеловцу, Сикирићу и Лозничкој Ријеци је само једна

од карика удруженог злочиначког подухвата са елементима геноцида
који се на Србе у Босни и Херцеговини обрушио током деведесетих година 2
вијека.
Насер Орић, као командант муслиманске 28. дивизије Дринског корпуса тзв
Армије БиХ је био само један извршилац наређења властодржаца из
Сарајева: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Сефер Халилови
и др. Њихов циљ је био дефинисан још средином 1991. године када су
одлучили да Босна и Херцеговина постане самостална република издвојена
из СФРЈ, али исто тако и етничкии и вјерски чиста држава заснована на
идејама Алијине Исламске декларације. У томе су нашли савезнике у
Хрватима, мислећи да ће им он помоћи, а касније би и њих елиминисали.
У остваривању тих монструозних планова муслиманско руководство је имал

велику подршку Запада, али и арабског свијета, који су им слали хиљаде
добровољца за Џихад. Алија Изетбеговић их је радо примао и даривао.
По завршетку ратних сукоба у јесен 1995. године када је потписан мировни

уговор у Дејтону (Охајо, САД) и Паризу (Француска) иако су Срби добили св
ентитет у БиХ - Република Србска, настао је проблем у републичким
органима власти гдје су главну ријеч водили муслимани и међународни
представници који су опет били у служби њихових интереса. То се највише
односило на политичке притске и заташкавања у босанско-херцеговачком
правосуђу, јер су злочинци и организатори ријетко извођени пред Државни
суд правде, а и када би изашли, суђење је било фарса, са пресудама да се виш
ругају правди и жртвама.
Ако би муслимани почели да добијају адекватне пресуде за своје злочине, то

би промјенило слику рата у БиХ, у смислу да не би само Срби били једини и
главни кривци за ратове 1990-их.
РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар
Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина
Словенија Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат
Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић
Александар Михаиловић
Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар
Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна
Борово Село * Радосављевић * Томислав Мерчеп * Масленица
Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Хрватска
Иван Векић * Лора * Славонска Пожега Марино Село * Кораде
и Крајина
Книн Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш
Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко
Мирко Норац * Миљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише
Ђуро Бродарац * Добросав Парага
Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза
Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани
Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић
Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде
Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Босна и
Херцеговина
Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ
Љубо Млађеновић * Смолућа * Фоча Сефер Халиловић
Сакиб Махмуљин * Чардак * Хрватско Вијеће Одбране
Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно
Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * Сердари * Цацо
Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај
Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац
Кадри Весељи * Шутаковић * Агуши * Отац Харитон

Косово и
Метохија
Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко
Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац
Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак
Оцените нам овај члан

1 2 3 4 5
Tags:
ISTOCNA MUSLIMANSKI SREDNJE REGIJA DEVEDESETE NASER RASPAD RAZBIJANJE
BOSNA ZLOCINI PODRINJE BIRAC GODINE ORIC SFRJ JUGOSLAVIJE
BRANO DECEMBAR MASAKR GENOCID BRATUNAC ARMIJA HASKI LOZNICKA

VUCETIC 1992 POKOLJ SRBOCID SREBRENICA BIH TRIBUNAL RIJEKA
SELO
SIKIRIC
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!
Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!
Албански Бугарски Комунистички Мађарски Муслимански Немачки Словеначки Хрватски

БЈЕЛОВАЦ БРАТУНАЦ

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

БЈЕЛОВАЦ БРАТУНАЦ

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

4/16/24, 7:16 PM Бјеловац код Братунца 1992 - www.zlocininadsrbima.

Период: Југославенски ратови 1990-их

БЈЕЛОВАЦ КОД БРАТУНЦА 1992

Покољ у Бјеловцу је назив за ужасан ратни злочин који се десио у општи

Муслиманске снаге су изјутра 14. децембра 1992. опоклили село Бјеловац и

Бјеловац је неколико наредних мјесеци остао под контролом муслиманске

За те злочине нико није кажњен. Судско вијеће Хашког Трибунала је 2008.

Симбол страдања покоља у Бјеловцу је Брано Вучетић, коме су тог дана

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

ЗЛОДЈЕЛА Ураган * Пофалићи * Фочанска села * Сарајевска Голгота

Ледићи * Мостар * Бравнице * Чардак * Добровљачка

Петровачка цеста * Ф. Јабука * Намјерна Сила * Кукавице

Башчаршија * Јошаница * Сердари * Бањалучке бебе

Бјеловац * Босански Брод * Скелани * Смолућа * Кравица

Казани * Каменица * Брадина * Тузла * Цинцар

Бреза * Горажде * Брежани * Чемерно * Чагаљ * Купрес

Чајниче * Велики парк * Будичин Поток * Иваница

Сакиб Махмуљин * Насер Орић * Харис Силајџић

Ахмет Сејдић * Мате Бобан * Ејуп Ганић * ХВО

Мушан Цацо * Рамиз Делалић * Алија Изетбеговић

Мурат Шабановић * Јука Празина * Шеве * Расим Делић

Исмет Бајрамовић * Елфета Весели * Нервин Узуновић

Јадранко Прлић * Крвава Азра * Младен Налетилић

Драган Викић * Миралем Мацић * Перо Вицентић

Јасмин Гуска * Енес Туцаковић * Патриотска Лига

Русимир Хаџихусеиновић * Мехо Бајрић * Мостарски

Селим Бешлагић * Оручевић * Амир Кубура

Хаџо Ефендић * Бесим Спахић * Јован Дивјак

Купрешки * Енвер Хаџихасановић * Муџахедини

Дервентски * Сребренички * Сарајевски

ЛОГОРИ Силос * Дретељ * Оџак * Орашје * Стролит * Стела

Сребреник * Челебићи * Храсица * Брчко * Борсалино

Зоил * Хотел Бристол * Бихаћ * Мостар * Лукавац

Зеница * Јајце * Какањ * Бреза * Бугојно * Маглај

Виктор Бубањ * Завидовићи * Фојница * Дервента

Љубо Млађеновић * Драган Васић * Страхиња Живак

Раде Рогић * Слободан Стојановић * Ристовићи

ЖРТВЕ Слађана Кобас * Породица Голубовић * Олга Драшко

Мирјана Драгичевић * Наташа и Милица * Видово Село

Без дистанце * Анђео са горе Заглавак * Јелена '93

Бој за Возућу * Крици и опомена * Одбрана Херцеговине

Мостарска тамница * И крв је горјела * Трново 92

Мртви опомена живима * Живим да свједочим * Јаук

ПУБЛИКАЦ. Душан Шеховац * 1335 дана * Побиј, покрсти и протерај

Егзодус поново * Терор у Горажду * Љубо Млађеновић

Знаш мене * Ратни Хирург * Сјећаш ли се мене

Средња Босна * Стан' Неретво * Мјесто покоља

* Чапљина град злочинац

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР

Југославенска федерација 1974-1992

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је

ЈНА је створена на традицији Титових партизана

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па так

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV

Југославенска шесторка мистерије

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су

Дана 18. новембра 1990. одржани су први вишестраначки избори након

Тако је предсједник Предсједништва БиХ постао Алија Изетбеговић,

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија

Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)