Kolika je: a) talasna dudins” stojeéeg transverzalnog talasa koji se. obrazuje na Zici prilikom njene. rezonancij, ») frekvencije osnovnog tona koji proizvodi ova Zica prilikom svog oscilovanjay \ ,554."Kolikom je najmanjom silom potrebno zategnuti, 2eliéou zZicu, duyine 1£20cm i prefaika s=0,2 mm, da bi'se njome mogao pioizvesti zk najnide - Srekvencije vp=435Hz? Gustina Eelike je p=7800 kg/m’, ‘gy 555° Stap,, duzine” |: natinjen je od aluminijuma Jungovog modula elas- tiénosti E,=70GP4 i gustine p=2700kg/m. Kolike su osnovne frekvencije ovog Stapa .v ~opsegs od 2,525 kHz ako je-on ukleSten po sredini? 556. Metalni Stap, duiine 1” temperaturskog Koeficijenta linearnog Sirenje +107$1/K, zagreje se od temperature '=20°C na dva puta viSu tempera- turu, Koliki je odnos sopstvenih frekvencija Stapa na ovim dvema temperaru- rama ukoliko je on wklesten po sredini? Jungov modu) elastitnosti metala sma- ie nezavisnim od temperature, a male veligine drugog reda zanemariti. \ 557. Metalni Stap, duine /==-2m, ukleSten je udvema tatkama koje su na ‘stojanju 1/2, 2li tako da im je poloaj simetritan u odnosu na sredinu Stapa. Brzina prostiranja zvuke kroz Step je c=4100 m/s. Kolika je frekvencija dru- ge harmonijske oscilacije Stap2? 558. U_cevi~etwarenoj_na_obe kraja, dufine I==1m, ntlazi se vazduh na standardnim’ uslovima.. a) Kolika je frekvencjja tweéeg harmonika sopstvenih oscilacija vazdunog stuba uy cevi? b) Za Koliko ée se povisiti frekvencija teéeg hermonika ako se tempera- .tura vazduha v cevi povisi na 1,=27°C? 559. Cev, duzine /=1m, zatvorena je na jednom kraju. U cevi se nalazi vazduh na standardnim uslovima. Koliki je broj rezonantnih frekvencija ovog vazduinog stuba koje su nife od 1 kHz? 560. a)“Dva zvuka se razlikuju po subjektivnoj jeéini za 1dB. Koliki je odnos njihovih objektivnih jaéina? b) Odjektivna jatina zvuka koji odgovara pragu ujnosti je Jgig=]aW/m?, a’ granici bola Jg,,=10Wim?. Kolika subjektivna jagina zvuka.(u Ph) odgova- ra pragu Eujnosti, a kolika granici bole? 561. Koliko je slabljenje zvuka (u dB) na pum njegovog prostiranja od jed- ne talasne duXine ako je koeficijent linearnog slabljenja sredine y? Ll. Mehanika fluida 11.1. STATIKA FLUIDA Hidrostatigk (aerostatitki) pritsak homoge- | mie) odredena tzy. barometarskom formulom nog stubs tetnosti(gasa) male visine h odreden mehr Je relaciiom 1 We de je m—srednja masa molekula vazduha, Paoeh goubreanje slobodnog padanja ne mestu gde Se odreduje atmosferski pritissk, T—tempera- a vazduha, k=1,38-10-* J/K—Bolomano- ve konstanta. Prilikom kori8éenja berometarske de je p—pustina tetnost! (gasa), ¢—vbrzanje Slobodnog pudanja na smestu gée se nolazi teeos (a {Gaul potreno fe ina v vi6u 2s Je ‘Ako’ je poznat atmosferski pritisak py na | meh Mh_eath povrsini 2ejnle, onda je njegova vrednost p eee ha visini AGRz” (gde Jé J~polupretnik 2e- Pe POLLO ~Gaghenosjade je ikea 029 kg/mol—molarna masa vazd- juha, 28,31 J/(mol-K)—molarna gasna kon- stanta, "|¢,=1,29 ke/m’—gustina vgzduha na iat 8, rand arhinedovrn zakon dove sile F, (sile potiska) jc telom istisiute tecnosti (gasay u dati tslovimg: U stale Jae se a tednfee |(eazomy ne kets veresinom: araveu se intenziter Are ast) tedina istise sile i (Ba | kreée stalnom bezinom (@- | nute teénosti (gasa) jednaka je intencite tede Koja deluje na ov Koliginu teds [5a) paje tada i Feome=eg¥ jgde suj mt Ymasa i zapremiaa istisnute teenosti, (gasa), ¢~gustina teénosti (gasa) u Kojoj se telo nalazi, g—ubrzanje slobodaog padanja’ na mestu gde se telo nalazi, Potopliene eo u tetnost “Tone ako Je Fata Ptecnows ~ilebai — ‘isplivava < Koeficijent povedinskog napona « teénosti odreden je radom da sile povrsinskog napona | odgovarajudim smanjeniem slobodne povrsine teénosti.dS. Nalme, da aS ako je gustina morske Vode (050 kg/m, a atmosferski pritisak p,=1010mbar? Gustinu vade sma- tati nezavisnom od dubine. Uzeti da je ubrzanje slobodnog padanja na pos- matranom mestu ¢=9,803 m/s*, 564, U cilindt Visina teénosti u stidu je Koliki je pritisak vode na Zivu? 565. Silom, intenziteta “F: ni vodeni’stud. visine A=2m i povrSine popretnog preseka S: in sud nalivene su kolitine cm. Koliki je pritisak tetnosti na duo ‘suda? ve i vode jednakih zapremina. KEN, deluje se na Klip: kojim se sabija vertika. Som. Koliki pritisak deluje na dio suda? Za koliko se smanji visina vodenog ‘stuba usled kompresije? Zapreminski modul-elastiGnosti vode iznosi £)=2,1 GPa. 566.Na dau brane neke hidrocentrale naginjen je otvor povrsine $=200 cm? _Akoje visina, brane H=70 m, izragunati najmanju silu kojom je potrebno de- “Tovatt tid zatvaraé ovog otvora.da bi. se spretilo isticanje vode, 567.12 stida pcikazécog na’slici [Bf ispumpan je vazduh kroz otvosenu sla~ vinu ‘A pri zatvorenoj slavini B, Kada aivo vode dode do-slavine A, ona se 8zatvori. Da {i ée kroz slavinu B isticati voda kada se ona otvori? 368, U cilindrignom sudu, povrsine popreénog preseka'S, nalazi se teénost gustine >. U sud je uneto telo, mase m, proizvoljnog oblika koje ne tone. Kolika je promena visine tetnosti u sudu usled unosenja tela? 369. U jedan krak otvorene U-cevi, preénika lem, u kojoj se naiazi izvesna kolitina tive, ulije se I Yitar vode. Kolika ée nastati raziika nivoa five u kracima? . 370. Cisternu, polupreénika R=I'm'i duzing” =5m, ispunjava voda do njene polovine. Pri kom ubrzanju ée voda jsticati kroz otvor na vrhu éeo- nog dela cisterne? S71. Izragunati napon pare tenosti u levom kra- ku manomezarske cevi prikazane na slici J. U ce- vi se nalaze voda i dive. 572. Cilindrigni sud A sa vertikalnom cevi B il napunjen je do vrha vodom. Kolika sila deluje na: a) dno suda, b) bognu stranu prosirenog dela suda? Gustina vode je 3, a ubrzanje slobodnog padanja na mestu gde se nalazi sud je g, 573. U ceviy ‘relativno malog preénika,’ nalazi se teénost gustine e=910 kg/m, Na cev je prik: juéen Zivin manometar na nacin prikazan na. slici [l- Koliki je pritisak teénosti u cevi? 4DSud A malih dimenzija nalazi se na dubini kt “edi. U sudu se nalaze dva Zivina manomerra. Gija su pokazivanja naznaéena na slici Ef. Atmosferski pritisak iznosi p,=1010 mbar. Ko- lika_je dubina_#? gee dnu suda, prikazanog na slici J, “nala- Se kruzni otvor preénika D. Otvor je zatvoren konusnim éepom,; visine H i mase m, koji je pove- zan-uietom Za teg mase M>m. Pod uslovorn da je Ep pod vodom (h>H), ustanoviti_pri kolikoj masi M tega voda neée isticati pored éepa.”. 576. Polukugla, polupreénika R, na’ drveta, gustine p, potopljena je u teénost, gustine 5. jena. od, b3u na natin ‘prikazan na slici ff Kolikom je silom F potrebno delovati na kraj polukugle de bi nena Tavna povriina bila na nivou slobodne povrsine te-, Enosti? j'., * 577. Cilindrom, duZine | i polupretnika R. spre- Gava Se. odlivanje’ vode iz jezeta na nagin prikezan va slioi J. Kotikom je silom F potrebno delovati na-cilindar da bi on ostzo u naznaéenom poloza) 578. Kroz horizontaino Korito prikazano na sli- ci EJ, du%ine J=3m, protié voda, Stranice korita. svaka mase m=50 kg, mogu da rotiraju oko ose O. Koliku najveén siJu mora da izdrZj metaino uze AB koje sprefava da se stranice korita ne otklone? 579. Barometrom vu sastavu meteoroloskog be- Jona izmeren je pritisak od- p=800 mbar. Na kojoj visini'leti ovaj balon ako je barometer pokazivao pritisak p= 1010 mbar pri poletanju se zemlje? Pre postaviti da je temperatura vazduhe konstantnz, da iznosi' 7=300K, da se ubrzanje slobodnog pe- danja ne menja se" promenom visine j da iznosi 803 m/s. 580. Idealni gas, molarne mase M. nalezi se u rezervoarn visine h, povrSine popreénog preseka 5. na temperaturi J. Pritisak gasa na dnu rezervoara iznosi py. Koliks-je masa gasa u sudu? 581. Idealni gas, molarhe mase M, nalazi seu sudu. veoma: velike visine (h-» 2) u homogenom | ; gravitacionom polju (g=const). Temperature gasa Je stalna, jednaka je v svim delovima suda j iznosi 7. Na kojoj,sisini od dne suda se nalazi centar mase ovog sistema? ° 582, Temperatura vazduha menja se sa visinom, po zakonu T=T,(1—Bh). gde je Z,—temperatura vazduha na povrSini Zemije, 3—konstanta i h—visina od povréine Zemije. Ustanoviti zakon promene atmosferskog pritiska sa pro- menom visine p(t) ako na povrsini Zemije atmosferski pritisak iznosi py. 583. Prema uslovima prethodnog zadatka, odrediti kako se gustina vazduha menja sa promenom visine. x@"SB4Gvordeno bure, bez jednog daa, mase m,=4kp. ima spoljainju zapre- minu ¥,=0,4m5, Koliko je peska, gustine ¢=3000k/m, potrebno usuti v bure da bi se potopilo u vodu? 585, Drvena kocka, prevuéena tankim slojem Jaka, pliva na vodi. pri éemu 1/5 zapremine kocke nije potopljena. Kolika je gusting drveta od koga j Ginjena kocka? B86 Gvozdeni splav, mase 81, ima spoljainju zapreminu 40.m?. Koliko- live di, prosene mase 60kg, moze da primi ovaj splav, pod uslovom da je doz- voljeno potapanje splava samo do polovine njegove zapremine? 587. Kugla, naéinjena od homogene supstancije gustine ¢. pliva izmedu dve teEnosti koje se ne meSaju. Gustina gomje teénosti je ¢,. a donje z:. Koliki deo kugle, je potopljen u gornju, a koliki u donju teénost? 86 i :588 re bakamog tela.u vazduhu je Q,=800N,-a-u vodi Q,=700N. Kolikal je poroznost tela ako je gusting bakra p=8 500 kg/m’? 589 Telp, w obliku kétke, nafinjeno od drveta gustine p=700 kg/m*. pliva _ na vodi gubtine py=1000 kg/m?. Na vodu se nalije toliko ulja, gustine = =600 kg/m’, da se igjednati nivo slobodne povrfine.ulja sa gornjom povrsinom tela. Kolikj jee odnos potopljenog dela tela u yodi iu ulju? | 590 Suplje: lopla, unutrainjeg-polupretnika r,—Sem i spoliainjee polupret- ~ nike ie pliva na teénosti gustine p=800ke/m?, -pri.€emu ‘je polovina i lopte iznad tetnosti. : 2) Kolikh je gustina supstancije od koje je-natinjena lopta? b) Ke bi trebalo da bude gustina tednosti da bi lopta uv nioj lebdela? a + TeZina ‘termometra u vazduhu je Q,=0,7N, a v vodi 0,=0.6N. Koli- ko. Zive ina ¥ termometru? Gustina “ive je py=13600 kg/m),*a. stakla 7.= =2800 kg/m, " | 592} Cilindtiéna cev natinjena od gvoida, debljine zida Ad=Imm, na kr: jevimal je zatvorena diskovima zanemarljivih masa. Ako je iz ovakve cevi evs ‘kuisan vazduh, koliki treba da je nien spolja8nji pretnik da bi lebdela u vaz- duhu? Gustina gvoida je p,=7'80 kam}, 2 vazduha p,=1,29 kg/m’. ~ 593. Loptica, mase m i polupretnike R, zognjurena jeu vodu do dubine & i puBtena. Do koje visine A, 6e kuglica da ,,odskodi" prilikom izlaska iz vode? { 594, Koliki je rad potrebno uloditi da bi se potopila u vod kocka, strani- ; ca a=20cm, natinjena od drveta gustine p=800ke/m"? Uzeti da je gustina i vode py==1000 ke/m?. : i. 595, Homogenim drvenim Stapom, dugine [=5m i mase m=4 ke, izmeri se du- : “bina jezera H=4,75m. Koliki se rad pri ovome izvréio ako se Sap potapao i vertikalno? Gustina drveta je p=750 kg/m, . 596. Kapilarna cev, polupreénika r, potopljena je jednim svojim krajem u > tenost povrSinskog napona « i gustine s. Kolika se Kolitina toplote oslobodi pri podizanju nivoa teénosti u kapilari usled dejstva sile povrSinskog napona? Kapilarna cev je u vertikalnom polozaju. 597. Kada se kapilarna cev, preénika mm, potopi w Zivu. koeficijenta m povriinskog napona 2=480 mN/m, ‘tadz se nivo “Zive u cevi spusti za Mh= =6,6mm ispod nivoa ive u sudu. Koliki je polupretnik krivine meniskusa, a koliki ugao kvagenja? 598. Koliki weba da bude pritisak u kapilarnoj cevi koja je potopliena pod x pravim ugiom u sud sa Zivom da bi ss izjednagili nivoi Zive u sudu i kapilar- noj cevi? Polupreénik kapilarne cevi je r=0.5mm, 2 atmosferski pritisak py= =997 mbar, dok je koeficijent povrSinskog napona’ Zive 2=505 m)/m*. 599. Kolika’ ée da bude visina vodenog stuba koji se obrazuje izmedu dve ae vertikalne staklene plote potopliene v vodv ako se one nalaze na rastojanju d3mm? ae Koliki je pritisak u mehuru sepunice, preénike d=2mm. ako je spo- inji pritisak p,=1000 mbar, 2 koeficijem povrSinskog napona sapunice a 30 mN/m? - 601. Koliki je pritisak u vazdutnom mehuru, poluprgénika r=0.0) mm, ko- Ji se nalazi na dubini 4=0,2_m ispod nivoa slobodne povrsine vode na stam _ dardnim uslovima? 602. Vode istite kroz vertikalnu Kapilarnu:cev pretnika d=] mm. Kolika ée i masz vode 2aostati u cevi posle prestanka isticanja ako je pritisak na oba kra- ja vodenog stuba jednak? Uzeti da je koeficijent povréinskog napona vode = 73 mN/m. 87“= 603.- Metaina- regetka-ima. pravilno rasporedene.kruzne. otvore. pretnika d= mm. Koliki se sloj vode moze dréati iznad reSetke bez opasnosti da oro- curi? Koeficijent povrginskog’ napona vode, na temperaturi=30°C. iznosi x= =71 mJ/m. 604, Koliki treba da bude pretnik kapilarne cevi, dutine /=22.Scm, koja sluZi za dovod goriva do gorionika Spiritusne Jampe? Koeficijent povrsinskoe napona Spiritusa je a=25mN/m, a gustina p=810 kg. 605. Tanak cilindrigni prsten naginjen od aluminijuma. visine h= 12mm. ima unutragnji polupreénik R,=20 mi i spoljainji R,=2I mm. Prsten se potopi u | vodu koeficijenta povrSinskog napona 2=72 mN/m. Gusi inijuma je 2720 kg/m}. Kolikom se silom moze prsten izvuéi iz vode ako je u roku izviaéenja njegova kruéna osnova paralelna slobodnoj povsdini ceénosti u sudu? 606. Kolika treba da bude visina stuba ulja u kapilarnoj cevi. preénika i d= mm, da bi se obrazovala i odvojila Kapljica ulja pri postavljanju cevi u vertikalni poiogaj? Gustina ulja je p=880kg/m, a koeficijent povrsinskog napona a=33 m/m?. 607. Kada se puna metalna loptica prevuée tankim slojem paral Ze da pliva na vodi. Odrediti najvedi polupregnik loptice koja bi plivala ne vodi pod ovim uslovima. Uzeti da je koeficijent povréinskog nepona ode 73 mN/m, a gustina materijaia od koga je ne€injena loptica E : 608. Koliki treba da bude spoljainji polupretnik zatvorenog aluminijumskog cilindra da bi plivao po ulju, pod uslovom da. je cilindar: ; | a) pun, ©) sa cilindriénom Supljinom polupreénika r=1em? - ©) Kolika mote da bude debljina zida cilindra ako spoljagnji polupreénik iz- nosi ‘R=2em? : Uzeti ‘da je Koeficijent povrSinskog napona ulja x=49 mN/m. a gustina alu- minijuma p=2600 kg/m}. 609. Koliki je odnos gustina vazduha u vazduSnom mehuru. polugreénika . r=1um, na dubini 4=10m ispod povrsine jezera, i vazduha u acmosteri ou - standardnim uslovima? Koeficijent povrSinskog napona vode je x=73mN m. |. 610. Koeficijent poveSinskog napona moze da se odredi brojenjem kapliica odvojenih na donjem kraju vertikalne kapilare. merenjem mase izbrojanih kap- Wica i njthovog preénika. Ustanoviti odgovarajuéu relaciju za odredivaaje koeti- cijenta povrsinskog napona teénosti ovom metodom. peel : 611. Mehaniéka presa ff] ima savrSeno ravau radnu povrsinu $=0,4m! i masu gornjez pokret- nog dela m=18 kg Da bi se radna povesina za- Stitila od Korozije u vreme kada presa ne radi. iz- medw' ploéa se sloj ulja ‘koeficijenta_povrsin- skog napona a=30mN/m-i gustine ¢=800 kgm’. Kolikom normalnom silom F mogu, da s rastave ploge ove prese? ~ 4 612. Kapilarna cev, polupretnika’?~i'sisine hy, spojena je na cev veéeg polupretnika ff. U siru cey padaju. kapljice vode u jednakim vremeaskim intervalima., Nacttati dijagram promene nitoa vode u obe cevi. Kolika je najveca visina vodenog stu- bau Siroj cevi? 613.-Kroz kapilarnu ‘tev. polupreénika -=1 mm, istiée voda:u vidu kapljica:. Odredici. preézik kap- i /Ijica smatrajugi ih sfemnim. Uzsti da je koeficijent porriinskog napona <= 70 mN/m. 614, Kroz nepokretnu Kapil , polupred- aika r=lmm, istiée alkohol u vidu kapljica koje se odvajaju u jednakim vremenskim intervalima. Koliko de da bude ovih Kapljica w kolitini alko- hola Gija je‘ masa m=20? Koeficijent povrsinskog napona alkohola je x=23,7 mN/m. Pretpostaviti da je preénik kapljice jednak pretniku kapilame evi, - 615, Polupretnici krakova U-cevi su r=! mmi=2mm [. U cevi se nalazi tiva Koeficijenta povrsinskog napona i=472mN/m. Kolika je razlika aivoa five u krakovima? Gustina Zive je p= {3600 kg/m’, a ubrzanje slobod- nog padanja na mestu gde se nalazi U-cev iznosi g=9,806 nys?. 618. Pomoéu dva Toriéslijeva barometra meri se atmosferski_pritisak p)=1013 mbar. Prvi barometar ima staklenu cev poluprednika r,=0,5cm, 2 drugi v=2cm, Kolika je greska merenja pritiska u prvom, a kolika u drugom siuéaju? Uzeri da’ je Koeficijent povrsinskog napona dive a=500mNim, a jena gustina 7=13600 kg/m’. 617. Dve kigne kapi, polupreénika R,=Imm i Ry=2R,, spoje seu jednu tokom pada. Kolika se kolitina toplote oslobodi pri ovome? Uzeti da je Koeficijent povrsinskog napona vode x=73 mJ/m?. 618. Koliki je rad potrebno uloditi da bi se sferna kapljica, polupretnika R, sazdvojila na dve jednake kapljice? Koeticijent povrsinskog napona teénosti je =. 619. Sferna Kapljica Zive, mase m,=1,36g, pri padu se raspadne na V=27 fernit kapljica jednakih masa. Kolika se energija utrosi na ovo cazdvajanje Kapljice? Koeficijent povréinskog napona Zive je «=500 mJ/m?, a njena gustina == 13600 kgym’, 112 DINAMIKA FLUIDA lemedu dva popreéna prescka strujne cevi, aa kojoj nema ni izvora ni ponors fluida, a feenost kroz aju_ proviée bez unutrasnjeg tre- dja, vladaju cakvi fiziki uslovi da je Seeconst gde je S—povrsina popreénog preseka strujne ; RF sexi, @ E—braing fluida na ovom popreénom | ‘isak, a 0!/2—brzinski (dinamidki) pritisak. Raspodela pritiska dui strujne cevi odrede- nna je Bernulijevom jednacinom ku 7" Prema Toriéelijevoj teoremi, brziaa istica~ Zapreminski protok idealnog fluida je | ja idealne teénost kroz boéni atvor ie on Vigi gde je A—visina stuiba teénosti u sudu iznad owvora. Brzina isticanja ideainog gasa iz suda de- finisana je Grabamovim zakonom Ys Oat nse 2 maseni protok Orn asso Jedinice zapreminskog i masenog protoka su {Q]=ms i (O1=kels Efektivni protok idealnog fluida u sluéaju da Koncakeija miaza giie tasgsadiiva je = = ’ ade je Ap—razlika pritiska u sudu u kome se nalazi gas i spoljainjeg pritiska, tj. pritis- e,~0=(=) @ ka u sudu u Koji gas utiée. i. Intenzicer sie unucrasnjeg wenja u fluidu, ade je kmpz-4)t—koelicijent kootrakeije. | koji protiée bez turbulence, prema Njutno- 89Yom zakonu treaja je Fy se oe ade je »—dinamitka viskoznost fluida (kos- ficijent_viskoznosti), S—povrsina slojeva flu da koji se taru, 2 dvjdx—gradijent -brzine + fluid2 uv praveu koji je normalan u odnosn Da pravac proticanja fluida. Kinematitka viskoznost f! venle ade je p—njegova gustina. Jedinice dinamitke’ i kinematidke visko2- nosti su bl==Pas i i=ms Ako fluid ‘protite ‘kroz cev kruznog pop- retnog preseke, onda raspodela brzina fluida ¥ normalnom’ praved na pravac kretanja Je odredena relaciiom Ap ve (Ra? rie) jen unutrasnji polupres- cijindriénog sloja fluida ‘Zapreminski protok |fluida_viskoznosti , nike R, prema Poszjeovom zakonu je aie Bal *Proticliije fluida je laminamo ako je Rei noldsov broj Re<2300, 2 turbulentno ako je Re>2300, pri éemu je 2 eo Reni, ade Je =800 kg/m}. Koliki je polupretnik loptice? 650. U sud sa glicerinom, : viskoznosti =0,83Pa-s, puste se istovremeno dve metalne kuglice, pregaika dj=1mm i d,=2mm, koje padaju stalnim brai- nama. Kuglice su ‘naginjene od istog metala, gustine p=6000kgim, dok je gustina glicerina p,=800 ke/ri%, ’ 2) Koja kuglica ‘ée prva pasti na dno suda? b) Posle koliko vremena ée pasti i druga kuglica? Visina napunjenog dele suda glicerinom je h=40cm, : | 94 Ir