Tumačenje Heraklitovih fragmenata-domaći

Abigejl Bogeski, IV-5

Ako se čovek ne nada, neće naći nenadano, jer je ono nenalažljivo i nepristupačno.

Ono što mi je prvenstveno privuklo pažnju dok sam čitala ovaj fragment jeste protivrečnost
koja se krije iza njega. Heraklit govori o nečemu što je nenalažljivo i nepristupačno, a opet
predstavlja nešto čemu možemo da se nadamo, i koliko sam ja razumela, nas upravo i
podstiče na to. Kako se možemo nadati nečemu sto je nedostižno?

Ovaj fragment me je takođe podsetio i na Eksperiment selektivne pažnje koji je sproveden

kako bi se ispitale ljudske sposobnosti. Određenoj grupi ljudi je rečeno da posmatraju video
na kome se ljudi dobacuju loptom i da se fokusiraju upravo na to. U toku videa se kroz
ljude, koji su se dobacivali loptom, prošetao čovek prerušen u gorilu. Istraživanje je
pokazalo da većina ispitanika nije ni primetila gorilu jer je bila fokusirana na glavno
dešavanje u videu. Ovi ljudi se nisu nadali nenadanome i nisu ocekivali neočekivano, zbog
toga nisu ni uspeli da primete ono što je bilo izvan „granica normalnosti“.

Ž ivot je pun iznenađujućih okolnosti koje ne možemo da očekujemo niti im se samim tim
nadamo s obzirom da ne znamo kakva su to dešavanja i šta donose, međutim smatram da je
Heraklit upravo na to hteo da nam skrene pažnju. Ono čemu se nenadamo je prisutno u
svakodnevnom životu, neizbežne su situacije za koje nismo predpostavili da će se desiti, pa
samim tim i možemo da ih očekujemo. Ako smo svesni da su takva dešavanja neizbežna i
predstavljaju čovekovu svakodnevicu onda zapravo i možemo da očekujemo odvijanje
nekih događaja, okolnosti ili pojava kojima se nismo nadali i takve situacije ne bi trebalo da
nas iznenade.

Sveznalaštvo ne uči ljude pameti

Čovek je ,kao razumno ljudsko biće, uvek težio znanju, novim dostignućima i otkrićima. U
srži čoveka jeste da bude radoznao. Ljudi su još u starom veku težili da spoznaju suštinu
postojanja, osnovu i temelj života i uopšte materiju od koje je sve satkano. Mnogi bi rekli da
znanje obogaćuje čoveka, njegov um i postojanje. Na šta je onda Heraklit ovde ciljao?

Savremen način života zahteva sve brži protok informacija, kao i rutinsko i površno
baratanje njima. Znanje predstavlja sakupljene i primljene informacije, činjenice, ideje,
poznavanje različitih predmeta ili pojava. Međutim, gomilu prikupljenih informacija se ne
mogu porediti sa istinskim razumevanjem i primenom istih. Heraklit je smatrao da ljudi ne
uče na pravi način, da ne razumeju pojave sa kojima se susreću i ne primenjuju iskustveno
znanje. Kao što samo teorijsko znanje i poznavanje pravila vožnje nemaju nikakve koristi
ukoliko ih ne možemo direktno primeniti i iskoristiti na putu. Čulno opažanje je
neophodno za sticanje znanja, ali ne i dovoljno; ukoliko nije sposoban da dešifruje
informacije koje prima čulima, čovek ne može da razume svet. To vidimo iz primera
roditelja koji upozorava dete da ne dira usijanu ringlu. Samo čulno opažanje, slušanjem
roditelja ili posmatranjem usijane ringle nije dovoljno da bi dete shvatilo opasnost koja se
krije iza nje, ali kada je dotakne i dešifruje te informacije, dete stiče neophodno znanje
vezano za usijanu ringlu.

Samo prikupljanje informacija i puko slušanje bez razumevanja, dubljeg tumačenja i

sticanja sposobnosti sopstvenog kritičkog mišljena i načina za dalje korišćenje tih činjenica
je bezvredno. Pamet i mudrosti se ogledaju u sposobnosti da se orijentišemo, odaberemo
relevantne informacije i odbacimo suvišne.