Geotehnički monitoring

Opažanja na objektima u izgradnji

doc. dr Miloš Marjanović
 Uvod
• U praksi se geotehnički monitoring najviše koristi
pri izgradnji:
– Tunela
– Brana
– Nasipa (saobraćajnice, nisko-visokogradnja itd.)

2/70
 Tuneli u izgradnji
• Digresija o najčešćim metodama iskopa tunela
– Usled nedovoljnog poznavanja stenske mase kao medijuma,
projektovanje tunelske obloge svodi se na poluempirijski pristup:
1. proračun modela tunelske obloge - prethodno dimenzionisanje
primarne i sekundarne obloge tunela
2. izvođenje probne deonice sa privremenom primarnom podgradom po
proračunu iz tačke 1 uz intenzivan monitoring
3. na osnovu podataka monitoringa i drugih merenja iz tačke 2 popravlja
se proračunski model iz tačke 1
4. monitoring na kontrolnim profilima na svakih 30-100m radi daljih
eventualnih izmena
– Iz prethodnog sledi da je tokom izgradnje tunela potrebno pratiti:
• direktno podzemne pritiske (podgrada-stenska masa ili obloga-stenska
masa)
• merenje sila u sidrima
• pomeranja - konvergenciju
• porne pritiske naročito za tunele koje se izvode u poroznom medijumu
(ispucalim stenama ili tlu)
3/70
 Tuneli u izgradnji
• Prilikom izgradnje tunela, dešavaju se različite
promene, kako unutar iskopa tako i u okolnoj
stenskoj masi:
– Lokalne deformacije,
pomeranja blokova,
formiranje i širenje pukotina,
sleganje
– Promena naponskog polja
(primarni-sekundarni
naponi)
– Promena hidrauličkog režima
podzemnih voda usled
širenja ili zatvaranja pornog
prostora 4/70
 Tuneli u izgradnji
• Tipična deformacija koja se u tunelima javlja je konvergencija
• Konvergencija je pojava smanjenja svetlog otvora tunela na
poprečnom preseku, odnosno sažimanje stenske mase ka
unutrašnjosti iskopa
• Konvergencija ima trend opadanja kako iskop napreduje, pa
je potrebno kumulativno pratiti njenu dinamiku do
smirivanja

5/70
 Tuneli u izgradnji
• Konvergencija zavisi od čvrstoće stenske mase, vrste i načina
primarne podgrade, metode iskopa i primarnih napona u stenskoj
masi
• Jedan mali udeo konvergencije potiče i od pritisaka injekcione mase
pri instaliranju ankera za primarnu podgradu
• Preraspodela napona (sekundarni naponi) tokom iskopa najizraženija
je u samom čelu iskopa
– deformacije počinju ispred čela iskopa na
oko 1xR, gde je R prečnik tunela
– u zoni samog čela iskopa, na mestima
najveće koncentracije napona, oko jedne
trećine deformacija se već ispolji tako da čelo
iskopa ima delimično stabilizacionu ulogu
– konvergencija se ustaljuje na oko 1,5-2xR iza
čela tunela
– deformacije se osim u iskopu, osećaju i na
površini terena i objektima na terenu, i
najveće su opet u zoni iznad čela iskopa (gde
se ono nalazi u datom trenutku)
6/70
 Tuneli u izgradnji
• Konvergencija zavisi od čvrstoće stenske mase,
vrste i načina primarne podgrade, metode iskopa i
primarnih napona u stenskoj masi
• Preraspodela napona (sekundarni naponi) tokom
iskopa najizraženija je u samom čelu iskopa
– deformacije počinju

7/70
 Tuneli u izgradnji
• Značaj monitoringa konvergencije tunela je višestruk:
– sprečavanje havarija (gorskih udara, ispadanja blokova u
kaloti i bokovima tunela usled rastresanja stenske mase)
– definisanje kritičnog vremena u kojem se mora postaviti
invert (podnožni svod) tunela
– kontrola projektovanih uslova izvođenja radova
– korekcija primarne podgrade po potrebi (injektranje,
povećanje debljine torkreta, broja i dužine sidara, smanjenje
razmaka remenata)
– kriterijum za sekundarno podgrađivanje tj. prestanak
konvergencije

8/70
 Tuneli u izgradnji
• Značajne razlike u ukupnom iznosu konvergencije najviše
zavise od vrste stena, dubine i metode iskopa:
– mm-cm reda veličina u tunelima u čvrstim krtim stenskim
masama
– cm-dm reda veličina u slabim stenama (soft-rock) koje imaju krto-
plastično ponašanje ili plastično ponašanje (progresivan lom) ili u
tlu
– praktično ne postoji kod cut&cover tunela sa tankim nadslojem
(direktna sekundarna podgrada prima pritiske bez značajnih
deformacija) kao ni kod TBM tunela gde se momentalno instalira
konačna podgrada

9/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring konvergencije tunela može se vršiti praćenjem stanja pre
izvođenja tunela, instalacijama sa površine terena, pa potom
upoređivanjem početnog stanja sa stanjima u toku iskopa ili tokom
samog izvođenja kada se oprema postavlja na zidove tunela
(primarnu podgradu) ili ubuši iz iskopa u stensku masu. Kada je reč o
ovom drugom slučaju, mernu opremu ili repere je potrebno instalirati
što pre, čim grubi radovi u tunelu to dozvoljavaju.

• Prema tehnologiji izvođenja razlikujemo monitoring pomoću:

– ekstenzometrije
• merne trake
• fiksni višestruki ekstenzometri
• složeni sistemi
– geodetskih metoda
• konvencionalne nisu više u upotrebi (tahimetrija teodolitom, precizni nivelman,
profilografija isl.)
• tahimetrija totalnom stanicom
• lasersko skeniranje
• digitalna fotogrametrija 10/70
 Tuneli u izgradnji
• Merne trake
– portabl instrumenti koji mere rastojanja između
fiksiranih repera sa kukicama (min 3), instaliranih u
zidu tunela u radijalnom rasporedu po određenim
stacionažama (na svakih 10-20m)

11/70
 Tuneli u izgradnji
• Merne trake
– raspon merenja je 10-15m a
tačnost oko 0,1-0,2mm
– manevarski zahtevna merenja
– relativno jeftina merenja
– omogućava merenja samo u
predefinisanim pravcima ne celog
svetlog otvora
– postupak merenja kratkotrajno
zaustavlja radove u tunelu, jer
onemogućuje nesmetan prolaz
mehanizacije
– merenja ne mogu da preduprede
npr. havarije, jer ih je teško
detektovati bez automatskog
monitoringa u realnom vremenu
– merenje je osetljivo na promenu
temperature, pa se ta korekcija
mora uzeti u obzir
12/70
 Tuneli u izgradnji
• Merne trake postupak merenja
– tačke A i G se smatraju najstabilnijim u
sistemu, pa se prvo one postavljaju u
primarnu podgradu a potom u istoj ravni
i ostale tačke
– Najveća pomeranja se očekuju između
tačaka B, D i F
– iz tačaka A i G se meri rastojanje do svih
ostalih tačaka
– kontrolno merenje c između B i F vrši se
radi eventalnih korekcija po formuli

– nakon nultog merenja (što pre nakon

napredovanja iskopa), svako sledeće
merenje daje iznos pomeranja –
konvergencije po određenom pravcu,
koje se kumulativno prati
13/70
 Tuneli u izgradnji
• Merne trake
– postoje i druge manje-
više zastarele tehnologije
na sličnom principu
• teleskopske šipke
• tegom zategnute žice
• oprukom zategnute trake

14/70
 Tuneli u izgradnji
• Merne trake
– merenje konvergencije ekstenzometrima može biti
• direktno - dobijaju se vektori pomeranja u vertikalnoj
ravni repernih tačaka po odgovarajućim pravcima
• integralno - dobija se promena obima konture

15/70
 Tuneli u izgradnji
• Fiksni ekstenzometri
– instalirani su u bušotinu izvedenu iz unutrašnjosti
iskopa ili sa povrpine terena (ako se ne prati
konvergencija nego sleganje površine i uticaj tunela
na postojeće konstrukcije)
– u tunelu se postavljaju najčešće radijalno po
stacionažama na određenom rastojanju
– tačnosti su do 0,01mm
– obično se koriste tri u nizu kako
bi se ustanovila pomeranja na različitim
udaljenostima od iskopa, odnosno razgraničila
intaktna zona
16/70
 Tuneli u izgradnji
• Fiksni ekstenzometri
– najčešće se koriste automatski sistemi koji prate
konvergenciju u realnom vremenu
– u tom slučaju se ne
remeti radni režim
izgradnje tunela, ali
čak i pri manualnim
očitavanjima
ometanja rada su
manja nego kod
trake
17/70
 Tuneli u izgradnji
• Fiksni ekstenzometri
– manualno i automatsko očitavanje

18/70
 Tuneli u izgradnji
• Fiksni ekstenzometri

19/70
 Tuneli u izgradnji
• Fiksni ekstenzometri

20/70
 Tuneli u izgradnji
• Fiksni ekstenzometri

21/70
 Tuneli u izgradnji
• Složeni sistemi (češće za tunel u eksploataciji)
– Basetov sistem

22/70
 Tuneli u izgradnji
• Složeni sistemi (češće za tunel u eksploataciji)
– Optički kablovi (Bragov sistem)

23/70
 Tuneli u izgradnji
• Geodetske metode
– Tahimetrija totalnom stanicom
• ranije su teodoliti, a potom i
teodoliti sa daljinomerom bili
korišćeni
• totalna stanica je poluautomatski,
kompjuterizovani instrument, koji
radi na principu optičkog i aktivnog
senzora (laserskog daljinomera)
• totalna stanica automatski
prepoznaje refleksivne markice
koje se prethodno postave na
terenu i meri horizontalne i
vertikalne uglove njihovog pravca,
kao i rastojanje do njih (slika dole)

24/70
 Tuneli u izgradnji
• Geodetske metode
– Tahimetrija totalnom stanicom
• da bi merenje moglo da bude ponovljivo (što je neophodno za
monitoring), potrebno je da postoji mreža geodetskih repera
(u poznatom referentnom sistemu) koji se međusobno
dogledaju, i u stabilnom su terenu
• potrebno je nekoliko stabilnih tačaka u samom tunelu radi
veze sa referentnom mrežom

25/70
 Tuneli u izgradnji
• Geodetske metode
– Tahimetrija totalnom stanicom
• najpre se postavlja 5-7 reflektivnih markica po konturi svetlog otvora
po željenim stacionažama (na po 10-20m)
• totalna stanica se postavlja po osi tunela i onda automatski snima
markice
• preciznost pozicioniranja pa samim tim i konvergencije je do 0,5mm
• pošto je postupak brz, ne ometa radove u tunelu u većoj meri

26/70
 Tuneli u izgradnji
• Geodetske metode
– Tahimetrija totalnom stanicom
• postoje i robotizovani sistemi za monitoring u realnom
vremenu
• totalna stanica se postavlja na fiksirani držač i kontinualno
osmatra markice
• podaci se automatski prikupljaju i šalju u realnom vremenu
(LAN konekcija)

27/70
 Tuneli u izgradnji
• Geodetske metode
– Lasersko skeniranje
• Terestrički Laserski Skener radi kao aktivni senzor koji odašilje laserski signal
(poznate brzine) i meri vreme njegovog povratka nakon odbijanja od objekta
• na taj način se od svih refleksivnih tačaka u prostoru dobija „oblak tačaka“ kao
3D model površine objekta
• postoje statični i pokretni skeneri
– statični se postavljaju na stativ i snimaju sa jedne fiksne pozicije, a onda se po potrebi
pomeraju na drugu poziciju...
– mobilni skeneri snimaju u pokretu, tako što se montiraju na neko pokretno vozilo, a
najčešće se koriste za brze procene (snimaju manjom rezolucijom nego statički) kod
dugačkih linijskih objekata

28/70
 Tuneli u izgradnji
• Geodetske metode
– Lasersko skeniranje
• skeneri snimaju sa mm preciznošću i cm rezolucijom,
dometa su 100-200m pa se kod statičkog iz manjeg broja
stanica može snimiti ceo tunel
• statički znatno ometaju izvođenje radova, a mobilni
kratkotrajno
• jednom snimljen nulti oblak tačaka postaje referentan,
pa se svako sledeće snimanje upoređije sa nultim
• na taj način se može sračunavati konvergencija, ali je
dovoljno detaljan da se njime mogu kontrolisati uslovi
izvođenja podgrade po projektu (vide se kape sidara npr.)
29/70
 Tuneli u izgradnji
• Geodetske metode
– Lasersko skeniranje
• za razliku od totalnih stanica LiDAR sistemi ne snimaju samo po
predefinisanim profilima, već se prati čitava površina i dobija 3D, a
ne 2D konvergencija
• postoje izvesna ogranićenja u smislu senki, neželjenih refleksija,
prašine, koja se prevazilaze tako što se snima sa više pozicija u
povoljnijim uslovima

30/70
 Tuneli u izgradnji
• Geodetske metode
– Digitalna fotogrametrija
• na principu stereofotografije, preciznim digitalnim
fotoaparatom se vrši fotografisanje tunela tako da
susedne fotografije imaju dovoljan preklop ili se koriste
dvostruke kamere
• pozicija kamere se precizno locira tahimetrijski, kao i
referentne tačke na zidu podgrade
• softverskim putem se prepoznaju pikseli sa istim
detaljima i formira 3D model u vidu oblaka tačaka, ali cm-
dm rezolucije i manje preciznosti
• monitoring se vrši tako što se od nultog snimanja, svako
sledeće uppoređuje sa nultim
31/70
 Tuneli u izgradnji
• Geodetske metode
– Digitalna fotogrametrija
• ograničenja su brojna, jer postupak još duže traje nego
skeniranje, snimanje sa mnogo većeg broja pozicija je
potrebno, a takođe i jače veštačko osvetljenje

32/70
 Tuneli u izgradnji
• Nevezano za metod merenja monitoring konvergencije
se planira u skladu sa fazama izvođenja tunela tako da se
dobije kriva konvergencije po fazama za svaki
posmatrani presek

33/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring pornog pritiska
– naročito je značajan kod izvođenja tunela u tlu (pogotovo
prekonsolidovanim glinama), zasićenom ili nezasićenom
– prati se naglo opadanje nivoa vode tj. pornog pritiska tokom izgradnje,
jer naglo opadanje pornog pritiska izaziva skraćenje vremena „stajanja“
potkopanog čela iskopa, a poželjno je da je ono što duže, iako krajnji
efekat dreniranja jeste pojava sukcije, koja pozitivno utiče na stabilnost
ali prekasno u smislu podgrađivanja jer ono što joj prethodi umanjuje
ukupne napone u tlu tj. dovodi do rastresanja
– bržem opadanju pornih pritisaka doprinosi ispucalost ili pojava
vodopropusnih slojeva ili sočiva

34/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring pornog pritiska
– raspored pijezometarskih
ćelija u preseku tunela na
probnoj deonici
– konstrukcija pneumatskog
pijezometra

35/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring pornog pritiska
– praćenje naglog opadanja pornog pritiska u određenoj fazi izgradnje tunela ima
smisla u tlu, ali ne i u stenskoj masi gde se usled prisustva diskontinuiteta pražnjenja
mogu javiti naglije nego što to monitoringom može da se zabeleži
– u većini slučajeva se nakon završetka izgradnje tunela porni pritisci vraćaju u
normalu, osim ako namena tunela nije bila drenažna (tada se uspostavlja nova
ravnoteža)

36/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring napona
– Pri izgradnji tunela narušava se primarno i uspostavlja sekundarno
naponsko stanje, ako su sekundarni naponi dovoljno veliki da prevaziđu
čvrstoću stenske mase dolazi do njene deformacije pa smaim tim i
dodatnog pritiska na podgradu – podzemni pritisaka, zato je monitoring
sekundarnih napona značajan i u smislu veličine i u smislu
rasprostranjenja oko tunela
– Zona uticaja podzemnog iskopa na promenu primarnog naponskog
stanja je najčešče oko 2-3 puta veća od dimenzije iskopa (izuev u
slučajevima izrazite anizotropije i heterogenosti naponskog stanja)
– Napon se ne meri direktno već posredno preko merenja deformacija i
pritisaka
– Merenja napona pružaju podatke o naponskom stanju zapremine
stenske mase reda veličine n x 103 cm3
– Preciznosti merenja je ±10% i to u boljim stenama, pa je potrebno
merenja ponavljati više puta, a nakon toga izvršiti statističko
osrednjavanje
– Integrisani pristup je optimalan i uključuje i merenja i modelovanje
napona (po teoriji elsastičnosti ili plastičnosti)
37/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring napona
– Većina metoda merenja pa time i monitoringa napona se svodi na
kompenzaciju deformacija: najpre se izvede oslobađanje napona u
stenskoj masi, deformacija se izmeri, a zatim se nastala deformacija
kompenzuje tj. anulira pritiskom koji je jednak traženom naponu

38/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring napona
– Metoda Oberti (U.S. Bureau of Reclamation)
• Dispozicija:(1) prorezi za oslobađanje napona, (2) reperi
za mehanički deformetar, (3) mehanički deformetar, (4)
stenska masa, (5) merne trake

Δl
σ = εE = E
l

ε - izmerena dilatacija
E - modul elastičnosti stenske mase

39/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring napona
– Metoda Tincelin-Mayer
• Dispozicija: (1) zid iskopa, (2) prorez u stenskoj masi,
elektroakustični instrument, (4) cementni malter, (5)
limeni jastuk, (6) raspored instrumenata, (7) manometar,
(8) priključak za ručnu pumpu

40/70
 Tuneli u izgradnji

• Monitoring napona
– overcoring (u čelu bušotine)
– undercoring (oko bušotine)
– kombinovano

41/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring napona
– Metoda LVDT (Linear Variable Differential Transducer)
• Sama sonda se sastoji iz ukupno 8 LVDT senzora postavljenih u 4 pravca, koji leže u
jednoj ravni, upravnoj na osu sonde
• Tačnost merenja svakog LVDT-a je ispod 1 µm a može da meri u intervalu do 1 mm,
dakle ukupno maksimalno pomeranje koje može da se izmeri po pravcu je 2 mm
• Osim deformacija mere se i temperature
• Po jednom profilu merenje se vrši za 1 s

• Po pravilu se merenje sa bočnom

bušotinom izvodi samo u slučaju da
postoji opasnost od razaranja jezgra pri
klasičnom jezgrovanju

42/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring napona
– Metoda LVDT (Linear Variable Differential Transducer)
• Merenja je potrebno izvršiti u 4-5 radijalnih pravaca na
jednom profile, na međusobnom rastojanju od najmanje 1
m, a pri tom treba imati u vidu moguće lokacije
koncentrisanja napona i izbegavati ih

43/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring napona
– Dinamička metoda
• Dispozicija
seizmičkog
profiliranja (brzina p
talasa)

44/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring podzemnog pritiska
– Podzemni pritisci se javljaju kada sekundarni
naponi prevaziđu čvrstoću stena
– Javljaju se na kontaktu stena-podgrada, jer je
podgrada ta koja treba da ih prihvati i time
spreči deformacije i lom stenske mase (krt ili
plastičan)
– mere se pritisnim ćelijama po principu
kompenzacije pritiska na membrani
– instaliraju se između podgrade i stene

45/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring podzemnog pritiska
– Podzemni pritisci se prate u vremenu u odnosu na fazu iskopa

46/70
 Tuneli u izgradnji
• Monitoring sila u sidrima
– Radi još potpunijeg uvida u
ponašanje prirodne i veštačke
konstrukcije tunela u interakciji
meri se i sila u sidrima na
probnim profilima (sidra raznih
dužina), čak i do čupanja

47/70
 Brane u izgradnji
• Kod brana je u smislu monitoringa najpre potrebno
razgraničiti dva slučaja
– nasute i
– betonske gravitacione i lučne
• Dalje će biti obrađene betonske brane jer se monitoring
nasutih svodi na monitoring nasipa u izgradnji koji su
prikazani u posebnom poglavlju

48/70
 Brane u izgradnji
• Kod brana je takođe karakteristično da je
monitoring intenzivan i u fazi eksploatacije
objekta, čak i intenzivniji nego pre i u toku zidanja
objekta, ali se razlikuju parametri osmatranja
• Najznačajniji parametri koji se osmatraju u toku
izgradnje brana su:
– nivo podzemne vode
– sila uzgona
– horizontalna i vertikalna pomeranja
– dilatacije
– naponi

49/70
 Brane u izgradnji
• Nivo podzemne vode
– meri se standardnim nivomerima duž
standardnih pijezometarskih bušotina
– mereni rezultati se korelišu sa padavinskim
režimom
– glavna uloga je kasnije u osmatranju objekta
tokom eksploatacije
– pijezometarske bušotine su locirane obično u
bočnim kontrolnim galerijama u nivoima oporaca
brane

50/70
 Brane u izgradnji
• Sila uzgona
– sila uzgona je sila koja potiče od hidrostatičkog pritiska vode u
bazisu brane, vertikalno naviše, pa je otud potrebno pratiti njen
nepovoljan uticaj na stabilnost
– zanačajno je ispratiti uticaj i tokom izgradnje ali je glavni akcenat
praćenja sile uzgona po završetku građenja brane
– može se pratiti mehaničkim ili naprednijim automatizovanim -
daljinskim sistemima, pomoću raznih manometarskih ćelija koje
rade na principu promene pritiska na osetljivim membranama

51/70
 Brane u izgradnji
• Horizontalna i vertikalna pomeranja
– primenjuju se mahom geodetske
metode (tahimetrija, nivelman,
skeniranje)
– mere se položaji fiksnih repera sa
oskultacionih stabilnih stubova i
merenje se ponavlja po određenom
planu osmatranja (u skladu sa fazama
izvođenja radova)
– takođe je veći akcenat ove vrste
monitoringa nakon izgradnje, na
samom početku eksploatacije
52/70
 Brane u izgradnji
• Horizontalna i vertikalna pomeranja
– za merenje samo horizontalnih komponenti
pomeranja korite se višestruki duboki reperi
– za merenje kombinovanih tj. 3D pomeranja, po
istom principu kao i ranije (u slučaju terena pre
izgradnje objekta) ugrađuju se inklinometri (u telu
nasute brane ili u teren oko brane)
– takođe je moguće primeniti tehnike skeniranja i
fotogrametrije

53/70
 Brane u izgradnji
• Dilatacije
– merenje dilatacija prvenstveno služi za rekonstrukciju
naponskog stanja i obično se vrše duž bušotina izvedenih iz
zone temeljenja u dubinu stenske mase (i do 50m)
– primenjuju se klasične metoda merenja višestrukim
ekstenzometrima kao u tunelima samo na većim dužinama
jer je zona uticaja veća tj. proporcionalna dimenzijama i
gabaritu objekta

54/70
 Brane u izgradnji
• Naponi
– osim dilatacijama naponi se mogu pratiti i direktno
pritisnim ćelijama kao u slučaju tunela

55/70
 Nasipi u izgradnji
• Nasipi uvode problem prirodne konstrukcije
(osnove) i veštačke konstrukcije (nasutog dela) koja
se po pravilu sasvim drugačije ponaša, jer čak i kad
je reč o istom materijalu, ovaj poslednji se zbija ili
rastresa, u skladu sa tehničkim potrebama nasipa,
pa se ponašanje značajno razlikuje
• Kod nasipa se vrši monitoring sleganja kako
prirodnog tako i veštačkog dela konstrukcije,
napona na kontaktu prirodne i veštačke
konstrukcije, kao i monitoring pornog pritiska

56/70
 Nasipi u izgradnji
• Monitoring pornog pritiska
– raspored pijezometarskih ćelija u telu nasipa i osnovi

57/70
 Nasipi u izgradnji
• Monitoring sleganja
– nivelman šipkastog repera:
• metalna ploča, oko 0,5x0,5m u osnovi, sa u sredini
navarenom vertikalnom šipkom od 2m, postavi se na 0,5-
1m ispod trenutnog nivoa nasipa u različitim fazama
izgradnje
• pažljivo se nasipa u zoni oko ploče kako se ne bi udarcima
uticalo na deformaciju ploče ili šipke
• meri se nivelmanom ili nekom drugom geodetskom
metodom sa mm preciznošću sleganje vrha šipke kako
napreduje izgradnja
• svaka ploča je referentna za sleganje na nivou na kojem
je postavljena (ne daje lokalna sleganja)
58/70
 Nasipi u izgradnji
• Monitoring sleganja
– raspored repera

59/70
 Nasipi u izgradnji
• Monitoring sleganja
– Klasična ekstenzometrija
• kao i kod posmatranja
površinskih sleganja pri
izradi tunela, vrši se
višestrukim
ekstenzometrima
ubušenim na površini do
željene dubine (videti deo o
tunelima)

60/70
 Nasipi u izgradnji
• Monitoring sleganja
– magnetni ekstenzometri
• magnetna ekstenzometarska sonda se
spušta niz odgovarajuću bušotinu
• obično se kombinuju sa inklinometarskim
sistemima (u istu cev se mogu spustiti i
inklinometarske sonde)
• sistem se sastoji od fiksiranog
magnetnog repera (pauka) cementiranog
injekcionom masom izmeću cevi i zida
bušotine, a drugi deo sistema je sonda
koja beleži dubinu na kojoj se reper
nalazi tako što šalje zvučno-svetlosni
signal (slično kao kod nivomera)
61/70
 Nasipi u izgradnji
• Monitoring sleganja
– magnetni ekstenzometri – princip rada i instalacija

62/70
 Nasipi u izgradnji
• Monitoring sleganja
– magnetni ekstenzometri
primer rasporeda u
kombinaciji sa
inklinometrom

63/70
 Nasipi u izgradnji
• Monitoring napona
– svodi se na primenu pritisnih
ćelija kao u slučaju tunela

64/70