1

Arhitektura raunara
Mladen Nikoli
URL: http://www.matf.bg.ac.yu/~nikolic
e-mail: nikolic@matf.bg.ac.yu
vebe - as 1 i 2: Minimizacija logikih funkcija
Uvod u organizaciju raunara 2
Bulova algebra
Klod enon je 1938. uoio da se Bulova
algebra moe koristiti u reavanju
problema digitalne elektronike.
Bulova algebra se pokazala posebno
korisna u sledeim zadacima:
Opis elektronskog kola kao logike funkcije
ulaza kola.
Nalaenje najboljeg naina realizacije te
funkcije.
Uvod u organizaciju raunara 3
Elementi logike
Logike konstante: 0 i 1
Logike promenljive: A, B, C
Logike (iskazne) formule su:
Logike konstante i promenljive.
Ako su P i Q logike formule, onda su i
(P), (PQ), (PVQ), (PQ) i (PQ)
logike formule.
Nita drugo nije logika formula.

Uvod u organizaciju raunara 4
Logike funkcije
Funkcije oblika :{0,1}
n
{0,1}
nazivamo logikim funkcijama n
promenljivih.
Postoji 2
2
n
logikih funkcija n
promenljivih.
Za svaku logiku funkciju postoji bar
jedna logika formula koja joj
odgovara i obrnuto.
Uvod u organizaciju raunara 5
Potpuni sistemi logikih funkcija
Za skup logikih funkcija kaemo da je
potpun ako se sve logike funkcije mogu
predstaviti pomou funkcija ovog skupa.
Potpun sistem je minimalan ako ni jedan
njgov pravi podskup nije potpun.
{, } je minimalan potpun sistem funkcija.
Npr. AVB=(A B)
Uvod u organizaciju raunara 6
Potpuni sistemi logikih funkcija
Sistemi {} i {} su potpuni i minimalni.
Funkcije (Ni, eferova funkcija) i (Nili,
Lukaievieva funkcija) se definiu na sledei
nain:
A B AB AB
0 0
0 1
1 0
1 1
1 1
1 0
1 0
0 0
Uvod u organizaciju raunara 7
Potpuni sistemi logikih funkcija
Potpunost prethodnih sistema se vidi
iz sledeih relacija:
A=AA
AB=(AB) (AB)
A=AA
AB=(AA) (BB)
Uvod u organizaciju raunara 8
Normalne forme
Logike konstante, logike
promenljive i njihove negacije
nazivaemo literalima.
Logika formula je u konjunktivnoj
normalnoj formi ako je oblika:
A
1
A
2
A
n
gde je svaka od
formula A
i
disjunkcija literala.

Uvod u organizaciju raunara 9
Normalne forme
Logika formula je u disjunktivnoj
normalnoj formi ako je oblika:
A
1
V A
2
V V A
n
gde je svaka od
formula A
i
konjunkcija literala.
Za svaku logiku formulu postoje
ekvivalentne formule u DNF i KNF.
Uvod u organizaciju raunara 10
Algoritam za DNF
Ulaz: Logika formula A
Izlaz: DNF formule A
(1) Eliminisati veznik AB koristei ekvivalenciju
AB (AB) (BA)
(2) Eliminisati veznik AB koristei ekvivalenciju
AB A V B
(3) Dok je mogue primenjivati De Morganove zakone:
(A B) A V B i (A V B) A B
(4) Eliminisati viestruke negacije koristei zakon
A A
(5) Dok je mogue primenjivati zakone distributivnosti u
odnosu na V
A (B V C) (A B) V (A C) i
(B V C) A (B A) V (C A)
Uvod u organizaciju raunara 11
Primer
Nai DNF formule ((AB) C)
(1) ((AB BA)C)
(2) (((AVB) (BVA)) V C)
(3) ((AVB) V (BVA) V C)
(3) ((A B) V (B A) V C)
(3) (A B) ((B A) V C)
(3) (A V B) (B A) C
(3) (A V B) (B V A) C
(4) (A V B) (B V A) C
(5) (A V B) ((B C) V (A C))
(5) ((A V B) (B C)) V ((A V B) (A C))
(5) (A B C) V (B B C) V (A A C) V (B A C)


Uvod u organizaciju raunara 12
Primer
Nai DNF sledeih formula:
((CA)B)
(C(AB))
(AB)C
((AB))C
(A(BC))((AB)C)
Uvod u organizaciju raunara 13
Pojednostavljivanje
Formule se mogu pojednostaviti koristei
ekvivalencije:
A A 0
A V A 1
A 0 0
A V 0 A
A 1 A
A V 1 1
A A A
A V A A
Uvod u organizaciju raunara 14
Primer
Uprostiti:
(A B C) V (B B C) V (A A C) V (B A C)
(A B C) V (0 C) V (0 C) V (B A C)
(A B C) V 0 V 0 V (B A C)
(A B C) V 0 V (B A C)
(A B C) V (B A C)







Uvod u organizaciju raunara 15
Formiranje DNF prema tablici
Ako je data tablica koja predstavlja neku logiku
funkciju, lako se dobija DNF odgovarajue
formule.
DNF se dobija tako to se svakoj vrsti tablice za
koju je vrednost funkcije 1 pridrui jedna
konjunkcija literala. Literali u konjunkcijama se
odredjuju na sledei nain:
Ako u odgovarajuoj vrsti promenljiva X ima vrednost 1,
u konjunkciji se javlja literal X
U suprotnom, ako promenljiva X u toj vrsti ima vrednost
0, u konjunkciji se javlja literal X
Disjunkcija svih takvih konjunkcija je traena
DNF.
Uvod u organizaciju raunara 16
Primer
Odgovarajua DNF je:
(A B C) V (A B C) V (A B C)
A B C F
0
0
0
0
1
1
1
1
0
0
1
1
0
0
1
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
0
1
1
0
0
1
0
Uvod u organizaciju raunara 17
Logiki elementi
Logiki elementi su elektronski
objekti koji implementiraju neke od
logikih funkcija. Argumenti funkcija
su ulazi, a vrednosti funkcija su izlazi
logikih elemenata.
Logiki elementi obino
implementiraju potpune sisteme
logikih funkcija.
Uvod u organizaciju raunara 18
Logiki elementi
Svaka logika funkcija se u
elektronskom obliku moe
predstaviti mreom povezanih
logikih elemenata.
Ovi elementi se mogu povezivati tako
da predstavljaju npr. DNF formule
koja odgovara posmatranoj funkciji.

Uvod u organizaciju raunara 19
Minimizacija logikih funkcija
Radi smanjenja trokova proizvodnje
i komplikovanosti sistema, tei se
sledeim ciljevima:
Smanjenje sloenosti reprezentacije
logike funkcije
Smanjenje broja razliitih logikih
elemenata, pa se esto koristi samo
jedan element Ni ili Nili
Uvod u organizaciju raunara 20
Minimizacija logikih funkcija
Postoji vise naina minimizacije
logikih funkcija. Osnovni su:
Algebarske transformacije
Karnoove (Karnaugh) mape
Metoda Kvin-MekKlaskog
Uvod u organizaciju raunara 21
Algebarske transformacije
Algebarski pristup minimizaciji
logikih funkcija se zasniva na
primenama raznih zakona
uproavanja i zamene sloenih
podformula jednostavnijim, logiki
ekvivalentnim, formulama.
Uvod u organizaciju raunara 22
Primer
F=(ABC)V(ABC)V(ABC)
(ABC)V(ABC)V(ABC)V(ABC)
AB(CVC) V (AVA)BC
AB V BC
F
min
=B(AVC)




Uvod u organizaciju raunara 23
Karnoove mape
Karnoove mape predstavljaju tablini
metod minimizacije logikih funkcija.
Koriste se za funkcije do 6
promenljivih. Za vee brojeve
promenljivih postaju nepregledne i
previe sloene.
Uvod u organizaciju raunara 24
Karnoove mape - opis
Ako je n broj promenljivih, mapa se sastoji
od 2
n
kvadrata.
Kolone i vrste mape se oznaavaju
kombinacijama vrednosti promenljivih.
Ako je irina (odnosno visina) mape n
kvadrata, po irini (odnosno visini) se
zadaju vrednosti za log
2
n promenljivih.
Oznake kolona odnosno vrsta
(kombinacije vrednosti pormenljivih) su
poredjane tako da ine Grejov kod.
Uvod u organizaciju raunara 25
Primeri
Uvod u organizaciju raunara 26
Primeri
Uvod u organizaciju raunara 27
Karnoove mape - konstrukcija
Logika funkcija koja je zapisana u obliku DNF,
moe se predstaviti pomou Karnoove mape tako
to se u svako polje mape upie 1 ukoliko postoji
konjunkcija u DNF takva da je njena vrednost 1 za
vrednosti promenljivih koje odgovaraju tom polju.
Karnoova mapa se takodje moe dobiti i iz
tabline reprezentacije funkcije, jednostavnim
upisivanjem jedinica u polja koja odgovaraju
vrstama tablice za koje je vrednost funkcije 1.
Uvod u organizaciju raunara 28
Primeri
Uvod u organizaciju raunara 29
Karnoove mape - konstrukcija
Ukoliko tablica koja definie funkciju nije
definisana za sve vrednosti promenljivih
(nemamo sve vrste), u polja mape koja
odgovaraju tim vrstama moemo upisati
neki specijalni simbol. Uobiajeni su
d,?,*,n
Takva polja pri minimizaciji moemo
interpretirati kako nam odgovara.
Uvod u organizaciju raunara 30
Karnoove mape - minimizacija
Poto Karnoove mape direktno
odgovaraju tablicama kojima se zadaju
logike funkcije, DNF formule koja
odgovara mapi se moe dobiti na isti
nain. Medjutim, tako dobijena formula ne
mora biti minimalna.
Minimizacija se zasniva na postupku
uoavanja grupa od po 2
k
jedinica kojima
se konjunkcija moe dodeliti kao grupi,
umesto da se to radi pojedinano kao kod
konstrukcije iz tablice.
Uvod u organizaciju raunara 31
Karnoove mape - minimizacija
Kod formiranja grupa jedinica, vae sledea
pravila:
Grupe se sastoje samo od jedinica
Broj jedinica u grupi mora biti stepen dvojke:
1,2,4,8,,2
i
,
Jedinice moraju biti rasporedjene u susednim poljima u
obliku pravougaonika
Svaka jedinica mora biti u nekoj grupi
Grupe se mogu preklapati
Grupe ija su polja u potpunosti sadrana u nekim
drugim grupama treba zanemariti
Smatra se da mapa ima oblik torusa, odnosno mogu se
grupisati i jedinice koje postaju susedne kada se spoje
naspramne ivice mape.
Uvod u organizaciju raunara 32
Karnoove mape - minimizacija
Potujui ova pravila moe se
formirati puno razliitih grupisanja,
odnosno, ova pravila ne odredjuju
jednoznano grupisanje jedinica.
Osnovni princip koji garantuje
minimalnost je: vriti grupisanje tako
da se sa to manje to veih grupa
obuhvate sve jedinice.
Uvod u organizaciju raunara 33
Primeri
Uvod u organizaciju raunara 34
Karnoove mape - itanje
Kao to je i ranije naglaeno itanje
Karnoovih mapa bez grupisanja je
jednostavno kao kod konstrukcije DNF iz
tablice koja predstavlja funkciju.
Posle grupisanja, mapa se tumai kao
disjunkcija konjunkcija koje odgovaraju
grupama, a ne pojedinanim jedinicama,
to dovodi do smanjenja reprezentacije
funkcije.
Uvod u organizaciju raunara 35
Karnoove mape - itanje
Svaka promenljiva X koja je konstantna na
svim poljima neke grupe uestvuje u
konjunkciji koja se pridruuje toj grupi kao
literal X ako je vrednost promenljive 1 ili
X ako je njena vrednost 0.
to je grupa vea, to je manji broj
promenljivih u konjunkciji koja joj se
pridruuje.
Uvod u organizaciju raunara 36
Primer
Uvod u organizaciju raunara 37
Primer
Uvod u organizaciju raunara 38
Neodredjena polja
Ukoliko mapa sadri polja za koja
nije odredjena vrednost (oznaena sa
d,?,*,n), njih tumaimo na nain
koji nam odgovara u cilju grupisanja
jedinica u to manje to veih grupa.
Uvod u organizaciju raunara 39
Primer
Uvod u organizaciju raunara 40
Primer
A B C D F
0 0 0 0
0 0 0 1
0 0 1 0
0 0 1 1
0 1 0 0
0 1 0 1
0 1 1 0
0 1 1 1
1 0 0 0
1 0 0 1
1 0 1 0
1 0 1 1
1 1 0 0
1 1 0 1
1 1 1 0
1 1 1 1