KRIMINALISTIKA

TEHNIKA

Prof. dr Ljiljana Makovi

Kriminalistiko-policijska akademija
Beograd, 2010.

Impresum
Izdava
KRIMINALISTIKO-POLICIJSKA AKADEMIJA
Beograd, Cara Duana 196 Zemun
Za izdavaa
Prof. dr GORAN B. MILOEVI
Dekan
Autor
Prof. dr LJILJANA MAKOVI
Recenzenti
Prof. dr DEJAN RAKOVI
Prof. dr OSTOJA KRSTI
Urednik
Prof. dr ELJKO NIKA
prodekan za naunoistraivaki rad
Lektor
JASMINA MILETI
Tira
1.000 primeraka
CD-ROM
tampa
KRIMINALISTIKO-POLICIJSKA AKADEMIJA
Beograd
2010 Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd
ISBN 9788670201668

Predgovor
Viedecenijsko iskustvo u izvoenju teorijske i praktine
visokokolske nastave omoguilo mi je da sagledam najbolji
nain prezentovanja nastavnih sadraja i njihovog usvajanja
od strane studenata. U poslednjih desetak godina, pristupi
elektronskim medijima uveli su brz, lak i prihvatljiv nain
usvajanja informacija za korisnike. Poput svih mladih ljudi
koji su pripadnici digitalne sfere ivota, tako i studenti, sa
lakoom prate i usvajaju moderne tehnologije.
Imajui u vidu sve ove injenice, namera mi je da izuzetno
obimne i teke nastavne sadraje, koje obuhvata predmet
Kriminalistika
tehnika,
pribliim
studentima
kroz
jednostavne i pristupane prezentacije, animacije, prostorne
slike, kao i brojne fotografije, postupke i rezultate
identifikacionih metoda u kriminalistici.
Elektronska verzija udbenika Kriminalistika tehnika je nastavno
sredstvo koje e studentima omoguiti brzo i lako usvajanje
nastavnih sadraja, kao i vizuelno memorisanje odreenih
podataka, slika i animacija.

Predgovor
Najsavremeniji metodi identifikacije osoba, predmeta i
tragova, kako na mestu kriminalnog dogaaja, tako i u
laboratoriji, obraeni su u ovom udbeniku.
Teorijsku nastavu prati i deset praktinih vebi.
Nastavni sadraji izloeni su kroz pet nezavisnih celina:
1. Definicije, podele, pojmovi i objekti kriminalistike tehnike;
2. Tehnike ili metodi identifikacije osoba;
3. Tehnike ili metodi identifikacije predmeta;
4. Tehnike ili metodi identifikacije tragova;
5. Kriminalistiko - forenzika obrada mesta kriminalnog
dogaaja.
Udbenik takoe sadri i uvod, literaturu kao i primere
provere znanja studenata.
Autor

Sadraj
Uvod
I. Definicije, podele, istorijat, pojmovi i objekti
kriminalistike tehnike
II. Tehnike ili metodi identifikacije osoba
Literatura
III.Tehnike ili metodi identifikacije predmeta
IV. Tehnike ili metodi identifikacije tragova
Literatura
V. Kriminalistiko-forenzika obrada mesta kriminalnog
dogaaja
Literatura
Primeri provere znanja

I. Definicije, istorijat, podele, pojmovi i

objekti kriminalistike tehnike
I.1 Definicije
I.2 Istorijat kriminalistike tehnike
I.3 Podele forenzike
I.3-a Podele forenzike prema naunim oblastima
I.3-b Podele forenzike prema oblastima primene

I.4 Pojmovi kriminalistike forenzike

I.4-a Kriminalni dogaaj (KD)

I.4-b Mesto kriminalnog dogaaja (MKD)
I.4-c Dokazi

I.5 Objekti kriminalistike forenzike

I.5-a Primarni objekti
I.5-b Sekundarni objekti

II. Tehnike ili metodi

identifikacije osoba
II.1 Karakteristike ivih osoba
II.2 Metodi identifikacije ive osobe
II.2-a Klasini metodi
II.2-b Savremeni biometrijski metodi
II.2-c Automatski biometrijski sistemi
II.3 Metodi identifikacije leeva
II.4 Metodi identifikacije ljudskih ostataka
II.4-a Ljudske kosti
II.4-b Ljudski zubi

II. Tehnike ili metodi

identifikacije osoba

II.5 Primeri biometrijskih identifikacija

II.5-a Otisak prsta, dlana i tabana
II.5-b Crte lica i termogram lica i tela
II.5-c Ljudsko oko
II.5-d Genetski materijali
II.5-e aka i uho
II.5-f Modani talasi
II.5-g Ljudski glas
II.5-h Karakteristike ponaanja

Literatura

III. Tehnike ili metodi

identifikacije predmeta

III.1 Direktni metodi identifikacije predmeta

III.1-a Unutranja graa materijala
III.1-b Geometrijska forma predmeta
III.1-c Masa i teina predmeta
III.1-d Hemijske karakteristike
III.1-e Optike karakteristike
III.1-f Termike karakteristike

III.2 Indirektni metodi identifikacije predmeta

III.3 Automatski metodi identifikacije predmeta

IV. Tehnike ili metodi

identifikacije tragova
IV.1 Pojam, definicije i vrste tragova
IV.2 Metodi identifikacije tragova na MKD
IV.3 Metodi identifikacije tragova u laboratoriji
IV.3-a Metodi identifikacije tragova organskog
porekla u laboratoriji
IV.3-a(1)
IV.3-a(2)
IV.3-a(3)
IV.3-a(4)
IV.3-a(5)
IV.3-a(6)
IV.3-a(7)
IV.3-a(8)
IV.3-a(9)

Hemijske analize
Kristalografija-RSA
NMR spektroskopija
Hromatografski metodi
Elektroforeza
Spektrofotometrija
Masena spektrometrija
Gasna hromatografija/masena spektrometrija
Mikroskopiranje

IV.3-b Metodi identifikacije tragova neorganskog porekla

u laboratoriji

IV.3-b(1) Emisiona spektroskopija

IV.3-b(2) Atomska apsorpciona spektrofotometrija
IV.3-b(3) Rendgenska fluorescentna analiza
IV.3-b(4) Rendgenska difrakcija
IV.3-b(5) Neutronska aktivaciona analiza

IV.4 Primeri identifikacije tragova

IV.4-a Droge
IV.4-b Alkohol
IV.4-c Dlake
IV.4-d Vlakna
IV.4-e Boje
IV.4-f Orua
IV.4-g Stakla i dejstva sile na staklo
IV.4-h Oruja
IV.4-i Poari
IV.4-j Eksplozije
IV.4-k Saobraajne nezgode
IV.4-l Oznake i brojevi na metalnim povrinama
IV.4-m Dokumenta

Literatura

V. Kriminalistiko-forenzika obrada
mesta kriminalnog dogaaja
V.1 Mesto kriminalnog dogaaja
V.2 Kriminalistiko-forenzika obrada mesta
kriminalnog dogaaja
V.2-a Primarna obrada
V.2-b Sekundarna obrada
V.2-c Rekonstrukcija

Literatura

UVOD
Nastavni predmet
Udbenik
Ispitne obaveze studenata
Vrednovanja
Ispitna pitanja

Nastavni predmet
Sadraj predmeta Kriminalistika tehnika
odreen je studijskim programom osnovnih
akademskih studija.
Predmet se izvodi na drugoj godini.
Predmet je jednosemestralan sa fondom 90
asova aktivne nastave (45 asova teorijske
nastave i 45 asova praktine nastave).
Predmet je obavezan.
Vrednovan je sa 7 ESPB.

Udbenik - svrha
Praktian, savremen i brz nain edukacije
studenata.
Upoznavanje studenata sa kriminalistikoforenzikim identifikacionim metodama ili
tehnikama koje se koriste na samom mestu
kriminalnog dogaaja i u laboratorijama.
Sticanje saznanja da samo profesionalna
primena kriminalistikih tehnika predstavlja
osnov za dobijanje validnog dokaznog
materijala - dokaza za sud.

Udbenik - namena
Elektronsko izdanje udbenika prvenstveno je
namenjeno studentima druge godine akademskih
i strukovnih studija Kriminalistiko-policijske
akademije na predmetu Kriminalistika tehnika.
Udbenik predstavlja i osnovu za sve forenzike
predmete na strukovnim i akademskim studijama.
Znaajan deo sadraja ovog udbenika mogu koristiti i
studenti strukovnih i akademskih studija na
predmetima iz oblasti biometrijske identifikacije.
Namenjen je i specijalistikih studijama na smeru:
Kriminalistiko-forenzike identifikacije.

Udbenik - namena
Namena udbenika je, pre svega, lake
savladavanje prilagoenog gradiva iz
kriminalistiko-forenzike oblasti od strane
studenata koji studiraju po akreditovanim
studijskim programima Kriminalistiko-policijske
akademije.
Takoe, ne manje znaajna namena udbenika,
jeste podizanje kvaliteta postojee prakse
policijskih slubenika Ministarstva unutranjih
poslova Republike Srbije, a pre svih, slubenika
Kriminalistike policije.

Udbenik - modernizacija
Ova vrsta udbenikog izdanja omoguava
studentu da, kroz prezentovane nastavne
sadraje i niz animacija, upozna odgovarajue
savremene naune metode i njihovu primenu.
Mogunost uvoenja stalnih promena
prezentovanog gradiva, u zavisnosti od novih
naunih i strunih pronalazaka, prua
studentu pravovremene informacije.

Udbenik - domet
Krajnji domet ovakvog naina edukacije je
osposobljenost studenata da
savladavaju, primenjuju i usavravaju
metode fundamentalnih i primenjenih nauka u
kriminalistiko-forenzikim identifikacijama, kako bi
razreenja kriminalnih dogaaja na sudu bila
uspenija i bra.

Ispitne obaveze studenata

Predispitne obaveze 70 poena

aktivnost
praktina nastava
test
seminarski rad

Zavrni ispit 30 poena

usmeni

Vrednovanja
Predispitne
obaveze

Poeni

Aktivnost

5
20

Praktine vebe

Test

30

Seminarski rad
-prezentacija

15

Zavrni
ispit
usmeni

MAX 100 poena

Poeni

30

POENI

OCENE

1.

do 50

nije poloio

2.

51-60

dovoljan

3.

61-70

dobar

4.

71-80

vrlodobar

5.

81-90

odlian

6.

91-100

10

izuzetan

Zavrni ispit
Usmeni ispit.
Ukupan broj ispitnih pitanja iz svih
nastavnih sadraja je 30.
Student odgovara na tri ispitna pitanja
svako vredi maksimalno 10 poena.

Ispitna pitanja
1.

Definicije, istorijat i podele kriminalistike tehnike ili

kriminalistike forenzike
2. Pojmovi i objekti kriminalistike forenzike
3. Klasini metodi identifikacija ivih osoba
4. Savremeni metodi biometrijske identifikacije
5. Biometrijske karakteristike, definicije i podele
6. Automatski metodi identifikacija ivih osoba
7. Metodi identifikacije leeva
8. Metodi identifikacije ljudskih ostataka
9. Identifikacije osoba preko otiska prsta, dlana i tabana
10. Identifikacije osoba preko digitalne slike lica,
termogram lica i tela
12. Identifikacije osoba preko genetskog materijala

Ispitna pitanja
13. Identifikacije osoba preko modanih talasa, uha i usana
14. Identifikacije osoba preko irisa, retine i ake
15. Identifikacije osoba preko karakteristika ponaanja:
hod, glas i gestikulacije
16. Identifikacije osoba preko karakteristika ponaanja:
rukopis, dinamika kucanja i pokreti usana
17. Metodi identifikacije predmeta na mestu KD
18. Metodi identifikacije predmeta u laboratoriji
19. Definicije i podele tragova
20. Tragovi organskog porekla na mestu KD
21. Metodi identifikacije tragova organskog porekla na
mestu KD
22. Metodi identifikacije tragova organskog porekla
u laboratoriji: hemijske analize, hromatografije,
spektrofotometrija, elektroforeza

Ispitna pitanja
23. Metodi identifikacije tragova organskog porekla
u laboratoriji: mikroskopije
24. Metodi identifikacije tragova organskog porekla
u laboratoriji: masena spektrometrija,
termovizija
25. Tragovi neorganskog porekla na mestu KD
26. Metodi identifikacije tragova neorganskog
porekla na mestu KD
27. Metodi identifikacije tragova neorganskog porekla
u laboratoriji: mikroskopije, rendgenska
difrakcija, neutronska aktivaciona analiza
28. Metodi identifikacije tragova neorganskog porekla
u laboratoriji: rendgenska fluorescentna
analiza, emisiona spektroskopija, termovizija, AAS
29. Mesto KD - postupci obrade
30. Rekonstrukcija KD

I deo
Definicije,
istorijat,
podela,
pojmovi i objekti
kriminalistike tehnike

I.1 Definicije
Kriminalistika tehnika je deo kriminalistike nauke koji se
bavi obradom kriminalnog dogaaja, koristei metode
fundamentalnih i primenjenih nauka.
Kriminalistika forenzika je deo forenzike nauke, koja je
definisana kao oblast primene metoda fundamentalnih i
primenjenih nauka, za obradu kriminalnih dogaaja.
PODELE
Kriminalistika: kriminalistika tehnika,
kriminalistika taktika,
kriminalistika metodika.
Forenzika : kriminalistika,
dravna,
komercijalna.

Definicije
Lako je zakljuiti da su:
kriminalistika tehnika (KT)
i
kriminalistika forenzika (KF)
samo razliiti nazivi za istu naunu oblast.
Primena kriminalistike tehnike ili kriminalistike
forenzike za krajnji cilj ima dobijanje dokaza za
sudska razjanjenja i razreenja kriminalnih
dogaaja.

I.2 Istorijat forenzike

Re forenzika ima koren u latinskom jeziku:

forensic sudski.

Oznaava forum, na kojem se u antiko doba

raspravljalo o svim iznesenim injenicama koje
su vezane za neko kriminalno delo.
Posle zavretka rasprave, iznela bi se sudbina
osumnjienog.

Istorijat
Legendarno Eureka!, koje je izgovorio Arhimed,
(287-212 p.n.e.) smatra se najstarijim forenzikim
metodom.
Prema legendi, kada je Arhimed uao u kadu (korito) punu
vode, deo vode se izlio iz kade; tada je uzviknuo:
Eureka!. To je bio znak da je reio problem koji mu je
postavio kralj Hijeron.
Naime, kralj Hijeron je naruio krunu od istog zlata. Kada ju
je dobio, zatraio je od Arhimeda da ustanovi da li je
kruna zaista od istog zlata, ili je zlatar moda dodao i
druge metale u nju. Arhimed je problem reio merei
teinu krune na osnovu istisnute vode. Uporeujui njenu
teinu sa teinom krune od istog zlata i istog srebra,
ustanovio je da kruna nije bila od istog zlata.
Arhimedov zakon: gubitak teine tela koje se nalazi u
tenosti jednak je teini istisnute tenosti.

Istorijat
Jedan od najstarijih poznatih primera primene
forenzikog metoda jeste korienje otiska prsta u
cilju otkrivanja identiteta osobe (7. vek).
Sulejman, arapski trgovac, prilepljivao je otiske prstiju
dunika na novanicu koja bi se vraala zajmodavcu
kao dokaz povratka duga.
Marelo Malpigi (17. vek) profesor anatomije u
bolonji, otkrio je papilarne linije (Malpigijev sloj);
to
otkrie
pokrenulo
je
poetak
razvoja
daktiloskopske metode za identifikaciju osoba.

Istorijat
Prvi zapis o primeni medicine i entomologije u
reavanju zloina pripisuje se knjizi
Prikupljeni sluajevi ispravljene nepravde,
koju je, 1248. godine, napisao kinez Song Ci.
Navodi se sluaj ubistva srpom. Istraitelj je svim
osobama koje su bile osumnjiene za to ubistvo naredio
da na odreenu lokaciju donesu svoje srpove. Muve su se,
privuene mirisom krvi, skupile samo na jedan od
priloenih srpova. Suoen sa dokazom, vlasnik srpa
priznao je zloin.

Istorijat
U 18. veku, napredak hemije kao nauke doveo je do njene
primene u kriminalistikim sluajevima trovanja; u istom
veku zabeleen je i prvi individualni sudski proces.
Metiju Orfila, 1813. god. objavljuje knjigu o toksikologiji,
koja je tada bila nova forenzika disciplina.
Istraujui smrt francuza Lafara i pregledajui unutranje
organe ekshumiranog tela, pomou hemijskih testova
utvrdio je prisutnost arsena, koji spada u grupu otrovnih
elementa.

Istorijat
Pokuaji identifikacije osoba koje su uinile kriminalna dela
obeleili su 19. vek.

Alfons
Bertijon,
francuski
naunik
i
policijski
slubenik, 1882. godine uveo je metod klasifikacije
merenjem i opisivanjem fizikih karakteristika osobe
antropometriju.
Sir Frensis Galton smatara se ocem forenzike.
On je 1892. godine objavio knjigu otisci prstiju, u
kojoj je objasnio osnove klasifikacije otisaka.
Ivan Vueti je, 1892. godine, prvi je u forenzici
primenio klasifikovane otiske prstiju za identifikaciju
uinioca kriminalnog dela.

Istorijat
Forenzika se, u prvim decenijama 19. veka, razvijala
u okviru medicine; ubrzo zapoinje njena aktivna
primena prilikom policijskih istraga raznih
zloina.
Italijan Fortunato Fidelis je, 1598. godine, govorio
da je forenzika medicinski odgovor na pravna
pitanja.

Mata
Forenzika je zaintrigirala i umetnike, naroito
knjievnike; stvoren je i prvi lik detektiva koji
koristi forenzike metode u svojim istragama.
erlok Holms je glavni lik kriminalistikih romana
Artura Konana Dojla, napisanih izmeu 1887. i
1915. godine. Konan Dojl je kasnije priznao da je
inspiraciju za lik Holmsa pronaao u svom
profesoru na medicinskom fakultetu u Edinburgu,
Jozefu Belu, poznatom hirurgu i forenzikom
istraitelju.
Decenijama kasnije, javlja se Dik Trejsi, junak
stripa, koji pri otkrivanju zloina koristi brojne
forenzike metode.

I.3 PODELE FORENZIKE

Prema naunim oblastima ije
metode primenjuje.
Prema oblastima u kojima
primenjuje svoje metode.

I.3-a
Podela forenzike
prema naunim oblastima
Forenzika
fundamentalnih nauka
Forenzika
primenjenih nauka

Forenzika fundamentalnih nauka

FORENZIKA FIZIKA
FORENZIKA HEMIJA
FORENZIKA BIOLOGIJA
FORENZIKA MATEMATIKA

Forenzika primenjenih nauka

HUMANA FORENZIKA
SOCIJALNA FORENZIKA
SPECIJALNE GRANE FORENZIKE
FORENZIKA DIGITALNIH PODATAKA
FORENZIKO INENJERSTVO

Humana forenzika
FORENZIKA
FORENZIKA
FORENZIKA
FORENZIKA
FORENZIKA

PATOLOGIJA
ODONTOLOGIJA
ANTROPOLOGIJA
TAFONOMIJA
ENTOMOLOGIJA

Socijalna forenzika

FORENZIKA PSIHOLOGIJA
FORENZIKA PSIHIJATRIJA
MODUS OPERANDI
PROFILISANJE

Specijalne grane forenzike

Pronalaenje nevidljivih otisaka prstiju,

balistika,
analize uzoraka mrlja krvi,
forenzika genetika,
serologija,
tragovi obue,
tragovi guma,
forenzika toksikologija,
forenzika palinologija,
ispitivanje dokumenata,
finansijska forenzika,
forenzika lingvistika,
forenzika teologija.

Forenzika digitalnih podataka

Informacioni sistemi,
kompjuterska forenzika,
sajber kriminal.

Forenziko inenjerstvo

Strukture i nedostaci graevinskih

materijala,
forenzika polimernih materijala,
poari i eksplozije,
automobilske nezgode.

I.3-b

Podela forenzike prema oblastima

primene

Oblasti primene forenzike

FORENZIKA
KRIMINALISTIKA

DRAVNA

KOMERCIJALNA

DRAVNA FORENZIKA
Razvoj raunarske tehnologije omoguio je proirenje
spektra aplikacija forenzikih metoda od
kriminalistikih na objekte od interesa za dravu.
Identifikaciona dokumenta sa biometrijskim
podacima,
Prelazi, ulazi i izlazi dravne institucije,
Forenzika meteorologija,
Forenzika ekologija,
Zatita podataka dravnih kompjuterskih sistema,
Ogranienja pristupa i korienja odreenih
raunarskih aplikacija...

Biometrijska
identifikaciona dokumenta
Kod nas, graani poseduju lina dokumenta:
putne isprave i line karte
sa biometrijskim podacima (otisak prsta, potpis
i digitalna slika lica).

Biometrijska
identifikaciona dokumenta
U Brazilu, graani jo od poetka 20. veka imaju
obavezne
identifikacione
kartice
(ID)
sa
otiscima prstiju.
Danas su u upotrebi moderne ID kartice, koje
sadre dvodimenzionalni bar kod u kojem je
zapisan niz podataka o pojedincu: fotografija u
boji, potpis, dva otiska prsta, i jo neki podaci.

Biometrijska
identifikaciona dokumenta
U Kanadi su od nedavno u upotrebi pasoi sa
digitalnim fotografijama. Svaki paso sadri ip
koji nosi sliku osobe i line podatake.
Prilikom prelaska granice, automatski sistem sam
oitava podatke sa ipa.
Vlada SAD je postala jaki zagovornik biometrije
zbog poveanih bezbednosnih zahteva koji su
nastali zbog situacije u svetu posljednjih godina.
Od 2005. godine poela je upotreba amerikih
pasoa
sa
biometrijskim
podacima
osoba
(baziranima na slici).

KOMERCIJALNA FORENZIKA

Forenzika genetika - utvrivanje oinstva,

elektronsko poslovanje,
biometrijski potpisi,
forenzika autentifikacija umetnikih dela,
automatski identifikacioni sistemi pristupi
komercijalnim sistemima...

KRIMINALISTIKA FORENZIKA
Oblast forenzike koja se bavi naunim ispitivanjem i
obradom dogaaja vezanih za kriminalne radnje
kriminalistika forenzika (KF).
KF primenjuje metode osnovnih i primenjenih nauka za
razjanjenja, razreenja i rekonstrukciju kriminalnih
dogaaja u cilju pribavljanja dokaza.
Kriminalistika forenzika (KF) je samo drugi naziv za
kriminalistiku tehniku (KT).

I.4 POJMOVI KRIMINALISTIKE

FORENZIKE
Kriminalni dogaaj (KD)
MESTO kriminalnog dogaaja (MKD)
kriminalistika (forenzika) scena,
lice mesta, mesto zloina,...

DOKAZI rezultati obrade KD

I.4-a

Kriminalni dogaaj KD

Kriminalni dogaaj KD
IZVRENA KRIMINALNA RADNJA

KD
uinilac KD

rtva

tragovi
i
predmeti

I.4-b

Mesto KD

Mesto KD
Prostor u kojem se odigrao KD.
Zahteva posebne postupke obrade:
obeleavanje, fotografisanje, skiciranje...
Koriste se posebni forenziki metodi.
Upotrebljava se oprema koja omoguava
identifikacije objekata na MKD.

I.4-c

Dokazi

Dokazi
Posle izvrene obrade kriminalnog dogaaja,
forenziar daje
svoje miljenje i nalaz,
koji u tom trenutku imaju pravnu snagu, u
vidu dokaza za sudski postupak.

I.5 OBJEKTI FORENZIKE

Primarni objekti - gotovo uvek
prisutni na MKD.
Sekundarni objekti - retko
prisutni na MKD.

I.5-a

Primarni objekti

Primarni objekti

primarni objekti
osobe

predmeti

tragovi

Osoba

osoba
iva

le

ostaci

Osoba - kriminalistiki aspekt

osoba
uinilac KD

rtva

oevidac

Predmeti

predmet
odbaeni

upotrebljeni

lini

Tragovi

poreklo traga

ljudski

biljni
ivotinjski

prirodni
vetaki

Vrste tragova
forma traga

veliina traga
mikro

makro

mega

vidljivost traga
vidljiv

nevidljiv

2D otisak

3D otisak

agregatno stanje traga

vrsti

teni

gasoviti

Najira podela

hemijski sastav traga

organski

neorganski

I.5-b

Sekundarni objekti

Sekundarni objekti

sekundarni objekti
biljke

ivotinje
insekti

virusi
bakterije