Pitanja sa ispita iz prethodnih godina

1. Za proces rastvaranja vrstog natrijum hlorida u vodi

vai:

1) S 0 i G 0 2) S 0 i G 0
3) S 0 i G 0 4) S 0 i G 0

2. Napisati izraz za brzinu reakcije sinteze azot(I)-oksida

iz elemenata.

3. Napisati definiciju zakona o dejstvu masa.

4. Izraz za brzinu reakcije oksidacije sumpor(IV)-oksida
kiseonikom do sumpor(VI)-oksida ima oblik:

1) V = k2SO2 O2 2) V = k(2SO2 + O2)

3) V = kSO22 O2 4) V = kSO2 O2

5. Vrednost Gibbs-ove slobodne energije moe se odrediti

prema izrazu:

1) H - TS 2) H + TS

3) H T/S 4) H + T/S

6. Napisati izraz za brzinu reakcije sinteze vodoniksulfida

iz elemenata
7. U kom od navedenih procesa entropija raste:

1) prelazak vode u led na 00 C i p = 101,325 kPa

2) kondenzacija vodene pare u tenu vodu
3) spajanje ive i kiseonika u iva(II)-oksid
4) sublimacija arsen trioksida
5) graenje tene vode iz gasovitih vodonika i kiseonika

8. Za koji od navedenih procesa je S 0:

1) mrnjenje vode na 0C
2) kondenzacija vodene pare

3) topljenje leda na + 10C

9. Deo ukupne energije sistema koji se ni pod kakvim
uslovima ne moe iskoristiti za vrenje rada oznaen je sa:

1) G 2) H 3) TS 4) S 5) U

10. Izraz za brzinu reakcije: C(s) + O2(g) CO2(s) je:

1) = k [C] [O2] 2) = k [C]

3) = k [O2] 4) = k [CO2]

11. Za koji od navedenih procesa je S 0:

1) mrnjenje vode na - 10C

2) kondenzacija vodene pare
3) topljenje leda na + 10C
 INHIBITORI I PROMOTORI

Promotori su supstance koje, dodate u malim koliinama,

znaajno poveavaju aktivnost katalizatora a same ne
pokazuju izraeno katalitiko dejstvo. Na primer, u sintezi
amonijaka, delovanje gvoa kao katalizatora efikasnije je
u prisustvu tragova K ili V.

Suprotno, supstance koje smanjuju ili spreavaju

katalitiko delovanje katalizatora nazivaju se inhibitori.
Neke supstance, koje su esto prisutne u vrlo malim
koliinama, u stanju su da inhibiraju katalitiku reakciju.
Najverovatnije se takve supstance vezuju za aktivne
centre katalizatora pri emu dolazi do njihove inaktivacije.
(Primer: S blokira katalitiko dejstvo Ni)
Kod manjeg broja hemijskih reakcija hemijske promene
se vre iskljuivo u jednom smeru.

Reakcije sagorevanja ili hemijske promene pri kojima se

jedan ili vie proizvoda reakcije udaljavaju iz reakcionog
sistema, bilo u obliku gasa,taloga ili slabo disosovanog
jedinjenja, uglavnom su usmerene.

Takve reakcije se nazivaju konanim ili ireverzibilnim.

Cl2(g) H2(g) 2HCl(g)

Veina reakcija su povratne ili reverzibilne.
Kod povratnih reakcija nastali proizvodi takoe reaguju
meusobno dajui ponovo reagujue supstance:

I2(g) H2(g) 2HI(g)

Povratne reakcije oznaavaju se dvema strelicama u

suprotnom smeru. Reakcija u smeru s leva na desno naziva
se polaznom ili direktnom reakcijom dok je suprotna
reakcija povratna reakcija.

Brzina direktne reakcije ( ) sa vremenom se smanjuje

jer opada koncentracija reaktanata. Brzina povratne
reakcije
v
2 ( ) s vremenom raste jer raste koncentracija
produkata reakcije.
 Onog trenutka kada su te dve brzine jednake, ne dolazi
vie do promena koncentracija supstanci koje uestvuju u
reakciji, pa nastupa stanje dinamike ravnotee.

U sluaju povratne hemijske reakcije:

A B C + D

zavisnost brzine polazne reakcije ( ) i povratne ( )

reakcije od koncentracija supstanci koje reaguju moe se
izraziti na sledei nain:

1k1[A] [B] 2k2[C] [D]

Pri hemijskoj ravnotei: v1 = v2
 tj. k1 A B = k2 C D
k1 [C] [D]
odatle je: = = K
k2 [A] [B]

Izraz: zakon hemijske ravnotee

K - konstanta ravnotee
Koncentracije koje ulaze u izraz za konstantu ravnotee
nazivaju se ravnotenim koncentracijama.

Konstanta ravnotee je konstantna veliina pri datoj

temperaturi i predstavlja odnos proizvoda
ravnotenih koncentracija produkata i proizvoda
ravnotenih koncentracija reaktanata.
 Brojana vrednost konstante ravnotee odreuje
poloaj ravnotee. to je vea konstanta ravnotee to se
reakcija odigrava potpunije tj. dobija se vea koliina
produkata reakcije.
U hemijskoj termodinamici je dokazano da za opti
sluaj hemijske reakcije:

aA bB cC dD

vai analogan izraz za konstantu ravnotee reakcije:

c d
[C] [D]
K = a b
[A] [B]
Izrazi za konstantu ravnotee odnose se na homogene
sisteme.
U izrazu za konstantu ravnotee heterogene reakcije
uzimaju se u obzir samo koncentracije supstanci koje se
nalaze u tenom ili gasovitom stanju, jer se, koncentracije
vrstih supstanci mogu smatrati stalnim.

Primer ravnotee: reakcija ugljenika sa ugljenik(IV)-

oksidom pri emu se dobija ugljenik(II)-oksid:

C(s) + CO2(g) 2CO(g)

[CO ]2
Za navedenu heterogenu ravnoteu: K=
[CO2 ]
 UTICAJ PROMENE USLOVA NA SISTEM U
RAVNOTEI

Hemijska ravnotea se moe promeniti ako se menjaju

uslovi odigravanja reakcije. Poremeaj ravnotee izazivaju:

- promena koncentracije reaktanata ili produkata,

- promena temperature i
- promena pritiska u gasovitim sistemima.

Promena uslova u sistemu menja nejednako brzine

direktne i reverzibilne reakcije pa se hemijska ravnotea
naruava.
 Poto jedna od reakcija u novim uslovima ima prednost
uspostavlja se novo ravnoteno stanje koje se razlikuje od
poetnog ravnotenog stanja.
Proces prelaska jednog ravnotenog stanja u novu
ravnoteu, pri emu vrednost konstante ravnotee ostaje
ista, naziva se pomeranje hemijske ravnotee.
Pravac pomeranja ravnotee moe se predvideti
primenom opteg Lateljeovog (H. le Chatelier) principa:

Ukoliko se na sistem, koji se nalazi

u stanju hemijske ravnotee, izvri
bilo kakav uticaj, tada e se ravnotea
pomeriti u onom pravcu u kome e
izvreni uticaj biti oslabljen ili
suzbijen.
Henri Le Chatelier
(1850-1936)
 UTICAJ PROMENE KONCENTRACIJE NA
HEMIJSKU RAVNOTEU

Ukoliko se povea koncentracija bilo koje supstance

sistem e teiti da je smanji i ubrzae reakciju u
suprotnom smeru. To naravno dovodi do promene
koncentracije svih uesnika u reakciji:

H2(g) + J2(g) 2HJ(g)

Poveanje koncentracije bilo kog reaktanta uslovljava

poveanje koncentracije produkata reakcije tj. ravnotea
se pomera sa leve na desnu stranu hemijske reakcije.
Obrnuto poveanje koncentracije produkata ravnoteu
pomera u levo.
 UTICAJ PROMENE TEMPERATURE NA
HEMIJSKU RAVNOTEU

Da bi se predvideo uticaj promene temperature na

sistem u ravnotei mora najpre da se poznaje
termohemijska priroda reakcije (moramo znati da li je
reakcija egzotermna ili endotermna).

Termohemijska jednaina za sintezu amonijaka:

N2(g) + 3H2(g) 2NH3(g) H=-92,3 kJ/mol

Ukoliko je polazna reakcija egzotermna; reversna

reakcija mora biti endotermna.
 Poveanjem temperature hemijska ravnotea e se
pomerati u smeru reakcije pri kojoj se apsorbuje toplota
tj. u smeru endotermne reakcije.

Smanjenje temperature u istom reversnom sistemu

favorizovae egzotermnu reakciju.

UTICAJ PROMENE PRITISKA NA HEMIJSKU

RAVNOTEU

Promena pritiska e imati uticaja samo na gasovite

reakcije kod kojih je ukupan broj molova za obe strane
hemijske jednaine razliit.

3H2(g) + N2(g) 2NH3(g)

Poveamo li ukupan pritisak ravnotea e se pomerati u
pravcu stvaranja NH3, prema manjem broju molova gasa, a
time i manjem pritisku.

Obrnuto, smanjenje pritiska rezultirae deliminim

razlaganjem NH3 i poveanjem koliina H2 i N2.

pritisak
 UTICAJ KATALIZATORA

Katalizator ne utie na vrednost konstante

ravnotee, jer on podjednako smanjuje
energiju aktivacije i polazne i reversne
reakcije.
Katalizator samo ubrzava dostizanje
ravnotee, ali ne utie na koliinu dobijenih
produkata.
Disocijacija jakih elektrolita u vodi je nepovratan
proces. U rastvorima slabih elektrolita postoji
ravnotea izmeu disosovanih jona i nedisosovanih
molekula.

Primenom zakona o dejstvu masa moemo napisati

izraz za konsatntu ravnotee, koja se u ovom
sluaju zove konsatanta disocijacije, Kd.

CH3COOH CH3COO- + H+

[CH3COO-] [H+] Koncentracije i Kd

Kd = izraeni su u mol/dm3
[CH3COOH]
Konstanta disocijacije pri konstantnoj temperaturi
predstavlja odnos proizvoda koncentracija
disosovanih jona i koncentracije nedisosovanih
molekula.
Kd je pravo merilo jaine nekog elektrolita.
Kd(CH3COOH) = 1,8x10-5 mol/dm3

Dvobazne, slabe kiseline disosuju stepeno:

H2CO3 H+ + HCO3- K1 = 4,5x10-7 mol/dm3

HCO3- H+ + CO32- K2 = 4,7x10-11 mol/dm3

U rastvoru slabih elektrolita postoji ravnotea izmeu
nedisosovanih molekula i jona.
Siretna kiselina je tipina slaba kiselina sa ogranienom
disocijacijom u rastvoru:

CH3COOH (aq) CH3COO (aq) + H+(aq)

Disocijacija slabog elektrolita zavisi od prisustva drugog

elektrolita sa zajednikim jonom.
Poveanjem koncentracije jednog od prisutnih
jona, u saglasnosti sa Le Chatelier-ovim principom,
dolazi do pomeranja ravnotee s desna u levo.

Ako se u rastvor siretne kiseline doda rastvor neke jake

kiseline, kao to je npr. HCl (koja u rastvoru potpuno
disosuje), poveava se koncentracija H+-jona i ravnotea
pomera s desna u levo:

CH3COOH CH3COO + H+
HCl H+ + Cl-
Isti efekat se postie ako se u rastvor siretne kiseline
doda CH3COONa, jak elektrolit:

CH3COOH CH3COO + H+

CH3COONa CH3COO + Na+

Dodavanjem natrijum-acetata poveava se koncentracija

acetatnog jona.
Viak acetatnih jona reaguje sa H+-jonima, stvaraju se
molekuli siretne kiseline, to izaziva pomeranje
ravnotee s desna u levo.
Proces pomeranja ravnotee slabog elektrolita sa
desna u levo, u prisustvu zajednikog jona, zove
se suzbijanje disocijacije.

Slino:

NH4OH NH4+ OH-

NaOH Na+ OH-

NH4OH NH4+ OH-

NH4Cl NH4+ + Cl-
1. U ravnotenom sistemu
H2 (g) + I2 (g) 2HI (g) (H
0)
ravnotea se pomera u desno ako se:
1) povea koncentracija jodovodonika
2) povea pritisak
3) povea temperatura

2. Napisati definiciju Le Chatellier-ovog principa.

3. Ako se u ravnotenom sistemu 2 NH3(g) N2 (g) +3H2 (g)

povea pritisak ravnotea se:

1) pomera u desno 2) ne pomera

3) pomera u levo
Joni mnogih elektrolita nalaze se u telesnim
tenostima ovekovog organizma.

U vanelijskim tenostima nalaze se npr.

Na+, Cl-, Ca2+,......

Na+: najzastupljeniji elektrolit u organizmu,

regulie osmotski pritisak zajedno sa Cl-, regulie
nivo telesnih tenosti, sa K+ ini natrijumovu
pumpu,.....

Cl-: reguliu osmotski pritisak i asistiraju u

odravanju acido-bazne ravnotee.
U elijskim tenostima nalaze se: K+ , Ca2+,
HPO42-, Mg2+,..

K+: neophodan za normalni prenos nervnih impulsa

Ca2+: u kombinaciji sa fosforom gradi

mineralne soli kostiju i zuba, promotor je
nervnih impulsa i miine
kontrakcije/relaksacije
 Mg2+: uestvuje u metabolizmu
proteina i ugljenih hidrata. Vaan
za funkciju srca, nerava i miia.

Promena koncentracije nekih

jona u krvi ili ekskrecionim
supstancama moe posluiti
kao signal promene funkcije
nekih organa.
Kvantitativno izraavanje koncentracije jona ima
veliku vanost u medicinskoj dijagnostici:

Koncentracija jona u rastvoru nekog elektrolita

predstavlja odnos broja mol-jona i zapremine
rastvora:

Za neki elektrolit koji potpuno disosuje na katjon

i anjon :

n( X +
)
XY X+ + Y- sledi: c( X ) =
+
mol/L
V
Neki elektroliti delimino disosuju na jone i pri
tome mogu dati vie katjona ili anjona.
U tom sluaju, koncentracija jona u rastvoru nekog
elektrolita moe se izraunati iz koncentracije tog
elektrolita, broja disosovanih jona i stepena
disocijacije:

Za elektrolit:
X2Y 2X+ + Y2-
Koncentracija X+-jona izraunava se na osnovu
jednaine:

c(X+)= [X+] = N(X+)c(X2Y)

 [X+] = N(X+)c(X2Y)

N(X+) broj jona na koje disosuje jedan

molekul elektrolita

c(X2Y) koliinska koncentracija elektrolita

stepen disocijacije
 Primer

Odrediti koncentraciju Na+-jona u rastvoru koji u 200 mL

sadri 2,84g natrijum-sulfata. Disocijacija soli je potpuna.
(Na = 23, S = 32)
c(Na+) = ?
V(Na2SO4) = 200mL
m(Na2SO4) = 2,84g

M(Na2SO4) = 2x23 + 32 + 4x16 = 142g/mol

=1

Na2SO4 2Na+ + SO42-

N(Na+) = 2
 [Na+] = N(Na+)c(Na2SO4)

m( Na2SO4) 2,84 g
n( Na2SO4) = = = 0,02 mol
M 148 g/mol

n( Na2SO4) 0,02 mol

c(Na2SO4) = = = 0,1 mol/L
V 0,2 L

[Na+] = N(Na+)c(Na2SO4)

[Na+] = 20,1 mol/L1 = 0,2 mol/L

Voda je amfolit jer pri disocijaciji daje hidronijum-jone i
hidroksilne jone.
Malo disosuje i ponaa se kao slab elektrolit. Njena
disocijacija se moe predstaviti jednainom:

H2O + H2O H3O+ + OH-

H
H
O ... H O O H + O
H H H H
hidronijum jon hidroksilni
jon
ili skraeno: H 2O H + + OH -
Primenom zakona o delovanju masa na ravnoreu disocijacije
vode, dobija se konstanta ravnotee:

[OH-] [H+]
Kd = = 1,8 x 10-16 mol/dm3
[H2O]
Poto je vrednost stepena disocijacije vode veoma mala, to
se ravnotena koncentracija nadisosovanih molekula vode sa
dosta tanosti moe smatrati jednakom ukupnoj
koncentraciji vode:
1000 g
n (H2O ) = = 55,5 mol
18 g mol
dok je koncentracija vode u 1dm3 vode:

H2O = 55,5 mol/dm3

U razblaenim vodenim rastvorima koncentracija vode se
malo menja i moe se smatrati konstantnom jer je vrlo
velika u odnosu na koncentraciju jonizovane vode iz ega
sledi da je proizvod dveju konstanti takoe konstanta:

Kd[H2O] = [H+][OH-] = 110-14 mol2/dm6

[H+][OH-] = 110-14 = Kw
Kw jonski proizvod vode
Kw Kw
[H ] =
+
[OH ] =
-
[OH ]
-
[H+]

Kw jednaka je proizvodu jona H+ i OH- jona na datoj temp.

i ima stalnu vrednost od 1 x 10-14 (na temp. od 25oC)
Koncentracija jona H+ jednaka je u vodi
koncentraciji jona OH-. Ukoliko u Kw zamenimo
koncentraciju [OH-] jona koncentracijom [H+] jona
dobijamo:

[H+]2 = 1 x 10-14
odnosno
[H+] = 1 x 10-7 mol/dm3
Zbog jednakih koncentracija vodonikovih i hidroksilnih jona
ista voda je neutralna, a takav je i svaki drugi rastvor koji
sadri jednake koncentracije H+ i OH-jona.
Rastvori u kojima su konc. hidroksilnih i vodonikovih jona
jednake su neutralni rastvori.

[H+] = 1 x 10-7 neutralna sredina

[H+] > 1 x 10-7 kisela sredina
[H+] < 1 x 10-7 bazna sredina
kisela sredina bazna sredina

1 10-7 10-14
[H+]
kiselost opada
VODONINI EKSPONENT - pH RASTVORA

Koncept vezan za pH prvi je

promovisao danski hemiar
Sren Lauritz Srensen (1868-1939),
voa Carlsberg Laboratorys Chemical
Department-
a, 1909

Dr. Srensen je razvio pH skalu za

vreme pionirskih istraivanja proteina,
amino kiselina i enzima - Enzyme Studies
II. The Measurement and Meaning of Hydrogen Ion
Concentration in Enzymatic Processes
 Srensen i naunici Carlsberg Chemistry Department-a

Koncentracija vodonikovih jona u razblaenim vodenim

rastvorima, u praktinoj hemiji, kreu se od 1 mol/L do
1014 mol/L.
Poto su vrednosti koncentracija H+ i OH-jona veoma
male, pogodnije je koristiti vrednosti njihovih negativnih
dekadnih logaritama. Te veliine oznaene su simbolima pH
(Potencio Hydrogeni) i pOH i nazivaju se

vodoniini ili hidroksilni eksponent

Vodonini eksponent je prema Sorensenu negativni
logaritam vrednosti koncentracije vodonikovih jona:

pH = -log10[H+]
analogno:

Hidroksilni eksponent je negativni logaritam vrednosti

koncentracije hidroksilnih jona:

pOH = -log10[OH-]
pH vodenih rastvora obino ima vrednosti izmeu 0 i 14,
meutim, pH moe biti i manje od 0 ili vee od 14,
zavisno od koncentracije vodonikovih jona rastvora.
 pH = 7 -vrednost 7 odgovara neutralnoj sredini
vodenog rastvora na 25 C
pH < 7 - kisela sredina
pH > 7 - bazna sredina

0 kisela sredina 7 bazna sredina 14

pH neutralan
rastvor

Logaritmovanjem izraza za jonski proizvod vode dobija se:

pH + pOH = 14
Ostale tenosti pokazuju slabo kiselu ili slabo baznu
reakciju. Neznatne promene pH vrednosti unutar ovih
granica su fizioloke ak i neophodne za regulisanje izvesnih
procesa.

Vrednosti pH krvi van naznaenih granica ukazuju na izvesna

patoloka stanja: odreivanje pH krvi esto se koristi u
dijagnostike svrhe.

Acidoza - vrednosti malo nie od normalnih

Alkaloza vrednosti vie od normalnih.

Ukoliko se pH promeni za vie od 0,3 jedinice ivot

bolesnika je ugroen
 METABOLIKA ACIDOZA
H2CO3: ugljena kiselina

H2CO3 HCO3 - HCO3-: bikarbonatni jon

(Na+)HCO3-
(K+)HCO3-
1 : 20 (Mg++)(HCO3-)2
(Ca++)(HCO3-)2

- metaboliki balans pre nego pone acidoza

- pH 7.4
 ACIDOZA
Relativno poveanje vodonikovih jona
resultuje acidozom

H +
OH -
 METABOLIKA ACIDOZA

-
HCO 3

= 7.4
H 2CO 3

1 : 10

- c(HCO3-) se smanjuje zbog prisustva poveane

koliine ketona, hlorida ili jona organskih kiselina
- pH 7.1
 METABOLIKA ACIDOZA
CO2
- +
HCO3 + H

- HCO3-
HCO 3
+
H 2CO 3
CO2 + H2O H+

0.75 : 10
KOMPENZACIJA ORGANIZMA
kiseli urin
- hiperaktivno disanje da se smanji CO2
- bubrezi uvaju HCO3- i eliminiu H+ jone preko
kiselog urina
 METABOLIKA ACIDOZA

H2CO3 HCO3- Laktat

0.5 : 10 rastvor koji

sadri
laktat
- terapija podrazumeva vraanje metabolikog
balansa
- rastvor laktata koji se koristi, konvertuje se u
jetri u bikarbonatne jone.
 METABOLIKA ALKALOZA

H2CO3: ugljena kiselina

H2CO3 HCO3 - HCO3-: bikarbonatni jon

(Na+)HCO3-
(K+)HCO3-
1 : 20 (Mg++)(HCO3-)2
(Ca++)(HCO3-)2

- metaboliki balans pre nego pone acidoza

- pH 7.4
 ALKALOZA
Relativno poveanje bikarbonata
rezultuje alkalozom

H +
OH -
 METABOLIKA ALKALOZA
redukcija H+ jona u sluaju metabolike alkaloze je
uzrokovana smanjenjem koncentracije
nekarbonskih kiselina
Proces je povezan sa poveanjem koncentracije
jona HCO3-
 METABOLIKA ALKALOZA

H2 CO H CO -
3 3

1 : 40
- pH = 7.7
- HCO3- se poveava zbog gubljenja hloridnih
jona ili poveanog stvaranja NaHCO3
 METABOLIKA- ALKALOZA
+
HCO3 + H

H+
H2CO HCO3 -
3 +
CO2 + H 2O HCO3-

1.25 : 30
KOMPENZACIJA ORGANIZMA alkalni urin
- supresija disanja da bi se CO2 zadrao
- bubrezi uvaju H+ jone i eliminiu HCO3- kroz alkalni urin
 METABOLIKA ALKALOZA

H2CO3 HCO3- Cl-

1.25 : 25 rastvor koji

sadri
hloridne
jone
- Terapija podratumeva vraanje metabolikog
balansa.
- HCO3- joni se zamenjuju sa Cl- jonima
 smanjena
ACIDOZA
smanjenje spsobnost metaboli. produkcija absorpcija prolongirana
izbacivanja bubrega kiseline keto kiselina metabolikih kis. diareja
CO2 iz da izlui iz GI trakta
grla kiseline

akumulacija
akumulacija akumulacija
akumulacija eskreciono
eskreciono
eskreciono
COCO
2 u2krvi
u krvi kiseline
kiseline
u telu
u telu gubljenje
gubljenje
gubljenje
NaHCO
NaHCO
NaHCO 3
33
iz iz
tela
iztela
tela

duboko
povraanje
poveanje iz
respiratorna koncentracije metabolika GI trakta
acidoza H+ jona u acidoza
plazmi
bolest
bubrega
(uremija)
depresija
nervnog sistema
 ALKALOZA
anksioznost vea doza hrana produeno varenje poveane kol
nekih povraanje poveanih kol. aldosterona
lekova alkalnih lekova

hiperventilacija gubljenje kis. akumulacija

gubljenje CO2 i baze
H2CO2 iz
krvi

respiratorna metabolika
alkaloza alkaloza
smanjenje
konc.H+ jona
u plazmi

prenadraenost
nervnog
sistema
 HIPERKALIEMIJA
Hiperkaliemija je generalno vezana za
acidozu.
H+ joni prelazeu elije dok K+ joni
izlaze iz elije, da bi se odrala
elektrina neutralnost

H K +
 HIPERKALIEMIJA
Hiperkaliemija je povienje serumskog K+
H+ joni se u eliji neutraliu pomou proteina
koji deluju kao pufer
Acidoza moe uzrokovati hiperkaliemiju a
i obrnuto hiperkaliemija moe uzrokovati
acidozu

H K +
 HIPOKALIEMIJA
Hipokaliemija je vezana za recipronu
razmenu H+ i K+ u suprotnim pravcima
Povezana sa alkalozom
Hipokaliemija je smanjenje serumskog K+

H K +
RAZMENA ELEKTROLITA
Acidoza
Kompenzatorni odgovor Rezultat
H+ - H+ s neutraliu intracelularno
K+ - Hiperkaliemija
elija

Alkaloza
Kompenzatorni odgovor Rezultat
H+ - Tendencija da se alkaloza koriguje
K+ - Hipokaliemija
elija
pH Vrednost telesnih tenosti i
njihov znaaj
pH Vrednosti pojedinanih telesnih tenosti se znatno
razlikuju jedne od drugih i kreu se u granici od pH=1 do
pH=9. Najniu pH vrednost pokazuje eludani sok.
pH Vrednosti pojedinanih telesnih tenosti:

Telesne tenosti pH
eludani sok .................... 1,0 2,0
urin ...................................... 4,7 - 8,0
pljuvaka ............................ 5,0 6,8
u........................................ 5,8 8,5
interstinalna tenost....... 6,2 7,5
krvna plazma ..................... 7,39 0,05
eritrociti............................... 7,36 0,05
Osobine proteina (oblik molekula, rastvorljivost, njihova
interakcija sa drugim supstancama) zavise od pH.
Primer:

Kapacitet hemoglobina za vezivanje kiseonika i prevoenje

u oksihemoglobin zavisi od pH sredine (O2 je u kiseloj
sredini labilno vezan kao oksihemoglobin dok je u baznoj
kompleks znaajno stabilniji).

U tkivima, gde se kao krajnji proizvod bioloke oksidacije

oslobaaju izvesne kiseline (mlena, ugljena, fosfatna i dr.)
dolazi do otputanja kiseonika.

U pluima oslobaanjem CO2 dolazi do stvaranja HCO3
ime se smanjuje kiselost i pomae vezivanje kiseonika za
hemoglobin i njegovo prevoenje u oksihemoglobin.
1. Najkiseliji rastvor ima pH vrednost:

1) 9 2) 1 3) 11 4) 0 5) 7

2. Najbaznije reaguje rastvor koji ima:

1) [H+] = 10-8 2) 6 x 1013 jona H+/L 3) pOH = 5

4) 6 x 1013 jonaOH-/L 5) pH = 6

3. Koliko je pH rastvora koji u 100 mL sadri 6 x 1012

hidroksidnih jona?

1) 3 2) 4 3) 1 4) 10 5) 11