4.

Poglavlje - Tranja i
ponuda, krive relativne
ponude
i odnosi razmene
rigorozniji teorijski nain
Za svaku relativnu cenu X
koja je vea od ravnotene,
nema tranje
O nafti ta je to barel

= 42 galona
svaki po 40lit
= 158.987295
litara
 Poreklo -
Proizvoai nafte iz Pensilvanije su
negde 1866 godine
Zakljuili da im kupci ne veruju jer
alju naftu u razliitim kontejnerima
Odluili da standardizuju
Izabrali da to bude zapremina 1 barela
viskija
Ali dodali jo 2 galona (od po 40l) da
uvere kupce da bi svaka greka
merenja ipak ila na raun proizvoaa
O nafti...
Cena u barelima - to je cena
FJUERSA
30-60 dana. Ako ujete da cene
padaju, to znai da se to nee tako
brzo desiti na pumpi
Cene su u dolarima ako dolar pada,
rastu cene nafte
Sa 140 na 45$/barelu
Dosadanji izvori rasta
cena
OPEC
Velika tranja u Evropi i SAD
O nafti... - nastavak
Kolika je danas cena nafte na svetskom
tritu
140-40
Oil prices are expected to average 63
dollars in 2010
after 55.5 dollars in 2009
the World Bank said in a report on the
Middle East and North Africa released
in Istanbul on Saturday.
Dnevno se u svetu potroi 80
miliona barela
Indeks relativnih cena izvoza
SAD (1950 = 100).
Kriva relativne ponude
(offer curve supply
curve)
ta pokazuje kriva
relativne ponude?
Ona nam pokazuje koliki eli uvoz
da bi htela da izvozi razliite
koliine proizvoda X.
Ravnotene relativne cene
proizvoda uz postojanje
razmene Viak uvozne tranje
Zemlje 2 za
proizvodom X, za Pf =
, gurae PX/PY
navie.
Kada se to dogodi,
Zemlja 1 e za izvoz da
ponudi vie proizvoda
X (Zemlja 1 e se
pomeriti navie
dok e Zemlja 2
smanjiti svoju uvoznu
tranju za proizvodom
X (tj., Zemlja 2 e se
pomeriti niz svoju krivu
relativne ponude).
Isto smo pre, na 2
grafikona
Opta i parcijalna
ravnotea
Odnosi razmene -Px/Py
-
odnos cene njenog izvoznog proizvoda prema
ceni njenog uvoznog proizvoda.

odnosi razmene druge zemlje jednaki su

inverznoj, ili recipronoj, vrednosti odnosa
razmene prve zemlje.

Ovi odnosi razmene esto se nazivaju robnim ili

istim odnosima razmene da bi se razlikovali
od drugih mera odnosa razmene koji su dati u
Poglavlju 11 koje se bavi vezom trgovine i razvoja
ak i ako bi se za Zemlju 1 odnosi razmene poboljali sa
protokom vremena, mi jo uvek ne moemo da zakljuimo da
je Zemlja 1 zbog toga nuno u boljem poloaju!!!!
Indeks relativnih cena izvoza
SAD (1950 = 100).
 Na ta ukazuje
zakrivljenost
unazad
(negativan
nagib) segmenta
krive relativne
ponude
Zemlje 1?
odgovor
Pokazuje da je spremna sve
manje da rtvuje x da bi dobila
jedinicu y tj. pokazuje da je
uvozni proizovod sve jeftiniji,
Pa da e izdvajati sve manje svog
skupog proizvoda x
To je SUPSTIUCIONI EFEKAT!!!
 Pitanje

(a) Nacrtajte
krivu relativne
ponude koja
ima mnogo veu
zakrivljenost
nego kriva
njenog
trgovinskog
partnera.
odgovor
Vea zakrivljenost vea dobit od
razmene!
Vea zakrivljenost krive relativne
ponude znai slabiju tranju za
izvoznim proizvodom druge
zemlje
Ako bi sa protokom vremena
porasli odnosi razmene za
Zemlju 1, recimo sa 100 na
120,
to bi znailo da su izvozne cene
Zemlje 1 porasle za 20 procenata u
odnosu na njene uvozne cene

100 u baznom periodu da bismo mogli

promene da merimo u procentima
Na koji nain je kriva
relativne ponude jedne
zemlje slina:
(a) krivoj tranje?
(b) krivoj ponude?
(c) Na koji nain je kriva relativne
ponude jedne zemlje razliita od
uobiajenih krivih tranje i
ponude
odgovor

a) kako je kriva relativne ponude

slina krivoj tranje?
Zato to pokazuje uvoznu tranju
zemlje 2
b) kako je kriva
relativne ponude
slina krivoj ponude?
Jer
pokazuje izvoznu
ponudu zemlje 1
c) Po emu se razlikuje
od krive tranje?
Pokazuje koliko Zemlja 1
TRAI ROBE Y da bi na
trite iznela svoju izvoznu
robu X.
Klasine krive ponude
pokazuju koliko TRAI NOVCA
 Pitanje 6a
*Skicirajte sliku koja je slina Slici 4.5.

Proirite liniju cena PF i krivu

relativne ponude za Zemlju 1 sve
do take njihovog preseka.
(Produujui je, neka je kriva
relativne ponude Zemlje 1
zakrivljena unazad.)
 Pitanje 6b
(b) Koristei sliku koju ste
skicirali, objasnite snage
koje guraju PF ka PB u
izrazima proizvoda Y.

Uvoz koji hoe Zemlja 1 na

liniji PF' premauje ponudu
Zemlje 2

Stoga Px/Py mora da pada

(Py/Px raste) sve dok se ne
izjednae na PB=PB'.
6c
(c) Na ta ukazuje
zakrivljenost
unazad
(negativan nagib)
segmenta krive
relativne ponude
Zemlje 1?

SUPSTITUCIONI
EFEKAT OD TAKE E
Supstitucioni i dohodni
efekat