Komparativne

prednosti- nastavak

Ovo sve danas

radimo!
Dobit od razmene
Ovo je korisno za
test...

u sluaju sa dve drave i dve robe

ako drava ima komparativnu

prednost u proizvodnji jedne robe

onda druga drava NUNO ima

komparativnu prednost u proizvodnji
druge robe.
Greka u knjizi, str.
12
Kolika je dobit

Postoji u intervalu

4P < 6 < 12P

Kolika je ukupna dobit

4P < 6 < 12P

Izraena u platnu
Ona je 12-4=8P
Ali, ali...
Dobit nije ravnomerno
rasporeena

to je stopa razmene blia

4P = 6

to je manji udeo SAD u

dobicima
U primeru sa prolog
asa

4P < 6 < 12P

Postaje

4P < 6
Dobit u razmeni
Ali kako je mogue da se izvozi bilo
ta ako je zemlja manje efikasna u
proizvodnji oba proizvoda?

Odgovor je da e nadnice u
manje produktivnoj zemlji biti
dovoljno nie
Uvodimo cene
Nadnice
6 USD
1

ako se za 1 sat proizvodi 6 buela

ita
Ona ito kota 1$, a platno e
kotati vie, tj 6$/4= 1.5$ komad
Britanija...
Ako je nadnica 1
Onda ito kota 1
A platno
Onda nam treba kurs

Ako je 1 = 2$
A osnova je u
nadnicama
6$
1
A po ovom kursu, to je

Ako je 1 = 2$

Nadnice u dolarima su 3 puta vece u

SAD!!!
Konkurentnost zemlje

Kako je to mogue da smo toliko

gori?
- koliko ljudi u Srbiji ne radi
- invalidske penzije
- bolovanja
Primer Istone Nemake
Nai asovi?
Vraamo se na
Rikarda...
Ako se kurs promeni
Nema vie razmene ita,

Ako je 1 = 1$

1
0.5
Razmena bi bila u
neravnotei!!!
Te e postojati pritisak da se kurs
promeni
Kako?
Bie velika tranja za valutom koje
ima manje
SAD skuplja platno, a Britanija dolare
Dolar pojeftinjuje
Suprotan sluaj
1 = 3USD
nestaje trgovina platnom!

Ako je 1 = 3$

1.5
U knjizi pie
Devizni kurs izmeu dolara i funte
na kraju e se smestiti na nivo
koji e dovesti do trgovinskog
balansa

dakle, do ravnotee
Peticija sveara - Bulls
eye
Inae znai centar mete
a ovde ne oi bikova; nego
Okrugli brodski prozori
Besplatni jahai
Free rider
Besplatni jaha, slobodni jaha
Slepi putnik
radna vrednost
i oportunitetni trokovi
Ne moemo preko rada i nadnica
Jer rad nije jedini faktor i nije
homogen
Pa ne bismo mogli da dokaemo
teoriju
Nego moramo preko
oportunitetnih trokova
Prema teoriji
oportunitetnih
trokova
trokovi proizvodnje neke robe
jednaki su
trokovima neke druge robe od
koje se mora odustati
zato?
Da bi se oslobodili resursi
Sada sve ostaje isto

U SAD 1=4/6P TO JEST =2/3P

UK 1=emu ?
IMAMO RAZMENU
U SAD 1=2/3P
UK 1= 2P

OPORTUNITETNI TROAK ITA NII

U SAD
Nii op. troak nia cena
to smo i ranije zakljuili na
osnovou teorije radne vrednosti
Granica proizvodnih
mogunosti- SAD
Granica proizvodnih
mogunosti- SAD
Da nacrtamo sve ...
Crveno je pogreno, iako je
odnos 6:4 u SAD, i 1:2 u
Britaniji. Zato?
Negativan nagib i
prava linija
znaenje!!!!
Negativan nagib znai da vie
jedne znai manje druge robe!!!!-
tj da moraju da odustanu od
jedne da bi dobili vie druge
prave linije znai da su
oportunitetni trokovi konstantni
uvek isto!!!
Oportunitetni trokovi i
relativne cene
Prvo opet greka (P/PC).
Dakle, C je ostalo od cloth, platno,

pa ga treba svuda zameniti sa P

Oportunitetni trokovi
i relativne cene
Nagib krive = relativnoj ceni =
relativnom oportunitetnom troku
Dobit od razmene
Dobit od razmene
porast autputa od 50 i 20P
koji je rezultat specijalizacije u
proizvodnji,
raspodeljen je izmeu SAD i UK
i predstavlja dobitke od razmene.
 U odsustvu razmene a posle
90+40 = 130 ita - 180 ita (+50)
60+40 = 100 platna - 120 platna (+20)

Drugim reima, u odsustvu razmene,

Sjedinjene Drave proizvodile su 90, a
Ujedinjeno Kraljevstvo 40, to u zbiru
iznosi 130. Uz specijalizaciju u
proizvodnji i razmenu proizvedeno je
180
KORISTAN TRIK
Osnova razmene postoji ako linije
nisu paralelne.

AKO JESU RELATIVNE CENE SU

ISTE ili su isti oportunitetni
trokovi
Zato u odsustvu
razmene
nema specijalizacije?
 agregatna kriva
ponude ita

ako obe
zemlje
upotrebe
sve svoje
resurse u
proizvodn
ji ita.
 Agregatna kriva
ponude platna
ako obe
zemlje
upotrebe
sve svoje
resurse u
proizvodn
ji platna.
Ravnotene relativne
cene sa ponudom i
tranjom
SAD mogu da proizvedu najvie 180 = 0B po ceni P/PC
= 2/3,
dok Ujedinjeno Kraljevstvo moe da proizvede
najvie 60 = BB* po ceni P/PC = 2.
Sluaj male zemlje
Ovo pogledajte sami!!!!