POJAM I KRIVA TRANJE

Tranja predstavlja koliinu dobara koju su kupci spremni da kupe po odreenoj ceni, na
odredjenom tritu i u odreenom vremenu. Ili, pak, tranja predstavlja koliinu novca koju je
kupac spreman da plati da bi kupio odreenu koliinu dobara.
Meuzavisnost koja postoji izmeu koliine traenog dobra i cene tog dobra moe se
prikazati pomou skale tranje (tabela br. 1). Grafiki prikaz skale tranje predstavlja krivu
tranje (slika br. 1).
Tabela br. 1
Situacija
A
B
C
D
E
F

Traena koliina
12
10
9
6
4
3

Slika br. 1

Cena
1
2
3
5
7
9

Obim tranje za nekim dobrom zavisi od vie faktora: od cene tog dobra, od cena
supstituta i komplemenata, broja potroaa,njihovih preferancija, dohotka, itd. Ta zavisnost
obima tranje od nekog faktora izraava se funkcijama tranje, ali je u teoriji najvie prisutna
cena funkcija koja se izraava relacijom:

Dx=(px)
gde je D- tranja, a p- cena dobara.
Ova relacija oznaava da se sa promenom cene nekog dobra x menja i tranja za tim
dobrom. Ova meuzavisnost kretanja cene i traene koliine dobara u teoriji je poznata kao
Kurno-Maralov zakon tranje, po A. Kurnu i Marsalu (grafiki prikaz ove funkcije predstavlja
krivu tranje, slika br. 1).
Kriva tranje ima negativan nagib, to znai da se tranja za nekim dobrom poveava as
smanjenjem cene tog dobra, odnosno, tranja za nekim dobrom e se smanjiti sa poveanjem
cena tog dobra.
Kriva tranje u stvarnosti ima stepenast oblik, meutim, u teoriji se koriste neprekidne
krive tranje zbog lake teorijske analize.

POJAM I KRIVA PONUDE

Ponuda predstavlja koliinu dobara koja se u odreenom vremenu, na odreenom tritu

i po odreenoj ceni nudi kupcima. Meuzavisnost cene i ponuene kolicine dobara moe se
predstaviti preko skale ponude (tabela br. 2), a grafiki prikaz skale ponude predstavlja krivu
ponude (slika br. 2). Zavisnost ponuene koliine nekog dobra od cene tog dobra moe se
predstaviti relacijom:

S=(p), uz uslov (p)>0

gde je S-ponuena koliina dobara, a p-cena dobara.
Ova relacija ukazuje na to da e proizvoai biti voljni da ponude veu koliinu nekog
dobra ukoliko je cena tog dobra vea i obrnuto, proizvoai e ponuditi manju koliinu nekog
dobra, ukoliko je cena tog dobra nia. Ova relacija predstavlja zakon ponude, a prvu matematiku
formulaciju zakona ponude dao je A. Kurno.

Tabela br. 2
Situacija
A
B
C
D
E
F
G

Ponuena
koliina
2
4
6
8
10
12
14

Cena
1
2
3
5
7
9
11

Slika br. 2
Za razliku od krive tranje koja ima negativan nagib, kriva ponude ima rastui nagib, to
znai da ce ponuda nekog dobra biti vea ako je cena tog dobra vea, odnosno ponuda nekog
dobra bie manja ukoliko je cena tog dobra nia.
Meutim, kod tzv. regresivnih kriva ponude (slika br. 3), ponuda raste istovremeno sa
rastom cena, ali samo do jednog nivoa te cene. Na primer, ako je cena nekog proizvoda 10 dinara
i ponuda tog proizvoda 100 jedinica; ukoliko se cena povea na 15 dinara (to znai za 5 dinara),
ponuda se takoe poveava na 200 jedinica. Porast cene na 20 dinara dovee do poveanja
ponude na 300 jedinica i to je najvei obim ponude. Dalji rast cena, umesto da vodi daljem rastu
ponude, on dovodi do postepenog pada ponude. Tako na primer, ako se cena povea na 35 dinara,
ponuda e se smanjiti na 200 jedinica. Najei uzrok padu ponude jeste da visoke cene
omoguavaju proizviaima da i sa smanjenom ponudomostvare visoke dohotke. Pri ceni od 20
dinara i ponudi od 300 jedinica, ukupan prihod bie 6000 dinara, dok je kod cene od 35 dinara i
ponude od 200 jedinica ukupan prihod 7500 dinara. To znai da visoke cene u izvesnim
okolnostima mogu destimulisati ponudu. Do toga najee dolazi kod malih proizviaa i
preduzetnika, u poljoprivredi, zanatsvu, jer proizvoai sa visokim cenama i smanjenom

ponudom zadovoljavaju svoje novane potrebe i istovremeno imaju vie vremena za druge
ivotne potrbe.

PRIMER: trajkovi i profiti

Godine 1979. Ujedinjeni poljoprivredni radnici pozvali su na trajk protiv uzgajivaa

salate u Kaliforniji. trajk je bio veoma delotvoran: proizvodnja salate bila je gotovo upola
manja. Ali redukcija u snadbevanju salatom neizbeno je prouzrokovala poveanje cene salate. U
stvari, za vreme trajka cena salate se poveala skoro za 400 procenata. Poto je proizvodnja
prepolovljena a cene se uetvorostruile, neto rezultat toga bio je zamalo udvostruavanje profita
proizvoaa. ovek bi mogao da se zapita zato su proizvoai konano smirili trajk. Odgovor
sadri kratkorone i dugorone reakcije ponude. Najvie salate koja se troi u SAD za vreme
zimskih meseci uzgaja se u Carskoj dolini. Kada se ponuda te salate drastino smanjila u jednoj
sezoni, nije bilo vremena da se ona zameni salatom s nekog drugog podruja, pa je stoga trina
cena salate poletela uvis. Da je trajk potrajao nekoliko sezona, salata bi mogla da se sadi u
drugim krajevima. To poveanje ponude iz drugih izvora teilo bi da snizi cenu salate ponovo na
njen proseni nivo, smanjujui time profite uzgajivaa iz Carske doline.

Slika br. 3

ELASTINOST TRANJE

U ekonomskom smislu, elastinost predstavlja osetljivost neke ekonomske veliine na

promene neke druge ekonomske veliine, s kojom se nalazi u nekom korelacijskom odnosu.
Stepen te osetljivosti se meri koeficijentom elastinosti. U zavisnosti od toga, da li reagovanje
tranje posmatramo u odnosu na promenu cene tog dobra, ili u odnosu na promenu cene nekog
drugog dobra ili pak na promenu dohotka, razlikujemo tri vrste elastinosti tranje, a to je
cenovna, unakrsna i dohodovna elastinost tranje.

CENOVNA ELASTINOST TRANJE

Prema Kurno-Maralovom zakonu tranja je funkcija cene (D=(p)), to znai da se

tranja za jednim dobrom posmatra samo u odnosu na cenu tog dobra, naravno, uz pretpostavku
da su svi ostali faktori koji utiu na tranju (cena supstituta i komplemenata, broj potroaa,
preferencije potroaa, dohodak...) fiksne veliine. Iz Kurno-Maralovog zakona proizilazi jedino
to da tranja za jednim dobrom zavisi od cene tog istog dobra, a stepen i karakter zavisnosti se
utvruju uz pomo cenovne elastinosti tranje.
Cenovna elastinost tranje pokazuje za koliko e se promeniti tranja za nekim dobrom
ukoliko se cena tog dobra povea, odnosno smanji. Stepen te osetljivosti tranje za nekim
dobrom u odnosu na promenu cene tog dobra meri se koeficijentom elastinosti (E d), koji se
izraunava na sledei nain:

Ed= - (Q/Q/p/p),
gde je Q-koliina tranje za nekim dobrom, a p-cena tog dobra.
Poto koeficijent cenovne elastinosti tranje uglavnom predstavlja negativan broj, onda
je A. Maral stavio u formulu predznak minus (-), pa se tako dobijaju pozitivne vrednosti
koeficijenta. U zavisnosti od inteziteta reagovanja tranje na promenu cena postoje 5 kategorija
cenovne elastinosti tranje.
1. Savreno elastina tranja predstavlja iskljuivo toerijsku situaciju. Koeficijent elastinosti je
beskonano (Ed= ), to znai da i najmanji porast cena nekog dobra dovodi do potpunog

prekida tranje za tim dobrom, a najmanji pad cena dovodi do beskonanog poveanja tranje.
Ovakva elastinost ne postoji u praksi, a grafiki se moe prikazati linijom koja je paralelna sa xosom (slika br. 4).

Slika br. 4
2. Savreno neelastina tranja Koeficijent elastinosti jednak je nuli (Ed=0) to znai da
nikakve promene u cenama ne mogu da utiu na promenu tranje, takva tranja takoe
prvenstveno ima teorijski znaaj, ali moe se nai i u stvarnosti (npr. tranja za lekovima,
hlebom). Grafiki se prikazuje linijom koja je vertikalna u odnosu na x-osu (slika br. 5).

Slika br. 5

Primer: Cena nekog dobra (npr. hleba) je 10 dinara, a tranja 15 jedinica, ukoliko doe do
porasta cene tog dobra npr. na 30 dinara, tranja e ostati nepromenjena.
3. Srazmerno elastina tranja postoji kada je relativna promena u ceni manja od relativne
promene u traenoj koliini (slika br. 6). Koeficijent elastinosti je veci od jedinice (Ed>1).

Slika br. 6
Primer: Cena nekog dobra je 50 dinara, a traena koliina tog dobra 100 jedinica, ukoliko se
cena tog dobra povea na 60 dinara tranja za tim dobrom bie 70 jedinica, to znai da mali
porast cene izaziva vei pad tranje za tim dobrom.
4.Srazmerno neelastina tranja postoji kada su relativne promene u ceni vee od relativnih
promena u traenoj koliini. Koeficijent elastinosti je manji od jedinice (E d<1) i kriva tranje
se pribliava vertikali (slika br. 7). Ovakav tip tranje uglavnom postoji kod poljoprivrednih
proizvoda.

Slika br. 7
Primer: Cena nekog poljoprivrednog proizvoda je 20 dinara, a tranja 150 jedinica, ukoliko se
cena povea na 50 dinara tranja za tim proizvodom bie manja, recimo 140 jedinica, to znai da
porast cene za 30 dinara izazvao je pad tranje za svega 10 jedinica.
5. Jedinino elastina tranja postoji kada relativna promena u ceni izaziva jednaku promenu u
traenoj koliini (slika br. 8). Koeficijent elastinosti jednak je jedinici (Ed=1).

Slika br. 8
Primer: Ako se cena nekog dobra povea za 5%, tranja za tim dobrom smanjie se takoe za
5%.
Elastinost tranje se moe, priblino, odrediti i pomou podataka o ponaanju kupaca
kod promene cena. Ako, npr. posle pada cene neke robe izdaci kupaca za kupovinu ta robe rast,
onda je re o elastinoj tranji. Ukoliko se posle pada cene neke robe smanjuje suma novca za
njenu kupovinu re je o neelastinoj tranji; ako posle pada cena kupci namenjuju istu koliinu
novca za kupovinu date robe, onda je to jedinino elastina tranja.

UNAKRSNA ELASTINOST TRANJE

Nekoliko ekonomista marginalistike kole Edvot (Edgeworth), Fier (Fisher), Pareto i

Valras (Walras) su isistirali na tome, da prilikom analize tranje za nekim dobrom mora se uzeti u
obzir ne samo zavisnost tranje tog dobra od njegove cene, nego i od cene njegovih
komplemenata i supstituta. Izmeu dobara mogu postojati odnosi zavisnosti i nezavisnosti.
Nezavisna dobra su ona dobra na iju tranju ne utiu promene u ceni drugih dobara. Meutim,
na tranju za zavisnim dobrima utiu promene u ceni dugih dobara. Zavisna dobra mogu biti
supstituti i komplementi. Supstituti su dobra slinih svojstva, to znai da se korienje jednog
dobra moe zameniti korienjem njegovog supstituta (npr. margarin i maslac su supstituti,
pamuk i sintetiki materijal...). Komplementarna dobra jesu ona dobra koja su povezana u
procesu potronje, to znai da korienje jednog dobra trai da se koristi i neko drugo dobro ili
vie drugih dobara (npr. automobil i benzin). Za razliku od Kurno-Maralovog zakona, gde je
tranja za jednim dobrom funkcija cene tog dobra (D=(p)), po Valrasovom ili Edvot-FierParetovom zakonu, tranja za jednim dobrom je funkcija cene tog dobra (p 1), ali i cena njegovih
supstituta i komplemenata (p1, p2, p3...), odnosno:

D=(p1, p2, p3.....)

Koeficijent unakrsne elastinosti tranje izraunava se :

Ed=(Qx/Qx/py/py)
Ako je koeficijent unakrsne elastinosti tranje vei od nule (E d>0) re je o dobrima koji
su meusobno supstituti, to znai da promena cene jednog dobra izaziva promenu tranje za
drugim dobrom, ali u istom smeru. Odnosno, porast cene dobra x dovodi do poveanja tranje za
dobrom y (ako poskupi maslac, tranja za margarinom e se poveati i obrnuto, ako poskupi
margarin tranja za maslacem e se poveati). Kod supstituta kriva tranje se pomera udesno
kada doe do rasta cena njegovog supstituta, i obrnuto, pomerie se ulevo ukoliko doe do pada
cene. Ako je koeficijent unakrsne elastinosti tranje negativan (Ed<0), re je o komplementarnim
dobrima, jer promena cene jednog dobra izaziva promenu tranje za drugim dobrom, ali u
suprotnom smeru. To znai da e porast cene dobra x, dovesti do pada tranje za dobrom y, i
obrnuto. Kod dobra koja su komplementarna, kriva tranje se pomera ulevo kada doe do rasta
cena, odnosno pomera se udesno kada doe do pada cene. Na primer, ako poskupi benzin tranja
za automobilima e opasti, jer automobili ne mogu da se voze bez benzina. U slucaju kada je
koeficijent unakrsne elastinosti tranje jednak jedinici (E d=1), re je o dobrima izmeu kojih ne
postoje odnosi meuzavisnosti. Opte gledano, to je koeficijent elastinosti tranje manji broj
(pozitivan ili negativan), onda su to dobra slabije meuzavisnosti; to je koeficijent vei broj to
su odnosi supstitucije i komplementarnosti jai.

DOHODOVNA ELASTINOST TRANJE

Kod Kurno-Maralove funkcije D=(p) i Valras-Edvot-Fier-Paretove funkcije D=(p 1,

p2, p3...) nema jednog faktora koji bitno utie na tranju, a to je dohodak.
Bitan faktor od kojeg zavisi tranja, jesu svakako potrebe. Potrbe i preferencije
potroaa izraavaju se preko izbora, odnosno, kupovine odreenih dobara. Meutim, na taj izbor
utiu cene dobara, ali i dohodak potroaa, odnosno iznos materijalnih, novanih sredstava
kojima potroai (kupci) raspolau. Na zavisnost tranje od dohotka najvie su ukazivali Slucki
(Slutsky), Hiks (Hicks) i Alen (Allen) po kojim je tranja za jednim dobrom funkcija cene tog
dobra, cene njegovih supstituta i komplemenata i dohotka potroaa, odnosno,

D=(p1, p2, ...pn, I)

Koeficijent dohodovne elastinosti se izraunava na sledei nain:

Ed=Qx/Qx/I/I
Dohodovna elastinost tranje pokazuje kako promene u dohotku utiu na tranju za
nekim dobrom, uz pretpostavku sa su cene i potrebe date veliine. Koeficijent dohodovne
elastinosti tranje moe da bude pozitivan, negativan ili jednak nuli. Kada je E d<0 to znai da
tranja za nekim dobrom opada kada dohodak raste. Po pravilu do toga dolazi tek na viim
nivoima dihotka potroaa, i re je o inferiornim dobrima. Kada je koeficijent dohodovne
elastinosti tranje pozitivan (Ed>0), radi se o superiornim dobrima, jer tranja za dobrima raste
sa porastom dohotka. Kada je koeficijent dohodovne elastinosti tranje vei od nule, a manji od
jedinice, re je o dobrima koja su nuna za ivot; kada je E d>1 radi se o dobrima luksuzne
potronje.
to je potreba za nekim dobrom vea to je i tranja za takvim dobrom manje elastina i
obrnuto, luksuzna dobra imaju elastiniju tranju.

10

ELASTINOST PONUDE
Najvaniji faktori koji utiu na ponudu neke robe jesu: cena robe, cene faktora
proizvodnje za proizvodnju te robe, stanje raspoloivr tehnologije, cene robe supstituta i
komplemenata i oekivanja u pogledu buduih cene. Matematiki izraena ponuda robe x
predstavlja funkciju cene te robe (px) i cena faktora proizvodnje (px; pi... pn)

Sx=(px; pi... pn)

Meutim, zbog pojednostavljivanja ponuda robe x se prikazuje samo kao funkcija cene
te robe.

Sx=(px)
Koeficijent elastinosti ponude pokazuje za koliko e se procenata promeniti obim
ponude, ukoliko se promeni cena neke robe,odnosno:

Es=Qx/ Qx/px/px
gde je Q-obim ponude, p-cena robe, a Q i p-promene u ponudi i ceni.
Kao i kod cenovne elastinosti tranje i kod cenovne elastinosti ponude koeficijent
elastinosti moe da bude vei, jednak ili manji od jedinice. Kada je koeficijent elastinosti
ponude beskonano (Es=), ponuda je savreno elastina, to znai da malo poveanje cena
dovodi do beskonanog poveanja ponude, i obrnuto (slika br. 9).

Slika br. 9
Ako je koeficijent elastinosti jednak nuli, ponuda je savreno neelastina, to znai da
nikakve promene u ceni ne dovode do promene u ponudi neke robe. Kriva ponude u tom sluaju
je vertikalna u odnosu na x-osu (slika br. 10). Ova dva sluaja imaju prevashodno teorijski
znaaj.

11

Slika br. 10
Srazmerno elastina ponuda postoji kada je koeficijent elastinosti vei od jedinice, to
znai da je porast ponude znatno vei od porasta cene (slika br. 11).

Slika br. 11

12

Kod srazmerno neelastine ponude koeficijent elastinosti je manji od jedinice, odnosno

porast ponude je sada manji od porasta cene (slika br. 12).

Slika br. 12
I kad je koeficijent elastinosti ponude jednak jedinici, onda je ponuda jedinino
elastina, jer je relativna promena u ponuenoj koliini robe jednaka relativnoj promeni u ceni te
robe (slika br. 13).

Slika br. 13

13

ELASTINOST PONUDE U TRENUTNOM, KRATKOM I DUGOM

ROKU

Stepen elastinosti ponude u velikoj meri zavisi od stanja zaliha i mogunosti prilagoavanja
obima proizvodnje cenama. S tog aspekta razlikujemo trenutni, kratki i dugi rok. Trenutni rok
obuhvata vreme realizacije ve proizvedene robe i zato je ponuda odreena stanjem zaliha. U
renutnom roku ponuda e biti elastina ako su zalihe gotovih proizvoda velike. U kratkom roku
obim proizvodnje se moe menjati, ali samo u granicama raspoloivih kapaciteta i date
tehnologije, tako da e ponuda biti elastina ako su mogunosti poveanja proizvodnje vee. Za
razliku od kratkog roka u dugom roku svi faktori proizvodnje su varijabilni (sem prirodnih
resursa, koji su fiksni), tako da obim proizvodnje nije ogranien ni kapacitetom, ni tehnologijom,
pa je elastinost ponude najvea.

ZNAAJ ELASTINOSTI PONUDE I TRANJE U PRAKSI

Elastinost tranje ima veliki znaaj u praksi. Naime, u zavisnosti od toga da li je tranja
za proizvodima koje jedno preduzee prodaje elastina ili nije zavisi i kretanje prihoda tog
preduzea. Samuelson je razmatrao tri tipina sluaja ove zavisnosti. U sluaju kada je tranja za
proizvodima elastina dobitak je vei od gubitka, jer ukupan prihod raste sa smanjenjem cena i
odgovarajuim poveanjem prodaje i preduzeu se isplati da vodi politiku snienje, a ne
poveanja cena. U drugom sluaju kada se radi o jedinino elastinoj tranji dobitak je jednak
gubitku, tako da ukupan prihod ostaje ne promenjen. Preduzee bi tada trebalo da vodi politiku
stabilnih cena, znai niti da ih poveava, niti da ih smanjuje. I trei sluaj kada je tranja
neelastina gubitak je vei od dobitka, tako da su ukupan prihod smanjuje i preduzeu se ne
isplati da vodi politiku snienja cena ve bi trebalo da povea cene svojih priozvoda (tabela br.
3).

14

Tabela br. 3
TRANJA

CENA

UKUPAN
PRIHOD

ELASTINA
TRANJA

RAST

OPADA

PAD

RASTE

RAST

KONSTANTAN

PAD

KONSTANTAN

RAST

RASTE

PAD

OPADA

JEDININO
ELASTINA

NEELASTINA

to se tie elastinosti ponude kod preduzeca ona zavisi od toga da li porast ili pad
proizvodnje pojedinanog preduzea izaziva porast ili pad u njegovom graninom troku. A kad
je re o ponudi grane, elastinost ponude zavisi od toga da li porast ili pad cene dovodi do ulaska
ili izlaska pojedinanih preduzea iz grane (rast cena dovodi do ulaska veeg ili manjeg broja
preduzea u granu, a pad cena dovodi do toga da odreeni broj preduzea naputa granu). Kada
preduzea proizvode sa svojim maksimalnim kapacitetom, porast proizvodnje izaziva ogroman
porast graninog troka, tako da je tada ponuda neelastina. Ponuda je elastina onda kada
preduzea mogu da poveavaju svoju proizvodnju bez porasta (ili sa vrlo malim porastom)
graninog troka. Da bi preduzea to postigla potrebno je da imaju obim proizvodnje pri kome e
moi da prodaju svoje proizvode po ceni koja je jednaka minimalnom prosenom troku; mali
porast cena izaziva znatno poveanje ponude, a mali pad cena dovodi do velikog smanjenja ili
ak obustavljanja ponude.

15

SADRAJ

POJAM I KRIVA TRANJE.......................................................................................................- 1 POJAM I KRIVA PONUDE........................................................................................................- 2 ELASTINOST TRANJE........................................................................................................- 5 CENOVNA ELASTINOST TRANJE....................................................................................- 5 UNAKRSNA ELASTINOST TRANJE.................................................................................- 9 DOHODOVNA ELASTINOST TRANJE...........................................................................- 10 ELASTINOST PONUDE.......................................................................................................- 11 ELASTINOST PONUDE U TRENUTNOM, KRATKOM I DUGOM ROKU.....................- 14 ZNAAJ ELASTINOSTI PONUDE I TRANJE U PRAKSI..............................................- 14 -

16