Robna proizvodnja i njene zakonitosti

Osnovni oblici organizovanja drustvene proizvodnje

1)Naturalna i robna proizvodnja

Osnovne i najvaznije ekonomske aktivnosti su proizvodnja i potrosnja.Veza izmedju proizvodnje i potrosnje moze biti
direktna,sto se postize direktnom potrosnjom materijalnih dobara u okviru samog gazdinstva u kojima su i
proizvedena,ili posredna.Kod posredne veze izmedju proizvodnje i potrosnje,proizvodi se prvo razmenjuju na trzistu i
tek onda idu u potrosnju.

Postoje 2 tipa organizacije dustvene proizvodnje,odnosno 2 tipa privredjivanja:

 Naturalna
 Robna

Naturalna proizvodnja je takav oblik organizacije drustvene proizvodnje u kome je veza izmedju prozivodnje i
potrosnje direktna.Razmena materijalnih dobara nije karatkteristicna za ovaj tip privredjivanja.Naturalna proizvodnja je
zatvoreni i slabo razvijeni oblik drustvene proizvodnje.Sve sto se proizvede namenjeno je potrebama
proizvodjaca.Proizvedena materijalna dobra nisu namenjena potrebama drugih ljudi in e iznose se na trziste,vec
potrebama samih proizvodjaca ili onih kojima su proizvodjaci potcinjeni.Opste obelezje naturalne privrede je direktna
veza izmedju proizvodnje i potrosnje.

Robna proizvodnja je takav oblik organizovanja drustvene proizvodnje u koje je veza izmedju proizvodnje i potrosnje
posredna.U uslovima robne proizvodnje materijalna dobra pre nego sto dospeju u potrosnju,prethodno prolaze kroz
proces razmene.To znaci da su u ovom obliku drustvene proizvodnje materijalna dobra ne proizvode direktno za
potrosnju,vec za razmenu,preko koje se uspostavlja veza proizvodnje sa potrosnjom.Ovde su proizvedena materijalna
dobra namenjena zadovoljavanju potreba drugih potrosaca,sto znaci da ih robin proizvodjaci ne koriste za sopstvene
potrebe.Oni proizvode za razmenu koja se obavlja putem trzista.Robna proizvodnja je oblik privredjivanja koji nosi
odredjenu neizvesnost za robnog proizvodjaca,ona predstavlja privredjivanje sa rizikom.

Posto je veza izmadju proizovdjaca i potrosaca (kupca) posredna i uspostavjla se na tzistu,proizvodjaci mogu biti
unapred sigurni da ce njihovi proizvodi biti prihvaceni,odnosno da je njihova proizvodnja nekome potrebna.Posledica
te neizvesnosti i uvek moguceg nesklada izmedju robne proizvodnje i potrosnje je razlicit ekonomski polozaj robnih
proizvodjaca.Naime,oni robin proizvodjcai koji uspesno prodaju svoje proizvode ekonomski jacaju,a drugi nisu tako
uspesni u procesu razmene ekonomski propadaju.Robni proizvodjaci mogu donekle umanjiti rizik svog
privredjivanja,stalno istrazujuci potrebe i zelje potrosaca,ali,sve jedno ona uvek ostaje oblik privredjivanja koji nosi
odredjeni rizik.

Uslovi nastanka robne proizvodnje i njene opste karakteristike

Robna prozivodnja nastaje tek onda kada se javljaju robin proizvodjaci koji proizvoe robu,odnosno materijalna dobra
namenjena razmeni.

3 uslova za nastanak robne prizvodnje su:

 Drustvena podela rada
 Viskovi proizvoda
 Privatna svojina

Drustvena podela rada uslovila je razvoj razmene izmedju proizvodjaca.Sa druge strane,dovela je do povecanja
drustvene produktivnosti rada.Bez viskova prizvoda kao materijalnih uslova razmene takodje nebi bilo robne
proizvodnje.

Privatna svojina je uslov za postojanje robne proizvodnje.Ako postoji privatna svojina na viskovima proizvoda,tada se
obavezno u razmeni ocekuje dobijanje druge vrste materijalnog dobra ili novca odgovarajuce protivvrednosti.
Prvi istorijski oblik robne proizvodnje-sitna ili prosta robna proizvodnja-nastaje zajendickim delovanjem drustvene
podele rada,pojavom viskova proizvoda i uspostavljanjem privatne svojine.Nikada nije bio preovladjujuci oblik
privredjivanja.Robna proizvodnja postaje preovljadjujuci oblik privredjivanja tek u kapitalizmu.

U savremeno doba,robna proizvodnja i trzisna privreda su gotovo potpuno dominantni oblici privredjivanja.
Dakle robna proizvodnja javlja se u 3 istorijska oblika:
 Sitna ili prosta
 Krupna kapitalisticka
 Krupna robna proizvodnja prelaznog perioda

Zajednicke karakteristike svih istorijskih oblika robne proizvodnje su:

 Postojanje velikog broja odvojenih i samostalnih robnih proizvodjaca.Oni se
osamostaljuju i postaju posebni subjekti privredjivanja.Takodje,robna proizvodnja uspostavlja medjusobno povezivanja
robnih proizvodjaca putem trzista,tako da oni postaju zavisni jedni od drugih.
 Oblik proizvodnje u kojem su proizvedena materijalna dobra (ROBA)
namenjena razmeni,a ne zadovoljavaju potrebe samog robnog proizvodjaca.
 Spontano regulisanje ekonomskih odnosa i postojanje trzisne konkurencije
(nadmetanja) izmedjui robnih proizvodjaca.

Obelezja robe u tumacenju teorije radne vrednosti

Roba je namenjena zadovoljavanju potreba drugih.

Roba je proizvod ljudskog rada namenjen razmeni,koji svojim korisnim svojstvima moze da zadovolji ljudske
potrebe,a u procesu razmene se za njega dobija odgovarajuca protivvrednost u robnom ili novcanom obliku.

Korisna svojstva proizvoda namenjenog razmeni cine jedno obelezje robe.Ali,nisu svi korisni predmeti roba.Ali,da bi
bilo roba,ono mora da ispunjava jos jedan uslov-da bude namenjeno potrebama drugih,a u zamenu za njega da se dobije
odgovarajuca protivvrednost.

Upotrebna vrednost robe

Skup korisnih svojstava prozivoda,kojima se mogu zadovoljiti ljudske potrebe zove se upotrebna vrednost robe.

Egzistencija robnog proizvodjaca zavisi od prodaje robe,a kakva ce prodaja biti ne moze se unapred znati.Ta
neizvesnost postaje manja ako on svoje proizvode ucini atraktivnim i pristupacnim.Zato ce on voditi racuna o
potrebama,ukusima i navikama potrosaca,ali o njihovim finansijskim mogucnostima.

Robni prroizvodjac proizvodi upotrebne vrednosti,dok naturalni proizvodjac proizvodi upotrebne vrednosti za
zadovoljavanje svojih potrebe.

To se dogadja samom cinu potrosnje,upotrebna vrednost robe ili nekog materijalnog dobra realizuje se trosenjem.