Prost i slozen rad

Rad koji moze da obavlja svaki covek u proizvodnji bez posebne obuke i posebne kvalifikacije zove se prost
rad.

Za obavljanje odredjenih poslova nije potrebno da covek ima neku posebnu strucnu osposobljenost,odnosno da prodje
kroz specijalnu obuku ili da zavrsi odredjenu skolu.

Naravn opostije delatnosti koje se mogu obavljati jedino ako radnici imaju posebno znanje i posebnu obsposobljenost
kojom se to znanje primenjuje u proizvodnji odredjenih vrsta materijalnih dobara,

Slozen rad je trosenje radne snage posebne strucne osposobljenosti.

Slozeni radovi svode se na prost rad.Prost rad predstavlja meru uporedivosti slozenih radova.Stoga se jedinica
vremena slozenog rada predstavlja kao umnozen broj jedinica vremena prostog rada.

Posto svi radovi nisu istog stepena slozenosti velicina vrednosti robe ne moze se utvrditi prostim zbrajanjem casova
koji su potrebni za proizvodnju te robe.U jednoj drustvenoj zajednici veci broj proizvodjaca proizvodi istu vrstu
robe.Njihovi uslovi proizvodnje su razliciti.To znaci da ce i vreme neophodno za proizvodnju te robe biti razlicite
duzine.

Uslovi proizvodnje sadrze odredjene elemente:

 Tehnicko-tehnolosku opremljenost rada
 Organizaciju proizvodnje
 Znanje i iskustvo radnika
 Prirodne uslove
 Primenu nauke
 Uslove nabavke sirovina…

Ukoliko postoji razlika u bilo kom od ovih elemenata,razlikovace se uslovi proizvodnje robnih proizvodjaca koji
proizvode istu vrstu robe.

Velicina vrednosti je odredjena drustveno prosecnom kolicinom apstraktnog rada neophodnom za proizvodnju
jedinice odredjene vrste robe.

Drustveno potrebno radno vreme

Drustveno potrebno radno vreme je ono vreme koje se iziskuje da se uz postojece normalne uslove proizvodnje i uz
prosecan stupanj umesanosti i intezivnosti rada izradi bilo koja upotrebna vrednost.

Velicina vrednosti robe zavisi od:

 Prosecnih utrosaka sredstava za rad i predmeti rada,sto odredjuje
prenetu vrednost
 Prosecnog stepena produktivnost i intenzivnosti rada

Velicina vrednosti robe odredjena je prosecnom kolicinom materijalizovanog apstraktnog rada u jedinici proizvoda.

Velicina drustvenog potrebnog radnog vremena

Ona zavisi od: 1)Drustveno prosecne produktivnosti 2) Drustveno prosecne intezivnosti rada u proizvodnji odredjene
vrste robe.

Posledice porasta produktivnosti rada ogledaju se u smanjenju vremena za proizvodnju jedinicce robe.Ukoliko poraste
drustveno prsecna produktivnost rada,znaci d ace se smanjiti drustveno potrebno radno vreme,odnosno velicina
vrednosti odredjene vrste robe.
 Uticaj promene intenzivnosti na velicinu drustveno potrebnog radnog vremena

Njen porast znaci porast trosenja ljudske radne snage,ali i porast proizvodnje.

Ukoliko se kolicina proizvoda poveca srazmerno povecanju intenzivnosti rada velicina drustveno potrebnog radnog
vremena ostaje nepromenjena.

Izrazavanje vrednosti robe

Osnovni uslov medjusobne razmene roba jesu njihova razlicita upotrebna svojstva,Ta razlicitost upotrebnih vrednosti
robe nije dovoljan uslov razmene.Bitan uslov razmene jeste medjusobna samerljivost roba.

Velicina vrednosti robe je uvek odredjena drustveno potrebnim radnim vremenom(drustveno prosecnom
kolicinom rada neophodnom za njenu proizvodnju.

Velicina vrednosti robe izrazava se preko njene prometne vrednosti(za jedinicu odredjene vrste robe u razmeni
se dobija manja ili veca kolicina upotrebnih vrednosti druge robe).Upravo prometna vrednost predstavlja
jedini nacin izrazavanja velicine vrednosti.