NEOKLASIČNA TEORIJA

 Predstavnici: Senior, Kerns, Tausig, Maršal,

Vajner...

 Nadogradnja teorije komparativnih prednosti:

 Odnos cena proizvoda nije obavezno jednak
odnosu utrošenog rada, tj. proizvodnih troškova
(odbacivanje teorije radne vrednosti);
 Rad nije jedini faktor proizvodnje; treba uključiti
i kapital;
 Cene treba izražavati u novcu.

 Komparativne prednosti zemlje pored

proizvodnih mogućnosti zavise i od cena
faktora proizvodnje (nadnice i kamatne stope),
jer od njih zavisi cena proizvoda!
 NEOKLASIČNA TEORIJA
Primer:
Tabela proizvodnih mogućnosti

x y
A 60 20
B 40 10

 Pretpostavka: nadnica u zemlji A je 60$, a u zemlji B 30$.

Cene proizvoda u $:
x y
A 1$ 3$
B 0,75 $ 3$
Posledica: zemlja A nema komparativnih prednosti!
 NEOKLASIČNA TEORIJA
Pretpostavka 2: nadnica u zemlji A je 60$, a u zemlji B 40$.
Cene proizvoda u $:

x y
A 1$ 3$
B 1$ 4$
Posledica: zemlja B nema komparativnih prednosti!

U situacijama kada jedna od zemalja nema komparativnih prednosti

izraženo u novcu, trgovina se odvija samo u jednom smeru. To će
dovesti do rasta cena i nadnica u zemlji koja izvozi, a pada cena i
nadnica u zemlji koja uvozi.Kad se taj proces završi, obe zemlje će imati
komparativne prednosti u nekom proizvodu.
Zemlja sa većom produktivnošću će imati i veće nadnice. Odnos nadnica
mora biti u intervalu između odnosa produktivnosti za dva proizvoda.
 TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE
 TEORIJA RASPOLOŽIVOSTI FAKTORA
PROIZVODNJE
 HEKŠER-OLIN-SAMJUELSON MODEL

(1879-1952.) (1899-1979.) (1915-2009.)

 TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE
 Komparativne prednosti zemlje zavise od
raspoloživosti proizvodnih faktora (rada, kapitala,
zemlje).

 Zemlja bi trebalo da se specijalizuje i da izvozi one

proizvode u čijoj proizvodnji dominira relativno
obilan faktor u toj zemlji, a da uvozi one proizvode u
čijoj proizvodnji dominira relativno redak faktor
proizvodnje. Ovo je Hekšer-Olinova teorema.

 Prema dominaciji faktora u proizvodnji, proizvode

delimo na:
 radno-intenzivne,
 kapitalno-intenzivne i
 zemljišno-intenzivne.
 TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE
 Relativna obilnost nekog faktora proizvodnje
(njegova veća raspoloživost nego u drugoj zemlji)
podrazumeva i njegovu relativno nisku cenu (nižu
cenu nego u drugoj zemlji), zbog čega i proizvodi u
kojima dominira upotreba tog faktora imaju
relativno nisku cenu (nižu nego u drugoj zemlji).

 Relativna retkost nekog faktora proizvodnje

podrazumeva i njegovu relativno visoku cenu, zbog
čega i proizvodi u kojima dominira upotreba tog
faktora imaju relativno visoku cenu.

 Zemlja sa obiljem radne snage ima komparativne

prednosti u radno-intenzivnim proizvodima, a zemlja
sa obiljem kapitala u kapitalno-intenzivnim
proizvodima.
 TEORIJA OPŠTE RAVNOTEŽE
Primer: dve zemlje (Nemačka i Rumunija), dva
faktora (kapital - K i rad - L) i dva proizvoda
(automobil i pšenica)

 K/L nem > K/L rum

 Nemačka ima relativno obilan kapital, a Rumunija
radnu snagu
 K/L aut > K/L pše
 automobil je kapitalno-intenzivni,a pšenica radno-
intenzivni proizvod

 Zbog jeftinijeg kapitala u Nemačkoj i jeftinije radne

snage u Rumuniji, automobil je jeftiniji u Nemačkoj,
a pšenica u Rumuniji
 Nemačka izvozi automobile, a uvozi pšenicu, dok
Rumunija izvozi pšenicu, a uvozi automobile.
IZJEDNAČAVANJE CENA FAKTORA
PROIZVODNJE MEĐU ZEMLJAMA
 Uključivanje zemlje u međunarodnu trgovinu menja
strukturu njene proizvodnje (specijalizacija u
proizvodnji u kojoj postoje komparativne prednosti).
 Kao posledica trgovine, raste cena izvoznog proizvoda
(zbog njegove veće tražnje) i pada cena onog
domaćeg proizvoda koji se supstituiše uvozom po
povoljnijoj ceni.

 Trgovina i promene u cenama faktora:

 Veća proizvodnja proizvoda u čijoj proizvodnji dominira
relativno obilan faktor proizvodnje i smanjenje
proizvodnje proizvoda u čijoj proizvodnji dominira
relativno redak faktor proizvodnje povećavaju tražnju
obilnog faktora i smanjuju tražnju retkog faktora.
Usled toga dolazi do rasta cene obilnog faktora i pada
cene retkog faktora u zemljama koje trguju.
MEĐUNARODNA TRGOVINA I CENE
FAKTORA PROIZVODNJE
 Kao posledica trgovine, dolazi do izjednačavanja
cena faktora među zemljama (teorema o
izjednačavanju cena faktora).
 Pod pretpostavkom jednakih proizvodnih tehnologija,
ovo je i logično, imajući u vidu da trgovina dovodi do
izjednačavanja cena finalnih proizvoda.

 U zemlji sa relativnim obiljem radne snage, međunarodna

trgovina dovodi do rasta cene rada i pada cene kapitala, i
obrnuto u zemlji sa obiljem kapitala, sve dok se cena rada i
cena kapitala u dvema zemljama ne izjednače. U praksi do
izjednačavanja ne dolazi usled ograničene trgovine,
imperfektnosti tržišta, proizvodne diferencijacije itd.
 IZJEDNAČAVANJE CENA FAKTORA
PROIZVODNJE MEĐU ZEMLJAMA
Primer (nastavak):

 Nemačka izvozi automobile, a uvozi pšenicu, dok

Rumunija izvozi pšenicu, a uvozi automobile
 Raste tražnja, proizvodnja i cena nemačkih automobila i
rumunske pšenice, a pada tražnja, proizvodnja i cena
nemačke pšenice i rumunskih automobila
 Raste cena kapitala i pada cena rada u Nenačkoj, dok u
Rumuniji raste cena rada i pada cena kapitala
 Cena rada i cena kapitala u Nemačkoj i Rumuniji se
izjednačavaju.
 MEĐUNARODNA TRGOVINA I
RASPODELA DOHOTKA

 Rast cene obilnog faktora proizvodnje usled

međunarodne trgovine povećava dohodak vlasnika
obilnog faktora proizvodnje.

 Pad cene retkog faktora proizvodnje usled trgovine

smanjuje dohodak vlasnika retkog faktora
proizvodnje.

 Međunarodna trgovina dovodi do rasta realnog

dohotka vlasnika obilnog faktora proizvodnje i pada
realnog dohotka retkog faktora proizvodnje. Tako
dolazi do preraspodele dohotka unutar zemlje
(Stolper-Samjuelsonova teorema).
MEĐUNARODNA TRGOVINA I CENE
FAKTORA PROIZVODNJE

 U zemlji sa relativnim obiljem radne snage,

međunarodna trgovina dovodi do rasta dohotka
radne snage i do pada dohotka vlasnika kapitala.

 U zemlji sa relativnim obiljem kapitala,

međunarodna trgovina dovodi do rasta dohotka
vlasnika kapitala i do pada dohotka radne snage.

 Primer (nastavak):
 U Nemačkoj raste realan dohodak vlasnika kapitala, a
pada dohodak radne snage, dok u Rumuniji raste
dohodak radne snage, a pada realan dohodak vlasnika
kapitala.