V – EKSTERNALIJE/ EXTERNALITIES

(EKSTERNI EFEKTI)

19. PRIRODA EKSTERNIH EFEKATA √

20. GRAFIČKA ANALIZA E.E.-a √
21. IMPLIKACIJE EKSTERNIH EFEKATA √
22. PRIVATNA REŠENJA EKSTERNIH EFEKATA √
23. ODGOVORI JAVNOG SEKTORA NA EKSTERNE EFEKTE:
POREZI I SUBVENCIJE
24. REAKCIJA JAVNOG SEKTORA NA E.E.: NAKNADA ZA
ZAGADJENJE (EMISSION FEE)
25. REAKCIJA JAVNOG SEKTORA NA E.E.: SISTEM “OGRANIČI I
TRGUJ” (CAP – AND - TRADE)
26. POZITIVNI EKSTERNI EFEKTI

1
IP 23. ODGOVORI JAVNOG SEKTORA NA EKSTERNE EFEKTE (E.E): POREZI
I SUBVENCIJE

I POREZI

1. PIGU: NEEFIKASNA PROIZVODNJA (Q1) ZBOG JEFTINE PROIZVODNJE

(INPUTI!)
- Karakteristike negativnih eksternih efekata?

2. KOLIKI je “PIGUOVSKI POREZ”?

(T = MD)

3. KAKAV JE EFEKAT PIGUOVSKOG POREZA?

(↑MPC)

4. GRAFIČKA ANALIZA PIGUOVSKOG POREZA?

- PORESKI PRIHOD (PO SVAKOJ PROIZVEDENOJ JEDINICI)
-UPOTREBA PORESKOG PRIHODA?
-RECIPROČNA PRIRODA EKSTERNIH EFEKATA.

2
5. PRAKTIČNI PROBLEMI U VEZI PIGUOVSKOG POREZA: KAKO UTVRDITI
VISINU PORESKE STOPE?

-TEORIJSKI STAVOVI U VEZI ODREDJIVANJA VISINE PORESKE STOPE?

-IMPLIKACIJE TEORIJSKIH STAVOVA?

- PRAKTIČNO REŠENJE?

3
 II SUBVENCIJE

1. – POD PRETPOSTAVKOM(!) DA JE KONSTANTAN BROJ ZAGADJIVAČA

(FABRIKA), KAKO POSTIĆI EFIKASAN NIVO PROIZVODNJE?

2. SUBVENCIJA DA NE ZAGADJUJU!

3. PITANJA/PROBLEMI:
(1) - PITANJE SA STANOVIŠTA RASPODELE DOHOTKA

(2) - PROBLEM POLAZNE PRETPOSTAVKE

(3) PRAKTIČAN EFEKAT SUBVENCIJE? ▪

4
IP 24. REAKCIJA JAVNOG SEKTORA NA E.E.: NAKNADA ZA ZAGADJENJE
(EMISSION FEE)

1.KOJI JE PROBLEM PIGUOVSKIH POREZA?

-IZOSTAJE PODSTICAJ ZA PRONALAŽENJE NOVIH NAČINA ZA

SMANJENJE ZAGADJENJA

2. ŠTA DRŽAVA MOŽE DA URADI DA BI OSTVARILA EFIKASAN NIVO

ZAGADJENJA?
-RAZMOTRIĆEMO TRI REŠENJA
(1) NAKNADA ZA ZAGADJENJE
(2) SISTEM “OGRANIČI I TRGUJ”
(3) PRISTUP ZASNOVAN NA NAREDBAMA I KONTROLI

5
3. REŠENJE PROBLEMA ZAGADJENJA: “f” (naknada za zagadjenje)

4. PITANJE: KADA ĆE FABRIKA INVESTIRATI U SMANJENJE

ZAGADJENJA (ČISTIJI INPUTI, NOVI UREDJAJI...), TJ. KADA
FABRIKA SMANJUJE ZAGADJENJE?
-ODGOVOR: ZAVISI OD ODNOSA IZMEDJU MC I f
-(SMANJENJE ZAGADJENJA SVE DOK JE f > MC)

5. PITANJE: DRŽAVNA INTERVENCIJA (TRAŽI OD FABRIKE

EFIKASAN IZNOS SMANJENJA ZAGADJENJA)
-█ODGOVOR: NAKNADA (f) IMA POSEBNE PREDNOSTI

6
6. PREDNOSTI NAKNADE ZA ZAGADJENJE (f)

(1) POSMATRAMO PRIMER DVE FABRIKE, F1 I F2, KOJE EMITUJU

PO 90 JEDINICA ZAGADJENJA

(2) PRETPOSTAVIMO: MC–1 < MC–2

(3) PRETPOSTAVIMO DA DRŽAVA SMATRA DA EFIKASNO

SMANJENJE ZAGADJENJA) IZNOSI 100 JEDINICA.

(4) PITANJE: KAKO PODELITI SMANJENJE ZAGADJENJA?

- IDENTIČNO SMANJENJE ZAGADJENJA?
- RAZLIČITO SMANJENJE ZAGADJENJA? √

7
7. CENTRALNO PITANJE: KOJE SMANJENJE EMISIJE ZAGADJENJA
(OD UKUPNO 100 JEDINICA) JE TROŠKOVNO EFIKASNO?

- ŠTA JE TROŠKOVNA EFIKASNOST?

- POLITIKA KOJA OSTVARUJE ODREDJENI NIVO SMANJENJA

ZAGADJENJA UZ NAJNIŽE MOGUĆE TROŠKOVE

8. JEDNAKO SMANJENJE ZAGADJENJA SVIH ZAGADJIVAČA NIJE

TROŠKOVNO EFIKASNO: UKUPNI TROŠKOVI SMANJENJA DATE
KOLIČINE ZAGADJENJA SU MINIMALNI KADA SU GRANIČNI
TROŠKOVI SMANJENJA JEDNAKI ZA SVE ZAGADJIVAČE.
-NAKNADA ZA ZAGADJENJE PODSTIČE SVE ZAGADJIVAČE DA
SMANJUJU ZAGADJENJE DO TAČKE U KOJOJ SU GRANIČNI
TROŠKOVI SMANJENJA JEDNAKI VISINI NAKNADE. OVO
REZULTIRA U JEDNAKIM GRANIČNIM TROŠKOVIMA ZA SVE
ZAGADJIVAČE, ŠTO JE TROŠKOVNO EFIKASNO.
8
9. PRAVIČNOST (RAZLIČITA ODGOVORNOST ZA SMANJENJE
ZAGADJENJA)
-PITANJE: DA LI JE PRAVIČNO DA JEDAN ZAGADJIVAČ IMA MANJU
ODGOVORNOST ZA SMANJENJE ZAGADJENJA, SAMO ZATO ŠTO JE TO
ZA NJEGA SKUPO (ZATO ŠTO SU VEĆI NJEGOVI GRANIČNI TROŠKOVI
SMANJENJA ZAGADJENJA)?
-ODGOVOR: JESTE, PRINCIP PRAVIČNOSTI JE ZADOVOLJEN
-ZATO ŠTO PLAĆA VEĆU NAKNADU

-CENTRALNA PREDNOST f (NAKNADE)?

-SMANJENJE ZAGADJENJA UZ NAJNIŽE MOGUĆE UKUPNE TROŠKOVE.

9
IP 25. REAKCIJA JAVNOG SEKTORA NA E.E.: SISTEM “OGRANIČI I TRGUJ”
(CAP – AND - TRADE) – ILI (CREATING MARKET) (98-99 STR.)

1.DOZVOLE: DRŽAVA EMITUJE DOZVOLE ZA SVAKU JEDINICU

ZAGADJENJA (BROJ DOZVOLA JE ODREDJEN ŽELJENIM NIVOOM
ZAGADJENJA).

2. SISTEM “OGRANIČI I TRGUJ”?

-POLITIKA U OKVIRU KOJE SE ZAGADJIVAČIMA IZDAJU DOZVOLE
ZA ZAGADJENJE, PRI ČEMU SE BROJ DOZVOLA UTVRDJUJE U
SKLADU SA ŽELJENIM NIVOOM ZAGADJENJA, A LICIMA KOJA IH
POSEDUJU SE DOZVOLJAVA DA TIM DOZVOLAMA MEDJUSOBNO
TRGUJU

10
3. POSMATRAMO DVE FABRIKE (DVA ZAGADJIVAČA), ZAŠTO JE
KRAJNJI REZULTAT TROŠKOVNO EFIKASAN?

(1) KOJA FABRIKA JE PRODAVAC DOZVOLE?

(- KADA ĆE FABRIKA PRODATI DOZVOLU?)

(2) KOJA FABRIKA JE KUPAC DOZVOLE?

(- KADA ĆE FABRIKA KUPITI DOZVOLU?)

(3) KADA POSTOJI PROSTOR ZA PREGOVARANJE?

(4) KADA NESTAJE PROSTOR ZA PREGOVARANJE?

11
IP 25. REAKCIJA JAVNOG SEKTORA NA E.E.: PRISTUP ZASNOVAN NA
NAREDBAMA I KONTROLI (COMMAND –AND-CONTROL REGULATION)

1. FLEKSIBILNI PRISTUPI: PRISTUPI ZASNOVANI NA

PODSTICAJIMA (1. – NAKNADA, “f”; 2. - OGRANIČI I TRGUJ)

-FLEKSIBILNI PRISTUPI - ZAGADJIVAČIMA PRUŽAJU FINANSIJSKE

(TRŽIŠNE) PODSTICAJE DA SMANJE ZAGADJENJE - ZAŠTO???

↓
NAJJEFTINIJI IZVODLJIVI NAČINI ZA SMANJENJE ZAGADJENJA √

12
 2. TRADICIONALNI PRISTUP: PRISTUP ZASNOVAN NA
NAREDBAMA I KONTROLI (zahtevaju smanjenje zagadjenja u odredjenom
obimu – nisu FLEKSIBILNI)
1) RAZLIČITI OBLICI:
(1) TEHNOLOŠKI STANDARDI
(2) STANDARD IZVRŠENJA

↓↓↓
- TRADICIONALNI PRISTUP JE SKUPLJI OD
TROŠKOVNO EFIKASNOG PRISTUPA

13
3. KADA JE PRISTUP NAREDBE I KONTROLE BOLJI?

1) KONTROLA KOLIČINE ZAGADJENJA

- NEKE ZAGADJIVAČE JE LAKO KONTROLISATI (ELEKTRANE), ALI NEKE

ZAGADJIVAČE JE TEŠKO KONTROLISATI - TADA SU
- TEHNOLOŠKI STANDARDI U PREDNOSTI (►LAKA KONTROLA
INSTALIRANE OPREME)
2) KONCENTRACIJA ZAGADJENJA
- PRISTUP NAREDBE I KONTROLE: OGRANIČENJE EMISIJE SVAKOG
POJEDINAČNOG IZVORA ZAGADJENJA.

14
IP 26. POZITIVNI EKSTERNI EFEKTI

1. KOJA JE RAZLIKA IZMEDJU POZITIVNIH I NEGATIVNIH

EKSTERNALIJA?
-Q1: Q*
-R1 : R*
2. GRAFIČKI PRIKAZ: POZITIVNI EKSTERNI EFEKTI ZA PREDUZEĆE
KOJE SE BAVI R & D AKTIVNOSTIMA
-POSMATRAJTE:
- STVARNI NIVO AKTIVNOSTI PREDUZEĆA (STVARNI OBIM R & D)
-GRANIČNE EKSTERNE KORISTI (MEB)
- EFIKASAN OBIM R&D AKTIVNOSTI
3. KORIGOVANJE POZITIVNIH EKSTERNIH EFEKATA?
-SUBVENCIJA
-KOLIKO IZNOSI SUBVENCIJA?
4. PROBLEM KOD ODOBRAVANJA SUBVENCIJA?

15