Univerzitet u Nom Sadu

Poljoprivredni fakultet
Departman za stoarstvo

IVINARSTVO
Bioloke karakteristike ivine
Spada u klasu ptica (Aves)
Osnovne karakteristike su perje, krila i kljun
Razmnoavanje jajima van tela majke
Inkubacija traje 21 dan

Proizvodi: meso, jaja, perje, stajnjak

Divlja koko Gallus bankiva
 RASE KOKOI

RASE ZA PROIZVODNJU JAJA LAKI TIP

(SREDOZEMNI)
RASE ZA PROIZVODNJU MESA TEKI TIP (AZIJSKI)
KOMBINOVANE RASE
BORCI
UKRASNI TIP
 RASE ZA PROIZVODNJU JAJA

Leghorn

Najrasprostranjenija laka rasa. Nastala je u

SAD. Najpoznatiji je beli soj. Petlovi imaju
srpast, a kokice lepezast rep. Sluila je kao
osnova za stvaranje lakih linijskih hibrida
koji nose jaja bele ljuske.
masa kokoi: 1,8-2 kg
masa petla: 2,3-2,8 kg
vreme pronoenja: 4,5-5 meseci
nosi oko 250 jaja bele ljuske
 RASE ZA PROIZVODNJU JAJA

Jarebiasta italijanka

Smatra se direktno odomaenom

bankivom. Postoji 7 sojeva koji se razlikuju
po boji, a najpoznatiji je jarebiasti. Svi
sojevi imaju bele podunjake. Ima vitko i
izdueno telo. Polni dimorfizam je dobro
izraen.
masa kokoi: 1,5-2 kg
masa petla: 2-2,8 kg
vreme pronoenja: 5 meseci
nosi 140-180 jaja bele ljuske
 RASE ZA PROIZVODNJU JAJA

Minorka

Poreklom je iz panije sa ostrva Minorka.

Kulturnu rasu stvorili su Englezi. Crne je
boje, noge su pigmentirane, a podunjaci
su beli. Ima slabu aklimatizacionu
sposobnost.
masa kokoi: 2,5-3 kg
masa petla: 2,8-3 kg
vreme pronoenja: 5 meseci
nosi 160-200 jaja bele ljuske
 RASE ZA PROIZVODNJU MESA

Kokinkina - Koinina

Poreklom je iz Kine. Postoji vie sojeva

razliite boje, a najpoznatiji je uti. Ima
slabo razvijenu prostu krestu. Telo je
krupno, loptasto sa izraenim irinama i
dubinama, a piskovi su operjali. Meso je
loeg kvaliteta.
masa kokoi: 3,5-4,5 kg
masa petla: 4-5 kg
vreme pronoenja: 8-9 meseci
nosi 100-120 jaja obojene ljuske
 RASE ZA PROIZVODNJU MESA

Brama

Stvorena je u Americi ukrtanjem kokinkine

sa malajskim borcem i daljom selekcijom
potomaka. Telo je krupno, masivno, kresta
je graasta. Postoje dva soja svetla i
tamna brama.
masa kokoi: 3,5-4,5 kg
masa petla: 4-5 kg
vreme pronoenja: 8 meseci
nosi oko 120 jaja obojene ljuske
 KOMBINOVANE RASE

Plimutrok

Stvorena je u Americi. Od svih sojeva

najpoznatiji su graorasti i beli. Ima dobro
razvijeno elipsasto telo, visoke noge i slabo
razvijen rep. Otporna je i lako se
aklimatizuje.
masa kokoi: 3-4 kg
masa petla: 4-5 kg
vreme pronoenja: 7-8 meseci
nosi 150-180 jaja obojene ljuske
 KOMBINOVANE RASE

Vajtrok

Nastao je od graorastog plimutroka

mutacijom i ukrtanjem sa leghornom i
belim vijandotom. Karakterie ga brzo
operjavanje, brz porast i izraene irine i
dubine tela. Znaajan je kao osnova za
stvaranje linija kod hibrida za proizvodnju
mesa.
masa kokoi: 3-4 kg
masa petla: 4-5 kg
vreme pronoenja: 7 meseci
nosi oko 200 jaja obojene ljuske
 KOMBINOVANE RASE

Rodajland

Rasa je nastala u SAD ukrtanjem domaih

kokoi sa kokinkinom i malajskim borcem.
Boja perja je tamno crvena i sjajna. Telo je
izdueno, oblika paralelopipeda.
Predstavlja osnovu za stvaranje hibrida koji
nose jaja obojene ljuske.
masa kokoi: 2,5-3 kg
masa petla: 3,5-4 kg
vreme pronoenja: 6 meseci
nosi 170-200 jaja tamnocrvene ljuske
 KOMBINOVANE RASE

Njuhempir

Nastala je od rodajlanda selekcijom na

ranije polno sazrevanje, bre operjavanje,
vitalnost i plodnost. Perje je priljubljeno uz
telo, ciglaste je boje sa zlatnoutim
nijansama. Veoma je rasprostranjena u
naoj zemlji.
masa kokoi: 2,8-3,2 kg
masa petla: 3,5-4,2 kg
vreme pronoenja: 5,5 meseci
nosi 175-190 jaja obojene ljuske
 BORCI

Malajski borac

Vrlo je temperamentna i agresivna rasa

snane konstitucije. Dranje tela je
uspravno, a obraslost muskulaturom
veoma izraena, posebno u grudnom delu.
Znaajna je za stvaranje linijskih hibrida jer
poboljava vitalnost i muskuloznost pilia.
masa kokoi: 3,5-4 kg
masa petla: 4-5 kg
vreme pronoenja: 8-9 meseci
nosi 80-100 jaja obojene ljuske
 BORCI

Korni

Rasa je nastala u Engleskoj ukrtanjem

vie razliitih rasa boraca (starog
engleskog, malajskog i azil borca). Koristi
se kao osnova za stvaranje tekih linijskih
hibrida. Ima veoma razvijene grudi i tu
osobinu prenosi na potomstvo. Za razliku
od ostalih boraca, mirnijeg je
temperamenta.
masa kokoi: preko 3,5 kg
masa petla: preko 4,5 kg
vreme pronoenja: 8-9 meseci
nosi 100-130 jaja obojene ljuske
HIBRIDIZACIJA

HIBRIDIZACIJA zapoinje stvaranjem specijalnih tipova i

linija ivine koje mogu pripadati istoj rasi (iste linije) ili
razliitim rasama (sintetike linije). Linijsko odgajivanje je
odgajivanje pri kojem se u okviru rase, soja ili jata formiraju
linije koje mogu biti u najuem, uskom ili umerenom
srodstvu, ili koje nisu u srodstvu, a koje su meusobno u
znaajnoj meri homozigotne. Meulinijskim parenjem dobija
se heterozigotno potomstvo, sa izraenim hibridnim
vigorom.
Proizvodnja linijskih hibrida svodi se na formiranje linija
koje meusobnim parenjem daju potomstvo koje se
zahvaljujui svom heterozigotnom genotipu odlikuje
visokim proizvodnim sposobnostima po vie vanih
proizvodnih osobina.
Postupak stvaranja linijskih hibrida
Standardno odgajivanje odredjen broj istih rasa; standardno
odgajivanje van srodstva; izbor rasa zavisi od odgajivakog cilja;
minimum 50 petlova i 500 kokoaka za odravanje rase
Stvaranje novih linija izbor osnivaa linije; progeni test; parenje u
srodstvu; poveava se homozigotnost a time i sigurnost prenoenja
osobina na potomstvo; max.3 generacije blisko, a posle umereno
srodstvo; pedigrirane grupe; za stvaranje jedne linije potrebno je min.
40 pedigriranih grupa;
Odgajivanje po linijama ustaljivanje i poboljanje osobina.
Test ukrtanje da se utvrdi kombinacijska sposobnost linija.
Minimum 8 linija
Ukrtanje u cilju stvaranja hibrida
LINIJSKI HIBRIDI KOKOI

Laki linijski hibridi

Teki linijski hibridi
Najpoznatiji laki hibridi za
proizvodnju jaja bele boje ljuske

Hisex White
Lohman White
Nick Chick
Shaver White
 Najpoznatiji laki hibridi za
proizvodnju jaja obojene ljuske
Isabrown
Hisex Brown,
Lohman Brown,
Tetra SL,
Shaver 579
 H
I I
S B
A R
B I
R D
O
W
N
Teki linijski hibridi
Hybro,
Hubbard,
Ross
Cobb,
Arbor Acres
HYBRO
COBB
PROIZVODNJA KONZUMNIH
JAJA
U proizvodnji konzumnih jaja u savremenoj
ivinarskoj proizvodnji koriste se tzv. laki linijski
hibridi. Oni se mogu podeliti u dve grupe:
Laki linijski hibridi koji nose jaja bele boje ljuske
(Hisex White, Lohman White, Nick Chick, Shaver
2000)
Laki linijski hibridi koji nose jaja obojene ljuske (Isa
brown, Hy-line brown, Shaver 579, Hisex brown).
PERIOD ODGOJA
Traje do 18 nedelja starosti
Podni sistem
Strogo kontrolisana israna i svetlosni reim
Kontrola telesne mase
PERIOD EKSPLOATACIJE
Traje godinu dana
Kavezni sistem ili neki od alternativnih
sistema
Broj jaja oko 300
Utroak hrane oko 42-44 kg
Svakodnevno sakupljanje jaja klasiranje -
prodaja
Savremeni ivinarnik za koke
nosilje sa klasinim kavezima
Savremeni ivinarnik za koke nosilje sa modifikovanim kavezima
Proizvodnja konzumnih jaja - perspektiva
 Osnovni principi brojlerskog tova

tov specijalizovanih linijskih hibrida visokog genetskog potencijala;

primena svih propisanih veterinarskih i zoohigijenskih mera;
dranje samo jednog hibrida i jedne starosti u isto vreme;
trajanje tova 6 nedelja;
odmor izmeu turnusa 2-3 nedelje;
5,5 do 5,7 turnusa godinje;
standardna veliina objekata oko 1000 m2;
gustina naseljenosti 33-35 kg ive mase /m2, odnosno 17 grla/m2;
zavrna telesna masa sa 6 nedelja oko 2,3 kg;
konverzija hrane 1,8 kg hrane za kg prirasta;
mortalitet do 5% .
Savremeni ivinarnik za gajenje brojlera - podni sistem
Proizvodnja ivinskog mesa - perspektiva