VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
ABAC

SEMINARSKI RAD
PREDMET: UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA
TEMA: INVESTICIJE U PROIZVODNJI TOVA JUNADI
SA PRIMEROM OD 50 GRLA

PROFESOR:

STUDENT:

Teodor Simeunovi

Olgica Jovanovi
Broj indeksa: 3/1/2013

abac, 2015.

SADRAJ:

1. UVOD
Znaaj mesa u ishrani ljudi je dobro poznat i smatra se da je meso nezamenljiva i najkvalitetnija
komponenta pravilne i dobro izbalansirane ishrane. Govee meso odlikuje izuzetna nutritivna
vrednost, koja ga izdvaja u odnosu na druge vrste mesa i ini veoma cenjenom hranom. Meso
goveda je dragocen izvor proteina visoke bioloke vrednosti, vitamina B12 i drugih vitamina B
kompleksa, kao i mineralnih materija, posebno magnezijuma, gvoa, cinka, fosfora, kalijuma i
selena.
Proizvodnja goveeg mesa predstavlja esencijalnu poljoprivrednu proizvodnju i svaka drava
nastoji postii proizvodnju koja e iskljuiti zavisnost o uvozu goveeg mesa kao osnovne ljudske
potrebe.
U proizvodnji goveeg mesa postigli su se znaajni pomaci, no proizvodnja goveeg mesa, u prvom
redu goveeg, nije na zadovoljavajuoj razini. Operativnim programom razvoja govedarstva,
merama ruralnog razvitka, te poveanjem poticaja za tov junadi domaeg i uvoznog porekla nastoji
se podii nivo proizvodnje u mesnom govedarstvu. Uvozna telad nije zadovoljavajue reenje zbog
same injenice to se radi o uvozu, ne zadovoljava kvalitetom pa se stoga vlastitim uzgojem nastoji
osigurati dovoljno teladi za tov.
Opredelila sam se da radim studije opravdanosti proizvodnje goveeg mesa najvie zbog
tradicije, zbog postojanja, zbog trista prodaje i nabavke, relativno stabilne otkupne cene i
posedovanja znanja u ovoj oblasti i ostvarenja saradnje sa naunim institutima.

2. ZNAAJ GOVEDARSTVA
Govedarstvo predstavlja najvaniji segment stoarske i ukupne poljoprivredne proizvodnje kako po
obimu tako i po dobijenim vrednostima. Proizvodi od goveda, meso i mleko su nezamenljivi u
ishrani ljudi. Govee meso se na tritu pojavljuje kao svee, sueno i u vidu mesnih preraevina.
Od mleka se dobija iroka paleta proizvoda kao sto su: konzumno mleko, kiselo mleni napici,
pavlaka, maslac, sirevi, kajmak, mleni deserti i drugo.
Veliki znaaj govedarstva je i u proizvodnji priplodnih grla koje slue za remontovanje stada u
zemlji ili za izvoz. Koa je sporedni proizvod govedarstva i slui kao osnova za razvoj nekih vrsta
industrije i trgovine. Stajnjak je sporedni proizvod govedarske proizvodnje i ne sme se zanemariti
zbog njegove uloge u popravljanju plodnosti i kvaliteta poljoprivrednih povrina.
Goveda su vrsta domaih ivotinja (krupni preivari) koja zahvaljujui anatomsko fiziolokim
svojstvima iskoriava kabasta hraniva razliitog kvaliteta i sporedne proizvode industrije,
transformiui ih u visoko vredne proizvode mleko i meso. Goveda su lako prilagodljiva razliitim
uslovima klime, ishrane, nege i dranja.
Znaajna karateristika govedarstva je i to to ono zapoljava veliki broj ljudi koji obezbeuju svoju
egzistenciju bavei se ovom proizvodnjom.
Trenutno se u svetu uzgaja preko milijardu i trista miliona goveda od ega najvie u Aziji oko 34%,
Junoj Americi oko 22%, Africi oko 16%, Severnoj i Srednjoj Americi oko 12% , Evropi oko 13% i
Okeaniji oko 3%. Od tog broja 230 miliona ine muzna grla.
U svetu se godinje proizvede preko 53 miliona tona goveeg i teleeg mesa i oko 470 miliona tona
mleka to ini 96% ukupne koliine proizvedenog mleka to je u procentima 1:9 je proizvodnja
mesa u proizvodnju mleka.

3. UZGOJ TELADI
3.1. Osnovne karakteristike uzgoja podmlatka goveda
Uzgoj dobrog podmlatka najvaniji je zadatak svakog uzgajatelja goveda. Uzgoj teladi zapoinje
odabirom kvalitetnih roditelja. Budui da se za genetski (selekcijski) napredak primarno ostvaruje
putovima otac-sin i majka-sin, to se u uzgoju goveda osobita panja posveuje izboru bikova za
pripust ili osemenjivanje krava i junica.
Teladi dobre nasledne osnove treba osigurati odgovarajue spoljne uslove tokom odgoja. Bez
optimalnih uslova dranja, nege i ishrane narocito neposredno pre i nakon roenja ne moe se
uspeno odgojiti tele. Greke u prihvatu, dranju i oshrani uzrok su uginua 20% i vie teladi, to
vrlo nepovoljno utie na ekonominost uzgoja, a dovodi u pitanje obnovu stada i provoenje
selekcije. Hranidba mora biti podeena fizioloko prehrambenim karakteristikama teladi.
3.2. Ishrana krava
Pravilna hranidba krava u visokom graviditetu prvenstveno utee na zdravlje, otpornost i rast teleta
u njoj. Imajui u vidu da tele intenzivnije raste i razvija se u zadnja dva meseca graviditeta, koja se
vremenski podudaraju s razdobljem suhostaja krave, osobito je znaajno da je u toj fazi obrok
hranidbeno uravnoteen. U odnosu na energetsku vrednost obrok mora sadravati dovoljnu koliinu
belanevina, minerala i vitamina. Krma za visokobree krave mora biti zdrava bez plesni ili
drugih tetnih sastojaka. Dobro seno i travna silaa ili senaa odlina su osnova krma. Uz druga
hraniva, ta krmiva sadre prilino belanevina i karotina. Koncentratna krmiva u obroku
visokobreih krava potrebna su ako treba popraviti kondiciju krava i razviti ranu mlenost po
telenju kod mlenih pasmina. Potrebe energetskih hranjivih materija za celokupan razvoj ploda
tokom graviditeta odgovaraju otprilike energetskim potrebama za proizvodnju 300 litara mleka.
Prosena duina laktacije visokomlenih krava traje, otprilike, 280 dana, ali telenje moe da nastupi
nekoliko dana ranije ili kasnije. Poto postoji period od nedelju dana kada moe doi do telenja
3.3. Postupak s teletom nakon roenja
Pre telenja kravu treba premestiti u suvo i isto leite bez vetra. Leite za telenje treba
udovoljavati sledeim uslovima:
minimalna veliina 3,5 x 3,5 m
osigurati kravi dobro uporite
biti udaljeno od drugih krava i ljudi
imati prostor za ishranu i napajanje
biti smeteno tamo gde je mogue nesmetano posmatranje.
Krave se mogu teliti i na panjaku ukoliko je izloenost gnojivu minimalna, panjak dobro
zatravnjen ili obrastao vegetacijom te ako je tlo dobro drenirano i suvo. U cilju smanjenja pojave
infekcija i bolesti, na leitima za telenje moramo:

koristiti puno stelje,

osigurati dobru ventilaciju koja stelju odrava suvom,
dobro oistiti i dezinfikovati leita izmeu telenja,
ne stavljati bolesne ivotinje na leita za telenje.
5

Osobito je vano prilikom poroda osigurati valjanu higijenu. Leaj treba biti ist, posut zdravom
slamom. Neposredno pred istiskivanje ploda treba oprati stidnicu, rep i zadnje vime.
Nakon telenja, teletu treba prekinuti pupanu vrpcu na 8-10 cm od trbunog zida, istisnuti krv iz
pupka i dezificirati ga jodnom tinkturom ili drugim sredstvom. Gubicu treba odmah oistiti od
ostatka rodnike sluzi. Treba omoguiti kravi da tele oblie. Lizanjem krava tele masira i potie
bolju cirkulaciju krvnih ila. Vano je im pre tele osuiti (zdravom slamom), naroito ako ga krava
ne oblie, jer vlano tele u vlanim uslovima lako oboli, prvenstveno usled nagle promene
temperature svoje okoline iz materice (oko 39 C) kad izlazi u staju (rodilite) gde je temperatura
nia za 20-25 C. Poeljna temperatura u rodilitu je izmeu 10-18 C.
Novija iskustva su pokazala, da prirodni nain dranja (hladan uzgoj) teladi povoljno utee na
njihovo zdravlje, otpornost, prirast i kasniju produkciju. Radi toga od bitne je vanosti da tele,
nakon to se osui, prenesemo pod nadstreicu koja je s june strane otvorena i ima ispust. Telad se
dri pod nadstreicom u obilno natkrivenim drvenim boksovima za vreme napajanja.
Posle napajanja otvaraju se vrata boksa da se telad slobodno kree u ispustu u svako doba godine,
leti i zimi.
Za prirodan nain dranja treba ivotinju i primereno hraniti, jer ona mora stvoriti masni sloj, koji
e je pod koom i gustom dlakom zatiti od niskih temperatura.
Ako se tele ne moe na takav nain uzagajati, valja ga svakako dva ili tri dana nakon teljenja
udaljiti od krave i smestiti ga u telinjak, koji je odvojen od kravlje staje. U telinjaku su boksovi, a
u svakom boksu po jedno tele. Kasnije se telad stavlja u zajedniki boks ili prostoriju, gde se
slobodno kree.
3.3.1. Ishrana teleta nakon roenja
Prva i jedina hrana tek roenom teletu je kolostrum. Kolostrum sadri znatno vie najvrednijih
hranjivih sastojaka u poreenju sa normalnim mlekom. Pun je belanevina, masti, mineralnih
materija, karotina i drugih vitamina. Posebna mu je zatitna uloga putem belanevina
imunoglobulina, to osigurava sticanje imuniteta (stvaranje antitiela) u otprilike prva dva meseca
ivota.
to pre nakon poroda teletu se treba omoguiti da posisa kolostrum. Neposredno nakon poroda
trebalo bi nahraniti tele s 3 litre kolostruma, te s dodatnih 3 litre nakon 12 sati. Imunoglobulini
kolostruma (Ig) opskrbljuju tele pasivnim imunitetom pre, nego tele stvori svoj vlastiti imunitet.
Isto tako, kolostrum sadri mineralne soli koje imaju fizioloko delovanje jer utiu na ienje
sluzavih tvari (mekonija) iz probavnog trakta. Vano je da tele dobije kolostrum to pre nakon
telenja jer se s vremenom apsorpcija imunoglobulina iz kolostruma smanjuje.
Dranje i ishrana junica organizuje se sa grupama i slobodno, bez veza. Grupe junica trebalo bi
formirati prema uzrastu i teini. Iskustva govoreda u jednoj grupi u zimskom periodu ne bi trebalo
biti vie od 15-20 junica. U svakomtrenutku potrebno je osigurati svakom grlu slobodan dostup
pijaoj vodi. U dobi od 5-12 meseci trebalo bi po junici obezbediti 50 cm duine jasala, od 13-18
meseci oko 60 cm i od 19-24 meseca 70 cm.

Potrebno bi bilo formirati sledee grupe junica:

1. Grupa junica od 5-6 meseci ivota, koje e se hraniti prelaznim reimom ishrane i
uzimskom i u letnjem periodu.
2. Grupa junica od 7-12 meseci ivota. To su grla koja se privikavaju na ishranukabastim
krmivima; koncentrat se daje leti i zimi prema potrebi i kvalitetu kabastihkrmiva.
3. Grupa junica od 13-14 meseci, koje se hrane kabastim krmivima, ako ova
kvalitetomodgovaraju postavljenim normama, treba davati manje koliine koncentrata.
4. Grupa junica od 15-17 meseci, koje su odreene za pripust, a hrane se iskljuivo kabastim
krmivima, ako su kvalitetna. Treba pojaati koncentrat prema normativima.
5. Grupa junica, koje su osemenjene, pa sve do 6. meseca gravidnosti.
6. Visoko gravidne junice, gravidne u 6. mesecu i dalje, koje se intenzivnije hrane izbog toga
dobijaju vee doze koncentrata a spremaju se za telenje.Unutar navedenih grupa poeljna bi
bila i detaljnija podela u saglasnosti sa normativimaishrane.
U skladu sa shvatanjima o optimalnoj dinamici prirasta telesne teine priplodnih junica, razraeni
su i standardi telesnih teina, koje junice moraju dostii u pojedinim starosnim razdobljima, zavisno
od intenziteta ishrane, a u vezi s tim daju se i norme potrebnih hranljivih materija.Dok se proces
proizvodnje priplodnih junica ne uklopi potpuno u okvire potrebnih normi i dok se ne sredi krmna
baza, primenjivae se uzgoj i ishrana koja polazi od sledeih normativa:

3.4. Smetaj teladi

Za uspean odgoj teladi vani su izvesni principi smetaja:

ist objekat ili deo objekta u kome se dre,

izolacija od ostalih grla u stadu,
niska vlanost,
odsustvo promaje,
suv leaj i
obezbeena ventilacija.

Za novoroeno tele nije dobro koristiti suvie toplu ili

otvorenu hladnu staju. Bolje je obezbediti optimalnu
temperaturu u prostoriji i dovoljno sveeg vazduha.
Utvreno je da je minimalna kritina temperatura za
tek roeno tele i3C, i da se ona do 20-og dana
smanjuje do 8C. Prednosti dranje teleta u
individualnom boksu prvih 14 dana ivota su u
mogunosti bolje individualne kontrole i spreavanja
direktnog kontakta s drugim teladima radi zatite od
infekcija.
7

Individualni boksovi
U pogledu smetaja teladi, mogu se preporuiti norme koje treba uzeti u obzir pri obezbeenju
potrebne podne povrine. Za telad u individualnim boksovima potreban je sledei prostor po teletu:
do etiri nedelje uzrasta, 1,1 m2 u boksu minimalnih dimenzija od 1,5x0,75 m,
od 4 do 8 nedelja, 1,8 m2 u boksu minimalnih dimenzija od 1,8x1,0 m.
Na gazdinstvima koja dre mali broj krava, telad su obino smetena u istoj prostoriji s kravama ili
u posebnoj, ali pod istim krovom. Na veim farmama telad se dre u posebnim objektima, obino
vezanim za porodilite. Za telad dok se hrane tenim hranivima obavezna je individualna ishrana,
bilo da su u pojedinanim boksovima ili u grupnom dranju, to se obezbeuje tzv. hvataima na
grupnim boksovima ili postojanjem "trpezarija".
Optimalna temperatura za tele je i7C, a zona komfora od 10 do 24C. Prihvatljiva relativna
vlanost vazduha u objektima za telad je 50-75%. U pogledu ventilacije, minimalna brzina izmene
vazduha za mlado tele (telesne mase 45 kg) je 17 metara kubnih vazduha na as zimi i 42 m3/as
leti. Osvetljenje se planira tako da bude 0,36 m2 povrine prozora po teletu.
Treba naglasiti da temperatura prostora za telad nije
toliko kritina kao vlanost i izmena vazduha. U
uslovima hladne klime najuspeniji je odgoj teladi u
objektima koji su adekvatno ventilirani, ime se
odstranjuje vlaga i zasien vazduh. Da bi se odstranili
aerosol kontaminanti i vlaga, potrebne su bar etiri
izmene vazduha na as, a pri toplom vremenu i vie.
Za telad je veoma nepovoljna kombinacija visoke
vlanosti vazduha i niske temperature, koja esto
prouzrokuje oboljenja organa za disanje.
Grupno dranje teladi prema dobi i teini
Za smetaj u grupe:
do 8 nedelja uzrasta, minimalno: 1,1 m2 ,
od 8 do 12 nedelja: 1,5 m2 .
Veliina grupa treba da je usaglaena s proekom godinjih teljenja i duinom perioda napajanja,
stim da ne bude suvie velikih razlika u starosti teladi unutar jedne grupe.
Jedan od moguih naina dranja teladi su mobilne
individualne kuice (igloi), postavljene na otvorenom
prostoru, najbolje na betonskoj podlozi s nagibom.
Mogu biti s malim ispustom (ograen i nepokriven
prostor pred ulazom u kuicu) ili bez njega. Ovakav
smetaj je od posebnog znaaja na farmama gde su
esta oboljenja teladi, kao mogunost da se to bre i
uspenije prekine lanac infekcija. Promena mesta

kuica-igloa pri ovom drenju je veoma vana, nezavisno od toga da li ima ili ne problema sa
zdravljem teladi.
Iglo kuice za telad
U idealnom sluaju, kuica treba da promeni tri lokacije u toku odgoja teleta, zadravajui se
ravnomerno 4 do 6 nedelja na jednoj. Preporuuje se da se telad to ranije, u prvim satima ivota,
izloe temperaturi okoline. U hladnim danima prehlade su mogue kod teladi koja su dugo pre toga
drana u toplim stajama. Pri takvom smetaju telad se uspeno odgajaju, ali je rad oko njih tei, zato
to su osobe koje ih opsluuju izloene nepovoljnim vremenskim prilikama. U nekim istraivanjima
utvren je vei utroak rada i hrane nego pri konvencionalnom dranju.
Vezani sistem dranja
Kod tala u kojima se primenjuje vezani sistem dranja postoji nekoliko razliito funkcionalnih
delova koji zajedno grade jednu celinu. Ti delovi su:

hodnik za hranjenje,
jasle,
leite,
kanal za izubravanje

Kod pojedinanog dranja na vezu razlikujemo:

jednoredne,
dvoredne i
vieredne tale.
Poloaj hodnika za hranjenje zavisi od tipa tala odnosno od eljenog poloaja krava u objektu.
Jednoredne tale se mogu koristiti za do 15 grla, a za vie ivotinja se koriste dvoredne ili
vieredne. Kod jednorednih objekata hodnik za hranjenje se postavlja jednim krajem objekta, a kod
dvorednih postavlja se ili centralnim delom objekta i irina mu je 240 cm (ivotinje okrenute
glavama jedna prema drugoj), a moe se postavljati i uz zidove objekta i tada je irine 150 cm (u
ovom sluaju postoje dva hodnika za hranjenje). Kod tala kod kojih je hodnik za hranjenje po
sredini objekta ostavlja se prolaz za izlazak ivotinja iza leita irine 150 cm.
Jasle kod dvorednih vezova se postavljaju ili sa obe strane hodnika za hranjenje, ili kod drugog
sluaja samo sa jedne strane, duine su 80 cm, irine zavisno od irine leita 100 120 cm. Dno
jasli treba da je vie 10 12 cm od poda, a visina prednjeg zida u odnosu na leite 20 30 cm kod
kratkih leita, a 30 40 cm kod duih leita. Jasle se mogu graditi od betona ili od drveta.
Leite se nastavlja na jasle, irine je 100 120 izuzetno 130 cm, a duina mu je zavisno od tipa od
140 320 cm. Kratko leite je 140 160 cm duine i kod njega se obino ne koristi prostirka, kod
savremenih objekata ugrauje tzv. gumeni tepih. Na leite se nastavlja kanal za stajnjak. Pad
leita prema kanalu treba da je oko 1 2%.
Ako se grade srednje duga (180 240 cm), odnosno duga leita (260 cm i vie), onda se koristi
prostirka (slama, strugotina od drveta).

10

Ishrana junadi
U naoj zemlji kao i svuda u svetu junad su osnovna kategorija goveda koja slui za intenzivnu
proizvodnju mesa. Takvo mesto junad zauzima zahvaljujui sposobnosti da kabastu hranu uspeno
koriste u velikom obimu.
Za tov se koriste uglavnom muka nekastrirana grla jer ona bre rastu i ostvaruju bolju konverziju
hrane od enskih grla. Dobar uspeh u tovu moe se ostvariti samo ako se za planirani obim
proizvodnje raspolae sa dovljnim koliinama kvalitetne kabaste i koncentrovane hrane.
Pri organizovanju tova junadi vrlo je vano pridravati se pravila da se tovilite puni i prazni
odjenom, (all in, all out). To umnogome olakva organizaciju rada i pojednostavljuje tehnologiju
ishrane u toku tova.
Ovo tim pre jer se tov obavlja u turnusima, najee sa teladima iz otkupa. Po dolasku u tovilite
telad se smetaju u iste dezinfikovane boksove i postepeno se privikaju na nain i reim ishrane.
Hrana im se redovno daje i paljivo se prati konzumiranje. Mogunost konzumiranja zavisi od
predhodne ishrane i kondicije grla. Mogunost konzumiranja najvea je u prvoj fazi i kasnije se
postepeno smanjuje. Izmedju uzete hrane i postignutog dnevnog prirasta postoji visoka koleracija.
Kabasta hrana se daje u prirodnoj formi ili se usitnjava. Koncentrovana hraniva se redovno melju i
meaju sa ostalim sastojcima, a mogu se davati u branastoj, gnjeenoj ili u granuliranoj formi.
Siliranje i ishrana viskovlanim mlevenim klipom i zrnom kukuruza pokazuje dobre rezultate a
manje je i zdravstvenih poremeaja. Ishrana moe biti ograniena, poluuobroena ili ad libitum (po
volji). Pri ogranienoj ishrani koncentrati se daju dva puta na dan. Ishrana po volji se primenjuje
kada se forsira koliina oncentrata. Izgleda da grla koja se hrane po volji bolje odravaju apetit
tokom tova, naroito pri grupnom dranju.
Tov sa vezanim grlima pogodan je kada se primenjuje ograniena ishrana koncentratom. Bolji su
prirast i iskoriavanje hrane, ali se ee javljaju oboljenja papaka. Pri ishrani po volji za isti
prirast upotrebi se vie hrane za oko 5%.
Povoljnije je viekratno hranjenje. Pri ishrani po volji sva grla mogu konzumirati odgovarajue
koliine hrane. To ubrzava tov, jer omoguuje vee priraste. Uspeh u tovu tada zavisi od apetita,
kondicije tovljenika i koncentracije energije i hranljivih materija u obroku. Vea koncentracija
obroka poveava priraste, ali poveava i akumulaciju masti. Posle privikavanja na ishranu po volji
grla postaju mirna i hranu ne jedu halapljivio.
Tov junadi je jedna od dve osnovne govedarske proizvodnje.
Razlikuju se dve osnovne kategorije tovljenika:
- mlada utovljena junad koja kod nas do 15 meseci dostiu telesnu masu od 420-450 kg.
- starija utovljena junad, koja u starosti od 18 do 24 meseca dostiu masu od 500 kg.
Tov mlaih ivotinja ima znaajne prednosti nad tovom starijih ivotinja. Mlae ivotinje imaju
intezivniji porast telesne mase od starijih, i mogu da konzumiraju vee koliine hrane po jedinici
telesne mase. Pored toga, znatno je povoljniji odnos mesa i masti dobijenih od mlaih ivotinja u
formiranom prirastu, nego od starijih, pa je i manji utroak hrane za jedinicu prirasta.
Za tov su najpogodnija muka nekastrirana junad, jer se ostvaruju vii dnevni prirasti i konverzija
hrane, nego sa mukim kastriranim i enskim ivotinjama.
11

U zavisnosti od uea razliitih hraniva u obrocima tovne junadi, postoje osnovna 3 tipa tova:
1. koncentratni tip tova,
2. polukoncenrtatni tov i
3. tov kabastim hranivima.
Koncentratni tip tova:
Za ovaj tip tova koriste se smee koncentrata na bazi zrna kukuruza, kao osnovnog izvora energije.
U smeama za intezivan tov junadi zrna itarica uestvuju sa 60-70%. U ovakvim smeama
proteinska hraniva zajedno sa mineralima i vitaminima ine 10-15% smee. U kompletne smee
koncentrata moe se unositi i lucerkino brano, a njegovo uee obino iznosi 5-20%. U
intezivnom tovu junadi, pored koncentrata mogu se koristiti i manje koliine kabaste hrane.
Uvoenje ovakvih hraniva pozitnivno deluje na proces varenja u buragu, stimulie konzumiranje
hrane i razvoj odredjene mikroflore.
Polukoncentratni tip tova:
Ovo je tov junadi ogranienim koliinama koncentrovane i grube kabaste hrane. I u ovom sluaju
radi se o obilnoj ishrani koncentratima, ali, ipak, normiranoj. U ovom tipu obroka koncentrati ine
45-60% od ukupne suve materije obroka.
U proseku se daju sledee koliine hraniva na 100kg:
- itarice 1-1,5 kg
- uljane same 0,25-0,75 kg
- suva voluminozna hraniva 0,80-1,00 kg
Junad hranjena sa ovakvim obrocima postiu sasvim zadovoljavajue dnevne priraste, koji se u
vecini sluajeva kreu izmedju 1-1,2 kg. Kvalitet ovakvo hranjenih tovljenika je dobar, utroak
hrane umeren a izbegavaju se i opasnosti od pojave razlicitih digestivni i metabolicikh smetnji. Zato
je ovakav tip ishrane naroito pogodan za tov mlae junadi.
Tov kabastim hranivima: Ovaj tip tova junadi zasniva se na ishrani velikim koliinama kabaste
hrane, uz ogranienu upotrebu koncentrata. Kolicina koncentrata znatno je manja nego u
polukoncentratnom tipu tova junadi.
Ovakav tip tova, po pravilu, treba organizovati gde je moguca velika prozivodnja jeftine kabaste
hrane. Zbog manjih dnevnih prirasta, ovakav tov traje znatno due. Utroak hrane za uzdrne
potrebe, a i ukupan utroak hrane za jedinicu prirasta, je znatno vei, a kvalitet tovljenika je neto
slabiji. Za uspean tov junadi kabastom hranom neophodno je da su junad dovoljno
razvijena i da mogu konzumirati velike koliine kabaste hrane. Neophodno je kabastom delu obroka
redovno dodavati i odreene koliine koncentrovane hrane.

12

SMETAJ JUNADI
Da bi smo imali dobar tov i pozitivan finansijski rezultat na kraju tova, neophodno je obezbediti
objekat koji e pruiti adekvatne uslove tovljenicima. Naime, danas je skoro potpuno naputen
sistem dranja junadi na vezovima u toku trajanja tova, osim u ekstezivnom tovu kod veine naih
farmera u seoskim domainstvima. Savremen objekat za tov mora da obezbedi nekoliko vanih
preduslova:

dovoljno ivotnog prostora za svako grlo u tovu

dovoljno hranidbenog prostora za svako grlo u tovu
dovoljna koliina istog vazduha (adekvatno provetravanje)
spreavanje uticaja atmosverskih prilika na tovljenike i dr.

Objekti koji se danas najee grade po sistemu poluotvorenih farmi su najprihvatljiviji sa

stanovita ekonominosti i zadovoljenja gore navedenih preduslova za dobar tov. Ovakve farme se
najee grade od tvrdog materijala, zatvorene sa severne i zapadne strane, a otvorene juno i
istono. Takvom gradnjom spreavamo uticaj atmosverskih prilika naroito u zimskim danima kada
se temperature spuste znatno ispod nule i kada duvaju hladni vetrovi sa severa uz jaku kiu ili sneg.
Kada je re o unutranjem ureenju farme, treba rei da se junad smetaju u bokseve u kojima se
moe drati 5-10 grla priblino iste starosti i teine. Treba takoe voditi rauna da muka grla budu
odvojena u drugi boks od enskih. Boksevi su najee poreani uz dui deo farme gde se nalazi i
hodnik za hranjenje. Pod bokseva se najee isti potisnom gredom ( delta skreperom ) koji
povremeno isti podnu povrinu od vrstog stajnjaka, dok teni deo stajnjaka kanalom se odvodi do
jame za osoku. Pod bokseva kao i svi hodnici unutar farme izgraeni su od betona radi lakeg
ienja i dezinfekcije. Sam objekat se pokriva salonit ploama ili crepom podiven daskama kako
jaki vetrovi nebi mogli da odnesu deo krovnog pokrivaa.
U toku zime kada duvaju jaki vetrovi, otvoreni deo staje ( juna i istona strana ) zatvaraju se
balama slame i na taj nain spreava se uticaj atmosverskih prilika na ivotinje koje su u tovu.
Treba napomenuti i to da ovakvi savremeni objekti moraju imati i posebne bokseve za veterinarske
intervencije. Ovi boksevi mogu biti smeteni pod krovom ili na otvorenom u zavisnosti od potreba i
koncepta izgradnje farme. Na kraju treba rei i to da svaki objekat u svom sastavu ( izvan farme )
mora imati bazen za smetaj vrstog stajnjaka kao i bazen za osoku. I jedan i drugi bazen prave se
od armiranog betona otpornog na delovanje kiseline.

13

NEGA I UZGOJ GOVEDA

Osnovno pri uzgoju goveda je da svaki preivar mora provesti dobar deo ivota hodajui po
panjacima ili ispustima. ivotinje se dre slobodno. U izuzetnim prilikama su vezane (bolest,
telenje). Pod u objektu mora biti gladak, ali ne i klizav sa obaveznom prostirkom od slame, ili
nekog drugog prirodnog materijala. ivotinja uvek mora imati slobodan pristup pojilici i mestu za
odmor.

Uzgoj i nega teladi i junica zahteva posebnu panju. Svako tele treba da odgaji njegova majka. Na
taj nain e prirodna otpornost od infekcije prevazii veinu zdravstvenih problema. Telad se dri u
individualnim boksovima do 14 dana starosti. Telad moraju posisati kolostrum u roku od 2 sata, a
najkasnije 6 sati od roenja. Tele sisa 1-2 puta dnevno 9 nedelja. Tele koje je starije od 6 meseci
odvaja se od majke. Tovna junad, odnosno, goveda u tovu gaje se na panjaku, ali u zavrnoj fazi
tova mogu biti i u objektima. Za krave u laktaciji optimalna temperatura je 10-15 stepeni, do 21
stepen je tolerantna, dok vie temperature nepovoljno utiu na period maksimalnog luenja mleka.
Za proizvodnju mleka veoma je vano napajanje vodom ne hladnijom od 10 stepeni. U stresnim
situacijama izazvanim toplotom bazira se na zelenoj hrani, a ishrana silaom (njeno varenje)
poveava telesnu temperaturu.
U objektima za dranje stoke potrebno je imati nastrenice, ventilatore i tueve, jer rashlaivanjem
krava muzara moemo poveati prinos mleka za 10-15%.

14

Simentalac - Savren Genetski Spoj

Simentalska rasa goveda spada u najzastupljeniju rasu u Srbiji. Razlog ovome se moe nai u tome
da ova rasa ima izuzetnu sposobnost aklimatizacije, daje kvalitetno meso i posebno je prikladna za
manje farme koje imaju kombinovanu proizvodnju. U Srbiji postoji velika ponuda ove rase, a brzo i
lako pronalaenje , kao i direktna kupovina grla moe se izvriti i putem sajta.

Izgled i karakteristike

Simentalac je rasa razvijene

muskulature i bikovi mogu dostii
visinu do 160cm, a krave do
150cm, dok teina varira u
zavisnosti od upotrebe. Dlaka moe
biti izmeu crvenkastozlatne i bele.
Moe se javiti pigmentacija oko
oiju koja smanjuje problem sa
vidom.
Simentalac se pokazao veoma
uspean u ukrtanju. Na taj nain se
poveava kvalitet mesa, masti i
poveava proizvodnja mleka. U
Srbiji i Evropi se uglavnom ukrta
sa
crvenim
holtajnom
i
montbeliard rasom.

15

Razlozi za uzgajanje i ishrana

Najei razlozi za uzgajanje ba ove rase su dobre reproduktivne sposobnosti (6-10 telidbi),
sposobnost prilagoavanja svim uslovima, izuzetna vitalnost, velika otpornost na bolesti, kratak
vremenski period izmeu teljenja ,
a razlog je i svakako visoka
mlenost i dobra proizvodnja mesa.
U Srbiji se najvie gaji u Centralnoj
Srbiji, oko slivova Resave,
Kolubare i Morave. Simentalac.
Iako daje manju koliinu mleka od
rase Holtajn, ipak se u proizvodnji
zadrava due.
Ishrana
mora
biti
dobro
izbalansirana tako da zadovoljava
unos proteina, mineralnih materija i
vitamina.

16

Studija sluaja: Investiciona analiza tova junadi

Da bi se opredelili za tov junadi prethodno moramo znati da li je ekonomian. Pre nego to se ue u
rad oko tova, treba izvriti kalkulaciju rentabilnosti. Za jednu proizvodnju kaemo da je rentabilna
ako je cena za utovljeni materijal vea od cene kotanja iste.
Objekti za smetaj grla u tovu treba da obezbede povoljne uslove za savremene tehnologije
proizvodnje. Ambijentni uslovi treba da obezbede dobre uslove higijene, kao i optimalne radne
uslove za radnike zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu .
Objekat u kome se obavlja proizvodnji proces tova junadi je povrine 473 m2 (11x43). Objekat se
sastoji od prostorije u kojoj se odvija proizodni proces koja je povrine 240 m2 , zatim prostorije za
smetaj i proizvodnju stone hrane (koncentrat), prostorije za smetaj bolesnih grla. Ukupna
vrednost objekta za tov junadi je 6 385 500 dinara .
Presudan momenat u nabavci teladi je njihova masa koja treba da bude do 140-160 kilograma.
Starosna razlika u grupi kupljene teladi ne sme da bude vea od dva meseca.
Od uvoenja jedinstvenog sistema obeleavanja goveda kod nas, sva grla pre stavljanja u promet
moraju biti obeleena i upisana u jedinstvenu bazu podataka, i pored une markice moraju imati
uverenje (paso), kao i potvrdu da su zdrava i da potiu iz zdravog podruja u kome nepostoji
nikakva zabrana za promet teladi .
Ukupno se nabavlja 50 teladi. Planirani trokovi nabavke teladi su 2,250,000.00 dinara. Cena teladi
po kilogramu iznosi 300 dinara .
Za intenzivan tov junadi na naim podrujima najbolje odgovara simentalska rasa i domae areno
govee u tipu simentalca, jer su ove dve rase kod nas najvie zastupljene i najbolje odgovaraju tovu
do 500- 550 kg.
Za sve modele farmi predvien je intezivan tov u zatvorenom sistemu sa grupnim boksovima i po
10 junadi u boksu, reetkasti podom, izubravanjem tenim stajnjakom i normativima za povrinu
podnog prostora u boksu po grlu u zavisnosti od telesne mase:
(200 kg - 1m2 , 300kg -1,4m2 , 400kg -1,7m2 i preko 400kg - 2m2) . Predvieno trajanje turnusa
je oko 250 dana (8-9 meseci) u zavisnosti od mase teladi na poetku tova.
Junad e se hraniti koncentrovanim obrocima do teine od 500- 550 kg uz dnevne priraste od 1200
grama, jer se na ovakav nain dobija odlian kvalitet mesa koji je kao takav veoma pogodan za
izvoz na zapadnoe vropsko trite.
Za ostvarenje planiranih rezultata mora se obezbediti sledei uslovi

nabavka kvalitetne teladi ujednaenog rasnog sastava,

telad koja se uvode u tov moraju biti zdrava,
tehnika i tehnologija ishrane treba da se odvija precizno po programu,
formirane grupe za tov trebaju da budu ujednaene u pogledu teine, starosti, da budu istog
pola i da su pripremljena za planiranu ishranu u tovu.

17

Zbog toga je poeljno da se telad nabavljaju od kooperanata sa kojima je ugovorena proizvodnja i

nain nege, ishrane i dranja do preuzimanja.
Tehnologija tova podeljena je na tri faze:
1. Prva faza tova poinje otkupom teladi telesne mase od 140 do 160 kg, koju smo oznaili kao
pripremnom fazom i ona traje 15 do 20 dana.
2. Druga faza je predtov i traje do postizanja telesne mase od 250 kg i
3. Trea faza je finalni (zavrni) tov koji traje do postizanja planirane telesne mase od 500- 550
kg (proseno 520 kg).
Osposobljavanje gazdinstava za proizvodnju mesa u govedarstvu predpostavlja odreena
investiciona ulaganja, pre svega u izgradnji novih i rekonstrukciji i dogradnji postojeih objekata za
dranje i uzgoj stoke,a osim toga i prateih objekata kao to su: objekti za manipulaciju sa stajnja
kom po savremenim ekolokim zahtevi ma, prostorije za smetaj koncentrovanih hraniva,
nastrenice za seno, silo trenevi za silau i stona vaga za kontrolu prirasta i efikasnost obroka.
Ishrana tovne junadi je planirana na bazi sledeih hraniva :

seno,
kukuruzna silaa,
silaa sirovog klipa kukuruza i
koncentrat.

Osnovne karakteristike proizvodnje sena lucerke, sliae od biljke kukuruza i silae sirovog klipa
kukuruza identine su kao kod modela robnih farmi za proizvodnju mleka. Koncentrat e se koristiti
iz nabavke (u krmnim smeama za junad sadraj proteina treba da bude: za telesne mase do 250 kg
13-14% ukupnih proteina, a preko 250 kg 12% ukupnih proteina).
Zootehnika i zdravstvena zatita junadi.
Programom zdravstvene zatite predvieno je sprovoe nje odree nih veterinarsko sanitarnih mera
u cilju spreavanja, suzbijanja i iskorenjavanja bolesti opasnih kako za ivo tinje tako i za ljude
(TBC, bruceloza, slinavka, ap, antraks i dr.). Preventivnom suzbijanju parazitarnih bole sti, te
dezinfekcijom u irem smislu dat je nuan znaaj odravanju higijene objekata i ivotinja. U tom
smislu provodie se i mere dehelmintizacije juna di protiv metiljavosti. Obavezno je i ispitivanje
junadi na bolesti kao to su tuberkuloza, bolest plavog jezika, leptospiroza,...
Vakcinacija teladi je obavezna mera prilikom otkupa, kao i kompletan veterinarski pregled uklju
ujui i ie nje od parazita - dehelmintizaciju.
Pre useljenja teladi i nakon plasmana utovljene junadi potrebno je izvriti dezinfekciju staja, a
jednom godi nje e se vriti pregled na brucelozu.

18

Tehnologija tova junadi

Uglavnom postoje 3 forme tova junadi:
intenzivni tov (do oko 400 kg)
tov junadi do 450 kg i
tov junadi do 500,-550,-600 kg.
Tov junadi do vee konane teine - 450, a naroito 550-600 kg je ekstenzivniji, jer to je ivotinja
zrelija i ima veu zavrnu teinu vie ima mesta i dui je ekstenzivni period ishrane samim kabastim
hranivima.
Tov junadi do oko 450 kg
Period tova do 450 kg, moe se, uglavnom, podeliti na uzgojni period i period tova.
U ovoj fazi tova upotreba koncentrata se svodi na ulogu dodatka kabastim hranivima da bi se
postigao eljeni prirast. Zbog uea veih koliina kabastih hraniva, junad postiu teinu oko 450
kg u neto kasnijem razdoblju ivota nego to bi bilo u intenzivnom tovu - obilnim koliinama
koncentrata. Ta pojava je neizbena im se radi o veoj upotrebi kabastih hraniva.
Osnovni zahtev koji se postavlja za hraniva koja ulaze u obrok jeste da to moraju biti krmiva sa
viom koncentracijom energije. U intenzivnom koncentratnom tovu to su koncentratne smese, a u
ekstenzivnom tovu to e biti provenula travna silaa (30-35% SM). Ako je silaa slabijeg kvaliteta,
ili klasina vlana (neprovenula) mora se davati i malo sena, koje omoguuje da ivotinje
konzumiraju dnevno dovoljnu koliinu SM iz kabastih krmiva.
Junad teka oko 200 kg u najveem broju sluajeva ostvaruju niske priraste, ak samo 100-150
g/dan. Dodavanjem samo 1 kg koncentrata prirasti se mogu poveati na 600-700 g/dan. Iz toga
proizilazi zakljuak da malim dodatkom koncentrata nismo u stanju iskoristiti potencijal za rast
mlaih junadi te se zbog malih prirasta tov do eljene teine protee na due vreme. Dodatk 1,5-2
kg koncentrata/grlo/dan moe poveati prirast na oko 800-900 g/dan.
Kada se koristi silaa, u prvom redu se misli na provenulu silau (30-35% SM), pa tek onda na
vlanu, jer vlane silae junad konzumiraju manje, te je potrebna vea koliina koncentrata ili se
tov vremenski produava. Najprostiji obrok bio bi kada bi se provenula silaa davala po elji, a
koncentrat u koliini da se postigne eljeni prirast. U poetku tova ivotinja ne bi dobila dovoljnu
koliinu proteina ako bi konzumirala samo silau i itarice. Zbog toga, do teine oko 300 kg, daje se
koncentrat sa vie proteina, a od 300-450 kg moe i koncentrat sa manjom koliinom proteina.
Dodavanje sena ne doprinosi boljem konzumiranju, ako je kvalitetna silaa. Ako je silaa osrednja,
dodavanje sena moe doprineti veem konzumiranju i prirastu. Meutim, ako se u obrok unese 2-3
kg sena smanjie se konzumiranje silae.
19

ema tova sa provenulom travnom silaom

(35% SM i 1,35 kr.jedinica u kg SM)
Teina Prirast Proven.silaa Koncentrat Koncentrat
kg

g/dan

kg/dan

a kg/dan b kg/dan

150

800

2.0

0.5

200

800

1.5

1.0

250

900

0.5

2.0

300 1.000

10

2.5

350 1.000

12

2.5

400 1.100

15

2.5

450 1.100

17

2.5

a - smesa koncentrata za uzgoj ili startera sa itaricama ili suvim repinim rezancima
b - tovni koncentrat
Ako je na raspolaganju vlana silaa, moe se oekivati da junad njome zadovolje samo 50%
potrebne energije, te e se u tom sluaju morati davati vea koliina koncentrata, dok se
provenulom silaom moe zadovoljiti najmanje 75% potrebne energije. Sa vlanom silaom uz
dodatak 2-3 kg sena i veom koliinom koncentata mogu se postii prirasti do 1.000 g/dan. Ako se
ne da vea koliina koncentrata, ostvarie se manji prirasti, tov e se produiti, a to sve poskupljuje
proizvodnju mesa.
Normativ za tov junadi
Teina
kg

Za prirast telesne mase, g/dan

100

600
kr.j. prot
2.12 340

800
kr.j. prot
2.47 410

1.000
kr.j. prot
2.84 475

1.200
kr.j. prot
-

1.400
kr.j. prot
-

Konc.ener.
kr.j./kg SM
-

150

2.84

365

3.19

440

3.72

495

4.26

540

1.06

200

3.54

405

3.89

465

4.42

515

5.31

550

6.20

580

250

4.26

425

4.61

480

5.31

525

6.20

555

7.08

580

300

4.78

445

5.31

495

6.03

535

6.91

560

7.96

585

1.03
20

350

5.31

445

6.03

505

6.73

545

7.80

565

8.85

585

400
450
500

6.03
6.56
7.08

470
500
520

6.56
7.26
7.80

520
540
555

7.45
8.15
8.68

555
565
575

8.50
9.22
9.92

565
575
585

9.57
10.27
10.99

590
595
600

1.00
-

Moja racunica:
Tele 420-450e
Kukuruz 1800kg ~280e
Seno, slama, koncentrat...
Bik od 550kg 1.5*550=825e
825-420-280=125e
U 125e je seno, slama i koncentrat, kao i moj rad i moja zarada. Nije tesko zakljuciti zasto je stocni
fond u opadanju.

21