Kozarstvo

Kozarstvo
Koze pripadaju meu najstarije pripitomljene rase ivotinja koje su od davnina
sluile oveku i davale mu visokovredne proizvode poput mesa, mleka, koe,
dlake i stajnjaka. Meutim, industrijalizacija poljoprivrede, ove vrste domaih
ivotinja bacila je na margine. U veini evropskih zemalja kozarstvo je sporedna
grana stoarstva, ali su koze u pojedinim delovima sveta jo uvijek glavna
domaa ivotinja (Afrika, Azija). Koze su dugo vremena nazivane sirotinjskim
kravama zbog slabe mlenosti, manje uspenosti u proizvodnji mesa, kao i
manjeg dnevnog prirasta. Koze se napasaju i dre na loim panjacima ili
nepristupanim terenima pa im se predbacuje da unitavaju umske zajednice,
posebno mlade zasade. Ipak, koze imaju brojne prednosti. To su inteligentne i
radoznale ivotinje, okretne, spretne i snalaljive, prave su umetnice u skupljanju
hrane, a uz to daju vrlo vredne proizvode. Neke rase koza u dobrim hranidbenim
uslovima imaju izrazito visoku proizvodnju mleka po emu su efikasnije i od krava
jer mogu davati 15 do 20 puta vie mleka od svoje telesne mase. Promenama
navika potroaa kozje meso je sve traenije na tritu, pa se smatra
specijalitetom i tradicijom i posluuje se u posebnim prilikama. Osim toga u
sredozemnim zemljama gde su posebno visoke temperature koze slue kao
istai grmlja, ikara, makija i korova i tako efikasno smanjuju mogunost
pojave poara.
Reprodukcija koza
Ekonominost proizvodnje zavisi od pravilne reprodukcije domaih ivotinja. Koze
su sezonski poliestine ivotinje i njihova polna aktivnost zavisi od godinjeg
doba. U naim krajevima koze se oplouju (pare ili mru) u jesen ili u kasno leto,
a jarad dobijaju u januaru ili februaru idue godine. Mrkanje je razdoblje kada
enka ispoljava polni nagon i trai mujaka za rasplod. Polna zrelost kod koza se
javlja ve u dobu od 5 do 6 meseci ali se oplodnja prvi put vri kada koze navre
7 do 10 meseci starosti, to jeste, kada uu u rasplodnu zrelost. Visoko proizvodne
i plemenite rase koza su ranozrele, ranije dostiu polnu zrelost, a prvo parenje se
obavlja kad enke dostignu masu od 30 do 50 kilograma. Reprodukcija poinje
polnim ciklusom koji kod koza traje u proseku 21 dan. Najvaniji trenutak u
polnom ciklusu je pojava estrusa koja se kod koza vrlo lako uoava. enke postaju
nemirne, trae drutvo, slabije jedu, ee mokre i skau na druge koze.
Razdoblje mrkanja koza obino traje 6 do 8 nedelja, a estrus i elja za parenjem
svega 1 do 2 dana. Na pojavu estrusa stimulativno deluje i prisustvo samog jarca,
iji miris koze mogu osetiti i sa udaljenosti od 150 metara. Ovulacija kod koza u
pravilu traje 30-36 sati nakon pojave estrusnih simptoma, a pravo vreme za
oplodnju je 15-tak sati od poetka estrusa. Koze kod kojih se estrus otkrio ujutro
treba osemeniti uvee i obratno. Puno sigurnije i preporuljivo je vriti dvokratno
osemenjivanje. Nakon uspenog osemenjavanja dolazi faza gravidnosti koja kod
koza traje oko 149 dana. to se tie jareva, oni su sposobni za parenje tokom
cele godine, ali fizioloki najjai polni nagon im je u jesen kada i dolazi do
mrkanja koza. Muka jarad polno sazreva u dobu od 5-6 meseci, to zavisi od
ishrane, rase, telesne mase i sezone roenja.

Ishrana koza
Koza je preivar i hrani se iskljuivo grubom voluminoznom hranom. Pravilnom i
dovoljnom ishranom moe se znaajno istai genetski potencijal ivotinje, kao i
nivo njihove proizvodnje. U odnosu na krave i ovce, koze u svojoj ishrani koriste
vie razliitih biljaka, tako goveda koriste svega 17 razliitih biljaka, ovce 20 a
koze ak 90. Najvei deo obroka koza ini voluminoza i to paa, seno, senaa,
silaa i razliite drvenaste vrste koje koze brste. Po vrsti i koliini pojedene hrane
koze se naziva najekolokijom domaom ivotinjom. Zelena krma ili paa je
najdrae krmivo za koze. Njegova hranjiva vrednost zavisi od botanikog sastava
i vremena njegovog iskoritenja. Paa to je mlaa ima vei udeo hranjivih
materije i manje celuloze i lignina zbog ega je bolja svarljivost ove krme. Ishrana
zelenom krmom je posebno povoljna radi poveanja mlenosti kod koza. Koze
tokom dana mogu pojesti i do 14 kg zelene mase, a njen udeo se smanjuje
dodavanjem sena. Prelazak sa zimske na letnju ishranu treba biti postepen (7 do
10 dana) da se mikroflora buraga privikne kao i da se izbegnu digestivni
poremeaji. Koze rado brste. Pod tim se podrazumijeva otkidanje lia i vrhova
granica drvenastih biljaka. Koze su dosta izbirljive ivotinje, stoga jedu samo
najkvalitetnije delove biljaka, prvenstveno lie, cvetove i pupoljke, dok stabljiku
ree. Rado jedu lie javora, bagrema, lipe, jasena, breze i vrbe. Seom ili
skidanjem sitnih grana s liem ili samog lista kao i njegovim suenjem dobija se
suvi lisnik. Zelena masa grana i lista se u periodu od sredine jula do poetka
septembra see, sui i skladiti. Tako spremljena zelena masa koristi se kao obrok
tokom zime. Silaa se daje kozama samo ako je dobrog kvaliteta. Kukuruzne ili
travne silae daju se kozama u koliini do 4 kg, dok se gravidnim znaajno
koliina smanjuje ili izostavlja. Koncentrovana krmiva daju se u obroku u
zavisnosti od hranjivih potreba. Tako se dodaje preteno zbog poveanja
proizvodnje mleka ili posebnim kategorijama. Posebno ih je korisno dodavati u
poslednjoj treini graviditeta i u prva dva meseca laktacije. Koliina koncentrata
se kree od 0,1 do 1 kg, najee se koristi zrno itarica kao i sporedni proizvodi
prehrambene industrije.
Proizvodnja mesa koza
Za razliku od drugih ivotinja kod koza nemamo posebno specijalizovane rase za
proizvodnju mesa. Sve rase koza, bez obzira jesu li specijalizovane za proizvodnju
mleka ili vlakana, proizvode i meso preko jaradi ili kada se iskljue iz reprodukcije.
Koze se ne odlikuju dobrom proizvodnjom mesa uporeujui ih sa ostalim
domaim ivotinjama, stoga je selekcija na ovo svojstvo kod njih dosta
zanemarena. Jedini pravi predstavnik mesne rase je burska koza ili boer koza.
Meu najvanije predispozicije koza u proizvodnji mesa ubraja se njihova dobra
reprodukcija i plodnost, kao i njihov dug proizvodni vek. Tako da e rasplodna
koza u svom proizvodnom veku dati veliki broj jaradi za klanje. Vrlo esto
proizvodni vek kod koza traje desetak godina, a ponekad i due. Proseni prirast
jaradi kree se od 200 do 300 grama. Poto se veinom koze uzgajaju zbog
proizvodnje mleka, jarad se kolju dosta rano, pa je tako jarad tovljena mlekom u
nekim dravama pravi specijalitet. Tako se jarad esto kolju s masom od 5 do 15

kg. Randman jaradi kree se u proseku od 35 i 53% i dosta je varijabilno svojstvo

a na nega utie ishrana, rasa, pol, doba i drugi faktori.
Proizvodnja mleka koza
Postoje dokazi da je koza bila prva ivotinja koju je ovek koristio za dobijanje
mleka. Mleko koza je visokovredna namirnica koja je po sastavu slina kravljem
mleku, ali znatno svarljivija. Ovo mleko je bogato s vitaminima i mineralima i
preporuuje se starijoj populaciji, deci i trudnicama. U veini zemalja Evrope koze
se smatraju mlenim ivotinjama, a vajcarska se smatra kolevkom mlenog
kozarstva. Laktacija kod koza po pravilu traje od 200 do 300 dana i u tom periodu
koze daju mleka 10 do 20 puta vie od svoje telesne mase. Laktacija ne bi smela
trajati manje od 240 dana, a na nju utiu rasa, ishrana, starost, klima, zdravlje,
nain mue i sezona jarenja. Nakon jarenja postepeno se poveava proizvodnja
mleka koja je najvea u 2 i 3 mesecu laktacije, a zatim mlenost opada. Nakon 8
do 10 meseci od poetka laktacije proizvodnja mleka se smanji do te mere, da se
moe obaviti zasuenje i priprema za naredno jarenje. Koze koje se prvi put jare
(prvojarkinje) imaju znatno manju mlenost, a svakim narednim jarenjem dolazi
do poveanja u proizvodnji mleka i ona je najvea izmeu 4 i 7 godine. Na
mlenost utie i broj jaradi. Koza koja ojari dvojke daje i vie mleka. Najpoznatije
rase koza za proizvodnji mleka su sanska koza, francuska sanska koza, srnasta
alpska koza, francuska alpska koza, togenburka koza i nubijska rasa koza.
Proizvodnja vlakana koza
ovek je od davnina koristio kozja vlakna za proizvodnju odee, pokrivaa, uadi i
drugih predmeta, ali savremenom pojavom sintetikih vlakana upotreba kozjih
vlakana gubi na znaaju. Meutim, savremeni ovek se sve vie okree prirodi i
prirodnim materijalima, pa su ponovno vrlo interesantna kozja vlakna i to
posebno ona najfinija i vlakna visokog kvaliteta. Kozja vlakna se s obzirom na
proizvodnu i trgovaku vanost tog kvaliteta dele u tri osnovne grupe: obino
kozje vlakno, angora vlakno i kamir. Obino kozje vlakno je grubo jeftino vlakno
koje se koristi za izradu tepiha, prekrivaa, vrea, podmetaa i dr. Potie iz
tropskih delova Azije i Afrike. Najvei proizvoa ovog vlakna je Pakistan. Angora
vlakno je trgovaki naziv za kozje vlakno koje se dobija od angora koze.
Pradomovina angora koza, ujedno i tog vlakna, je Turska. Najvei proizvoai
angora vlakna su SAD i Juna Afrika. Najfinija i najskuplja vlakna daju jarad pri
prvom ianju a angora vlakno upotrebljava se u tekstilnoj industriji za izradu
razliitih odevnih predmeta, sagova i vetakog krzna dok u automobilskoj
industriji slui za tapaciranje. Kamir je trgovaki naziv za vlakno koje se dobija
od istoimene koze. Potie sa podruja pokrajine Kamir, a najvei proizvoai
ovog vlakna su Kina, Indija i Mongolija. Kamir je vlakno visokog kvaliteta i
vrednosti, namenjeno je izradi kvalitetne i skupe odee od istog kamira ili
pomeanog s vunom. Proizvodi od kamira su lagani, meki, topli i skupi pa se to
vlakno smatra najluksuznijim prirodnim vlaknom. Najvei potroai su SAD, Velika
Britanija i Japan.
Smetaj koza

U dananje vreme dolazi do napretka u pogledu smetaja koza. Uvoz genetski

vrednih rasa i intenziviraje proizvodnje dovelo je do izbegavanja tradicionalnog
naina dranja koza. Uvidelo se da dranje velikog broja grla na jednom mestu
nema povoljan uticaj na proizvodnju. Nasuprot tome mlene farme manjeg
kapaciteta (30 do 50 rasplodnih koza) daju dobre rezultate. Intenzivna
proizvodnja kozjeg mleka i mesa zahteva ivotinje veih dimenzija i
produktivnosti. Intenzivna se proizvodnja najee stoga organizuje u zatvorenom
sistemu ili poluotvorenom (talsko-pani sistem). U ovim sistemima treba
osigurati kozama veu podnu povrinu, a objekt opremiti odgovarajuom
opremom za ishranu, napajanje i muu koza. Ekstenzivna kozarska proizvodnja
uglavnom se temelji na slabo produktivnim autohtonim rasama koje su lokalne
vanosti. U ovakvim sistemima investicije u izgradnju objekata i opremu su
znatno skromnije, a podne povrine su manje po grlu, te se koze veinom
napasaju na nepristupanim i slabije kvalitetnim panjacima. Prilikom izgradnje
ovakvih objekata treba obratiti panja na mikroklimatske, higijenske i tehnike
uslove smetaja. Najvaniji mikroklimatski uslovi su:
Dobra toplotna izolacija objekta jer koze ne podnose temperaturne oscilacije
(posebno jarad jer pad temperature za 7,5C moe dovesti do uginua i do 30%)
Koze brzo reagiraju na vazduh zagaen prainom, mikroorganizmima i tetnim
gasovima, stoga bi tala trebalo da ima dobro osiguranu ventilaciju.
Koze ne podnose promaju
Loe podnose preveliku vlanost vazduha, koja moe dovesti do pada proizvodnje
i pojave mnogih bolesti
Nadalje najvaniji higijenski uslovi koje treba osigurati su kvalitetna prostirka,
higijenski ispravna hrana koja nije plesniva, trula ili zagaena, te higijena
tehnike opreme, posebno maina za muu kao i hranilica i pojilica.
Rase koza
Prema brojnim arheolokim dokazima, koze su najstarija vrsta domaih ivotinja
koju je ovek pripitomio. Domestifikacija koza datira ak oko 7000 godina pre
Hrista. Vrlo esto spominjanje koza u grkoj mitologiji i Bibliji znak su njihovog
hiljadugodinjeg suivota s ovekom. Domaa koza (Capra hircus) vodi poreklo od
tri izvorna oblika, a to su bezoar ili persijska divlja koza, markhor i izumrle
evropska koze. Danas u svetu postoji oko 200 razliitih rasa koza koje su
podeljene u odreene tipove i grupe rasa.
Bolesti koza
Najee bolesti kod koza su zaraznog i parazitarnog tipa. Od zaraznih bolesti
najopasnija i najrairenija bolest koza je bruceloza. To je bolest koja se vrlo esto
manifestuje pobaajima i zbog toga je u nekim zemljama, gde je bolest rairena,
enama zabranjena konzumacija kozjih proizvoda. Bolesne ivotinje se ne lee
ve se vri nekodljivo uklanjanje. Preventivno se moe vriti vakcinisanje a
imunitet traje 4 i vie godina. Od ostalih zaraznih bolesti treba spomenuti

listeriozu, boginje, artritis-encefalitis koza, Q groznica, paratuberkuloza,

tuberkuloza, slinavka i ap, zarazna epavost i scrapie. Najee parazitne bolesti
od kojih ovce obolijevaju su veliki pluni vlasci (Diktiokauloza), mali pluni vlasci
(Protostrongiloza) kao i metiljavost. Kod mlenih rasa koza javljaju se i upale
vimena ili mastitisi. Ova bolest se ree javlja kod koza nego kod krava. U
intenzivnim uzgojima ee se javlja hronini kataralni mastitis, a u ekstenzivnim
uzgojima akutne upale. Leenje se bazira na lokalnoj i optoj terapiji
antibioticima. Da bi se sprijeila pojava mastitisa kozama treba osigurati
optimalne zoohigijenske uslove, smetaj, ishranu i muu.
Kozarstvo - Rase:
Angorska koza
Angorska koza
Burska koza ili boer
Burska koza ili boer
Francuska alpska koza
Francuska alpska koza
Kamirska koza
Kamirska koza
Nemaka srnasta koza
Nemaka srnasta koza
Sanska koza
Sanska koza