Predmet:Biologija

Predmetni profesor:Nataa Danilovi-Babi

Tema:Autizam
Autor prezentacije:Katarina Bilandija III-2
 Definicija autizma
Autizam je naziv za razvojni poremeaj u mnogim delovima mozga.Javlja se od ranog
detinjstva do kraja ivota.U nastanku bolesti igraju ulogu multifaktorski inioci: genetski,
imunoloki, metabolitiki, neuroloki, funkcija i struktura CNS-a, toksikoloki,
gastroenteroloki, teratogeni inioci s rizikom od autizma se ukljuuju infekcijske bolesti
budue majke, rad sa raznim metalima, plastike, pesticida, alkohol, puenje, droga.kao i
starost roditelja(oca).ee oboljevaju deaci nego devojice.
Ranije se smatralo da loa nega dovodi do autizma pa je i roditeljima bilo tee da prihvate
svoju decu sa autizmom.
Danas se takoe u nekim sredinama smatra da nema autizma u bogatoj porodici ili u
drugoj kulturi,ali najnovija istraivanja su to demantovala.
Bioloki uzrok autizma su genetske aberacije,precizno reeno mutacije,to poveava rizik
za nastanak bolesti,ali ne i verovatnou ispoljavanja bolesti.
 Znaci autizma
1.Uobiajeni:Nema brbljanja, gestikulacije do 12 meseci ivota, nepostoji kontakt oima, nema govora do 18 meseci,
hiperaktivno ponaanje ili krajnje pasivno.U drugoj godini ivota govor se sastoji od oko 2-3 rei.Smeh bez vidljivog
razloga, gubitak jezine i socijalne vetine. Nema strah od opasnosti.
Oblici ponaanja su sledea: stereotipsko ponaanje- kretanje, vrtanja glavom, ljuljanje tela, deluje kao da ne uje,
jednolinost-otpor prema promenama, prua otpor prema uenju, ogranieno ponaanje-fokusiran aktivnou bez
prevelike zaokupljenosti sa jednom igrakom ili nekim predmetom.Ritualno ponaanje uvek sa istim redom i istim
jelovnikom.Kompulzivno ponaanje namerno i po pravilima.Autoagresija sa pokretima koji mogu povrediti druge
osobe.Tekoe u socijalizaciji, nesposobnost komunikacije i imaginacije, bizaran govor ili utnja, izbegavanje drugova sa
slabom percepcijom, tekim pamenjem, doivljavanju emocije slabog delovanja.ivi po sopstvenim zakonitostima uz
potranju panje, na taj nain funkcionie, ali to uvek ne moe da se ispotuje.
2.Specifini:
-hipo (smanjena) ili hiper (poveana) aktivnost svih ula tj.manjak odgovora na bol ili preterano reagovanje na neto to
izgleda nebitno, kao npr zatvaranje vrata.
Dg autizma
Autizam je komplikovano dijagnostifikovati jer ne postoje konkretni testovi krvi ili genetski markeri, razne oznake koje
upuuju na facijalni izgled prisutnih kod ove dijagnoze.Preputeno je kognitivnoj sferi razvoja miljenja.Dijagnoza je
subjektivna sa zakljuivanjem i razumevanjem.Rano otkrivanje autizma pozitivno utie na ishod autistinog ponaanja
to je znaajan za dalji tok ivota.Postoji dijagnostiki kriterijum za autizam u prvoj godini ivota:neodazivanje se na
ime, nezainteresovanost za igrake ili neke dogadjaje, neobian stav tela, abnormalan kontakt oima, averzija na dodir,
poremeaj spavanja i ishrane.U drugoj godini ivota:agresivno ponaanje, slab razvoj govora ili regresija govora,
stereotipni pokreti i interesovanje, hiperaktivnost, nedostatak imitacija i korienja gestova, plakanje, nedostatak
rutina.esto su prisutne tekoe u postavljanju rane dijagnoze:od strane roditelja stvara potekoa da se suoe sa
problemom.Varijabilnost simptoma.Dijagnoza se postavlja na osnovu posmatranja, ponaanja osobe kombinacija od
osam simptoma koje se grupiu po etiri kategorije.
1)Teko oteenje socijalne interakcije ili emocionalne uzajamnosti.
2)Teko oteena komunikacija i imaginacija, odloen ili ne postoji razvoj govora ili gestova-mimika.
3)Ograniena aktivnost i interesovanje, krutost, nefunkcionalna rutina na rituale.
4)Rana pojava simptoma od 2-4 godine.
Za procenu teine dejeg autizma u klinikom okruenju koristi se posmatranje deteta, ponaanje, komunikacije i
sumarna evaluacija ponaanja.
Za diferencijalnu dijagnozu moe se uzeti u obzir oteenje sluha, mentalnu retardaciju, specifini poremeaj jezika
(Kleffner sindrom).
Leenje autizma
Adekvatnog leka zasad jo nema za leenje autizma.Mogua postojea terapija se
prilagodjava prema detetovim potrebama u zavisnosti od stepena oteenja.Mnogima
je potrebna doivotna briga i staranje tokom itavog ivota.Ako se krene intenzivnom
metodom upornim programima edukacije sa bihevioralne terapije moe se pomoi
detetu da dostigne odredjeni nivo samostalnosti, socijalnih i radnih vetina.Autistino
dete treba razumeti, njemu je potreban oslonac, nenost, ljubav da bude sreno u
"svom svetu", koji nije samo izabralo.
Od lekova se primenjuju za leenje problema autizma to su lekovi iz klase antidepresiva,
antipsihotika, stimulansa, protiv grenja miia-antikonvulzant.Ovi lekovi nisu
pouzdani za leenje glavnog simptoma autizma tj.za oteenje socijalne interakcije i
komunikacije.
Drugi naini leenja

Dijetalna ogranienja - hrana bez glutena

(brano, pirina, zob i jeam) i kazeina
(mleko) . Kazein i glutein su slini proteini
koji kod neke autistine dece mogu
negativno uticati na modane funkcije te
uzrokovati pojavu konih i probavnih
simptoma. Pre poetka ovakvog naina
ishrane potrebno je posavetovati se sa
pedijatrom ili porodinim lekarom.
 Nutritivne intervencije kroz
nadoknaivanje minerala i vitamina ini
znaajni deo leenja autizma. Mnogi
pristupi e pozitivno uticati na ponaanje.
Osnovna je pretpostavka da e deca, to
se bolje oseaju, bolje uiti.
Tim za leenje deteta
-deiji psihijatar
-neurolog
-pedagog
-psiholog
-otorinolaringolog
Neto vrlo bitno!!!

Deca sa autizmom nemaju uvek oteenu

intaligenciju,s njima se esto moe
komunicirati ali treba prilagoditi nain
komunikacije njihovom tempu
razumevanja i objasniti im zaenje njima
nepoznatih rei.Autistina deca mogu biti
vrlo kreativna,ak i kretivnija i inteligentnija
od prosenih osoba,ali su neshvaeni i
ive u svom svetu.
Kau da MMR vakcina izaziva autizam ,ali
najnovije istraivanje je to demantovalo!
 Danas postoje
drutva koja pomau
deci ,roditeljima i
strunom timu tako
to organizuju
kretivne
radionice,podstiu
psihiki i motoriki
razvoj dece.Ne treba
izbegavati osobe sa
autizmom ,ve im
treba pomoi.