Danijela Pjevevi

KARTOGRAFIJA
Pomorske navigacione karte mogu biti papirne ili elektronske
(rasterske ili elektronske).
PAPIRNE KARTE
Pomorske karte predstavljaju preslikavanje povrine zemljinog elipsoida
ili jednog dela zemljinog elipsoida na ravan ili neko geometrijsko telo
(kupa ili valjak) iji se omota moe razviti u ravan koju nazivamo karta.

Da bi karta mogla da se koristi u navigacione svrhe mora da zadovolji

sledee:
loksodroma mora biti prikazana pravom, a ne krivom linijom;
uglovi koje loksodroma zatvara sa meridijanima (azimut i kurs K)
moraju odgovarati tim uglovima u prirodi.
 KARTOGRAFIJA
PAPIRNE KARTE

Pomorske papirne karte se dele na:

informativne-pruaju razne pomone podatke i informacije (karte morskih
struja, karte vezova, meteoroloke karte i dr.)
navigacione-slue za direktno voenje navigacije, tj. za odreivanje i
ucrtavanje pozicije broda;
karte planove-slue za prikazivanje manjih povrina (luka, sidrita,prolaza
itd.);
pomone-prikazuju pomone podatke i razne pojedinosti (radarske
karte,karte hiperbolikih navigacionih sistema, i dr.)
 KARTOGRAFIJA
SADRAJ POMORSKE PAPIRNE KARTE
Svaka navigacione karta ima dva dela:
hidrografski i
topografski.
Hidrografski deo karte sadri sve vodene povrine zajedno sa
prateim podacima. Ovaj deo je obino prikazan belom bojom, dok se
neki plii delovi vodenih povrina prikazuju nijansom plave boje. Dubina
se prikazuje u odgovarajuim jedinicama (metri, decimetri, stope i dr.).
Izobate predstavljaju linije koje spajaju take iste dubine. Obino se
linije izobate ucrtavaju za dubine 2 m, 5 m i 10 m, a ponekad i za vee
dubine.
Navigacioni podaci koji se prikazuju sa najveom preciznou su:
dubine hridi i grebena,
olupine,
karakteristike svetala i njigovi sektori,
podaci o strujama i dr.
 KARTOGRAFIJA
SADRAJ POMORSKE PAPIRNE KARTE
Svaka navigaciona karta sadri sledee elemente:
okvir kartografskog podruja;
ram ili krug u kome su zapisani sledei podaci:
podruje karte, razmera karte, merilo karte, tip projekcije, podaci o
varijaciji, naziv izdavaa, datum izdavanja karte, naziv ustanove koja
distribuira kartu.
na starijim izdanjima engleskih karata, obino postoji tabela za pretvaranje
engleskih u metrike dune jedinice,
na okviru karte su podele geografske irine () i geografske duine (),
kompasna rua sa pravim i magnetnim severom,
na kartama mogu postojati i podaci o morskim menama, ako je promena nivoa
mora izraena.
rubrika za male korekture,
grafiko merilo u Nm i km.

Topografski deo karte sadri podatke o putevima, gradovima, kotama, visinskim

objektima(zvonici crkava i druge visoke graevine).
 KARTOGRAFIJA
RAZMERA POMORSKE PAPIRNE KARTE
Odnos izmeu veliina u prirodi i veliina na kartografskoj ravni se naziva
razmera karte.

Razmera karte mora biti ispisana na navigacionoj karti.

Razmera karte se moe obeleiti na jedan od sledea dva naina:
1:100000,
1/100000.

Ovaj odnos znai da 1 mm na karti predstavlja 100 m u prirodi

 KARTOGRAFIJA
MERKATOROVA NAVIGACIONA KARTA
Merkatorova navigaciona karta je nastala proraunom, a ne projektovanjem na ravan
ili geometrijsko telo.
Merkator je izraunao na koju udaljenost od ekvatora (m), odnosno na kojoj
udaljenosti od susedne paralele (M) treba konstruisati sledeu paralelu da bi se
karta mogla koristiti za navigacione svrhe.
Osnovne karakteristike mree Merkatorove navigacione karte su:
ekvator i paralele su paralelne linije mree karte,
paralele su meusobno nejednako razmaknute za isto na zemljinoj sferi,
zemljini polovi se ne mogu prikazati na Merkatorovoj karti,
meridijani su meusobno paralelne linije mree karte,
zbog istog odnosa rastezanja meridijana i paralela, verno prikazuje uglove u prirodi,
loksodroma je prikazana pravom, a ortrodroma krivom linijom koja je izboena ka
zemljinom polu,
udaljenosti se mogu tano i direktno izmeriti na karti,
povrine na karti nisu verno prikazane,
pozicija na samoj karti se odreuje i ucrtava u pravouglom kordinatnom sistemu ( i
).
 KARTOGRAFIJA
ELEKTRONSKE NAVIGACIONE KARTE

Elektronske navigacione karte (ENC) sastoje se od baze podataka koja je

standardizovana kao sadraj karte.
Elektronska karta sadri informacije potrebne za bezbednu navigaciju i predstavlja
statiki model sveta kroz koji se kree brod. Sadri koncepcijski podatak od
jednostavnih informacija o navigacionim opasnostima, pa do sloenih
navigacionih pravila (ema razdvojene plovidbe i sl.).
Razvoj elekronskih karata znaajan je iz sledeih razloga:
skrauje vreme rada navigatorasistem elektronske navigacione karte omoguava
uoavanje pozicije broda u realnom vremenu, na ekrenu monitora u kartografskoj
pozadini, bez nepotrebnog unoenja pozicije kao na papirnoj karti;
poveava bezbednostsistem elektronske nautike karte, koristei bazu podataka,
moe automatski usavravati funkciju protiv nasukavanja, i naravno u sprezi sa
protivsudarnim radarom izbegavaju se eventualni sudari sa drugim brodovima;
poveava tehniku sposobnost u razvoju elektronskih nautikih karata, u smislu
hardvera i softvera.
 KARTOGRAFIJA
ELEKTRONSKE KARTE ZA NAVIGACIJU

Elektronska karta namenjena za navigaciju mora da bude:

georeferencirana u koordinatnom sistemu;
precizna u nizu doputene upotrebe sa modernim navigacionim sistemima
(GPS);
ispravna sa svim znaajnim informacijama za navigaciju;
jednostavna u smislu njenog sadraja podataka;
aurna, to je od presudnog znaaja kod donoenja odluka;
mobilna (u smislu medija za skladitenje CD), laka za korienje od strane
korisnika;
efikasna struktura plasmana i distribucije.
 KARTOGRAFIJA
KARAKTERISTIKE ELEKTRONSKE KARTE
1. Preciznost
Elektronske navigacione karte nastale od kvalitetnih papirnih karata ili podataka
premera treba da poseduju tanost pozicije od nekoliko desetina milimetara.
Apsolutna preciznost papirnih nautikih karata umanjuje se pod uticajem jednog
ili vie sledeih faktora:
podatkom premera;
korienjem referentnog sistema koji nije u vezi sa polaznom veliinom;
netanost kontrolnih taaka;
kombinacijom podataka sa razliitih premera, sa razliitim geografskim
datumima, razmerama ili preciznosti na samoj karti i
sastavljanjem izobata manuelnom interpolacijom podataka premera.
 KARTOGRAFIJA
KARAKTERISTIKE ELEKTRONSKE KARTE
2. Rezolucija
Rezolucija je usko povezana sa tehnikom digitalizovanja. Re je o rezoluciji
manuelnog dobijanja podataka prilikom upotrebe digitalizacione ploe, ili rezolucija
raster prikaza u modernom digitalnom okruenju, baziran na raster-vektor
transformaciji.

3. Preciznost i kompletnost digitalizaciie

Preciznost i kompletnost digitalizacije kratko prikazuje karakteristike koje se trebaju
digitalizovati na elektronskim kartama, kao i one koje se ne trebaju digitalizovati.
IMO i IHO imaju utvren minimalni "sadraj specifikacija", u kojem su navedena
samo neka obeleja za koja se smatra da su elementarna za elektronsku navigacionu
kartu, kao to su: obalna linija, linija niske vode, izobate, dubine, opasnosti, bezbedna
ili opasna podruja, priobalne instalacije i objekti bezbednosti plovidbe.
Svako poveanje minimalnog sadraja specifikacija uslovljava poveanje
vremenskog angaovanja, kao i poveanje trokova za izradu, kontrolu kvaliteta i
auriranje elektronske navigacione karte.
 KARTOGRAFIJA
PODELA ELEKTRONSKIH NAVIGACIONIH KARATA
Danas postoje dva tipa elektronskih karata: rasterske i vektorske elektronske karte.

Rasterske (skalarne) elektronske karte - RNC (Raster Navigational Chart), nastaju

skeniranjem postojee papirne karte i njenim pretvaranjem u format elektronske slike
koja se moe prikazati na ekranu monitora. Ovaj tip karte je jednostavniji i jeftiniji za
izradu. Kada se na brodu koristi ovaj tip karte, neophodno je imati i adekvatnu i
ispravnu papirnu kartu plovnog podrucja, za koje koristimo rastersku elektronsku
kartu.
Ona predstavlja samo jednu povrinu na kojoj se moe slojevito naneti pozicija broda,
ali bez "praenja broda". Kada brod napusti podruje koje karta prikazuje, mora se
ukljuiti nova rasterska karta koje prikazuje novo podruje gde se brod nalazi.
Ovaj tip elektronske karte ne poseduje podatke koji mogu aktivirati bezbednosne
alarme i razna upozorenja koja se u ECDIS unose manuelnim putem.
 KARTOGRAFIJA
PODELA ELEKTRONSKIH NAVIGACIONIH KARATA
Vektorske elektronske karte - ENC (Elektronic Navigational Chart) predstavljaju
datoteku u kojoj se nalaze podaci koje program za prikazivanje elektronskih karata
inerpretira i stvara prikaz na ekranu.
Nastaju upotrebom specijalizovanih programa za kartografiju. Ovaj proces
podrazumeva ubacivanje svih kontura obala, kota, dubina i drugih podataka na karti.
Ove karte su kompleksnije i skuplje za izradu, sama izrada je dosta sloena, tako da
za sada samo par hidrografskih slubi u svetu poseduje tehnologiju i dozvolu za
izradu ovakvih karata.
Ukoliko se na komandnom mostu koristi ovakav tip karte, nije neophodno imati
adekvatnu papirnu kartu plovnog podruja.
One predstavljaju skup pravih i krivih linija koje su odreene pravcem, smerom i
intezitetom. Svaka taka (kota) vektorske karte je definisana koordinatama u
odgovarajuem koordinatnom sistemu, geografskom duinom i irinom. Ovako
definisanoj taki u prostoru moemo dodeliti brojanu vrednost koja moe
predstavljati izmerenu dubinu ili visinsku kotu.
 KARTOGRAFIJA
PODELA ELEKTRONSKIH NAVIGACIONIH KARATA
Sadraj vektorske karte podeljen je na tematske celine.
Skup definisanih taaka moemo spojiti pravom ili krivom linijom. Tako dobijena
linija predstavlja jednu tematsku celinu koja se crta na posebnom sloju.
Svaki sloj predstavlja odreenu grupu objekata srodnu po tipu (obale, izobate,
kanali...), nainu prikaza (tacke, linije) ili povrine ili boje (plavi, zeleni...).

Podela informacija po slojevima omoguuje i unoenje sadraja koji bi klasinu kartu

inio neitkom i prenatrpanom.
Izborom eljenih slojeva za prikaz izdvajaju se neophodne informacije, a preostale
koje bi je nepotrebno optereivale, se ne prikazuju.
 KARTOGRAFIJA
PODELA ELEKTRONSKIH NAVIGACIONIH KARATA
Ovakav nain izrade karte ima niz prednosti:
prikaz detalja varira sa razmerom prikaza - kada se prikazuje ire podruje,
prikazani su krupniji objekti glavni putevi, nazivi i sl. tako da karta ne bude
prenatrpana i neitka
specifini podaci korisnika - vektorske GIS baze podataka mogu sadrati bilo
koju vrstu podataka od znaaja za korisnika, kao to su npr. lokacije skladita u
lukama, tip i veliina luka, gasovodi, kanalizacione cevi, razne instalacije.
Takoe mogu sadrati saobraajne atribute kao to su jednosmerne ulice,
obavezni pravci na raskrsnicama, u renom saobracaju ispod mostova,
obavetenja o razdvojenoj plovidbi (separacione zone) i dr. i
prostorne analize.
 KARTOGRAFIJA
PREDNOSTI I MANE RAZLIITIH FORMATA
1. Jedna od veih prednosti vektorskog zapisa u odnosu na raster ogleda se u
veliini memorije za smetaj podataka;
2. Druga prednost na strani vektora je i znaajno vea brzina rada;
3. Konano, najvea prednost vektorskog zapisa je laka izmena crtea.
Brisanje ili menjanje postojeih elemenata karte, kao i dodavanje novih veoma je
jednostavno. Poto je karta sastavljena iz niza nezavisnih geometrijskih
elemenata, svaki objekat na karti moe se posebno izdvojiti i izmeniti, bez
uticaja na susedne geometrijske oblike.
 KARTOGRAFIJA
PREDNOSTI I MANE RAZLIITIH FORMATA
Kriterijum Raster nautike karte Vektor nautike karte
Prihvaena za ECDIS Privremena zamena DA
Sposobnost obrade Ne mogu se obraivati DA
podataka
Meunarodno priznata NE DA
Standardizovana NE DA
Koliina podataka Vea Manja
Inteligentna sposobnost Ne-inteligentna Inteligentna
elijska struktura NE DA
Mogunost upozorenja na Ne DA
opasnosti
Laka za korienje NE DA
Zahtevnost memorije Zahteva CD-ROM Mala
Mogunost zumiranja Limitirana,tekstualna DA
izoblienja
Sposobnost upozorenja NE DA
protiv nasukavanja
Obuka i trena Dobar prelazak od Potrebna specijalna obuka
analognih do kompletnih
vektor podataka
Lakoa prepoznavanja Dobra, kopija je Potrebna praksa
slike na monitoru originalne papirne karte
 KARTOGRAFIJA
ECDIS (ELECTRONIC CHART DISPLAY AND INFORMATION
SYSTEM)
ECDIS se odnosi na nain predstavljanja digitalnih mapa, zasnovanih na bazama
podataka. Geografski podaci u okviru baze podataka su u vektorskom obliku to
omoguava detaljno prikazivanje mape u svim varijantnim reenjima.
Proces auriranja odvija se upotrebom ECDIS standarda. Standardu
podlee sledee:
osnovni prikaz (obale reka, plovni put, pozicija bova, znaci obavetenja,
mostovi, prevodnice i td.)
standardni prikaz (pristanita du rene obale, podruje ograniene plovidbe,
sidrita itd.)
dodatni prikaz (dodatne informacije, kao to su gradovi, zgrade ili putevi)
 KARTOGRAFIJA
ECDIS (ELECTRONIC CHART DISPLAY AND INFORMATION
SYSTEM)

Jedna od prednosti ECDIS sistema je mogunost prikaza informacija o

razliitim objektima (poloaj, veliina, zapremina, kapacitet i sl.).
Cilj ovog sistema je da doprinese sigurnosti i efikasnosti na plovnim
rutama, kao i zatiti ivotne sredine.

ECDIS sistem koristi dva reima rada:

informacioni reim rada,
navigacioni reim rada.
 KARTOGRAFIJA
INFORMACIONI I NAVIGACIONI REIM RADA
ECDIS predstavlja elektronski
atlas i slui da obezbedi informacije o
plovnim putevima. Nije predvien za
upravljanje plovilom, mada Inland ECDIS
moe biti povezan sa pozicionim
senzorima radi automatskog pomeranja
slike karte i prikazivanja dela karte koji
odgovara trenutnom okruenju sa
pozicijom broda fiksiranom u centru
ekrana.
Navigacioni reim rada
podrazumeva upotrebu Inland ECDIS-a
za upravljanje plovilom uz korienje
radara. Pozicija plovila se dobija iz
sistema za kontinuirano pozicioniranje,
ija je tanost i preciznost u skladu sa
zahtevima sigurne (bezbedne) navigacije.
 KARTOGRAFIJA
KOMPONENTE ECDIS SISTEMA

Najvanije komponente
ECDIS sistema su hardver i softver,
tj. oprema i programski jezik.
Hardver sistema ini
raunar sa sposobnou grafikog
prikaza (PC visokih performansi ili
grafika radna stanica) postavljen
na pultu i povezan sa drugim
delovima brodske opreme.
 KARTOGRAFIJA
KOMPONENTE ECDIS SISTEMA

Veliki zanaaj ima veza sa pozicionim senzorima na brodu u ijem sklopu se

nalazi GPS.
Postoji i mogunost paralelnog korienja i iro kompasa za praenje
kursa plovila, indikatora manevra, kao i brodskog brzinometra za odreivanje
brzine plovila u odnosu na vodu.

Softver sistema ini grafiki korisniki interfejs i tkz. ECDIS Kernel

(program) koji omoguava prikaz i upotrebu karata. Osim prikaza karte grafiki
korisniki interfejs sadri i korisnike elemente koji omoguavaju lake i bre
rukovanje.
Trei deo ECDIS sistema (softverskog dela) su podaci. Zvanini
originalni podaci (S-57) digitalnih karata su obino dostupni na CD-u.
Auriranje podataka vri se putem diskova, digitalne radio
komunikacije (GSM,AIS) ili satelitske komunikacije.
 KARTOGRAFIJA
GIS

Geografski informacioni sistem (GIS) je raunarski sistem za prikupljanje,

uvanje, pretraivanje, analizu i prikaz geografskih podataka.
Svaki objekat definisan je svojom lokacijom kao i nizom atributa koji
opisuju karakteristike objekta. Raunarske datoteke koje sadre GIS informacije
mogu se povezati sa ostalim bazama geografskih podataka.
 KARTOGRAFIJA
GIS - PRIKUPLJANJE PODATAKA

GIS dozvoljava integraciju podataka prikupljenih kroz vreme, razliitih

razmera i uz korienje razliitih tehnika za prikupljnje.Izvori podataka mogu
biti karte na papiru ili transparentu ili pisane informacije, digitlne datoteke i sve
druge informacije.
Kladsini naini prikupljnja podataka za GIS su digitalizacija
postojeih karata, runo unoenje postojeih podataka i skeniranje. Meutim,
navedene tehnike imaju znaajna ogranienja. Originali karata, esto su zastareli,
sadre greke u transkripciji, a mogu biti i neodgovarajue razmere. GIS je
onoliko kvalitetan koliko su kvalitetni podaci u njemu. Nizak kvalitet unetih
podataka na kraju proizvodi pogrene interpretacije GIS rezultata.
Prikupljnje podataka za GIS je neprekidan zadatak.Kontinuirana
potreba za prikupljanje novih podataka o prostoru najvei je operativni troak
GIS-a.
 KARTOGRAFIJA
GIS - PRIKUPLJANJE PODATAKA
Postoje dva osnovna tipa baze podataka u GIS: grafiki (kartografski) i negrafiki
(alfanumeriki) podaci.
Kartografski podatak je informacija sa karte, geografski objekata,
smetena u digitalnoj formi. Svi geografski objekti, entiteti, mogu se predstaviti,
klasifikovati, kao:
take - predstavljaju objekte koji su suvie mali da bi bili prikazani u razmeri i za
iji opis je dovoljna samo jedna geografska lokacija(plovidbene oznake,transportna
i transportno manipulativna sredstva i sl.)
linije nastaju od niza povezanih taaka.Linija je jednodimenzionalni entitet, jer
ima duinu ali ne i irinu (reke, kanali, putevi, pruge).
poligoni (povrine) povrina zatvorena linijama.Poligon je dvodimenzionalni
entitet jer ima duinu i irinu (povrine razliitih namena).
Neografiki podaci su opisne informacije o objektima (take, linije i
poligoni) lociranim na karti, koje se smetaju u baze podataka. Opisna informacija
se naziva atribut. Zajedniki atribut za sve objekte je geografski poloaj-
LOKACIJA. Ostali atributi zavise od tipa objekta, pojedinanih namena ili
aplikacija.
 KARTOGRAFIJA
GIS - TIPOVI PODATAKA

GIS dozvoljava integraciju podataka prikupljenih kroz vreme, razliitih

razmera i uz korienje razliitih tehnika za prikupljnje.Izvori podataka mogu
biti karte na papiru ili transparentu ili pisane informacije, digitlne datoteke i sve
druge informacije.
Kladsini naini prikupljnja podataka za GIS su digitalizacija
postojeih karata, runo unoenje postojeih podataka i skeniranje. Meutim,
navedene tehnike imaju znaajna ogranienja. Originali karata, esto su zastareli,
sadre greke u transkripciji, a mogu biti i neodgovarajue razmere. GIS je
onoliko kvalitetan koliko su kvalitetni podaci u njemu. Nizak kvalitet unetih
podataka na kraju proizvodi pogrene interpretacije GIS rezultata.
Prikupljnje podataka za GIS je neprekidan zadatak.Kontinuirana
potreba za prikupljanje novih podataka o prostoru najvei je operativni troak
GIS-a.
 KARTOGRAFIJA
GIS - STRUKTURA PODATAKA

Postoje dva tipa strukture podataka:

topoloka
lejerska (slojevi).

Topoloke informacije opisuju prostornu meusobnu povezanost

objekata i najee se ne menjaju.
Topologija definie prostorne relacije meu objektima, oznaavanjem
svakog pojedinanog objekta, posebnim oznaavanjem kako su take
meusobno spojene, ili koje take i linije ine koje poligone.
Slojevi veina GIS alata omoguuje razdvajanje informacija na karti u
logike kategorije koje su nazvane kartografski slojevi. Isti se esto nazivaju kao
kartografske teme, nivoi ili pokrivai. Slojevi obino sadre informacije samo o
jednom tipu objekata, kao to su javni servisi (telefon, gas, elektro vodovi...).
 KARTOGRAFIJA
GIS - STRUKTURA PODATAKA

Slojevi
 KARTOGRAFIJA
GIS - ANALIZA, PRIKAZ I UPRAVLJANJE PODACIMA

Analiza podataka omoguava generisanje novih informacija iz sadraja GIS

baza podataka. Analiza podataka podrazumeva:
prostorno preklapanje objekata;
postavljanje upita;
ponovno klasifikovanje, spajanje i brisanje objekata;
formiranje pojaseva oko objekata;
meusobno uporeivanje objekata.

Prikaz podataka podrazumeva kreiranje crtea, prikazivanje statistike

nad podacima, kreiranje kartografskih proizvoda i kombinovanje svega
navedenog u izvetaje. Neki GIS izlazi su jednostavni ekranski prikazi. Drugi
GIS izlazi su tampani materijali u formi karata ili izvetaja, ili pak samo
digitalne datoteke za korienje u drugim raunarskim programima.
GIS podacima mora se paljivo upravljati ako se eli osigurati korisna
informacija. Upravljanje podacima podrazumeva kreiranje i razvoj standardnih
metoda za unos, auriranje i pretraivanje podataka.