ODREĐIVANJE ZVEZDANIH

MASA,PREČNIKA I TEMPERATURA
ZVEZDANA JATA

Igor Đokić
 Šta su zvevde ?
- Zvezde su ogromna,sjajna tela sa sopstvenim izvorom
energije. Energija se proizvodi u zvezdanom jezgru
putem termonuklearnih reakcija.

- Osnovne fizičke veličine koje karakterišu zvezdu su

masa,temperatura i prečnik.

- Bitna fizička svojstva zvezda se jednostavno uočavaju

na Hercšprung-Raselovom dijagramu.
 Masa zvezda
U glavnom nizu HR dijagrama može se prepoznati masa zvezde,
kao još jedna karakteristika.
RELACIJA MASA-SJAJ
Ovu relaciju je otkrio i postavio Artur
Edington 1924. godine. Ova relacija nam
Omogućava da dođemo do mase zvezda
Čak i kada nam to nije dostupno posma-
Tračkim metodama.
Uz pomoć dijagrama dobijena je veza apsolutnog sjaj (L) i mase (M)
L = 6,76-3,80 log M za L>7,5m
L= 4,62- 10,03 log M za L= 0,3 m do 7,5 m
Tako naše Sunce ima masu od 1,98 x 10^30 kg
A za iskazivanje mase ostalih zvezda upoređuje se sa
masom našeg Sunca.
primeri:
Bernarova zvezda Plasketova zvezda

- Crveni patuljak - Plavi super džin

- 0.0015 masa Sunca - oko 60 masa Sunca
- Za dovoljno veliku zvezdu, spoljni pritisak
izračene energije koja je generisana nuklearnom
fuzijom u jezgru, prevazilazi unutrašnju
silu gravitacije. Ovo se naziva Edingtonov limit.
Preko ovog limita, zvezda će razneti samu sebe. I
smatra se da je to 150 masa Sunca.

- Za sada nama najmasovnija zvezda je R136a1I ima

masu 265 puta veću masu od Sunca.Naučnici
smatraju da je nastala spajanjem dveju zvezda .
 Temperatura zvezde
• Najčešće se za određivanje temperatura koriste
zakoni zračenja crnog tela.
• Ako se snimi spektar i odredi talasna dužina
maksimuma zračenja , temperaturu izračunavamo iz
Vinovog zakona pomeranja.
• VINOV ZAKON
 Fotometrijski način
Prijemnik se postavlja u žižu teleskopa i meri se fluks
zračenja zvezde po prolasku kroz standarne filtrere.
- U (ultraljubičasti 300-400 nm)
- B (plavi 380-480 nm)
- V (vizuelni 490-590 nm)
Razlika magnituda koja je dobijena korišćenjem npr. B-V
naziva se indeks boje i mera je temperature zvezde.

Naše Sunce ima temperaturu oko 5778 K

 Prečnik zvezda
• Određivanje prečnika moguće je pomoću više metoda.
• Direktan način:
Koriste se za zvezde koje su blizu.Merenje se vrši
tehnikom spekl (speckle=mrlja) interferometrije tako
što se napravi mnogo snimaka zvezde kratke
ekspozicije koji se potom kombinuju da bi se dobila
slika visoke rezolucije.Kada se odredi ugaoni prečink θ
sa poznatim rastojanjem r od zvezde može se
izračunati njen prečnik D
• Indirektan način:

Koristi se za zvezde koje su dalje.Luminoznost zvezde,

odnosno ukupna količina energije koju zvezda emituje
u jedinici vremena sa njene cele površine jednaka je :

iz ove jednačine sledi da se prečnik zvezde može

jednostavno izračunati kao:

Naše Sunce ima poluprečnik od 695 700 km tj prečnik

od 1 391 400 km
• Najveća zvezda :
• VY Canis Maioris koja se nalazi u
sazvežđu Velikog psa. Poluprečnik joj je
1.420 puta veći od poluprečnika Sunca

• Najmanja zvezda:
• Nazvana je EBLM J0555-57Ab, nalazi se na 600
svetlosnih godina od zemlje i u pitanju je M-
patuljasta zvezda.Jedva je veća od Saturna
 Zvezdana jata
• Zvezdano jato je brojniji (barem par desetina
članova) sistem zvezda u galaksiji koje su gravitacioni
vezane. Bitno za zvezdana jata jeste činjenica da
su zvezde u jednom jatu nastale gotovo istovremeno,
što znači da imaju isti hemijski sastav.

• Dele se na : Zbijena i Rasejana

 Zbijena jata
• Sferoidan skup zvezda koji orbituje oko
središta galaksije.
• Koncetracija zvezda je najveća u središtu i
postepeno opada ka spoljašnosti.
• Otkriveno je oko 158 oko Mlečnog puta
• Mogu biti stara oko 10 milijardi godina
 Rasejano jato
• Rasejana su manja od globularnih jata. Sadrže do
nekoliko stotina zvezda. To su mladi sistemi zvezda sa
mladim zvezdama, starosti do nekoliko miliona
godina. Gravitaciono su nestabilna i vremenom
zvezde polako napuštaju sistem, i zbog toga se
vremenom rasipaju. Nalaze se samo u disku galaksije
KRAJ