ELEKTROMAGNETIKA,PITANJA I ODGOVORI

1.Opšti pojmovi o elektromagnetskom polju

1)Koje uslove, u pogledu veličine, mora da zadovolji fizički mala zapremina i koliki je,
približno, njen red veličine?
Fizicki mala zapremina mora da bude dovoljno mala da se u njoj ne dese neke promene
nekih makroskopskih velicina, ali opet i dovoljno velika da bi obuhvatila dovoljnu
kolicinu elementarnih naelektrisanja da bi se moglo posmatrati njihovo usrednjeno
dejstvo. Red velicine je priblizno 10 na -21 m3.

2)Koje uslove, u pogledu veličine, mora da zadovolji fizički mali interval vremena i kog
je reda veličine?
Fizicki mali interval vremena mora da bude dovoljno mali da se u toku njega ne dese
neke promene unutar atoma, tj da mu se moze pridruziti jedinstvena trenutna vrednost
neke velicine, a opet dovoljno veliki da imamo dovoljan broj obrtanja elektrona da
bismo posmatrali njihovo usrednjeno delovanje (da se u njemu ne primecuju promene
unutar atoma). Red velicine trebao bi da bude oko 10 na -12 s, tj. frekvencija od
Hz=1000GHz.
Ako se za fizicki mali interval vremena izabere suvise mali interval, posmatrali bi
kretanje svih elektrona, ali u suvise kratkom periodu vremena, pa kretanja ne bi bila
“zavrsena” dovoljan broj puta da bi se moglo posmatrati njihovo usrednjeno kretanje.
Suvise veliki interval vremena: ne bi mogla da mu se pridruzi jedinstvena trenutna
vrednost neke velicine; tj. ne bi mogla jednoznacno da se definise
3) Šta, se dešava kada se za fizički malu zapreneminu izabere:
a) suviše mala zapremina?
Ne bismo obuhvatili dovoljan broj naelektrisanja da bismo posmatrali njihovo
usrednjeno delovanje.
b) suviše velika zapremina?
Postojala bi mogucnost da se neka makroskopska velicina menja unutar te
zapremine, tj, ne bi bila jednoznacno definisana.
 4)Kako se definiše Lorencova sila? Koja sila ubrzava naelektrisanja a koja im menja
pravac? Objasniti ukratko odgovor.
∆F=∆Q(VxB) + ∆QE. Elektricna sila ubrzava naelektrisanja i djeluje u istom pravcu, dok
magnetska sila mijenja pravac naelektrisanju, ne dodaje mu Ek.

5) Šta predstavljaju i u kojim jedinicama se izražavaju pojedine veličine u izrazu: J =

N∙Q∙?
J - vektor gustine struje , jedinica A/m2
N – koncentracija naelektrisanih cestica u okolini posmatrane tacke, 1/m3
Q – pojedinacno naelektrisanje cestice C (kulon)
v – srednja usmerena brzina kretanja naelektrisanja m/s

6)Da li gustina struje J može da postoji i u nenaelektrisanoj supstanci? Obrazložiti

odgovor.
Moze, jer J predstavlja gustinu struje POKRETNIH naelektrisanja.
U nenaelektrisanoj supstanci gustina viska naelektrisanja jednog znaka u odnosu na
drugi znak je jednaka nuli, medjutim gustina struje (J) opisuje samo POKRETNE
naelektrisane cestice.
Stoga u nenaelktrisanoj supstanci moze biti J razlicito od nule.

7)Šta, u suštini, izražava jednačina kontinuiteta?

To je zakon odrzanja elektricnih opterecenja, izrazava nemogucnost stvaranja ili

unistavanja elektricnih opterecenja u makroskopskim razmerama. Elektricna
opterecenja se ne mogu stvoriti i unistiti, mogu samo da se krecu sa jednog mesta na
drugo.

8) Kakvo mora da bude elektromagnetsko polje, a kakva sredina u kojoj to polje

postoji, da bi važila jednačina kontinuiteta?
Nema ogranicenja ni za polje ni za sredinu.

9)Šta su izvori i ponori linija vektora J?

Naelektrisanja

10) Koje integralne jednačine elektromagnetskog polja, iz opšteg sistema mogu da se

zamene jednačinom kontinuiteta, a da polje, pri tome, i dalje ostane jednoznačno
definisano?
∫EdS = 1/ε∫ρdv – III Maksvelova jednacina: Gausov zakon
∫BdS = 0 - IV Maksvelova jednacina: zakon konzervacije magnetsok fluksa
11)Kako se naziva izraz εo*∂E/∂t a kako ∂D/∂t i zbog čega?
Izraz se naziva gustina struje pomeraja u vakuumu i to zato sto ima osobinu da
prouzrokuje
magnetsko polje (kao da predstavlja gustinu neke realne struje koju obrazuju
elementerne naelektrisane cestice koje se krecu)
∂D/ ∂t Gustina struje pomjeraja – sluzi da zatvori strujni krug u kond
12) Zbog čega je, u opšte, potrebno da se Amperov zakon u vakuumu dopuni članom
εo*∂E/∂t
U vakuumu, osim kondukcionih struja, magnetsko polje proizvodi i vremenski
promenljivo
elektricno polje
Amperov zakon bez tog clana opisuje samo vremenski sporo promenljiva polja, tj.
sigurno
ne opisuje brzo promenljiva polja u vakuumu. Ovako korigovana jednacina Amperovog
zakona, zajedno sa Faradejovim zakonom i jednacinom kontinuiteta tacno opisuje SVA
elektromagnetska polja u vakuumu.
13) Kako glasi izraz Amperovog zakona ako u prostoru koji se posmatra nema
supstance
koja dodatno može da stvori EM polje?
14) Kako glasi izraz Amperovog zakona ako u prostoru koji se posmatra postoji
supstanca koja dodatno može da stvori EM polje?

15) Kakvo mora da bude elektromagnetsko polje, a kakva sredina u kojoj to polje
postoji, da bi važio uopšteni Gausov zakon ∫D*ds=∫rodv
Vazi za sva polja i sve sredine.
16) Koje uslove moraju da zadovoljavaju kontura c, površ S, elektromagnetsko polje i
sredina u kojoj se to polje javlja, da bi važio izraz: ∫H *dl = ∫J dS?
Izraz vazi za provodne sredine i vremenski nepromenljiva ili sporopromenljiva polja,
povrs S je proizvoljna i oslanja se na nepokretnu konturu C, normala na S je sa smerom
obilaska konture povezana pravilom desne ruke
17) Koje sve uslove mora da zadovoljava sredina i kakvi moraju da budu izvori
elektromagnetskog polja u toj sredini, da bi elektromagnetsko polje u toj sredini bilo
definisano Maksvelovom jednačinom oblika: rotH=jw*D?
Sredina mora biti linearna u uzem smislu (zbog kompleksne notacije) i NE MORA DA
BUDE HOMOGENA, posto nema clana koji sadrzi vektor J zakljucujemo da je u pitanju
izolator,a polje mora da se menja po prostoperiodicnom zakonu.
18) ) Koje uslove moraju da zadovolje elektromagnetsko polje i sredina u kojoj to polje
postoji, da bi to polje moglo da se opiše diferencijalnom jednačinom rotB= jw* D?
Sredina mora biti linearna (zbog kompleksne notacije) i homogena (jer se μ moze izvuci
ispred rot, samo ako je const, sto je slucaj samo u homogenim sredinama), posto nema
clana koji sadrzi vektor J zakljucujemo da je u pitanju izolator, a polje mora da se mijenja
po prostoperiodicnom zakonu.

19) Zbog čega se izraz P/t naziva gustina struje pomeraja u dielektriku i o kakvim
pomeranjima je, u tom slučaju, reč?
Izraz se naziva gustina struje pomeraja u dielektriku. Strujom se zove jer izaziva pojavu
magnetskog polja kao i svaka druga struja, a “pomeraja” se odnosi na kretnje vezanih
naelektrisanja na nivou atoma.
Pod delovanjem el. polja mogu se formirati viskovi naelektrisanja istog znaka, tako da
makroskopska gustina naelektrisanja ne bude nula. Medjutim naelektrisane cestice se
ne mogu odvojiti od atoma, do formiranja naelektrisanja dolazi samo zbog deformacije
atoma.
Deformacija rojeva atoma supstance pod dejstvom promenljivog ELEKTRICNOG polja
predsatvlja el. struju cija je gustina data gornjim izrazom. Ona je mera pomeraja
elementarnih opterecenja u atomima dielektrika
20) Kako su definisani intenzitet, pravac i smer gradijenta neke skalarne funkcije?
gradV = lim(v->0) 1/v ∫VdS Pravac gradijenta je pravac najbrze promene skalarne f-
je,smer je u smeru porasta skalarne fje, a intenzitet je izvod f-je po pravcu smeru
najbrzeg porasta skalarne f-je.
21) Kakvo je fizičko značenje gradijenta neke skalarne funkcije i kako su mu definisani
intenzitet, pravac i smer?
Gradijent predstavlja promenu neke skalarne velicine u okolini tacke
22) U koliko bliskih tačaka u prostoru je potrebno poznavati vrednost skalarne
funkcije, da bi, u okolini tih tačaka, mogao približno da bude određen njen gradijent,
po intenzitetu, pravcu i smeru?
U četiri nekomplanarne tačke .
23) Kakve osobine ima skalarno polje A, ako je, u celom domenu u kome to polje
postoji, grad A = 0 ?
Polje je konstantno u celom domenu. SKALARNO polje
24) Kakvo je vektorsko polje A u nekom domenu v, ako u svim tačkama tog domena
važe iskazi: div A = 0 i rot A  0 ?
Solenoidno, polje nema radijalnu komponentu, a vrtlozna je razlicita od nule.
25) Kakvo je vektorsko polje A u nekom domenu v, ako u svim tačkama tog domena
važe iskazi: rot A = 0 i div A  0? Koji još uslovi, pri tome, moraju da budu zadovoljeni,
da bi polje bilo jednoznačno definisano?
Polje ima radijalnu komponentu, a vrtlozna je nula. Da bi polje bilo jednoznacno
definisano treba zadovoljiti Helmholcovu teoremu, pa pored poznavanja divergencije i
rotora u svim tackama domena (sto je jedan od uslova) takodje je potrebno da A
(intenzitet vektorske f-je) opada ka nuli kada r->∞ kao 1/r2 ili brze.
26) Koje osobine ima vektorska funkcije C u nekom prostoru, ako je, u svim tačkama
tog prostora, rot C = 0 ?
Vektorska f-ja nema vrtloznu komponentu.
27) Koji uslov mora da zadovoljava neka vektorska funkcija, da bi njen fluks mogao da
se računa kroz konturu?
Da bi mogao da se racuna fluks nekog vektora, mora fluks kroz proizvoljnu zatvorenu
povrs da bude 0.
28) U nekom domenu je vektor gustine struje definisan izrazom div J = 0. Koje sve
mogućnosti postoje u smislu postojanja slobodnih naelektrisanja ρ u tom domenu i
izvan njega?
1. u domenu ne postoje zapreminski rasporedjena slob. naelektirsanja;
2. u domenu postoje zapreminska slob. naelektrisanja ali su kostantna ili
sporopromenljiva.
Znaci, u domenu ne postoje (zapreminski rasporedjena slobodna) vremenski (brzo)
promenljiva naelektrisanja, a izvan domena o naelektrisanjima ne znamo nista.
29) Zbog čega integralni oblik Maksvelovih jednačina ima opštiju važnost od
diferencijalnog oblika?
Diferencijalni oblik ne vazi na razdvojnim povrsinama dve sredine, jer imamo skokove f-
je, ili njenih prvih izvoda po koordinatama. Za resavanje dif.j-na mora vaziti da je prvi
izvod definisan i da su odgovarajuce velicine neprekidne u svim tackama. Diferencijalni
oblik ne vazi na granici domena.
30) Koje jednačine, iz sistema Maksvelovih jednačina, može da zameni jednačina
kontinuiteta? Gausov zakon ∫DdS = ∫ρdV i zakon odrzanja magn.fluksa ∫BdS = 0.
31) ) Koje od Maksvelovih jednačina, zajedno sa jednačinom kontinuiteta,
jednoznačno određuju elektromagnetsko polje u izotropnim, nelinearnim
materijalima?
Faradejev zakon el. magn. indukcije rotE = -∂B/∂t
i uopsteni Amperov zakon rotH = J +∂D/∂t
32) Koje uslove moraju da zadovolje elektromagnetsko polje i sredina u kojoj to polje
postoji, da bi to polje moglo da se opiše diferencijalnom jednačinom: rot B = jD ?
Sredina mora da bude linearna i homogena, polje mora da se menja po
prostoperiodicnom zakonu. Polje ne mora da bude brzo promenljivo u vremenu. S
obzirom da nema clana J, radi se o izolatoru.
33) Zbog čega se, u opšte, uvodi kompleksna notacija i zašto ona ne može da se koristi
u nelinearnim sredinama?
Uvodjenjem kompleksne notacije iz Maksvelovih jednacina se eliminise vremenska
zavisnost, cime se znatno uproscava racun. U prakticnim primenama se najcesce koriste
prostoperiodicna ili skoro prostoperiodicna polja pa Maksvelove j-ne u kompleksnom
obliku imaju znatno vecu primenu nego njihov opsti oblik.
Sto se tice linearnosti sredine, u nelinearnim sredinama, ako se izvori polja menjaju po
prostoperiodicim zakonima, odziv na te izvore, odnosno, samo polje nije vise
prostoperiodicno, pa se zato ne moze koristiti kompleksna notacija.
34) Koji sve uslovi moraju da budu ispunjeni da bi, za računanje elektromagnetskog
polja, mogao da se koristi kompleksni oblik diferencijalnih Maksvelovih jednačina?
Sredina mora da bude linearna, bez diskontinuiteta, izvori moraju da daju odziv (tj.
polje) koje se menja po prostoperiodicnom zakonu, SVI IZVORI SU NA ISTOJ
UCESTANOSTI
35) Kako glasi kompleksni oblik sistema Maksvelovih jednačina u slučaju vrlo brzo
promenljivog elektromagnetskog polja u lošim izolatorima?
rotE = -jωB
rotH = J+ jωD
divD = ρ
divB = 0
36) Od čega sve zavise parametri ε, μ i σ kod materijala linearnih u širem smislu i koji
sve gubici mogu da nastupe kod tih materijala?
Parametri sredine zavise od brzine promene polja (frekvencije) Gubici koji se javljaju su
histerezisni gubici ili gubici prepolarizacije – premagnetizacije. Zbog datog σ, postoje i
Dzulovi gubici.

37) Kakva mora da bude sredina, a kakvo elektromagnetsko polje u toj sredini da bi
važio izraz: D = ε0∙E + P ?
Za sve sredine i sva polja.
38) Kakvo mora da bude elektromagnetsko polje da bi se sredina linearna u širem
smislu ponašala kao linearna u užem smislu?
Polje mora da bude vremenski konstantno ili sporo promenljivo u vremenu.
39) Navesti singularitete elektromagnetskog polja.
1. Singulariteti u vidu izvora beskon.gustine :
- Tačkasto naelektrisanje (tačka fizički male zapremine,kojoj je pridružuje konačna
količina naelektrisanja);
- Tačkasta struja (teško se ostvaruje u praksi, definisana je jačinom struje u nekoj tački); -
Linijsko naelektrisanje (naelektrisanja raspoređena duž neke matematičke linije);
- Linijska struja (definiše se jačinom struje kroz neku liniju koja je vremenski promjenljiva
i kojoj je pridružen smer);
- Površinska naelektrisanja (definiše se površinskom gustinom naelektrisanja); -
Površinske struje (javljaju se na nekoj površini, beskonačno tankoj, opisuju se vektorom
Js, tj vektorom gustine površinskih struja; ova struja je izražena po metru dužine nekog
pravca normalnog na same linije polja);
2. Diskontinuiteti sredine (eliminišu ih granični uslovi na razdvojnoj površi dve sredine)
40) U čemu je osnovna razlika između vektora pobudne gustine struje Ji i vektora
gustine struje J?
Vektor gustine pobudne struje Ji (u teoriji polja ekvivalent idealnog strujnog generatora)
ne zavisi od jačine el.polja, a vektor J zavisi uvek.
41) Koje je fizičko značenje električnog skalar potencijala V ?
Elektricni skalar potencijal predstavlja odnos, rada koji izvrše elektricne sile pomerajući
jedinično naelektrisanje u neku referentnu tačku, i samog jedinicnog naelektrisanja..
42) Na koji način je jednoznačno definisan magnetski vektor potencijal A ?
Po Helmholcovoj teoremi, vektorska f-ja je jednoznačno određena ako poznajemo i
divergenciju i rotor te f-je u celom domenu u kome je posmatramo. Zato je potrebno
definisati divA (znamo da je rotA = B, ako se povezu linije iste vrednosti mag.vektora
potencijala dobijaju se linije B)
43) Zbog čega se, uopšte, za računanje elektromagnetskog polja, uvode pomoćne
funkcije - potencijali?
Potencijali EM polja predstavljaju pomocne skalarne i vektorske funkcije iz kojih
mozemo u nekim slučajevima, lakše izracunati E i H, obicno diferenciranjem.

44) U čemu je prednost računanja indukovanog električnog polja preko potencijala, u

odnosu na direktno računanje?
Nema prednosti, izrazi su isti(i jedno i drugo se racuna preko 3 skalarna integrala)
45) Od čega sve zavisi koliko će, u opštem slučaju, biti kašnjenje Lorencovih
retardiranih potencijala?

Zavisi od permitivnosti sredine  i permeabilnosti sredine  (ako sredina nije savršen

dielektrik zavisi i od specifične provodnosti ), i od veličine posmatranog
domena(rastojanje).
46) Šta kasni u odnosu na šta u opštem obliku Lorencovih potencijala?
Uopštena promena potencijala kasni u odnosu na promenu izvora. Promene polja u
nekoj tacki prostora kasne za promenama izvora koji su te promene prouzrokovali.
47) Šta kasni u odnosu na šta u slučaju elektromagnetskog polja opisanog Lorencovim
potencijalima sa efektom kašnjenja?
Promene polja u nekoj tacki kasne u odnosu na promene izvora koji su to polje izazvali.
48) U kom slučaju Lorencovi potencijali definišu elektromagnetsko polje bez efekta
kašnjenja?
Ako promene izvora nisu ekstremno brze i ako je domen koji posmatramo relativno
mali. Takođe, brzina uspostavljanja polja mora biti beskonačno velika – polje se trenutno
uspostavlja u svim tačkama domena.
Taj uslov se moze iskazati i formulom: βRmax<<<1
49) Kakva mora da bude sredina, a kakvo elektromagnetsko polje, koje u toj sredini
postoji, da bi izrazi za Lorencove i Kulonove potencijale bili identični?
Sredina mora biti homogena. El.mag. polje mora biti vremenski nepromenljivo ili sporo
promenljivo (tada ne postoji kašnjenje).
50) Kakvo mora da bude elektromagnetsko polje, a kakva sredina u kojoj to polje
postoji, da bi uslov kvazistacionarnosti mogao da se definiše izrazom β∙Rmax << 1, gde
je β = ω∙   ?
Prostoperiodično polje zbog kompleksne notacije , svi izvori na istoj ucestanosti,
homogena sredina, zbog μ,ε=const. /*sredina savrsen dielektrik, polje prostoperiodicno
*/
51) Koje uslove moraju da zadovolje elektromagnetsko polje i sredina u kojoj to polje
postoji, da bi kašnjenje elektromagnetskih perturbacija moglo da se izrazi preko
faznog koeficijenta β ?
Prostoperiodično polje zbog kompleksne notacije , svi izvori na istoj ucestanosti,
homogena sredina, zbog μ,ε=const.
52) Kako glasi i u kojim slučajevima se primenjuje teorema superpozicije?
Važi za elektromagnetno polje u linearnim sredinama. Ona kaže da ako postoji određeni
broj izvora koji svaki za sebe stvaraju EM polje, onda ukupno rezultantno polje uvek
možemo da dobijemo kao vektorski zbir polja koja stvaraju pojedinačni izvori kada bi
postojali usamljeni.
Ako su Hk i Ek (k= 1,…,n) resenja Maksvelovih jednacina koje odgovaraju pobudnim
strujama Jik, (k=1,…,n), tada pobudi Jik= akJik odgovaraju resenja E= akEk i H= akHk, gde
su ak proizvoljne konstante.
53) Kakva mora da bude sredina u kojoj postoji EM polje, da bi energija utrošena pri
uspostavljanju tog polja bila jednaka energiji sadržanoj u polju?
Sredina treba da bude linearna u užem smislu. Jedino tada nema gubitaka, pa je energija
uložena u formiranje polja jednaka energiji sadržanoj u polju.
54) Kakvo mora da bude elektromagnetsko polje, a kakva sredina u kojoj to polje
postoji, da bi energija uložena u formiranje elektromagnetskog polja bila jednaka
energiji sadržanoj u polju?
Za polje nemamo nikakvih ograničenja, a sredina treba da bude linearna u užem smislu.
Jedino tada nema gubitaka, pa je energija uložena u formiranje polja jednaka energiji
sadržanoj u polju.
55) U kojim slučajevima energija utrošena na uspostavljanje električnog polja ne može
da se posmatra nezavisno od energije utrošene na uspostavljanje magnetskog polja?
Ove dve energije su uvek nezavisne bez ikakvih izuzetaka.
56) Skicirati Pointingov vektor na površi realnog provodnika punog, kružnog
poprečnog preseka, u kome postoji vremenski konstantna struja jačine I.
57) Skicirati Pointingov vektor na površi savršenog provodnika punog, kružnog
poprečnog preseka, u kome postoji vremenski konstantna struja jačine I.
58) Skicirati, približno, Pointingov vektor na površi realnog provodnika, u kome postoji
vremenski promenljiva struja, efektivne jačine Ief.
59)Zbog čega je fluks Pointingovog vektora, kroz zatvorenu površ S, jednak nuli, kada
površ S obuhvata ceo domen u kome postoji elektromagnetsko polje?
Prema teoremi o raspodeli energije, vektori H i E su jednaki nula na granici domena., što
znači da je fluks Pointingovog vektora jednak nula na površi koja obuhvata celi domen
el.mag. polja.
60) Šta predstavlja fluks kompleksnog Pointingovog vektora kroz neku površ?
Predstavlja brzinu prenosa energije iz domena v kroz povrs S (kojom je domen
obuhvacen) posredstvom el.mag.polja. To je zapravo kompleksna snaga.
61) Navesti jedinice za Pointingov vektor i za njegov fluks kroz proizvoljnu zatvorenu
površ. Jedinica Pointingovog vektora je W/m2 a fluksa W
62) Zbog čega je fluks Pointingovog vektora jednak nuli u teoremi o raspodeli energije
u elektromagnetskom polju?
Pretpostavili smo da povrs S lezi van polja. S obuhvata ceo domen u kome postoji EM
polje, na povrsi S i izvan njega polje ne postoji, pa je i fluks jednak nuli.
63) Koje uslove moraju da zadovoljavaju elektromagnetsko polje i sredina u kojoj to
polje postoji, da bi, za izračun protoka energije, mogla da se koristi Pointingova
teorema?
Nema ogranicenja.
64) Na koji način, pomoću Pointingovog vektora, mogu da se odrede otpornost?
Pretpostavimo da znamo da znamo kompleksni Pointingov vektor P = E x H u svim
tackama povrsi tela. Tada se moze pisati: S = (R + jx) I^2 = ∫(E x H)dS, pa je R = Re{∫(E x
H)dS }/ I^2

65) Šta, u fizičkom smislu, pretstavlja realni, a šta imaginarni deo fluksa kompleksnog
Pointingovog vektora kroz neku zatvorenu površ S ?
Realni deo predstavlja srednju snagu koja opisuje brzinu predavanja energije iz domena
V okolnoj sredini. Ako je veca od 0, okolina domena v predstavlja aktivno opterecenje
Imaginarni deo predstavlja amplitudu onog dela snage koji opisuje periodicnu razmenu
energiju izmedju domena v i okoline. Kada je razlicit od nule, okolina domena v
predstavlja reaktivno opterecenje za generator unutar v.
66) Na koji način snaga Džulovih gubitaka u nekom materijalu može da se izračuna
pomoću Pointingove teoreme?
Jačina struje, zbog koje dolazi do Džulovih gubitaka mora da bude poznata. Materijal se
obuhvati nekom zatvorenom površi i u svim tačkama te površi se odrede vektori E i H,
odnosno Pointingov vektor. Fluks Pointingovog vektora je jednak snazi Džulovih gubitaka
u materijalu. Ako je jačina struje kroz materijal kompleksna, računa se kompleksni
Pointingov vektor i realni deo njegovog fluksa kroz zatvorenu površ je jednak snazi
Džulovih gubitaka u materijalu.
67) Na koji način, pomoću Pointingovog vektora, mogu da se odrede otpornost i
unutrašnja reaktansa prijemnika proizvoljnog oblika sa dva priključka, pri proizvoljnoj
učestanosti?
Pretpostavimo da znamo da znamo kompleksni Pointingov vektor P = E x H u svim
tackama povrsi tela. Tada se moze pisati: S = (R + jx) I^2 = ∫(E x H)dS,
pa je R = Re{∫(E x H)dS }/ I^2
i X = Im{∫(E x H)dS }/ I^2

68) Šta predstavlja integral:  ( ’*H  *E^2)dv,u kompleksnom obliku Pointingove

teoreme?
Razlika max magnetske i elektricne energije unutar domena V. /* energy u polju */

69) Šta pretstavlja izraz: ω∙  ( ’*H  *E^2)dv, u imaginarnom delu kompleksne

Pointingove teoreme i koji gubici su, u tom izrazu, uzeti u obzir?
Razlika max magnetske i elektricne energije unutar domena V, pomnozena sa (snaga
sadrzana u EM polju) . Gubici nisu uzeti u obzir.

70) Koje su osnovne razlike između teoreme o raspodeli energije u

elektromagnetskom polju i Pointingove teoreme?
Postoje dve bitne razlike:
1.prva je sto je Pointing definisao snagu, brzinu pretvaranja energije i brzinu energije
koju formiraju izvori.
2. druga razlika je ta sto se Pointingova teorema odnosi na deo prostora u kome postoji
EM polje.

71)Šta predstavljaju ε' i ε" kompleksne permitivnosti 2 2      ? Kod kojih

materijala i pri kakvom elektromagnetskom polju se sredina opisuje pomoću gore
navedene kompleksne permitivnosti?
ε' je permitivnost, a ε" faktor gubitaka (histerezisni gubici). U pitanju su dielektrici
linearni u širem smislu, a polje je prostoperiodično.M=XeH.

72) Kako se nazivaju i šta predstavljaju velicine ε', ε",  i  u izrazima za kompleksnu
permitivnost  = ‘ - j∙“ i  = ∙∙e -j ?

ε' je permitivnost, ε" je faktor gubitaka,  je prividna (dinamička) permitivnost i  je

ugao gubitaka i iznosi arctg(ε"/ ε')
73) Kako glasi opšta teorema ekvivalencije?
Razliciti izvori su ekvivalentni u odnosu na neki domen, ako stvaraju isto EM polje unutar
tog domena…za teoruju ekvivalencije je dovoljno da konfiguracije izvora stavraju samo
iste tangencijalne komponente vektora E i H povrsi S koja ogranicava domen.
BLAZI KRITERIJUM: Na osnovu poznavanja teoreme o jednoznačnosti rešenja, možemo
tvrditi da su dva izvora ekvivalentna ako stvaraju:
- iste tangentne komponente Et, u svim tačkama površine S kojom je ograničena
zapremina V (posmatrani domen). To znaši da je polje isto u svim tačkama domena
- iste tangentne komponente Ht, u svim tačkama površine S kojom je ograničena
zapremina V
- iste Et na jednom delu površi, a iste Ht na drugom delu površi
2.Statičko i kvazistatičko električno polje

1)U kom slučaju napon između dva nepokretna provodna tela, naelektrisana
vremenski konstantnim naelektrisanjima istog znaka, a različitih intenziteta, zavisi od
putanje po kojoj se vrši integracija vektora jačine električnog polja E ?
Ne zavisi od putanje kojom se vrsi integracija,vec od krajnjih tacaka.
2)U kojim slučajevima referentna tačka električnog skalar potencijala u
elektrostatičkom polju ne može da se izabere u beskonačnosti?
Kada u beskonacnosti postoje konacna zapreminska naelektrisanja ili kad imamo
beskonacnu veliku raven,R(referenta tacka)mora biti u konacnom domenu.
3)Gde počinju, a gde završavaju linije vektora jačine električnog polja E, gde linije
vektora električne indukcije D, a gde ekvipotencijalne linije električnog skalar
potencijala V ?.
Linije vektora E počinju na pozitivnim, a završavaju na negativnim ukupnim (slobodnim i
vezanim) naelektrisanjima
Linije vektora D počinju na pozitivnim, a završavaju na negativnim slobodnim
naelektrisanjima
Ekvipotencijalne linije se zatvaraju same u sebe,normalne su na vektor E.
4) U kojim slučajevima linije vektora jačine električnog polja E nisu normalne na
ekvipotencijalne površi električnog skalar potencijala?
Uvek su normalne!
5) Zbog čega se, u elektrostatici, smatra da je Zemlja savršen provodnik na potencijalu
nula?
Zemlja se posmatra kao ref.tacka jer zbog svoje ogromne kapacitivnosti i dimenzije ne
mozemo je znacajno naelektrisati, pa samim tim ostaje na istom potencijalu.
6) Koje uslove mora da zadovolji elektrostatičko polje u provodniku i spolja, u
dielektriku, neposredno uz površ provodnika?
1) E = 0, D = 0 ---------- unutar provodnika
2) Et = Dt = 0 --------------- izvan provodnika,na svim tackama razdvojne povrsi sa
dielektrikom.
3) Sve tacke unutar provodnika su na istom potencijalu;V=const.
4) Dn = σ normalna komponenta vektora D uz povrs provodnika jednaka je gustini
povrsinskog naelektrisanja na provodniku u toj tacki. En = Dn/ ε =σ /ε u slucaju
izotropne i linearne sredine
5) gustina nealektrisanja ρ = 0 u svim tackama provodnika (ρ=divD;a posto je vector D=0
sledi ρ=0)

7) Unutar provodne ljuske, u linearnoj, ali nehomogenoj sredini, nalazi se

naelektrisano telo. Provodna ljuska se, takođe, nalazi u linearnoj, nehomogenoj
sredini. Na kojim će se sve površima pojaviti indukovana naelektrisanja i od čega će
sve zavisiti njihova raspodela?
Indukovana naelektrisanja ce se javiti na spoljasnjoj i unutrasnjoj povrsi ljuske. Unutra ce
se pojaviti indukovana naelektrisanja iste kolicine, ali suprotnog znaka od naelektrisanog
tela,unutrasnja raspodela naelektrisanja ce zavisiti od oblika unutrasnje ljuske,polozaja i
oblika tela, kao i od parametara sredine, a spoljasnja raspodela ne zavisi od polozaja tela
*a spoljasnja raspodela ne zavisi od raspodele opterecenja.
8) Na koji način može u potpunosti da se otkloni uticaj elektrostatičkog polja u nekom
delu prostora?
Faradejevim kavezom.
9) Opisati, ukratko, princip funkcionisanja Faradejevog kaveza.
Ako posmatramo naelektrisano provodno telo u proizvoljnom polju, indukovana
naelektrisanja se tako rasporedjuju da nema polja unutar tela. Ako je telo suplje, u
supljiini je E = 0, pa je prema tome ljuska od provodnog materijala savrsena
elektrostaticka zastita za supljinu unutar nje. Faradejev kavez se zasniva upravo na toj
ideji, a pravi se obicno u vidu guste metalne mrezice kojom se oklapa domen u kome
zelimo da eliminisemo elektrostaticko polje. To je efikasna, ali ne i savrsena zastita i od
vremnski promenljivih elektromagnetskih polja.
10) Koliki su parametri sredina ε, μ i σ za:
a) provodnike: σ = ∞, μ ne posmatramo, ε je nebitno
b) izolatore: σ =0 , μ ne posmatramo, ε
u elektrostatičkom polju?

11) Opisati, ukratko, postupak određivanja kapacitivnosti usamljenog,

nenaelektrisanog, provodnog tela.
Da bismo odredili kapacitivnost nenaelektrisanog tela mi pretpostavimo neko
naelektrisanje na telu, izračunamo vektor E duž bar jedne putanje koja spaja telo sa
referentnom tačkom, odredimo potencijal tela integracijom vektora E duž te putanje, od
tela do referentne tačke, pa, deljenjem pretpostavljenog naelektrisanja sa izračunatim
potencijalom, dobijamo traženu kapacitivnost.
12) Zbog čega se, obično, u visokonaponskim kondenzatorima, koriste tečni, a ne čvrsti
dielektrici?
Da se ne bi javili vazdusni procepi koji mogu da izazovu eventualni proboj.U slucaju
tecnih dielektrika,kod njih nema vazdusnih slojeva,pa se posle proboja se nijedna
karakteristika kondenzatora sa tečnim dielektrikom neće promeniti, dok kondenzator sa
čvrstim dielektrikom, ako nije došlo do kratkog spoja između elektroda kondenzatora,
može takođe da se koristi, ali pri znatno nižem naponu.
13) Skicirati, približno, linije vektora gustine struje J ako se pločasti kondenzator,
priključen na vremenski konstantan napon, uroni u tečan elektrolit.
14) Napon na oblogama pločastog kondenzatora sa čvrstim dielektrikom kratkotrajno
pređe maksimalnu dozvoljenu vrednost za dati kondenzator. Šta će se dogoditi u
kondenzatoru u tom trenutku, a koje veličine kondenzatora će se trajno promeniti?
Dolazi do proboja. Cvrsti dielektrik trajno gubi izolatorska svojsta,kratkotrajno se javi
velika struja koja spaljuje(unistava) jedan deo dielektrika. Pritom imamo dva slucaja:
1. napravi se provodan “put” (ugljenisani deo postaje provodan)
2. napravi se jedna ili vise rupica, smanjuje se probojni napon ali se kapacitivnost ne
menja bitno.
15) Od čega sve zavise kapacitivnosti sistema n naelektrisanih provodnih tela,
naelektrisanja Q1, Q2, ...., Qn, koja se nalaze u linearnoj, nehomogenoj sredini?
Nehomogenost sredine ne utiče na zavisnost kapacitivnosti od neke skalarne
elektromagnetske veličine, što znači da je situacija ista kao kad se radi o homogenoj
sredini. Drugim rečima, kapacitivnost zavisi od oblika, veličine i međusobnog položaja tih
tela i od permitivnosti sredine u kojoj se tela nalaze. Kad bi sredina bila nelinearna tada
bi kapacitivnosti zavisile i od neke skalarne elektromagnetske veličine (intenziteta
vektora E, ili od potencijala tela, ili od naelektrisanja tela…)

16) Za koliko će se promeniti potencijalni koeficijenti sistema od n naelektrisanih tela

u linearnoj sredini, ako se svim telima naelektrisanje poveća x puta, a permitivnost
sredine smanji y puta?
Povecace se y puta.
17) Kako homogeno elektrostatičko polje deluje na polarne, a kako na nepolarne
molekule dielektrika?
Na polarne molekule polje deluje momentom koji tezi da ih zarotira u pravcu i smeru
polja. Kod nepolarnih molekula polje pomera vezana naelektrisanja i time izaziva
polarizaciju dielektrika.
18) Kako će naelektrisana provodna kocka delovati na čestice od dielektrika koji se
nalaze u njenoj blizini?
Privlacice ih na spiceve.
19) Kolike su normalne i tangencijalne komponente vektora jačine električnog polja E i
vektora električne indukcije D sa dve strane razdvojne površi naelektrisanog savršenog
provodnika i nehomogenog dielektrika?
Na razdvojnoj povrsi provodnika i izolatora, na osnovu granicnih uslova znamo da je Dn
=σ

20) Koji uslov moraju da zadovolje dve izolatorske sredine u elektrostatičkom polju, da
bi njihova razdvojna površ bila ekvipotencijalna?
ε2 >> ε1, jer tada ce E1 biti skoro normalna na razdvojnu povrs
21) Koji sve uslovi moraju da budu ispunjeni, da bi energija elektrostatičkog polja
mogla da se računa pomoću izraza: We =1/2 Qk*Vk ?
Sredina linearni dielektrik (ne more da bude homogena), sistem u dielektriku se sastoji
od n nalektrisanih provodnih tela, bez zapreminske gustine naelektrisanja, ρ = 0, a na
povrsi svakog provodnog tela je konstantan potencijal.
22 ) Zbog čega, na električni dipol momenta p, homogeno elektrostatičko polje ne
deluje silom, a nehomogeno polje deluje?
Delovanje sile na dipol uvek može da se posmatra kao delovanje na pozitivno i delovanje
na negativno naelektrisanje dipola. U slučaju homogenog polja, vektor E je isti na mestu
na kome se nalazi pozitivno naelektrisanje i na mestu na kome se nalazi negativno
naelektrisanje, pa su te dve sile jednake po intenzitetu i pravcu, a suprotnog smera, te
se poništavaju. Kod nehomogenog polja su te dve sile, u opštem slučaju, različitih i
pravaca i intenziteta i smerova, pa je rezultantna sila različita od nule i uvek usmerena u
domen jačeg polja.
23) Prostor između obloga pločastog kondenzatora je sastavljen od dva sloja
dielektrika istih debljina, relativnih permitivnosti εr1 = 6, εr2 = 4, pri čemu dielektrik
permitivnosti εr1 potpuno naleže na pozitivno naelektrisanu oblogu. Skicirati pravac i
smer sile, koja deluje na razdvojnoj površi dva dielektrika.
24) Opisati, ukratko, princip rada elektrostatičkih filtera.
Vazduh sa cesticama dima i prasine se propusta kroz jako nehomogeno ES polje. To
polje polarizuje cestice i djeluje na njih silom koja tezi da ih uvuce u polje veceg
intenziteta. Tako se cestice skupljaju na elektrodama koje stvaraju nehomogeno polje
(odakle se podesnim postupkom odstranjuju).
Kroz domen u kome postoji nehomogeno el.stat. polje propusta se vazduh sa cesticama
koje je potrebno izdvojiti. Elektricno polje polarizuje cestice od dielektrika sto moze da
se predstavi mnostvom dipola na koje nehomogeno polje deluje silom tezeci da ih uvuce
u polje veceg intenziteta i tako ih talozi na elektrodu sastavljenu najcesce od velikog
broja siljaka. Posle izvesnog vremena iskljuci se napon koji stvara el.stat.polje, cestice se
najcesce mehanickim putem odstrane sa te elektrode pa se filtar ponovo prikljuci na
napon i preuzima svoju funkciju.
25) Odrediti smer delovanja elektrostatičkog pritiska na površ koja razdvaja dva
dielektrika permitivnosti ε1 i ε2, ako je ε1 > ε2.
Iz sredine 1 u sredinu 2.
Električno polje vremenski konstantnih struja

26) Na osnovu čega električno polje vremenski konstantnih struja posmatramo

nezavisno od vremenski konstantnog magnetskog polja koje te struje prouzrokuju?
i. par jednacina: rot E = 0 i div D = ρ
ii. par jednacina: rot H = J i div B = 0
Na prvi pogled se cini da su nezavisne, ali nisu skroz:
F = QE +Qv x B = Q (E + (1/NQ)J x B) = QEekv -- Lorencova sila
J = σ Eekv = σ (E + (1/NQ)J x B)
J/ σ – J x (B/NQ) = E (a)
parovi jednacina se mogu smatrati nezavisnim, ako je drugi clan sa leve strane jednacine
(a) mnogo manji od prvog (na osnovu prirodnih vrednosti konstanti, prvi clan sa desne
strane jednacine je mnogo veci od drugog, pa se taj clan moze zanemariti). Tada
smatramo da raspodela vremenski konstantne struje ne zavisi od magnetskog polja koje
ona prouzrokuje, a da je magnetsko polje odredjeno iskljucivo raspodelom struja
izracunatom pomocu jednacina (1), jednacine kontinuiteta i relacije J = σE.
27) Koje veličine su dualne pri posmatranju električnog polja vremenski konstantnih
struja i elektrostatičkog polja?
28) U čemu je osnovna razlika u izrazu: div D = ρ u elektrostatici u odnosu na taj isti u
električnom polju vremenski konstantnih struja?
U ES-i , ρ je gustina makroskopski nepokretnih naelektrisanja, dok je u slucaju VKS to
gustina naelektrisanja koja se makroskopski krecu, ali jedna smenjuju druga, tako da
njihova ukupna raspodela ostane nepromenjena u vremenu.
29) Zbog čega se zahteva da priključci otpornika budu ekvipotencijalni i na koji način
se to ostvaruje u praksi?
Da se izbegnu singulariteti i da ne bi doslo do jonizacije materijala zbog velike gustine
struje i polja na tackastim zavrsecima, usled cega otpornost ne bi bila konstantna, vec f-
ja jacine struje. Postojali bi i Dzulovi gubici. U praksi se to ostvaruje zadovoljavanjem
uslova σpriklj>>σotpor
30) Zbog čega je veoma teško izračunati tačnu vrednost otpornosti otpornika
proizvoljnog oblika i šta je sve potrebno poznavati za takvo računanje?
Da bi se odredila otpornost otpornika potrebno je poznavati vektor E duz bar jedne linije
koja spaja njegove ekvipotencijalne prikljucke i raspodelu elektricnog polja u bar jednom
poprecnom preseku otpornika, a to je tesko odrediti ako je otpornik proizvoljnog oblika.

31) Koji uslovi moraju da budu zadovoljeni da bi otpornost nekog provodnika mogla
da se računa pomoću izraza: R = ρ * l/s ?
1. provodnik mora biti prav ili zakrivljen tako da je poluprecnik zakrivljenja mnogo veci
od linearnih dimenzija poprecnog preseka.
2. konstantan poprecni presek provodnika S = const.
3. provodnik od homogenog materijala σ = const
32) Na koje sve načine može da se odredi snaga Džulovih gubitaka u nekom
provodniku?
Moze preko izraza RII ili preko fluksa vremenski konstantnog Pointingovog vektora ili kao
realni deo fluksa kompleksnog Pointingovog vektora.
33) Usled kvara na nekom uređaju, kućište uređaja dolazi na potencijal 200 V. Koliki je
potencijal kućišta u slučaju kada je uređaj uzemljen:
a) uzemljivačem dovoljno male otpornosti uzemljenja 0
b) uzemljivačem nedovoljno male otpornosti uzemljenja? 200
34)Zbog čega gromovi udaraju baš u gromobrane, a ne u njihovu neposrednu okolinu?
Kada naidje oblak koji sadrzi veliku kolicinu naelektrisanja, u gromobranu se indukuje
naelektrisanje suprotnog znaka. Zbog efekta siljka, linije polja su jako guste (polje je
nehomogeno i velikog intenziteta), vrsi se jonizacija okolnog vazduha. Zato, kada udari
grom, on ce udariti bas u gromobran. čega gromovi udaraju baš u gromobrane, a ne u
njihovu neposrednu okolinu?
35) Zbog čega je važno poznavanje otpora uzemljenja, a zbog čega napona koraka kod
uzemljivača?
Poznavanje otpora uzemljenja omogucava nam da znamo efikasnost sistema koji koristi
uzemljivac (da li ce proraditi strujna zastita prilikom kvara). Tezi se da bude sto manji
kako bi struja petlje kvara bila sto veca i da bi je zastita sto pre registrovala i iskljucila
(kod gromobrana – da bi odveli sto vecu struju, a da ne dodje do topljenja)
Napon koraka se mora znati zbog zastite od strujnog udara.

36) Šta sve utiče na otpornost uzemljenja, a šta na napon koraka u slučaju uzemljivača
proizvoljnog oblika ukopanog u nehomogeno zemljište?
Na otpornost uzemljivaca:
- oblik, velicina i nacin ukopavanja uzemljivaca
- specificna provodnost zemljista u okolini uzemljivaca
Na napon koraka: - oblik, velicina i nacin ukopavanja uzemljivaca
- specificna provodnost zemljista u okolini uzemljivaca
- jacina struje kroz uzemljivac
37) Zbog čega sve, u većini primera, otpornost uzemljenja realnog uzemljivača može
da se odredi samo približno?
Na karakteristike uzemljivaca jako utice lokalna specificna provodnost zemljista,
posebno u neposrednoj okolini uzemljivaca. Stoga se ponekad pri postavljanju
uzemljivaca specificna provodnost zemljista u jami uzemljivaca vestacki povecava.
Kontakt izmedju uzemljivaca i okolnog zemljista je savrsen samo ako je uzemljivac u vodi
ili u veoma vlaznom zemljistu sto cesto nije moguce izvesti. Na kraju, pri velikim jacina
struje kroz uzemljivac dolazi do varnicenja u zemljistu njegovoj 45 okolini. Pojava
postaje nelinearna. Zato je tacan proracun uzemljivaca cesto nemoguc.
38) Kako je definisana otpornost uzemljenja uzemljivača i zbog čega se teži da ona
bude što manja?
Definisana je kao odnos potencijala V uzemljivaca u odnosu na referentnu tacku u
beskonacnosti i jacine struje I. Fizicki, otpornost uzemljivaca je otporost koju bi imao
fiktivni otpornik cija je jedna elektroda uzemljivac, a druga elektroda je u vidu polulopte
ukopane u zemlju, beskonacno velikog unutrasnjeg poluprecnika, sa centrom u
uzemljivacu. Tezi se da bude sto manja kako bi struja petlje kvara bila sto veca i da bi je
zastita sto pre registrovala i iskljucila (kod gromobrana – da bi odveli sto vecu struju, a
da ne dodje do topljenja)
39) Šta se dešava kada otpor uzemljenja uzemljivača, kojim se uzemljuje kućište
nekog uređaja, nije dovoljno mali?
Jacina struje, koja bi se u slucaju kvara, uspostavila kroz uzemljivac ne bi bila dovoljno
velika da se aktivira strujna zastita, pa bi kuciste uredjaja bilo opasno po zivot onoga ko
bi ga dodirnuo (potencijal na njemu bi bio visok).

40) U kom slučaju otpornost uzemljivača zavisi od jačine struje kroz taj uzemljivač?
Kad su struje jako velike i kad dostignu jacine pri kojima se javlja, pri cemu sredina ne
mora da bude nelinearna, vec cela pojava postaje nelinearna. Isto tako i kada je
zemljiste u okolini uzemljivaca nije linearno
41) Opisati, ukratko, teoremu likova u električnom polju vremenski konstantnih struja.
Ovu teoremu koriste uzemljivaci: ako imamo razdvojnu povrs dve sredine, gde je jedna
provodna, a druga izolatorska i ako u provodnoj sredini postoji provodno telo. Najcesce
je σ tela>> σ sredine Jn = 0 iz granicnih uslova. Stoga se uticaj izolatora iznad razdvojne
povrsi na raspodelu struje u provodnoj sredini moze svesti na ekvivalentan izvor struje
(lik) kao u sredini 2.