Izvođenje diferencijalne jednačine elastične linije grede

Osnovni pojmovi koji se javljaju pri opisivanju problematike deformisane grede su: elastična linija
grede, ugib i nagib grede. Elastična linija grede čija je jednačina y(x ) je krivolinijski, deformisani oblik
proizvoljno opterećene grede. Pod gredom se u opštem slučaju podrazumevaju statički sistemi konzole,
proste grede ili grede na deformabilnoj podlozi (temeljni nosači i dijafragme). Ordinata elastične linije
grede definiše se kao njen ugib, a nagib tangente na elastičnu liniju kao nagib grede. Ove veličine su
definisane na Slici 1 na primeru konzole opterećene koncentrisanom silom F.

w – ugib krivine elastične linije

 - radijus krivine elastične linije
 - ugao nagiba tangente na elastičnu liniju
f - dopušteni ugib

Slika 1 Elastična linija opterećene konzole

Poznata je veza između opterećenja (koncentrisana sila F odnosno moment sile M u uklještenju) i
deformacije:
1 M
 (1)
 E  Iz

Takođe je iz diferencijalne geometrije poznat izraz za poluprečnik krivine:

w ,,
 (2)
(1  w ,2 )3 / 2
Izjednačavanjem izraza (1) i (2) dobija se:
w ,, M
 (3)
(1  w ,2 )3 / 2 E  Iz

Pošto radimo sa malim deformacijama onda je w ,2  1 izraz (3) dobija oblik:

d2 w M
w ,,   (4)
dx 2
E  Iz

Izraz (3) predstavlja diferencijalnu jednačinu elastične linije grede za velike a izraz (4) za male
deformacije (ugibe). Predznak + ili – zavisi od izbora koordinatnog sistema odnosno njegovog
usmerenja. Prema usvojenoj konvenciji o znaku momenta savijanja i smeru ose y moment je pozitivan
kada je drugi izvod funkcije y po z negativan. Odnosno može se reći da je moment pozitivan kada je ugib
nosača u suprotnom smeru od pozitivno izabrane orjentacije ose y i obratno, moment je negativan kada
je ugib nosača u istom smeru sa pozitivno izabranom orjentacijom ose y.

Slika 2 Diferencijalne jednačine elastične linije na primeru proste grede

Pod predpostavkom da su pomeranja mala, za nagib grede možemo uzeti:

 dw
  tg  (5)
dx
Uvođenjem Bernulijeve predpostavke da pri savijanju grede poprečni preseci ostaju ravni i upravni
na osu grede, možemo smatrati da je nagib grede jednak obrtanju njenog poprečnog preseka.
Korišćenjem diferencijalnih zavisnosti između momenta, transverzalne sile i opterećenja grede r u
proizvoljno odabranom preseku x, odnosno

dM( x ) dT( x )
 T( x ) i  r(x )  B (6)
dx dx
gde je:
B - širina temeljnog nosača u preseku x i ona je konstantna za temeljni nosač konstantnog
poprečnog preseka i
r - ukupno opterećenje grede u proizvoljnom preseku x .

Kod greda na deformabilnoj podlozi r predstavlja razliku spoljašnjeg aktivnog opterećenja p i

reaktivnog opterećenja, odnosno otpora podloge q , na širini grede B . Pri tome treba imati u vidu da
izraz (6) ne važi za presek nosača u kome deluju koncentrisana sila ili koncentrisani moment, jer u tom
preseku transverzalna sila odnosno moment savijanja imaju skok, pa su na tim mestima njihovi dijagrami
prekidne funkcije i izvod gubi smisao.
Primenom izraza (4) i (6) i zamenom E  I z  D , gde je D krutost grede na savijanje dolazi se do
sledećih relacija
dM( x ) d 3 w( x )
 T(x )  D (7)
dx dx 3

dT( x ) d 4 w( x )
 D  r( x )  [q( x )  p( x )]  B (8)
dx dx 4

Dakle, sitem diferencijalnih jednačina prvog reda kojim se opisuje savijanje nosača pod
opterećenjem ima četiri jednačine, a pet nepoznatih veličina: T , M , q , w i  .
dw
  tg 
dx

d(x ) d 2 w( x ) M( x )
 2

dx dx D

dM( x ) d 3 w( x )
 D  T( x )
dx dx 3

dT( x ) d 4 w( x )
 D  [q( x )  p( x )]  B
dx dx 4
Postoji više načina rešavanja ovog sistema jednačina:
- analitički – direktna metoda koja se sastoji u višestrukom integraljenju diferencijalne jedančine
- numeričke (približne) metode: numerička integracija, metod početnih parametara, metod
konačnih razlika, metod konačnih elemenata….