Vazdušna strujanja

Uzrok vazdušnih strujanja

Temperaturne razlike između susednih

vazdušnih masa, odnosno

razlike u pritiscima između dva mesta na

Zemlji.
 Pravac vazdušnih strujanja

 Horizontalan (vetar, advekcija)

 Vertikalan (konvekcija)
 Kos (uzlazna i silazna strujanja na preprekama)
 Sile koje dovode do strujanja
vazdušnih masa
 Sila gradijenta pritiska

1
Fp   p


odnosno

Fp 
1
 p 2  p1  ako je p 2  p1

 Sile koje dovode do strujanja
vazdušnih masa
 Koriolisova (devijaciona sila)

FD = 2v sin   = 7,2910-5 s-1

 - geografska širina
Koriolisova sila
 Sile koje dovode do strujanja
vazdušnih masa

v2
 Centrifugalna sila FR = ,
r

 Sila trenja (unutrašnjeg i spoljašnjeg)

Ftr= k v
 Karakteristike vetra

 Pravac i smer, brzina, jačina, čestina

 Vetrokazi i anemometri
 s1 v1 = s 2 v2
 Preovlađujući vetrovi – opšta
cirkulacija

 Pasati (od 30o g.š. ka Ekvatoru iznad površine) i

antipasati (od Ekvatora ka 30o g.š. na visini)
 Zapadni vetrovi (od
visokog pritiska na 40o
do niskog na 65o g.š.)
 Polarni vetrovi – od
polova prema
paralelama
 Periodični vetrovi – sa dnevnim
periodom

 Vetar s mora (nastaje između 8 i 9 ujutro; 5-6

m/s) i vetar s kopna (znatno posle zalaska
Sunca; 3-4 m/s). U umerenim širinama – samo
pri mirnom vremenu.
 Periodični vetrovi – sa dnevnim
periodom

 Dolinski (od 10 h do zalaska Sunca; uz padinu )

i gorski vetar (od 22 h do izlaska Sunca; niz
padinu) – slabi, nastaju leti pri tihom i vedrom
vremenu.
 Periodični vetrovi – sa dnevnim
periodom

 Gradski (seoski) vetar – uvek duva ka gradu

 Periodični vetrovi – sa godišnjim
periodom

 Monsuni – nastaju na mestu gde se graniče

velike vodene i velike kopnene površine.
 Slapoviti vetrovi

 Duvaju na mahove i imaju karakter silaznih

strujanja

 Nastaju kada su vazdušne mase primorane da

savladavaju planinske prepreke (fen i bura) ili
da prolaze kroz planinske klance, rečne doline
ili klisure (košava)
 Slapoviti vetrovi

 Fen – topao i suv vetar na zavetrenoj strani

planine. Najčešće se javlja nakon što se vazduh
na navetrenoj strani adijabatski hladi, formiraju
se oblaci i izlučuju padavine.
 Bura – slapovit i jak zimski vetar, suv i hladan.
Duva od kopna prema moru duž istočne obale
Jadranskog Mora kada je nizak pritisak iznad
mora a visok iznad Panonske Nizije.
 Slapoviti vetrovi
 Košava – suv vetar. Javlja se kada je visok pritisak
iznad Ukrajine i Besarabije a nizak nad zapadnim
Sredozemljem i Jadranom.
 Pravac uslovljen reljefom. Umesto da se prebace preko
planinskih masiva, vazdušne mase struje kroz kanjone,
doline i klisure.
 Duva dolinom Dunava od Golupca do Vukovara ali i u
oblasti Niša, Kruševca i u Šumadiji.
 Najjača je u dolini Dunava izmedju Novog Sada i Velikog
Gradišta i u južnom Banatu.
 Najčešća u jesen, zimu i proleće.
 Lokalni vetrovi
 Košava, bura, jugo, maestral, vardarac
 Jugo – topao, jak vetar koji duva često zimi.
Nastaje kada je visok pritisak nad Severnom
Afrikom a nizak nad severnim delom
Sredozemnog mora.
 Maestral – vetar s mora koji duva u toku leta
kada su dani topli i vedri na istočnoj obali
Jadrana.
 Vardarac – zimski vetar, suv i hladan koji duva
od Šarplanine dolinom Vardara prema Egejskom
Moru