Различити филмски и видео

формати, кинескопирање и
дигитализација

Немања Богдановић
 Формати филмске траке
• Кроз историју филма појавио се велики
број филмских формата који се
међусобно разликују по својим
димензијама, облицима али и по броју
перфорација (стандардних отвора који
се налазе уз руб филмске траке).
Формати филмске траке
 Употреба филмске траке
• У високобуџетним филмским продукцијама
најраспрострањенија је употреба филмске траке
ширине 35mm, док се у нискобуџетним и
средњебуџетним филмовима користи филмска трака
ширине 16mm.
• Филмска трака ширине 16mm такође је била веома
заступљена у телевизијској продукцији, због свог
аспекта који је једнак 16:9 телевизијском формату.
 Дигитални формати
• Преласком на дигиталне формате,
заувек се променио начин рада на
филму.
• Веома су ретки редитељи који су
наставили да своје филмове снимају на
филмску траку.
• DV - формат универзално прихваћен за дигиталне
камере, компримирање података од око
• 3.5 MB/sec.
• Digital BETACAM (D-Beta, Digi-beta) – најуспешнији
формат професионалне дигиталне
• касете за broadcast5
• DVD, miniDVD, VCD, SVCD - формати за похрану видеа
на CD-R/RW дисковима који се
• могу пуштати на PC или кућним DVD плејерима (за неке
формате с могућношћу
• репродукције CD-R ili CD-RW
 Видео формати
• Стандардни формати видео записа који су
општеприхваћени:

MPEG – (енгл. Moving Picture Expert Group) – постоје

MPEG-1, MPEG-2 i MPEG-4 стандарди, где је MPEG-1
првобитни (почетни) видео и аудио стандард компресије
сигнала, брзине до 1.5 Mbit/s.
H264 – представља најнапреднију технологију видео
компресије. Омогуђава до 30%
• снажнију видео компресију од MPEG4 технологије, а такође
је и основни стандард за видео на Blu-ray дисковима и
телевизији високе резолуције (HDTV)
• Недостатак ове технологије је што захтева снажан
компијутерски процесор при декодирању.

• H265 – још познатији и као HEVC (High Efficiency Video

Coding) у поређењу са својим
• претходником нуди дуплу компресију, а исти квалитет видео
записа, или много бољи
• квалитет видеа уз исти битрејт. Подржава резолуције до 8К,
укључујући и 8K UHD
 Видео контејнери
• (контејнер – фајл који садржи и видео и
аудио запис).
• Постоји велики број контејнера, а свака
озбиљна компанија има себи
специфичан контејнер (Microsoft – Avi,
Apple – Mov, Panasonic – AVCHD, Sony
– HAVC, итд..)
• MP4 – Може да садржи MPEG или H264/H265 видео уз MP3
или неки од loseless аудио формата.
• AVI – Најпопуларнији формат контејнер фајлова на десктоп
рачунарима.
• MOV – Представља контејнер који је направила компанија
Apple као одговор на AVI.
• AVCHD – направиле су компаније Sony и Panasonic
2006.године.
• XAVC – је видео формат компанијe Sony. Користи се на
њиховим просумер и професионалним камерама, а пружа
могућност снимања 4K видеа.
• DIVX – Има сличне могућности као AVI контејнер, са
разликом што пружа додатне могућности као што су менији,
субтитлови, поглавља, и сл.
 Кинескопирање
• Кинескопирање представља процес
пребацивања слике на филмску траку.
Већ при самој појави HDTV-a, запажене
су креативне могућности, али и
финансијске уштеде које би овај начин
рада пружио.
• Када се за снимање користи HDTV техника
уместо филмске, уштеда је далеко већа, а
поготово се огледа у далеко једноставнијој и
јефтинијој постпродукцији (видео
постпродукција је знатно краћа и израда
специјалних ефеката много једноставнија
него на филмској траци).
• Нова технологија је у великој мери
променила начин рада у филмској и
телевизијској индустрији јер је омогућила
неке ствари које пре тога нису биле могуће
 Дигитализација
• Термин дигитализација се најчешће
користи када се различити облици
информација, попут текста, звука, слике
или гласа, конвертују у бинарни код. У
бинарном коду информација постоји у
дигиталном облику као једна од две
цифре, 0 или 1
 Дигитализација филма
• Центар за дигитализацију
Југословенске кинотеке постоји од
јесени 2008. године, а први
дигитализован и дигитално рестауриран
наслов је краткометражни играно
рекламни филм, „Срећа” Стевана
Мишковића из 1928. године.
• Процес дигитализације обавља се на
специјалном скенеру.
• Када се на основу података у
картотеци пронађе филм, он се узима
из климатизованог складишта и носи на
први корак – чишћење.
• После процеса чишћења, филм је
спреман за скенирање.
• У Југословенској кинотеци, користи се један
од тек стотину уређаја за скенирање које је
направила позната немачка фирма ARRI. У
уређају ARRISCAN филмска трака пролази
кроз ЛЕД светло широког светлосног опсега,
што омогућава да сензор високе резолуције
направи дигитални снимак сваког фрејма. На
тај начин, добија се дигитална копија филма
скенирана у резолуцији од 6К
• Након дигитализације и рестаурације
филма, он се чува и у дигиталном али и
враћањем на филмску траку, која се
похрањује у архив.
 Хвала на пажњи
• Немања Богдановић