MENADŽMENT KONTROLA

Monitoring

 Monitoring predstavlja svakodnvno praćenje

aktivnosti u toku njiove primene u cilju da li
se one sprovode po planu i na vreme

~prate se: postojeće aktivnosti, ispunjenje

glavnih događaja, kadrova, snadbevanja,
oprema i stredstava
 Monitoring i kontrola

 Aktivnosti u praksi treba da imaju najmanje

moguće devijacije od predloženog plana

 Dobri preduslovi:
• jasno definisan cilj
• dobro pravci akcija
• dobra organizacija
• motivacija
 Monitoring
 Monitoring u zdravstvenoj zaštiti ima 2
posebne funkcije:

 Pripremanje merenja indeksa zdravlja i

okoline, registrovanje i dostavljanje
podataka
 Sređivanje i interpretacija ovih podataka sa
namerom da se otkriju promene
zdravstvenog stanja populacije i njohove
okoline
 Kontrola
 Kontrola u užem smislu: proces praćenja
razvoja bolesti, kako bi se na vreme preduzele
izvesne mere/akcije za njeno poboljšanje
 Kontrola u širem smislu: proces potvrđivanja
da aktivnosti koje se sprovode odgovaraju
aktivnosti koje su planirane

 Kontrola je proces koji omogućava proveru:

 Da li su resursi dobijeni
 Da li su efikasno upotrebljeni za postizanje
postavljenih ciljeva
 Menadžment i kontrola se vrše na
nivou:

 Tima  Strateških planova

 Službe  Taktičkih planova

 Organizacije/  Operativnih planova

ustanove
 Programa

 Projekta
 Klasična kontrola

 Kontrola na nivou organizacije/ustanova ili

programa i projekta:
 Stručna: interna i eksterna
 Materijalna: finansijska i ekonomska

Klasična kontrola:
• stavljaju u fokus izvršenje aktivnosti u
donosu na planirano
• ne preduzimaju mere za otklanjanje
potencijalnih grešaka
 Tril kontroling

 Pored praćenja aktivnosti, otkriva i

odstupanja i greške i ima za cilj njihove
otklanjanje
 Vraća aktivosti na pravi put

 Služi za praćenje:
 Strateških planova
 Operativnih planova
 Kontrola rukovođenja
(menadžment kontrola)
 Jednostavan proces koji koriste menadžeri da
bi proveri da li su sredstva obezbeđena i da li
se koriste efikasno i efektivno za postizanje
specifičnih ciljeva organizacije/ustanove

Preduzeti
korektivne
Ne
akcije/mere i
Definisanje ponovo oceniti
standarda i Da li rezultati
Merenje standarde
metoda odgovaraju
rezultata standardima
merenja
rezultata
Ništa se ne
Da
preduzima
 Kontrola programa/projekta

 Kontinuirani proces opserviranja, registrovanja i

izveštavanja o aktivnostima organizacije,
programa ili projekta

 4 vrste kontrole:
1) Kontrola pre akcije (prekontrola, ex
antekontrola)
2) Kontrola unapred-vođenje (kibernetska
kontrola)
3) Da/ne kontrola (binarna)
4) Kontrola posle akcije (ex post kontrola)
 Sprovođenje monitoringa i
kontrole
•Kontrola rukovođenja kao odgovor na osnovno,
od 6 elemenata sastavljeno pitanje:

Ko i
Za
šta Kada
koga?
radi? ?

Po
Kako
Gde? kojoj
?
ceni?
 Sprovođenje monitoringa i
kontrole

 Kombinacijom prikupljenih informacija

mogu se dobiti veći broj informacija i
različite nove kombinacije
 Cene jedinice usluga mogu da se saberu
tako da je moguće identifikovati ekonomsko
merilo svih usluga iz službe
 Tehnička baza/osnova
 Komparacija je zajednička tehnička osnova
za monitoring programa

 Standardi
 Standardi

o Standardi su procenjeni indeksi koji opisuju

zdravstvene resurse potrebne da zadovolje
norme zahteva (WHO 1973)
o Standard je željeno moguće dostignuće ili
vrednosti (pre nego opservirano) u vezi sa
datim parametrom (Donabedian A. 1981)
o Standard kao jedan kvalitet ili kvantitet, kao
nivo koji treba da se dostigne ili uslov koji
treba da se ispuni, za nešto što se smatra
zadovoljavajućim (WHO MPN, 1937)
•Principi potrebni za razvoj standarda

1. Standardi treba da su razumljivi i merljivi

2. Standardi treba da se odnose na kritičke aktivnosti
projekta
3. Standardi treba da budu prihvaćeni od celokupnog
osoblja
4. ‘’što se može meriti, može se izvršiti-sprovesti’’
5. Standardi se uopšteno mogu iskazati kao:
 Norme
 Kriterijumi
 Tehnički kriterijumi
 Socijalni kriterijumi
 Kontrola aktivnosti projekta

1. Određivanje efikasnosti programa

2. Ustanovljenja standarda izršenja na nivou aktivnosti
3. Pružanja osnove za standarde kontrole kvaliteta u nekim delovima
programa
4. Formiranja osnove za odgovrnosti programa
5. Budnosti prema diskrepancama između stvarnih i predviđenih nivoa
funkcionisanja programa
6. Pružanja osnove za kontrolu aktivnosti i alokaciju resursa
7. Utvrđivanje jakih i slabih mesta programa
8. Izazova usvojenog programa putem testiranja racionalnosti programa
9. Sugeriranja promena u procedurama ciljeva, programa i aktivnosti
10. Određivanja nekonzistentnosti između ciljeva i aktivnost programa
11. Osiguranja pružanja službi/usluga koje zadovoljavaju postojeće
standarde
12. Određivanja mogućih negativnih štetnih efekata programa
•Vrednosti monitoringa i šta se od
njega očekuje?

 Monitoring je jedan povratni mehanizam

 Monitoring ima 2 funkcije: rutinsko merenje
i sređivanje podataka
 Monitoring je svakodnevno praćenje
aktivnosti u periodu njihove primene
 Sastoji se iz držanja pravog kursa aktivnosti
i otkrivanja skretanja
 Odstupanja (devijacije)
 Monitoring je sistem za kontrolu vremena,
troškova i izvršenja
•Potrebne informacije
1. Informacije upotrebljene za primenu
planova koje posle odgovarajućeg
procesa i analize postaju integralni deo
samog plana
2. Informacije o aktivnostima i ciljevima,
predviđenom vremenu, dostupnim
resursima, specifikaciji i alokacijj
zadataka radnicima, radnim
procedurama..
 Organizaciona struktura jednog
projekta

Projekt
menadžer

Pomoćnik za Tehnički Pomoćnik za

opremu/snadbevanja pomoćnik administraciju

Odeljenje Sektor Grupa Ostalo

•Plan mora da sadrži podatke od:

 Vreme
 Humani resursi

 Materijalni resursi

 Cene/troškovi njihova kontrola

Predlog informacionog sistema za
monitoring

 Za monitoring i kontrolu jednog programa

neophodne su adekvatne informacije
 Podaci koji su prikupljeni, sređeni i dostupni
datom nivou kao informacija su od najveće
važnosti, ne samo za vreme trajanja
projekta
 Potrebne informacije moguće je dobiti iz
formalnih i neformalnih informacionih
sistema ili sistema razvijenog samo za tu
priliku
Elementi informacionog sistema

Izveštaj Proces Izveštaj

(dat nivo) (obrada) (viši nivo)

Čuvanje i
povratak
Predmeti koje treba uzeti u obzir pri izradi
informacionog sistema za određeni nivo:

 Input
 Proces
 Raspored prenošenja i povratne sprege
(feedback)
 Čuvanje
 Autput izveštaji treba da budu orijentisani
prema konotrli i upravljani napred
Opšta razmatranja:

 Kvantitativne razlike
 Ekonomika informacija
 Vreme slanja
 Dostupnost
 Fleksibilnost
 Razvijenost u jednom vremenu;
neupotrebljivost za neko buduće vreme
 VIII grupa

Hvala na
pažnji 
•Milica Glišović
•Aleksa
Kuzmanović
•Aleksandra Ćitić