Poremećaji mentalnog zdravlja

OOS i psihoterapijska
intervencija

Prof.dr Vesna Radoman

i ass.Sanda Stanković
FASPER
 Kontinuum
• Mentalno zdravlje i mentalnu bolest trebalo
bi posmatrati kao ekstreme na kontinuumu
između kojih postoji mnoštvo varijacija, a
granicu je teško povući
Kontinuum između MZ i MB
teškoće njihovog definisanja
 Jedna definicija mentalnog zdravlja

Ono je stanje skladnog psihičkog i socijalnog

funkcionisanja ličnosti
koje podrazumeva odsustvo duševnih
poremećaja,
ali i izraženih sukoba u ličnom i socijalnom životu
 Današnje shvatanje o mentalnoj
bolesti- bio-psiho-socijalni model
• Danas se o mb/mz razmišlja kao o vrlo
kompleksnom fenomenu koji je multikauzalno
uslovljen.
• Biološki,psihološki i socijalni faktori mogu biti
podjednako odgovorni za nastanak mentalne
bolesti , a mentalno zdravlje takođe od njih zavisi
To je Bio-psiho-socijalni model zdravlja (bolesti)
• SZO (WHO): Zdravlje je stanje fizičkog,psihičkog i
socijalnog blagostanja
 Postoje različite klasifikacije poremećaja
mentalnog zdravlja
• Klasifikacije koje danas koristi većina kliničkih psihologa i
psihijatara jesu :
1.DIJAGNOSTIČKI I STATISTIČKI PRIRUČNIK MENTALNIH
POREMEĆAJA (DSM) koji je objavila Američka psihijatrijska
asocijacija (APA).
Danas je u upotrebi DSM-IV-TR (2000.g.) i najnoviji DSM-5
2. ICD-10 Internacionalna klasifikacija funkcionisanja
ometenosti i zdravlja, koju je objavila Svetska zdravstvena
organizacija
 DSM sadrži pet dimenzija
1 .formalni psihijatrijski sindrom (npr. depresivna psihoza )
2. poremećaj ličnosti za odrasle ili razvojni poremećaji za decu
(histeroidna ličnost)
3. nementalni medicinski poremećaj (hipertenzija)
4. jačina psihosocijalnog stresa 1 god. pre nastanka poremećaja
(razvod iniciran od strane muža)
5. najviši nivo adaptivnog ponašanja 1 god. pre nastanka por.
 Stalne promene i dopune klasifikacija
• Npr. DSM- III iz 1975g. više nije dijagnostikovala
homoseksualnost kao poremećaj, APA je uklonila
homoseksualnost iz klasifikacije
• Međutim dozvolila je plaćanje tretmana od strane osiguranja
kada je u pitanju dijagnoza:
“EGO DISTONIČNA HOMOSEKSUALNOST” koja se manifestuje : 1.
perzistentnim nedostatkom heteroseksualnog uzbuđenja pri
započinjanju i održavanju željenih heteroseksualnih odnosa
2. Perzistentnim distresom od neželjenog homoseksualnog
uzbuđenja
• ICD je nastavio sa dijagnozom homoseksualnosti do 1992. i
objavljivanja ICD-10
 Pojavljivanje kritičkih tonova
Novije verzije DSM iz 1994. i 2000.g. izazvale su
polemike stručnjaka
• Mnogo zdrave dece i odraslih dobilo je psihijatrijske dijagnoze
na osnovu DSM iz 1994.g.
• Npr. kritika primene ovog Priručnika koji je uveo novu
nozološku jedinicu: “Sindrom rizika od psihoze” kod tinejdžera
sa upotrebom farmakoloških proizvoda koji su izazivali
dijabetes , gojaznost itd.
• Umesto dosadašnje dijagnostičke kategorije “Poremećaj
prilagođavanja” u DSM-5 uvodi se nova kategorija zabrinutih
za svoje zdravstveno stanje
 Preterana psihijatrizacija
• Najnovija dopunjena verzija iz 2000.g.čije je izdanje
odobreno decembra 2012g. izazvalo je brojne kritike
• Dr Alen Frances jedan od autora i predsedavajući
aktuelne DSM IV iz 1994 kritikuje najnoviju verziju
DSM-5 i zahteva njeno preispitivanje
• Brent Robins-psiholog na čelu 14.000 potpisnika
(psihologa,psihijatara), zamera što se normalna
ljudska iskustva (određeni strah, frustracija i sl.)
psihijatrizuju što povlači za sobom farmakoterapiju
 Allen Frances- kritike
• Mnoge dijagnostičke kategorije su sumnjive
pouzdanosti
• Spušteni dijagnostički pragovi
• Uvođenje novih dijagnostičkih kategorija koje nisu
dovoljno empirijski potvrđene
• Povećan rizik prilepljivanja dijagnoze mentalnog
oboljenja tamo gde ljudi ipak relativno dobro
funkcionišu
 Kritike na dijagnozu ADHD

• Spušten dijagnostički prag:

Često nepotrebno pridavanje ove dijagnoze kada

su u pitanju nemirna, živahna deca , a
poseban problem uz to je nepotrebno
prepisivanje farmakoterapije
 Kritike vezane za komercijalizaciju

• Mnogi profesionalci ali i izvanprofesionalni

krugovi tvrde da je savremena zapadna
psihijatrija u funkciji farmakoindustrije i
njenog profita
 Klasifikacija vezana za oblast
ometenosti
• Posebno značajna
klasifikacija u oblasti
ometenosti je
I C F -Internacionalna
klasifikacija
funkcionisanja
ometenosti i zdravlja

International Classification
of Functioning Disability
and Health
 Klasifikacija ometenosti Svetske
zdravstvene organizacije
. .
• ICF je Internacionalna
klasifikacija funkcionisanja
ometenosti i zdravlja nastala
2000g.
• Pre nje je korišćena ICIDH
čijom modifikacijom je
nastao ICF
• Počiva na socijalnom
modelu ometenosti
Faktori rizika za mentalno zdravlje
prema ICD-10
 I . Neuroze
• Blaži poremećaji mentalnog zdravlja koji su posledica
dugotrajnog neuspeha jedne ličnosti da zadovolji svoje
osnovne potrebe kroz odnose sa sredinom i karakteriše
ih ugroženo samopoštovanje i osećanje uznemirenosti,
teskobe i strepnje (anksioznost), smanjena sposobnost
snalaženja u pojedinim situacijama i prilagođavanja
ljudima
• Prema dominaciji određene vrste simptoma razlikuju se
pojedine vrste neuroza.
• U savremenim istraživanjima populacije gluvih nije
pronađen veći broj neuroza nego kod čujućih. Kod
nagluvih ima povišenih neurotskih tendencija
 Opsesivno-kompulzivna neuroza
• Opsednutost nekom idejom ili prisilom
ponavljanja neke radnje (npr. prisilno pranje
ruku)
• Nije pronađena u većem procentu kod OOS
nego u populaciji čujućih, čak naprotiv
• U stranim kao i u domaćem istraživanju (Tadić,
Krajger, Radoman) u populaciji naše dece
oštećenog sluha bilo je značajno manje ovih
neuroza nego u populaciji čujućih
 Depresija
• Depresija - osećanje
tuge,pesimizma očaja u
vezi sa sopstvenom
budućnošću, osećanje
bespomoćnosti, česte
suicidne ideje
• Pronađena u većem
procentu kod odraslih
nagluvih (MMPI)i
kasnije ogluvelih
 II.Psihoze
• Mnogo teži mentalni poremećaji koje karakteriše prekid
kontakta sa realnošću, nemogućnost obavljanja
zanimanja,patološki obrasci ponašanja,mišljenja i osećanja.
Intelektualna neefikasnost, nezainteresovanost za
ljude,emocionalna hladnoća, socijalna neefikasnost
• Obično se dele na dve velike grupe: organske i funkcionalne
• Organske mogu biti povezane sa poremećajima ili
povredama mozga i CNS-a, alkoholom i slično
• Funkcionalne su one gde organski uzroci nisu prvenstveni
nego mentalna bolest ima određenu funkciju za ličnost,
sredstvo je pomoću koga se ona oslobađa nepodnošljive
realnosti
 Shizofrenia (rascep ličnosti)
• Danas se govori o SCH spektrumu (DSM-5)
• Razgradnja gotovo svih mentalnih funkcija;
mišljenja,pamćenja,afekata,raspoloženja,socij
alnog i komunikativno-jezičkog funkcionisanja
• Deluzije (jaka uverenja koja nemaju realno
pokriće i održavaju se uprkos suprotnim
dokazima), halucinacije ( senzorna iskustva
bez realnih sredinskih draži)
• Javlja se najčešće između 15-25 g.
 DSM-5
• Upotrebljava naziv: Spektar shizofrenije i
drugih psihotičnih poremećaja
• Zahteva bar dva neophodna simptoma za
dijagnozu SCH od nabrojanih u nizu ,gde bar
jedan od njih mora biti od ovih: deluzije,
halucinacije i dezorganizovan govor
 Psihoze kod OSOS
• Konstatovane u povećanom procentu kod odraslih
gluvih i to organske psihoze i psihoze povezane sa
mentalnom ometenošću (Rainer Altshuler et all)
• Myklebust (1964) istraživao pomoću MMPI uzorak
gluvih i nagluvih odraslih i našao značajno povišenje
na skali SCH i to više kod muškaraca nego kod žena.
Našao karakteristiku agresivne ekstroverzije
• U nekim istraživanjima je pronađen povišen procenat
paranoidnih tendencija kod kasnije ogluvelih odraslih
 Hindly (2000; 2001)
• Hindly (2000) našla prevalenciju psihijatrijskih
oboljenje 2-5 puta veću kod gluve nego kod
kontrolne grupe čujuće dece:
-poremećaji ponašanja
- depresija
- anksioznost
- nisko samopouzdanje
• Hindly &Kitson (2001): gluva deca pod većim rizikom
mentalnog oboljevanja zato što žive u svetu čujućih
od kojih potiče loša slika o sebi i poremećaj identiteta
(nepripadanje kulturi gluvih)
 Domaće istraživanje 1974 u okviru
komparativne američko-jugoslovenske
studije
• Oko 250 psihijatrijskih gluvih ispitanika sa teritorije
Jugoslavije i a) kontrolna grupa gluvih
nepsihijatrijskih (100); b) kontrolna grupa čujućih
(100)
• Izdvojeno je 100 mentalno obolelih, 70 slučajeva
psihoze, a od psihoza 40 SCH
• Nepsihotični su uglavnom bili u kategoriji mentalno
deficitarnih
• Bilo je 12 psihoza sa mentalnim deficitom.
• Najveći broj 25 (24,7% )bio je paranoidna SCH
 Psihološki deo ove studije
• Pokazao značajno povišenu impulsivnost
gluvih u odnosu na čujuće i povišeniju
impulsivnost naših gluvih u odnosu na
američke
 Delinkvencija, alkoholizam,
narkomanija
• Ovo neki autori određuju kao skup poremećaja
ponašanja koje karakteriše neprihvatljiv način
zadovoljavanja potreba.
• Delinkvenciju karakteriše antisocijalno ponašanje
i zadovoljavanje potreba nedozvoljenim
sredstvima, pravno kažnjivim
• Alkoholizam i narkomanija su oblici bekstva od
nezadovoljavajuće stvarnosti i dugotrajno
nerešenih problema –napetost se ublažava
drogom ili alkoholom
 Poremećaji ponašanja
• Ponavljano i trajno prisustvo obrazaca antisocijalnog,
agresivnog izazivačkog ponašanja (SZO) Kada je
ovakvo ponašanje veće od očekivanog za dati uzrast i
ozbiljnije od običnog dečjeg nestašluka ili
adolescentnog bunta .
• Tuče, zastrašivanja krađe, laganje, bežanje od škole i
kuće,teški i česti napadi besa, provokativna
ponašanja, stalna i naglašena neposlušnost i prkos
(ICD-10)
 Poremećaji ponašanja gluvih
• Neki autori konstatuju da se kod gluvih odraslih češće
javljaju problemi življenja kao što su porodični
problemi,alkoholizam, delinkvencija
• U angloameričkim studijama pronađen visok broj
poremećaja ponašanja kod gluve dece i omladine
(krađe, laganje, prošnja, agresivnost)
• U domaćim istraživanjima: povišena agresivnost,
laganje, sukobi sa drugovima (Radoman 1991),
sklonost krađi i sklonost iznuđivanju koristi od mlađih
i slabijih (Dimoski 2003)
 Klasifikacija neprilagođenosti ličnosti
kod gluvih (Radoman 2006)

1.Poremećaji vezani za self koncept

2. Poremećaji u odnosima sa drugima
 Intervencione metode i tehnike
(psihoterapijske tehnike i druge koje se
koriste sa ili u vezi OSOS)
• Bihejvioralna terapija
• Psihodrama i sociodrama
• Art terapija
• Terapija plesom
• Porodična terapija
• Psihoterapija dijade majka-gluvo dete
• Terapija igrom (play therapy)
• Metodi menjanja stavova prema osobama oštećenog
sluha (sa ometenošću )
• Različite razvojno stimulativne tehnike
 Danas postojeći oblici tretmana
poremećaja mentalnog zdravlja generalno
• Biomedicinski tretman
su:
• pre svega farmakoterapija, ali i
• elektrokonvulzivna terapija (u slučajevima katatone psihoze ili
depresije koje su rezistentne na lekove)
• Psihoterapija (i psihološko savetovanje)
• Socioterapija – usmerena ka poboljšanju socijalnog funkcionisanja i što
uspešnijoj (re)integraciji u sve tokove društva - resocijalizacija
• Radna, rekreativna, okupaciona terapija, socioterapijske grupe
• Grupe samopomoći /podrške – za osobe
koje povezuju zajednički problemi – osobe sa posebnim potrebama, roditelji
dece sa posebnim potrebama, lečeni alkoholičari, lečeni psihijatrijski
bolesnici, žrtve nasilja itd...
 Oblici psihoterapijske pomoći
• Grupe samopomoći npr. za roditelje dece sa posebnim
potrebama ( dece OS), za negovatelje .Ove grupe mogu biti
izvor zajedničkih projekata, borbe za ostvarenje njihovih
prava.
• Popularni programi samopomoći i samorazvoja, „Self-help“
literatura – razlikovati teorijski i metodološki validirane
programe od popularne psihologije
• Alternativni vidovi tretmana...(terapija magnetima, svetlom,
aromaterapija, spiritualno isceljenje...)
 Šta je psihoterapija?
• Oblik formalne psihološke pomoći ljudima koji
imaju određene psihičke tegobe (bolesti,
probleme), kada nisu u stanju da ih samostalno
prevaziđu, a prirodni sistemi pomoći i podrške
bližnjih (rodbine, prijatelja) izostanu ili se pokažu
kao nedovoljni, neodgovarajući)
(J. Srna i T. Vukosavljević-Gvozden)
 Psihoterapija

Prva istorijski nastala

psihoterapija je Frojdova
psihoanalitička
psihoterapija

Ona nije pogodna za rad

sa OOS
Psihoterapijski oblici rada sa OOS
Oblici psihoterapije
pogodni za rad sa OOS
• Bihejvioralna terapija
(KB Kognitivno-
bihejvioralna terapija
REBT racionalo-emoci
onalna i bihejvioral.ter.)
• Terapija plesom
• Psihodrama i
sociodrama
 Psihoterapijska intervencija kod OSOS
ima dvostruki cilj
Harmoničniji razvoj ličnosti , bolji self koncept,
prihvatanje sebe i svojih ograničenja, zadovoljstvo
sobom i svojim životom.
Osim boljeg prilagođavanja sredini, potencira tretman
povišene impulsivnosti ,agresivnosti, razvoj
empatije,proširivanje opsega objektnih odnosa, rad
na socijalizaciji, rad na psihopatologiji itd.
Ovo je novi momenat koji proizilazi iz psihološkog
modela slušne ometenosti u odnosu na medicinski i
obrazovni model iz kojih proizilazi samo medicinski i
obrazovni tretman.
 Psihička dobrobit
• Psihološki model upućuje na rad za psihičku
dobrobit osobe sa oštećenim sluhom,njenu
ličnu sreću i zadovoljstvo životom, za razliku
od medicinskog i obrazovnog modela koji
prevashodno teže da od nje naprave korisnog i
produktivnog člana društvene zajednice
 Postizanje psihičke dobrobiti kroz
psihoterapiju OSOS postiže se:
1. Kroz pomoć OSOS ( naročito detetu) u prevazilaženju
razvojnih zastoja, realizovanju razvojnih potencijala i
poboljšanju kvaliteta njigovog života, ojačavanju self
koncepta, povećanju zadovoljstva sobom i svojim životom
2. Kod otklanjanja ili ublažavanja psihopatoloških simptoma tj.
Postizanja boljeg i harmoničnijeg psihičkog funkcionisanja
3. Kroz ojačavanje klijenta oštećenog sluha za buduća
frustrirajuća iskustva i time preveniranje psihičkih tegoba
 Oblici psihoterapijskog rada
pogodni za decu oštećenog sluha i
okolinu
• Art terapija
• Terapija igrom
• Terapija plesom
• Porodična terapija
• Psihoterapija dijade majka-dete OS
• Bihejvioralna terapija (sistematska
desenzitizacija,modelovanje,operantne
procedure), KBT
• Socioterapija
 Odnos između različitih oblika
tretmana
• Farmakoterapija, psihoterapija i socioterapija
nisu međusobno isključivi, naprotiv mogu se
kombinovati i to često daje najbolje efekte
• Farmakoterapija je nekada neophodna da bi
se klijent doveo u stanje da može da učestvuje
u psihoterapiji (npr. teška depresivna epizoda,
psihotična epizoda...), kao što je i neophodna
za određene vrste poremećaja
Formalna psihološka pomoć nasuprot
neformalnoj
• Neformalna psihološka pomoć: pomoć
bližnjih, sveštenika, učitelja itd..
• Formalna psihološka pomoć podrazumeva
utemeljenost na poznatim i priznatim
psihološkim teorijama, iz njih proisteklim
metodama i tehnikama, kao i na strogo
sprovedenim empirijskim istraživanjima
 Ko može da se bavi psihoterapijom?
• Po najužim propisima – psiholozi i psihijatri, a po
širim i socijalni radnici, pedagozi i specijalni
pedagozi, specijalni edukatori i rehabilitatori,
psihijatrijske med. sestre ako prođu posebnu
obuku/edukaciju iz psihoterapije u skladu sa
nacionalnim i svetskim propisima
• Postoje i paraprofesionalci – oni koji završe deo
obuke i mogu da obavljaju ograničene
intervencije pod supervizijom – npr. da vode
grupe itd.
Ko može da se bavi psihoterapijom
OOS
• Psiholozi i psihijatri koji imaju iskustva sa OOS ,
poznaju znakovni jezik i specifičnosti situacije
u kojoj rastu i razvijaju se gluvi i nagluvi.
• Specijalni edukatori i rehabilitatori – surdolozi
koji su završili edukaciju iz neke vrste
psihoterapije koja je pogodna za rad sa ovom
specifičnom kategorijom
 Gde može da se obavlja psihoterapija
• Obavlja se u psihijatrijskim i opštim
bolnicama, centrima za mentalno zdravlje, u
privatnoj praksi, u psihološkim
savetovalištima, u centrima za smeštaj dece i
adolescenata, na univerzitetima, u školskom
sistemu, u zatvorima i policijskim odeljenjima,
u industriji.......
 Psihoterapija u našoj zemlji
• Već više od pola veka psihoterapija je prisutna u
institucionalnoj i privatnoj praksi
• Razvoj psihoterapije kod nas uglavnom prati razvoj
psihoterapije u svetu
• Sve je više različitih psihoterapijskih modaliteta i
odgovarajućih nacionalnih udruženja koja imaju
dozvole da sprovode odgovarajuće edukacije
• Postoji usaglašenost sa međunarodnim procedurama i
propisima za edukaciju, kao i povezanost sa
odgovarajućim udruženjima u svetu
• Nacionalno udruženje http://www.sdpt.org/
Osnovna tri domena psihoterapije
1. Lečenje- Otklanjanje ili ublažavanje psihičkih
simptoma – bolje osećanje i funkcionisanje pacijenta
2. Razvoj - Pomoć klijentu u prevazilaženju razvojnih
zastoja, realizovanju razvojnih potencijala i
poboljšanju kvaliteta života
3. Prevencija – ojačavanje klijenta za buduća iskustva i
time preveniranje novih psihičkih tegoba
Jednom sprovedena psihoterapija ne garantuje život bez
problema, ali osnažuje klijenta da ih spremnije dočeka i sa
njima se lakše nosi!
Raznovrsnost ciljeva u psihoterapiji
• Berger (1990): Izvlačenje osobe, para ili grupe iz
stanja regresije, patnje ili bolesti u stanje normalnosti
(kao pre bolesti) i zadržavanje u tom stanju što duže,
pomoć nezadovoljnima da žive bolje, puno
ostvarenje ljudskih potencijala (visok kvalitet života u
celini)
• I još – podrška, psihoedukacija, prilagođavanje novim
okolnostima, intervencije u krizi, rešavanje problema
i donošenje odluka, saniranje tegoba/simptoma,
uvid/razumevanje, promena ličnosti – načina života
 Promena u psihoterapiji
• Podrazumeva psihičku promenu - na planu
osećanja, vrednosti, stavova, misli, ponašanja,
i/ili odnosa (prema sebi i drugima).
• Može biti dubinska (restrukturacija ličnosti) ili
površinska, očigledna ili diskretna
• Zavisi od kapaciteta i motivacije klijenta
 Psihoterapijski proces

• Psihoterapijski proces se razlikuje u zavisnosti od psihoterapijskog pristupa

(škole).
• Ono što je svakako početna i jedna od ključnih faza u svim pristupima je
uspostavljanje poverenja i dobrog odnosa terapeut-klijent. Bez dobro
uspostavljenog odnosa, tehnika, teorija i strategije neće rezultirati
uspehom.
• U psihoterapiji sa OOS dobar odnos i poverenje se uveliko uspostavljaju
neverbalnim sredstvima
Kako se stiče poverenje klijenta OS
• Empatijom
• Bezuslovnim prihvatanjem klijenta
• Konkretnim jasnim i jednostavnim rečnikom i
gestovima kojima terapeut opisuje situaciju
klijenta OS, smisleno odgovarajući na verbalan
i neverbalni sadržaj koji mu klijent nudi
 Empatija psihoterapeuta
• jeste „složeni kognitivno-afektivni fenomen
doživljavanja i razumevanja svesnih i nesvesnih
stanja druge osobe, baziran na sposobnosti da se
saznaju tuđa iskustva“
(T. Vukosavljević-Gvozden)
• može se odnositi na emocionalno funkcionisanje
– kada razumemo kako se klijent oseća, i na
kognitivnu empatiju – kada pokazujemo da
razumemo ono šta i kako klijent misli.
 Bezuslovno prihvatanje
• Podrazumeva prihvatanje odnosno
neosuđivanje druge osobe u celini, bez obzira
kako se osoba ponaša ili šta govori
• Ono što možemo da ocenimo, i čemu možemo
da postavimo granicu to je ponašanje, ali tako
da osoba zna da je uvek prihvaćena – da neće
biti odbačena zato što je uradila ili rekla nešto
 Šta je lekovito u psihoterapiji?
• Specifičan odnos između terapeuta i klijenta
• Sigurno mesto - stalna postavka (seting)
• Racionalno objašnjenje simptoma i procedure-
TEORIJA
• Specifične terapijske veštine i intervencije
• Orjentisanje klijenta na korišćenje
vanterapijskih resursa – društveni resursi i
sistemi podrške
 Nespecifični faktori
• To su faktori koji doprinose boljitku, a ne
pripadaju isključivo psihoterapijskom odnosu. Ako
ih obezbedite za svoje klijente OS, možete
značajno doprineti njihovom boljitku.
• To su
1. Podrška – klijent zna da će u tom odnosu uvek biti
prihvaćen i imati podršku
2. Prilika za otvaranje – mnogi ljudi po prvi put na
psihoterapiji, na „bezbednom mestu“ dele sa nekim
svoje intimne probleme
3. Psihoterapija daje razloge za nadu.
 Koliko danas ima vrsta psihoterapije?
- Oko 500! (Mahoney, 1995)
Ali, najveći broj ovih psihoterapija može se svrstati u
jedan od nekoliko osnovnih psihoterapijskih
pristupa:
• Psihodinamski
• Kognitivno-bihejvioralni
• Humanističko-egzistencijalni
• Sistemski
• Integrativni
 Kognitivno-bihejvioralni pristup (KBT)
• Polazi od Epikteta: „Ljudi nisu uznemireni događajima po
sebi koliko svojim viđenjem tih događaja“
• Osnovni principi KBT:
 Mišljenje utiče na ponašanje
 Mišljenje se može posmatrati i menjati
 Željena promena ponašanja se može postići promenom
mišljenja
• Sastavni deo KBT su i bihejvioralne tehnike. Bihejvioralna terapija
danas je integrisana u širi KBT pristup (same bihejvioralne tehnike
bez promene mišljenja su manje efikasne).
• Između terapeuta i klijenta postoji naglašena saradnja i
ravnopravnost - klijent je saradnik i veći ekspert od nas u poznavanju
sopstvenog problema, a terapeut u poznavanju rešenja
• Terapeut je jako aktivan, usmeravajući, suočavajući, edukator
 Sistemska
porodična psihoterapija
• Problemi pojedinca, pa i onog sa OS se najbolje mogu razumeti u kontekstu odnosa
unutar cele porodice
• Klijentov problem ima funkciju održavanja ili narušavanja ravnoteže za celu
porodicu, ali je klijent sa OS „identifikovani pacijent“ od strane porodice
• Cilj je promena porodičnog sistema koja će promeniti članove
• Pomaže se članovima porodice u sagledavanju disfunkcionalnih obrazaca
odnošenja , problema u komunikaciji i uspostavljanju fleksibilnih porodičnih
granica, jasnih pravila i uloga, itd...
• U porodicama sa OOS često dolazi do disfunkcionalnih obrazaca interakcije koje
terapijski treba korigovati u funkciji mentalnog zdravlja osobe sa slušnim ošteć.

• Pomaže se porodici da sagleda svoje probleme u novom svetlu i da transformiše

stav optuživanja individualnog člana, postigne razumevanje da su njegovi problemi
povezani sa načinom na koji porodica funkcioniše kao celina
• Članovi porodice dolaze zajedno na seanse . Čitava porodica je klijent.
• Značaj za praksu: Vrlo koristan oblik psihoterapije u porodicama sa bolesnim ili
članom koji ima neki oblik ometenosti .
Porodična terapija

Članovi porodice dolaze zajedno sa

detetom koje ima oštećenje sluha na
seanse i to pruža psihoterapeutu i
mogućnost da uživo vidi njihove
međusobne interakcije i da interveniše
tamo gde su neodgovarajuće

ČITAVA PORODICA JE KLIJENT U OVOJ

VRSTI PSIHOTERAPIJSKOG ODNOSA
 Terapija plesom
• OSOS percipira ritamske šeme plesa. Može se izvoditi u
najjednostavnijoj formi kroz pljeskanje rukama u ritmu, dizanjem
ramena,ruku i nogu u ritmu i sl.
• Koristi se telo (deteta sa OS) u ritmu i pokretu kao sredstvo
komunikacije u grupi (grupni ples) i kao sredstvo samoekspresije i
samopotvrđivanja (jačanje pozitivnog self koncepta). Može biti
grupna i individualna
• Učesnici se podstiču da kreativno kroz pokret izraze sebe pri čemu
nema pravila, zanemarljiva je veština i ne vrši se ocenjivanje.
• Omogućava relaksaciju mišićne tenzije i ostvarivanje neverbalne
komunikacije, posebno kod povučene i stidljive dece sa OS
• Preporučuje se i nošenje kostima, ili samo nekih detalja (kapa,
štap,daire i sl.)
Terapija plesom
 Play therapy
• Terapija igrom (play therapy) ima korene u psihoanalitičkoj
teoriji ličnosti ali je kasnije nadograđena bihejvioralno
terapijskim elementima kao i Pijažeovskim pristupom.
• Koristi se standardan set igračaka (lutke,minijaturni nameštaj,
pokućstvo, ljubimci) sa neodređenim, bezličnim,
nespecifičnim karakteristikama kako bi se olakšala projekcija
• Dete kroz igru ponavlja iskustva, posebno ona koja su
traumatična ili zastrašujuća, koja se analiziraju i prorađuju, pa
dete stiče kontrolu i postiže emocionalno rasterećenje.
• M.Klajn smatra da igra zamenjuje slobodne asocijacije i nosi
simbolički smisao koji terapeut treba da otkrije
Lutke različitih veličina i pola u
terapiji igrom
Koristi se set igračaka

• Lutke,minijaturni
nameštaj, pokućstvo,
ljubimci, sa
neodređenim,
bezličnim,
nespecifičnim
karakteristikama kako bi
se olakšala projekcija
 Art therapy (terapija umetnošću)
• To je samoekspresivna terapijska tehnika koja
omogućava kreativnu i projektivnu ekspresiju
problemskih sadržaja koji su vrlo često nesvesnog,
potisnutog porekla. Pogodna je za neverbalnu
ekspresiju deteta sa OS .
• Deca sa OS vrlo je lako i rado prihvataju pa može
poslužiti za početak saradnje i psihoterapijskog
tretmana sa decom OS
Art terapija daje vrlo dobre
rezultate sa decom OS
• Dete OS slobodno crta,
vaja, slika i tako
projektuje problemske
teme u umetnički
proizvod i doživljava
emoc. rasterećenje
(abreakcija)