Aleksandra \uri}

DEMONSKO U PROCESU I [IWELU

Mumificirani su u tom staklenom moru i osu|eni svi na iste muke... De Sanktis

Ugledav{i Napoleona, ~oveka-imperatora koji vlada celim svetom, kao ~oveka sabranog u jednu ta~ku, na le|ima jednog kowa, u Hegelu se javila ideja weltgeist-a. Kao {ifra savremene1) egzistencije u ulozi svetskog duha, o~i{}en od religiozno-misti~nog prizvuka, pojavquje se Mefistofel savremenosti. On vi{e nije demon koji oponira Bogu, posramqeni Miltonov Satana, on je postao inteligentni gospodar sa metamorfozom kao najve}im talentom. Kroz metamorfozu on je sveprisutan daju}i demonski karakter savremenom svetu. Wegov prostor delovawa nije imaginarni topos pakla, ve} wegova materijalizacija u obliku savremenog grada. Grad sa svojom strukturom pakla prazna je forma popuwena qudima ~iji je ontolo{ki smisao sveden na funkciju. Tako obezli~en ~ovek sveden na registarski broj s odre|enom funkcijom u nizu drugih brojeva, odraz je Danteovog ~oveka u paklu koji je sveden na svoj greh, wegova ontolo{ka vrednost je sam taj greh. ^itavu stvarnost kao koherentan sistem mogu}e je dekomponovati na niz elemenata sa |avoqim likom. Ti elementi nisu misti~ni znaci iza kojih se |avo krije, oni u obliku novca, birokratije, prostitucije, bluda, postaju materijalizacija zla u savremenom svetu. Upravo to je tema Kafkinog Procesa i Gogoqevog [iwela. Iako je distanca izme|u wih ~itav jedan vek, i Kafka i Gogoq na 108

LINKOVI gotovo identi~an na~in aktiviraju problematiku savremene egzistencije onespokojene aktivnim prisustvom demonskog. U oba dela mogu}e je detektovati rasute znake kojima se sugeri{e |avoqi lik. Iako prikriveni iza savremenog i u wega utkani, ti znaci su stabilni i nedvosmisleni, jer se oslawaju na nasle|enu karakterologiju |avola iz hri{}ansko-misti~ne i folklorno-legendarne tradicije. Glavni likovi Procesa i [iwela su dva ~inovnika, Jozef K. i Akakije Akakijevi~. Obojica bivaju uvu~eni u |avoqi lavirint u ~ijem sredi{tu je smrt. Identi~nu sudbinu imaju i Adrijan Leverkin i Ivan Karamazov. S toga "opasnost koju mo`e doneti savez s |avolom... nije ni u kom slu~aju krivica, ve} zamka, }orsokak..."2), a smrt razre{ewe. Svet opisan u Procesu i [iwelu je svet-mehanizam, grad-pakao u kome se svaki privid kretawa odvija oko centralne li~nosti, Mefistofela, koji je glavni pokreta~ mehanizma i wegov op{teva`e}i princip. U oba dela samo na jednom mestu javqa se sabran u jednu ta~ku sa nedvosmisleno preciznim demonskim znacima, dok su sva ostala javqawa "demonska emanacija" koja daje karakter svetu. Analizu demonskog sveta Procesa i [iwela zapo~e}emo upravo sa tih mesta kao konkretnih izvora "isijavawa mraka". Kopito i jare}a brada Uvodna scena hap{ewa Jozefa K. funkcioni{e kao dramski prikaz na pozornici. Iako je u pitawu poverqiva stvar, hap{ewe i saslu{awe, ona postaje otvorena za publiku. Kao posmatra~i na naspramnom prozoru pojavquju se starac i starica, ali wima se ubrzo pridru`uje ~ovek zanimqivog izgleda koji je gwe~io i zavijao svoju ri|u i {iqatu bradicu (P, 13)*). Pa`wu treba obratiti na prepoznatqivu bradu koja "svrhovito podse}a na bradu `ivotiwe koja je, po 3) infernalnoj simbolici |avoqa" . Na samom po~etku |avo se otkriva i odre|uje svoju funkciju. On nemo posmatra predstavu, mo`emo re}i koja se igra po wegovoj zamisli, a demonstrativnim pokretima poigravawa svojim prepoznatqivim "statusnim simbolom" kao da nam ka`e: "Da, da, to sam ja, gospodin Mefistofel." Ipak, odlu~uje da ostane neprime}en, pa ubrzo nakon toga pokazuje se kao malo zbuwen {to se sad pokazuje u svoj svojoj veli~ini (P, 19). Kqu~ne re~i su u svoj svojoj veli~ini. "Lucifer je ~udovi{na telesina"4) i kao takav ne sme se prikazati qudima, uostalom kao i sam Bog. Wegovo celovito pojavqivawe u Procesu tu se zavr{ava. On se dekomponuje, wegova veli~ina se raspada na prepoznatqive elemente na koje nailazimo kroz ~itavo delo. Iako dekomponovan on ne gubi celovitost. Wegov 109

novi oblik je oblik mehanizma kome svi pripadaju i svi za wega rade, iako niko zapravo ne zna o kakvom mehanizmu je re~. Nosioci znakova dekomponovanog |avola postaju o|avoqeni qudi. Na primer, student }e biti tako|e sa ri|om bradom kroz koju je neprestano provla~io prste (P, 57) i, iako niskog rasta, pokazao je snagu koju ~ovek od wega ne bi o~ekivao (P, 59). Zatim, advokat je neprestano ~upkao jedan pramen usred brade (P, 101). "Ve} sama ~iwenica da se ponavqa stvar, da se ponavqa re~" (u ovom slu~aju brada) - "iskqu~uje re~ iz niza i oneobi~ava je."5) U prvom slu~aju brada je ri|a i {iqata, u drugom samo ri|a, da bi kod tre}eg nosioca izostalo svako odre|ewe i ona postala jednostavno brada, jer je insistirawem na wenom ponavqawu, ona, dobila ta~no odre|enu semanti~ku vrednost. U [iwelu imamo ne{to druga~iji postupak, ali |avo se i ovde pojavquje sa ta~no odre|enim znacima prepoznavawa. Za razliku od Jozefa K. koji ne stupa u direktan kontakt sa |avolom, jer kao {to smo videli, on je samo posmatra~, ali wime stalno okru`en, jer je on sveprisutan, Akakije Akakijevi~ ne samo da stupa u kontakt sa wim, nego je |avo, zapravo, jedini na koga je Akakije upu}en. @ena kroja~a Petrovi~a nazivaju}i ga jednooki |avo, ([, 259)** ne razotkriva supru`ni~ki smisao za humor, ve} wegov istinski identitet. Akakiju je neophodna popravka {iwela. On odlazi Petrovi~u koji bosonog {ije tako da Akakije mo`e da vidi wemu dobro poznat no`ni palac s nagr|enim noktom, koji je bio debeo i jak kao korwa~in oklop ([, 259). Iza slikovitog opisa deformisanog nokta krije se ustaqeni animalni znak - kopito. U demonskoj simbolizaciji kopito ima ekvivalentnu vrednost ri|oj, {iqatoj bradi. Identifikacija kroja~a Petrovi~a postaje potpuna uz opis wegove tabakere na kojoj je bila slika nekog generala ([, 261). Lice pobuwenog generala ne sme se videti, wegovo komandovawe mora biti tajno, tako da se i na samoj tabakeri nije moglo videti koji je general u pitawu, jer je mesto gde mu je bila glava probijeno prstom i posle zalepqeno ~etvorouglastim komadi}em hartije ([, 261). Skrivawe identiteta izvr}e se u svoju suprotnost: ono postaje jo{ jedan od znakova raspoznavawa, postaje op{ti princip |avoqeg delovawa usmerenog ka ciqu ube|ivawa qudi da ne postoji. Shodno ovoj konstataciji u Procesu imamo dekomponovanog |avola koji zadr`ava svoju celovitost mehanizmom op{teprisutnosti, a u [iwelu kiklopolikog |avola koji prikriva svoj identitet.

110

LINKOVI Nominalizam i gubitak identiteta Jozef K. i Akakije Akakijevi~ su obezli~eni qudi, slu~ajni uzorci ni{ta druga~iji od ostalih koji pripadaju gradu-paklu. "Zapravo, ovde pravih li~nosti nema ve} samo niz imena..."6) To {to se oni zovu Jozef K. i Akakije Akakijevi~, upravo je suprotno distinktivnoj funkciji koju bi imena trebala da imaju. Oni su jednostavno mogli biti "~inovnik H" i "~inovnik Y", a da se time na idejnoj ravni, i jednog i drugog dela, ni{ta ne promeni. Takva pretpostavka u potpunosti odgovara i principu bajkovite formule obezli~enosti prisutne u oba dela. U Procesu je sve na granici realnog i fantastike, dok se [iwel od samog po~etka pribli`ava formulativnosti bajke: ...u jednom nadle{tvu slu`i jedan ~inovnik... ([, 251). Shodno tome, a kao {to je ve} pomenuto, glavni likovi u Procesu i [iwelu su mogli biti "~inovnik H" i "~inovnik Y", ali nisu. [ta se posti`e wihovim imenovawem? Da li se oni konkretizuju kao qudska bi}a? Postupkom imenovawa upravo se de{ava suprotno. Wihova imena, krwa i reduplirana, sugeri{u wihovu proizvoqnost, ali ne i nesadr`ajnost. Jozef K. nije samo ~ovek bez prezimena, on postaje i ~ovek bez familijarne pripadnosti, apsolutno sam i otu|en. U wegovom okrwenom prezimenu ne prepoznaje se samo sudbina wega kao pojedinca, ve} i svih Jevreja koji "sve do dono{ewa Edikta o toleranciji, 1782. godine...nisu smjeli imati prezime!"7) Nema sumwe da je Kafka u Jozefovo ime upleo i takvu simbolizaciju. [to se Akakijevog imena ti~e, sastavqenog od o~evog imena Akakije i, iz o~evog imena izvedenog Akakijevi~ jer su se po sebi stekle takve okolnosti da mu se nikako nije moglo dati drugo ime ([, 252), prosta je reduplikacija o~evog imena bez ikakve individualne osobenosti. Imenovawu kao gubitku identiteta treba dodati ~iwenicu da su i Jozef K. i Akakije Akakijevi~ ~inovnici. Birokratija kao podsistem grada-pakla je eksplikacija cikli~ne ure|enosti i hijerarhizacije. U takvom sistemu qudi su rade}i svoj posao svedeni na funkciju koja sama za sebe nema nikakav smisao. ^ovek-funkcija je dehumanizovan, ontolo{ki obesmi{qen kao pojedinac. Svoj smisao takav ~ovek dobija tek unutar sistema kome pripada, s tim {to to nije smisao za sebe, ve} svrsishodno podre|en celini. Upravo zbog toga svaki od likova Procesa obavqa svoj zadatak koji na neki na~in doprinosi funkcionisawu sistema, a da nije svestan na~ina wegovog funkcionisawa. Sam Akakije Akakijevi~ ne postoji kao bi}e van svog ~inovni~kog posla. Te{ko bi bilo na}i ~oveka koji bi tako u`ivao u svome poslu kao Akakije Akakijevi~ ([, 255). On u`iva jer se na taj 111

na~in ostvaruje, premda je to ostvarewe ontolo{ki degradirano. On vi{e nije ~ovek, on je ~inovnik-prepisiva~. Dobiv{i od nadre|enog ~inovnika ne{to komplikovaniji posao od prepisiva~kog, on se ne snalazi jer to nije wegovo mesto, on ne pripada tom "krugu". "Osu|eni svi na iste muke"8) oni pripadaju istom nivou hijerarhizovane strukture, odnosno svi oni ~ija je funkcija u okviru mehanizma ista. Akakije Akakijevi~ je predmet zadirkivawa, ismevawa od strane svojih kolega. Trpe}i takva poni`ewa on je jedva u stawu da progovori: ,Ostavite me na miru. Za{to me vre|ate?' A u tim prodornim re~ima zvu~ale su druge re~i: ,Ja sam ti brat' ([, 254). Na gotovo identi~an na~in u Procesu progovara trgovac Blok koji se svojevoqno poni`ava pred advokatom: ,Za{to me vre|ate? ... Vi niste ni{ta boqi od mene, jer i vi ste optu`eni, i protiv vas se vodi proces' (P, 187), ali i sam Jozef K. u razgovoru sa tamni~kim kapelanom: ,Kako ~ovek mo`e uop{te da bude kriv? Ta mi smo svi qudi, i svi smo jednaki'(P, 206). U takvom svetu napu{tenom od Boga zadr`an je princip jednakosti, ali on se ogleda u podjednakoj pot~iwenosti |avolu. Nisu samo `rtve poput Jozefa K. i Akakija Akakijevi~a rezultati |avoqe aktivnosti, ve} i oni koji za wega rade, takozvani o|avoqeni qudi. Brojne uticajne li~nost u oba dela prisutne, sujetne sudije i glupi ~inovnici, iako se nalaze sa druge strane |avoqeg zakona, nisu imuni na wegovu mo}. Oni postaju medijumi |avoqeg delovawa, prazne forme iz kojih on progovara i kroz koje deluje. Mefistofelove zamke Izbe}i Mefistofelovu zamku je beskrajni krug antinomi~nosti, jer "pristati na ugovor zna~i postati zup~anik |avoqeg mehanizma, dok odbiti ugovor zna~i iznova pokrenuti zup~anike tog mehanizma"9). Ova i ovakva antinomi~nost najboqe se ogleda u prividnom oslobo|ewu i odugovla~ewu procesa koje slikar predla`e Jozefu K. I jedna i druga opcija su one koje sudu, kao otelotvorewu demonskog mehanizma, omogu}avaju kontrolu i neograni~enu vlast. U savremenom svetu stvarno oslobo|ewe ne postoji, robovati |avolu je neminovnost postojawa. Istinski slobodan ~ovek deo je se}awa, i tako su se o stvarnom oslobo|ewu i o starim sudskim procesima sa~uvale samo legende (P, 151). Veruju}i u mogu}nost stvarnog oslobo|ewa qudi nisu ni svesni koliko su tek tada podlo`ni Mefistofelovoj manipulaciji. U takvoj nameri oni mewaju svoj na~in `ivota, a u stvari samo upadaju u |avoqu zamku. Akakiju Akakijevi~u je neophodan novi {iwel po{to se stari 112

LINKOVI po re~ima samog kroja~a Mefistofela ne mo`e popraviti. Novac koji mu je za to potreban on nema. Da bi do{ao do wega on mewa celokupan na~in `ivota do krajwih granica nehumanosti: prestaje da pije ~aj, ne pali sve}e, {tedi na ogrevu, pa`qivo hoda kako ne bi izlizao |onove na cipelama... I pored najve}e {tedqivosti, on potrebni novac nema. Iznenada, novac preko koga }avo Akakijem manipuli{e, neo~ekivano se pojavquje: Nasuprot svakom o~ekivawu, direktor je odredio Akakiju Akakijevi~u ne ~etrdeset ili ~etrdeset pet, nego celih {ezdeset rubaqa nagrade ([, 272). Neo~ekivani novac Mefistofelova je nagrada Akakiju {to je bio spreman da mu robuje. Taj isti novac |avo je mogao da uru~i Akakiju i mnogo ranije ne ~ekaju}i da Akakije prilo`i svoju `rtvu, ali nije. Me|utim, upravo ta `rtva je bila potrebna. Za razliku od Boga koji qudima daruje mir i spokojstvo, Mefistofel qudima upravqa kroz nespokojstvo. Preko nagrade i ka`wavawa on ih odr`ava pot~iweno napetim. Akakije ipak dobija {iwel, ali iz wega kao da zra~i sam |avo. Dugo o~ekivani {iwel za Akakija postaje izvor nespokojstva, on je sre}an {to ga je dobio, ali ujedno zbog wega ose}a strah i zebwu: Stupi na trg ispuwen nekim iznenadnim strahom, ba{ kao da mu je srce predose}alo neku nesre}u ([, 272). I zaista nesre}a se dogodila, Akakiju kradu {iwel. Ubrzo nakon toga Akakije umire uz halucinacije tako karakteristi~ne za Mefistofelove `rtve: Privi|ale su mu se stalno razne slike, jedna ~udnija od druge; ~as je video Petrovi~a i poru~ivao kod wega nov {iwel s nekakvim zamkama za lopove... ([, 280). Psihi~ka i nervna oboqewa gotovo su neizostavna posledica saveza sa |avolom. Dok u [iwelu }avoqu zamku predstavqa novac, wegov ekvivalent u Procesu su `ene, i to ne bilo kakve `ene, nego sve do jedne |avoqe qubavnice i pomo}nice. Po~ev{i od gospo|ice Birstner, preko sudske praqe i sekretarice-bolni~arke Leni, do grbave devoj~ice na ~ijem licu je bilo ne~eg detiwastog i u isti mah pokvarenog (P, 139), predstavqene su o|avoqene `ene ~ija se funkcija pokazala i te kako korisnom u sprovo|ewu |avoqeg plana. Sve one svojom demonskom eroti~no{}u privla~e Jozefa K. koji se prepu{ta ne opa`aju}i da se Eros pretvara u Tanatosa. Specifi~ni znaci o kojima smo govorili kao o posledici dekomponovanog i prikrivenog |avola prisutni su i kod o|avoqenih `ena na koje je Jozef K. itekako upu}en. Sve one pokazuju znake nemoralnosti, pa ~ak i devoj~ica koja pred wim zadi`e ionako vrlo kratku sukwicu (P, 139). Bludne i pohotne, one pokazuju neodoqivu mo} nad Jozefom, kao {to novac ima neodoqivu mo} za Akakija. On od wih o~ekuje pomo}, a zapravo sve vi{e biva uvu~en u |avoqu zamku. Od svih wih svojim grotesknim fizi~kim izgledom izdvaja se Leni. Crnooka, lutkasto bledog i 113

okruglog lica, sa plovnim ko`icama izme|u prstiju odi{e razdra`qivim, gorkim mirisom, kao na biber (P, 109) - ona zaista deluje kao neko bi}e koje ne pripada ovom svetu. Jozef neobja{wivo biva privu~en izgledom te `ene, uostalom kao i bilo koje druge, dok ona likuje nad wegovom bespomo}no{}u: ,Sad si moj' (P, 109). Jozef ne samo da postaje wen, nego wegov `ivot postaje vlasni{tvo suda kome uop{te sve pripada (P, 147). Sud je apstraktna tvorevina o kojoj niko ni{ta ne zna, pa ~ak ni oni koji za wega rade jer su svi funkcionalni delovi wegovog ogromnog mehanizma. Jedan xelat bi mogao da zameni ~itav sud (P, 151) i on ga zaista i zamewuje u obliku Mefistofela. Takav svet nam pru`a sliku jedne op{te uko~enosti i nepokretnosti duha koji, bilo da sagoreva ili ledi, nema mogu}nost izbora. To nije slika hri{}anskog pakla, niti simboli~na slika pakla na zemqi u kome qudi ispa{taju jer su ro|eni gre{ni. Apsurdnost takvog sveta pokazuje se kao nemogu}nost izbavqewa iz op{teg procesa dehumanizacije.

1) Savremenost ne}emo ograni~iti na 20. i 21. vek, ve} }emo pod tim pojmom podrazumevati dugu tradiciju kojoj su po~etni impuls i osnovni karakter dale prosvetiteqsko-racionalisti~ke ideje. 2) @il Delez i Feliks Gatari: "Kafka", Izdava~ka kwi`arnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci-Novi Sad, 1998, str. 58. * Citati su navo|eni iz: Franc Kafka: "Proces", Novosti, Beograd, 2004. 3) Milo Lompar: "Mefistofel i Crwanski: O skrivenoj figuri Romana o Londonu ", Filip Vi{wi}, Beograd, 2000, str. 66. 4) Fran~esko de Sanktis: "Kriti~ki eseji", Kultura, Beograd, 1960, str. 98. 5) Viktor [klovski: "Gra|a i stil u Tolstojevom romanu Rat i mir", Nolit, Beograd, 1984, str. 147. ** Citati su navo|eni iz: N. V. Gogoq: "Izabrane pripovetke", Zavod za izdavawe uxbenika, Beograd, 1964. 6) Fran~esko de Sanktis, isto, str. 100. 7) Iz predgovora za: Franc Kafka: "Preobra`aj", Svjetlost, Sarajevo, 1990, str. 6. 8) Fran~esko de Sanktis, isto, str. 99. 9) Milo Lompar, isto, str. 76.

114